Povodom 90 godina od iskrcavanja srpske vojske i civila na ostrvo Krf Zavod za udžbenike i nastavna sredstva objavio je potresna svedočanstva o srpskoj golgoti. Put od pobednika na Ceru i Kolubari do stradalnika bio je obeležen žrtvama svih uzrasta i polova. Oni koji su imali sreću da prežive, posle lečenja i oporavka otpočeli su svoj novi život na Krfu a među njima i četiri hiljade mališana svih uzrasta. Tamo daleko je knjiga napisana u spomen na slavne pretke i njihove herojske žrtve da ih se sećamo i da ih ne zaboravimo. Čitaj dalje

U jednoj od najpopularnijih i najtraženijih biblioteka pod nazivom Herodotove zavrzlame, inače namenjene najširim čitalačkim krugovima, a posebno mlađim i savremenim generacijama, nedavno se pojavilo delo Milića Milićevića – Balkanski ratovi. U ovoj posebno i zanimljivo ilustrovanoj knjizi, autor je podrazumevajući senzibilitet novih generacija, svoju priču o Balkanskim ratovima podelio na četiri osnovna dela. U prvom, pod naslovom Pred ratove, on razmatra istorijski period od Berlinskog kongresa i događaje koji prethodili i uticali na stvaranje uslova i okolnosti za Balkanske ratove. U odeljku posvećenom Prvom balkanskom ratu, Milićević nas vraća na poznate borbene aktivnosti i bitke, kao što su Kumanovska, Bitoljska, kao i opsadu Skadra, koje su na kraju učinile da, posle pet vekova, Turska bude zauvek odbačena sa ovog dela Balkana. U centru trećeg dela ove knjige je naravno znamenita Bregalnička bitka i obostrana dejstva tokom ove bitke, kao i ona posle nje. Završno poglavlje ovog zanimljivog dela, koje s razlogom pretenduje na popularnost i čitaoce, ima ilustrativan naslov: Posle ratova, nadanja i dobici. Čitaj dalje

Glavni junak romana „Obespravljeni“ (1915) pridružuje se revolucionarnom pokretu, ne iz ideala, već iz osvete federalnim vlastima koje su mu napale porodicu. Primerenom realističkom tehnikom i jezikom tipičnim za određene društvene klase, autor otkriva okrutne ratne zločine pobunjenika. Teme koje se obrađuju u romanu su: sukob društvenih klasa, mitologizacija rata, mit o heroju, mačizam, rastrzanost između borbe i razočaranja. Zlodela revolucionara u drugi plan pomeraju ideale revolucije, a većina „obespravljenih“ te ideale niti razume, niti ih utelovljuje. Roman se nalazi u obaveznoj lektiri na studijama hispanistike i predstavlja ključno delo za razumevanje društvenih pokreta u Srednjoj Americi s početka 20. veka. Preveden je na brojne jezike, kako zbog dokumentarnog, tako i zbog velikog književnog značaja. Čitaj dalje

Hegel primećuje negde da se sve velike svetskoistorijske činjenice i ličnosti pojavljuju takoreći dva puta. On je zaboravio da doda: jedanput kao tragedija, drugi put kao farsa. Kosidijer umesto Dantona, Luj Blan umesto Robespjera, Montanja od 1848. do 1851. umesto Montanje od 1793. do 1795, sinovac umesto strica. I ista karikatura u okolnostima pod kojima se pojavljuje drugo izdanje Osamnaestog brimera! Ljudi prave svoju sopstvenu istoriju, ali oni je ne prave po svojoj volji, ne pod okolnostima koje su sami izabrali, nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli, koje su date i nasleđene. Tradicija svih mrtvih generacija pritijskuje kao mora mozak živih. I upravo kad izgleda da su zauzeti time da sebe i stvari preokrenu, da stvore nešto čega još nije bilo, upravo u takvim epohama revolucionarne krize oni bojažljivo prizivaju u svoju službu duhove prošlosti, pozajmljuju od njih imena, bojne parole, kostime, da bi, prerušeni u to prečasno ruho i pomoću tog pozajmljenog jezika, izveli novi svetskoistorijski prizor. Čitaj dalje

stopama putopisaca, tragom narodne pesme "Ideja o Staroj Srbiji i Maćedoniji je temeljna za oblikovanje srpskog nacionalizma na kraju dugog XIX stoleća, s obzirom na to da podrazumeva generisanje nacionalnog sentimenta i artikulisanje potrebe za teritorijalnom ekspanzijom srpske države. Ova ideja je temeljno odredila i karakter srpskog nacionalizma u doba imperijalizma, koji se formulisao kao iredentistički i militantan, što je konačno rezultiralo Balkanskim ratovima. Gotovo sva druga društvenampitanja koja su isticana u Kraljevini Srbiji, kao i šira kulturalna pitanja na nivou nacije, podređivana su ovoj ideji. Pomenuti proces je značajan i za samo polje muzike i savremenu srpsku muzikologiju, jer su neka od muzičkih dela koja su bila deo diskursa o Staroj Srbiji i Maćedoniji, poput XV rukoveti Stevana Mokranjca, ugrađena u sam temelj srpskog muzičkog kanona i ona se već više od stotinu godina prihvataju kao vrhunski dometi srpske muzike ovog perioda." - Iz Uvoda Čitaj dalje

"Srbija je soko, a Rusija je medved: dac soko opominjući pisne, medved će se probuditi. I soko i medved su u vojsci Hrista, na koju su krenule vojske antihristovnih sluga, poklonika mamona i zlatnog teleta." - Po rečima Svetog vladike Nikolaja Čitaj dalje

Vatrenu oluju, kaja će u jednom, silovitom naletu prosto zdrobiti austrougareske i bugarske garnizone u delu okupirane Srbije, niko nije slutio. Sloboda je kratko trajala. Oko tridesetak hiljada ustanika nije moglo da brani oslobođenu teritoriju u dubini od oko 80 kilometara. Odbrambeni pojas ustanika protezao se na oko 240 kilometara. ,tako da je svaki ustanik branio nešto više od dvadeset metara fronta ! Ustanak je ugušen, ali optor nije prestajao. Od februara do decembra 1917 godine vođene su borbe , sve do smrti vođe ustanika Koste Vojinovića. Ustanički pokret se ponovo rasplamsao 1918 godine kada je Srpska vojska, uz pomoć svojih saveznika probila solunski front, bacajući na kolena bugarske, nemačke, austrijske i mađarske pukove. Ova knjiga je zapis tog vremena i tih događaja. Čitaj dalje

Jovanka Broz i srpska javnost 1952-2013. Neformalna i formalna uloga Jovanke Broz u najdugotrajnijem mirnom razvoju Zapadnog Balkana u 20. veku do sada nije bila predmet naučne analize. Ovo je prvi naučni rad o odnosu srpske javnosti prema Jovanki Broz i njenoj ulozi tokom šest decenija istorije SFRJ. U državi bez snažnijih tradicija, kakva je bila Jugoslavija, obnovljenoj posle najvećeg rata u svetskoj istoriji koji je za jugoslovenske narode bio i najveći verski, etnički i građanski rat, ličnost supruge doživotnog predsednika Republike nesumnjivo nosi sa sobom velika i kompleksna pitanja. Reakcija javnosti na ličnost i rad supruge predsednika države takođe je složena u državi čiji je poredak totalitaran, u društvu podeljenom dubokim nacionalnim, verskim i kulturnim međama, raslojenom najvećim pomeranjima stanovništva od osmanskih vremena i u potpunosti neintegrisanom. Uloga Jovanke Broz još je značajnija zato što ona nije bila deo partijske oligarhije iz predratnog ili poratnog vremena, nije imala službene funkcije, ali je tokom dugogodišnjeg bračnog života i nastupanja u javnosti zajedno s Josipom Brozom stekla toliki značaj da se tokom sedamdesetih godina ponekad u suprotstavljenim krugovima u vladajućoj partiji i među drugim protivnicima režima, spekulisalo da je u SFR Jugoslaviji uspostavljeno suvladarstvo. Prateći medije i stav javnosti prema prvoj dami ili prvoj drugarici socijalističke Jugoslavije, autorka analizira transformacije slike o Jovanki Broz u srpskoj javnosti: od komunističke Pepeljuge preko uloge prve dame u jednoj socijalističkoj zemlji, zatim potpune medijske simbioze bračnog para kada se percepira kao suvladarka, do konačnog razdvajanja i njenog izopštavanja iz javnog života kada zadobija epitet špijunke, postaje zaboravljena, pa na trenutke ponovo interesantna medijima, kao svedok vremena koji čuva tajnu. Čitaj dalje

„Velika opasnost od laganja nije u tome što su laži neistinite, i stoga nestvarne, nego što postaju stvarne u umu drugih ljudi. One pobegnu iz ruku lažova kao što seme poleti na vetru, pa začinju sopstveni ži­vot na najmanje očekivanim mestima…“ Beč, početak Drugog svetskog rata. Johan je jedan sasvim običan, stidljiv dečak, iznenada očaran Firerom. Njegovi roditelji, međutim, ne dele ista politička uverenja i bez njegovog znanja, na tavanu kuće kriju Elzu, mladu Jevrejku. Zatvorena u tom malom prostoru, ona sanja otvorenih očiju, jer kroz prozor može da vidi samo delić neba. Uskoro Johan primećuje da se u kući dešava nešto neobično i da ukućani nešto kriju od njega. Kada sasvim slučajno otkrije uljeza, njegovom užasu nema kraja... Da li će u njemu pobediti mržnja koju je naučio ili ljubav koju je počeo da oseća? I kako će se izboriti sa lažima koje ga istovremeno ubijaju i daju mu snagu da živi? Čitaj dalje

Neispričane priče o najznačajnijim srpskim umetnicima, ljudima koji su oblikovali vreme od 19. do 21. veka, intimna kazivanja o tome kako su preko svojih leđa prebacivali kilograme slave, izdržali kilometre pohvala i milje uvreda, a ostali da žive zauvek. U ovoj knjizi su odgovori na mnoga pitanja. Da li je Isidora Sekulić izmislila da je imala muža i drugu knjigu o Njegošu, kako je Ivo Andrić zbog ljubavne afere za ženom Gustava Krkleca, ili pak sa samim Krklecom, izbačen iz masonske lože, koliko je Miru Stupicu boleo šamar koji je dobila od svoje najveće ljubavi, kako se Pavle Vuisić borio za Čkalju, s kojim nije razgovarao... Ali i mnoge tajne koje niste znali. O strasti Desanke Maksimović i Oskara Daviča, ludilu Save Šumanovića, ljubavnim avanturama Miloša Crnjanskog, boemiji Danila Kiša i Mike Antića, misterioznoj smrti i tajnom testamentu Milene Pavlović Barili i stepeništu na kojem je nađen Libero Markoni... O pustolovinama Jovana Dučića, vratolimijama Branislava Nušića, erotskim avanturama Milorada Pavića, bitkama Nadežde Petrović, prvi put objavljenim intimnim pismima Koče Popovića, neponovljim egzibicijama Zorana Radmilovića... O životima Mire Trailović i Jovana Ćirilova, u kojima nije bilo ručne kočnice, ubistvu brata Meše Selimovića koje je bilo potka za „Derviš i smrt“, čudesnim šetnjama Alekse Šantića bez Emine i izgnanstvu Borislava Pekića... Čitaj dalje

Jedna od najznačajnijih godina u novijoj istoriji Beograda je godina 1830. Te godine Beogradski pašaluk zvanično je proglašen za vazalnu kneževinu sa naslednim kneževskim dostojanstvom, a Beograd, glavno mesto toga pašaluka, ušao je u novu periodu svoje istorije... O tom vremenu, pisali su Lazar Arsenijević - Batalaka, Dimitrije Nikolajević Bantiš-Kamenski, Sreten Popović, Joakim Vujić, Oto Dubislav Pirh, Boa-l-Kont, Viljem Rihter, Dimitrije Marinković, Milan Đ.Milićević, Stojan Novaković, Đorđe Maletić, Sigfrid Kaper, Kosta N.Hristić, Branislav Nušić... Čitaj dalje

Knjiga koja je posvećena doseljavanju Slovena na Balkansko poluostrvo i njihovim odnosima sa Vizantijom do XV veka. Za razliku od mnogih drugih plemena, kao što su, na primer, Huni, Vizigoti, Avari ili Ostrogoti, koja su u vreme migracionog pokreta pod imenom Velika seoba naroda, protutnjali Balkanskim poluostrvom, Sloveni su se na njemu zauvek naselili i stolećima bili vizantijski susedi. Uobičajena sintagma, koja se često može čuti, da su „Sloveni preplavili Balkansko poluostrvo“ ipak je preterana, jer na neki način podrazumeva dolazak ogromnog broja došljaka. Naravno, pogotovo ako se uzmu u obzir današnja merila, njihova brojka je bila znatno manja, a i Balkansko poluostrvo, prepuno prašuma i teško pristupačnih predela, izgledalo je drugačije nego danas. Ipak, ostaje činjenica da su Sloveni dopreli čak i do poluostrva Peloponeza i da su tamo stolećima zadržali svoju etničku posebnost. Štaviše, na svojim monoksilima stizali su čak i do ostrva Krita u istočnom Sredozemlju… Sadržaj: Napadi Slovena na Vizantiju Naseljavanje Slovena na Balkansko poluostrvo Prvi vekovi života Slovena u novoj postojbini Južni Sloveni između Vizantije i Zapada Pokrštavanje Južnih Slovena Borba Južnih Slovena protiv Vizantije u X veku Balkansko poluostrvo pod vlašću Vizantije Uspon južnoslovenskih država u XII veku Premoć Bugarske na Balkanu Širenje Srbije prema jugu Srpsko carstvo i Vizantija Južni Sloveni i Vizantija u borbi protiv Turaka Čitaj dalje

Simo C. Ćirković, kao već istaknuti autor dokumentarnih dela koja se tiču istorije, politike itd., bavi se ovom prilikom tajnim službama, njihovom organizacijom, ali i markantnim ličnostima iz zakulisnih struktura – dakle, najpoznatijim obaveštajcima, špijunima, hero­jima. Kakav je bio životni put Apisa, Rankovića, Popova i mnogih drugih, koje su okolnosti i oluje svetskih događaja usmerile njihovu sudbinu, kako su uopšte bile postavljene obaveštajne organizacije – o svemu tome autor podrobno piše, koristeći izvore i dokumenta koja su do danas (a neka su i dalje) bila sakrivena od očiju javnosti. Čitaj dalje

U drevnoj Grčkoj nastala je jedna od najpoznatijih legendi sveta! Herakle je rođen kao polubog, polučovek, dete Zevsa, kralja bogova, i smrtne žene. Međutim, Zevsova žena Hera je prezirala svog nezakonitog posinka, te je odlučila da mu zagorča život. Svojim magičnim moćima, ona na prevaru navodi Heraklea da izvede dvanaest naizgled nemogućih podviga, koji će staviti na probu ne samo njegovu legendarnu snagu, već i njegovu hrabrost, dovitljivost i borbeno umeće. Hoće li Herakle izvršiti svoje zadatke ili će ga Herin osvetnički bes uništiti zauvek? Čitaj dalje

Obimom nevelika, ali znalački napisana knjiga Italija u petnaestom veku podeljena je na tri dela; Italija je bila najurbanija zemlja srednjovekovne Evrope, a u XV veku gradovi su se više gradili i širili nego ranije. Prvi je posvećen razvoju gradova. Drugi deo knjige posvećen je ekonomskim aktivnostima. Posebnu pažnju autor je posvetio razvoju sistema osiguranja koji se u to vreme naglo razvio. Svakodnevni život obrađen je u trećem delu knjige, uz konstataciju da se on umnogome razlikovao od današnjeg i da je najviše bio uslovljen religioznim elementima. U svom proučavanju istorije autor se osvrnuo na prethodno i potonje vreme, kao i na zemlje susede. Analizirao je i istoriju Balkana, ističući značaj koji je imala trgovina između ove dve oblasti. Čitaj dalje

Burna i bogata istorija Stare Srbije, oko koje su lomile koplja sve velike i imperijalne sile, našom nemarnošću i krivicom gurnuta je u gusti mrak. Zaboravljeno je da je na njenom prostoru roðeno čak 18 imperatora, meðu kojima je i preuzvišeni Konstantin Veliki, Nišlija roðenjem, slavljen kao tvorac Milanskog edikta (313), dokumenta kojim je omogućena sloboda hrišćanstva. Zabrinjavajuće je to što prosečno obrazovan Srbin veruje da srpska istorija počinje sa dinastijom Nemanjića, koju je ovekovečio Stefan Nemanja, i da su je obeležili car Dušan Silni, knez Lazar, kraljevske monarhije Karaðorðevića i Obrenovića i nesrbin Josip Broz Tito. Malo se zna da je očinska Srbija imala veličanstvene vladare, nemerljivo zaslužne što mi, današnji, i postojimo. Na dušu i svih njihovih pokolenja pada greh što im živost i bogata delotvornost trune u istorijskoj tmini. Velika imigraciona pomeranja naroda Evrope uzela su maha u II veku po pojavi Hrista. Naredni iseljenički talasi povukli su ka srcu našeg kontinenta i raznoimena srpska plemena, kojima rodno zaleðe Transkarpata (iza karpatskih gora, pravcem od reke Visle do Azotskog mora i preko oblasti koju neki zovu Bojkovina ili Bela Srbija) nije davalo dovoljno hrane. Na nevolju, začetnička imigraciona srpska plemena uglavnom su završavala pod nogama brojnijih osvajačkih varvara: Huna, Avara, Gota, Gepida, Longobarda. Tako su Prasrbi do Dunavskog limesa stizali masovnije u drugoj polovini VI i prvoj polovini VII veka. Naravno, ako nisu bili žrtve jakih mrazeva, brzotočnih reka, potoka i izgladnelih divljih zveri, i ukoliko su im dlakavi konjići, drvene dvokolice i čvornovate noge obmotane kožom od divljači izdržali sve usputne nedaće. Predvoðeni svojim plemenskim starešinama, oni su po zaposedanju dunavske Mezije, nastavili pohod do Carigrada, Egejskog i Jadranskog mora i samog centra Dalmacije. Koliko ih je u opštem metežu nestajalo, toliko su se obnavljali. Prvo organizovano okupljanje i ujedinjavanje u zajednicu nalik na državu, oni su imali za vreme vladavine vizantijskog cara Iraklija (610-641), koji im je velikodušno ustupio zemlju zapadno od Soluna. Bilo je to u periodu kada još nisu postojale Engleska, Francuska, Nemačka, Austrija, države koje Srbija moli da je prime u Evropu koju je ona stvarala. Na čelu te prasrpske državne tvorevine bila su dva sina zakarpatskog župana koji je doveo Srbe na Balkan. Od njih je nastao znameniti župan Višeslav (780), prvi srpski vladar koga istorija pominje imenom. Od Višeslava Radoslav, od Radoslava Prosigoj, od Prosigoja Vlastimir, od Vlastimira Mutimir, Stojimir i Gojnik. Od Mutimira Stefan, Bran i Pribislav. Od Gojnika Petar. Od Stojimira Klonimir. Od Brana Pavle, od Pribislava Zaharije, od Klonimira Časlav. Knezu Vlastimiru (850-862) uspelo je da zvanično uvede Srbiju u narod Evrope, prostorno je proširi i osigura joj višegodišnju slobodu. Srbija koju je stvorio Vlastimir, tonula je kroz vekove i ponovo se čudesno uzdizala, kao što je bio slučaj sa onom pod vlašću kneza Zaharija (921-924), koji je pod jakim bugarskim naletom prebegao u Hrvatsku, omogućivši caru Simeonu da državu pretvori u grobnicu sa samo nekoliko gomila preživelih lovaca, od kojih neke čine i deca. Tako opustošenu Srbiju vaskrsao je uzvišeni knez Časlav (924), vrativši je u okvire Vlastimirove države. Reč je o plemenitom vladaru koga je udovica maðarskog kralja Kiša podmuklo zarobila i u sanduk okovanog, živog bacila u talase Dunava u znak osvete za muževljevu odsečenu glavu. Žilavi srpski narod, koji nikada nije umeo da uspostavi nacionalne ciljeve i omeði svoju državu, ponovo se digao iz pepela. Ovog puta to je bilo zaslugom raškog župana Vukana (1083-1116), koji je i mačem i umom, ratujući i mireći se sa kudikamo nadmoćnijom Vizantijom, postavio temelje Srbije Stefana Nemanje. Čitaj dalje

Francuski publicista Filip Delorm autor je niza knjiga u kojima se bavi istorijom evropskih dinastija; u ovoj knjizi on govori o fenomenu i istoriji kraljeubistava, od antičkog doba do naših dana. Delorm iznosi dvanaest karakterističnih slučajeva nasilne smrti vladara - od Cezarovog ubistva, preko ubistava kraljeva Anrija IV i Čarlsa I, do smrti kralja Jugoslavije Aleksandra I Karađorđevića, ruskog cara Nikolaja II i iračkog kralja Fejsala II. “Visoko drveće privlači gromove. Krunisane glave privlače ubice. To nije zakon prirode, ali je tako”, zapisao je u preporuci za ovu knjigu francuski akademik Žak de Burbon Bise.“ U ovoj lepoj knjizi Filip Delorm nam pripoveda sa darom i osećanjem za ove tragične sudbine u kojima bi ljudi antičkog doba videli strašnu umešanost Fatuma. Kuriozitet srpskog izdanja Delormovih Kraljeubistava jeste da je predgovor za njega napisao prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević. Čitaj dalje

Monografija posvećena vladavini jednog od najznačajnijih rimskih vladara (284–305-e godine) iz vremena kada se Rimska država suočila s teškoćama na granicama i u unutrašnjoj politici; premda vojnik po profesiji, Dioklecijan se kao car nije proslavio u velikim bitkama niti je bio osvajač. Svoje napore usmerio je na upravljanje ogromnim carstvom. U vreme njegove vladavine oživela je državna uprava posle više od pola veka opadanja izazvanog, pored ostalog, i haotičnim otimanjem za carsku vlast, brzom smenom na prestolu i pogibijom mnogih careva koje je vojska dovela na presto. Vladavina Dioklecijanova je primer koliko razumna vlast jednog sposobnog vladara ima odjeka u društvu koje i u ekonomskoj i u moralnoj krizi može da uspori razorno delovanje neprestane borbe za vlast. Čitaj dalje

"Sudbina jevrejskog naroda može se, bez opasnosti od preterivanja i patetike, okarakterisati kao najčudesnija kolektivna avantura u istoriji čovečanstva. Kao u nekom dugotrajnom horor-filmu oni su prolazili kroz mnogobrojne scene strave i užasa, da bi tek tu i tamo s vremena na vreme, doživljavali trenutke predaha, primirja, oporavka. Gotovo u svim sredinama, u koje ih je usud istorije smeštao na kraće ili duže vreme, dočekivani su s nepoverenjem, podozrenjem, antipatijom, tretirani kao strano telo, remetilački faktor koji treba, na jedan ili drugi način ukloniti iz društvenog organizma." - iz uvoda Čitaj dalje

Priča o kralju Petru II Karađorđeviću i sudbini dinastije koja je provela ceo vek u progonstvu! Uzbudljivo putovanje kroz gotovo dva veka istorije moderne srpske države, uz upoznavanje sa glavnim ličnostima koje su odredile sudbinu dinastije Karađorđević, posebno njenog poslednjeg vladara. "U knjizi Povratak kralja Luka Mičeta nas vodi kroz istoriju porodice Karađorđević od njenog osnivača „Crnog Ðorđa“ i njegove borbe za oslobođenje srpskog naroda od otomanske vlasti do poslednjeg vladara njegove loze, kralja Petra II, i njegovog posthumnog povratka u postojbinu... Ova literarno efektno napisana knjiga lako se čita, događaji se odvijaju i prate sa radoznalošću, pri čemu autor ističe mnogobrojne pojedinosti manje poznate ili sasvim nepoznate široj javnosti." - prof. dr Dragoljub R. Živojinović Čitaj dalje

Sulejman Veličanstveni, najmoćniji vladar na svetu, odlučio je da osvoji Evropu! Na putu mu stoji samo sićušno ostrvo u Sredozemnom moru, Malta, gde su nastanjeni vitezovi jovanovci, elitni ratnici Svetog rimskog carstva. Sprema se sudar civilizacija kakav nije viđen još od najezde Persijanaca na Grčku. Rešen da osvoji Maltu i iz njene luke pođe u osvajanje Evrope, Sulejman šalje ratne brodove i moćnu vojsku. Nekoliko hiljada branilaca u tvrđavi Svetog Elma boriće se do poslednjeg, pod strahovito teškim okolnostima. Kad su konačno osvojili tvrđavu, Turci nikome nisu poštedeli život i iznakazili su tela mrtvih branilaca. Veliki majstor jovanovaca, vitez La Valet, uzvratio je poskidavši glave Turcima koje je držao u zarobljeništvu, a potom je upotrebio njihove glave kao đulad kojom je gađao neprijatelja. Tek tad počinje istinska bitka za Maltu. Milost niko nije tražio; milost nikome nije udeljena. Opsada Malte nije samo uzbudljiva priča o hrabrosti, svireposti i izdržljivosti, nego i saga o dve moćne civilizacije sukobljene oko prevlasti nad čitavim znanim svetom. Čitaj dalje

Veličаnstveni romаn koji opisuje pаd Singаpurа pod jаpаnsku vlаst u Drugom svetskom rаtu, ispričаn iz perspektive Klodа Limа, mlаdog Kinezа koji je vаspitаn tаko dа poštuje britаnske kolonizаtore i dа prezire sopstveno аzijsko nаsleđe. Kаko se ruši britаnskа odbrаnа, tаko propаdа i Klodov svet, prisiljаvаjući gа nа novа određenjа svoje kulture i sebe sаmog. Čitaj dalje

Završna bitka za Mediteran 1521-1580! Polazak flote Sulejmana Veličanstvenog u pohod na Rodos označio je početak šezdesetogodišnje epske borbe za prevlast na Mediteranu. Ovo je opčinjavajuća priča o krstaštvu, gusarima s Varvarske obale, belom roblju i Osmanlijskom carstvu – kao i o sukobu između islama i hrišćanstva, istoka i zapada. Rodžer Kroli nas u ovoj istorijskoj knjizi, napisanoj u maniru najnapetijeg romana, vodi od Istanbula do kapija Gibraltara, uopznaje s legendarnim ratnicima poput gusara Barbarose i Vitezova svetog Jovana, i čudotvorno oživljava prizore krvave opsade Malte i strahovite pomorske Bitke kod Lepanta. Čitaj dalje

Dok je car kao neko gmizavo čudovište prilazio, pevači udariše u laskavo pojanje: Pogledajte kako se diže jutarnja zvezda, kako sviće rumena Zora; u njegovom pogledu sjaje se zraci sunca, on će doneti propast Saracenima, Nićifor, vladar; a zatim: Mnogaja ljeta caru Nićiforu! Obožavajte ga, narode, pognite glave jedino pred njim! Mnogo bi više odgovaralo istini da su pevali ovako: Dođi pepelu od crnog ugljena, budalino, ženetino matora, šumski đavole, seljačino, klozetaro, kozja nogačo, rogonjo, geljavče, prostačino, varvarine, kuštravče, kavgadžijo, Kapadočanine! Čitaj dalje

Poslednji deo najprodavanije trilogije o rimskoj Britaniji započete romanom Orao devete legije, a nastavljene romanom Srebrna grana. Iz Britanije su zauvek otplovili poslednji rimski vojnici i prepustili je građanskom ratu i opasnosti od saksonske najezde. Akvila napušta svoj puk i vraća se porodici, ali u ruševinama zatiče i svoj dom i sve što je voleo. Posle mnogo godina teškog rada i odricanja, Akvilu na kraju samo jedno održava u životu – želja za osvetom... Roman Lučonoše dobitnik je prestižne Karnegijeve medalje, napeta je i složena priča napisana sa velikom strašću i mnoštvom detalja koji vas poput vremeplova prenose na samo poprište događaja u davno rimsko doba. Čitaj dalje