Ne postoji mnogo zemalja na svetu čija je istorija bogata i silovita, kao što je istorija Španije! Velike sile, velike bitke, različite vere i kulture, podeljenost i fanatizam, crkva, nevernici, jezuiti, templari... Istorijska pozornica Španije je jedinstvena i neponovljiva. Istorija Španije je, između ostalog, i istorija otkrića Amerike, rivalstva sa Engleskom i Portugalom, složenog preplitanja arapskog, judejskog i hrišćanskog sveta. Španski građanski rat je bio sudar ideala, nade i političkih uticaja koji je pokrenuo milione. Španija je postala magično ime u celom svetu. Španija, to su njeni sadržaji, duh i poruke prošlosti. Hispanski identitet, uticaj u celom svetu i prostranstva kulture, istorije, ratovanja... Čitaj dalje

Francuski publicista Filip Delorm autor je niza knjiga u kojima se bavi istorijom evropskih dinastija; u ovoj knjizi on govori o fenomenu i istoriji kraljeubistava, od antičkog doba do naših dana. Delorm iznosi dvanaest karakterističnih slučajeva nasilne smrti vladara - od Cezarovog ubistva, preko ubistava kraljeva Anrija IV i Čarlsa I, do smrti kralja Jugoslavije Aleksandra I Karađorđevića, ruskog cara Nikolaja II i iračkog kralja Fejsala II. “Visoko drveće privlači gromove. Krunisane glave privlače ubice. To nije zakon prirode, ali je tako”, zapisao je u preporuci za ovu knjigu francuski akademik Žak de Burbon Bise.“ U ovoj lepoj knjizi Filip Delorm nam pripoveda sa darom i osećanjem za ove tragične sudbine u kojima bi ljudi antičkog doba videli strašnu umešanost Fatuma. Kuriozitet srpskog izdanja Delormovih Kraljeubistava jeste da je predgovor za njega napisao prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević. Čitaj dalje

Knjiga je, na neki način, sažeta antologija dela srpskih pisaca iz Velikog rata, a "nije pisana i sastavljana s namerom da donese preciznu ocenu i popis celokupne srpske književnosti u Prvom svetskom ratu jer je završna reč o piscima i njihovim delima zapisana je već u književnoj istoriji i književnoj kritici". Sastavljena je sa namerom da sadašnjim i budućim generacijama kroz književna dela dočara atmosferu i događaje Prvog svetskog rata, da skrene pažnju na biografije srpskih pisaca koji su učestvovali u ratu i pisali o njemu, navodi priređivač i dodaje da su često detalji iz njihovih života ili prećutkivani, ili uzgred pomenuti u jednoj ili dve rečenice u enciklopedijama i književnim leksikonima, a u najboljem slučaju rasute su po stručnim publikacijama koje čitaju sada sve ređi posvećenici. Knjiga je pisana sa namerom da se skrene pažnja na ona dela pisaca koja nisu uvek najvažnije odrednice u njihovom književnom opusu, a govore o tim teškim danima borbe. Te knjige najčešće se ne čitaju i ostaju zatrpane u prašnjavim policama biblioteka. Ponekad su ta dela "zaturena" u retkim periodičnim publikacijama, kao što je slučaj sa pesmom u prozi Isidore Sekulić "Tihe strofe", koja je objavljena u niškom časopisu "Delo" 1915. godine. Čitaj dalje

O ogledalima, ružama i ništaviluje prvo sveobuhvatno, interdisciplinarno razmatranje velike, a skoro zanemarene teme kulturne istorije, pitanja vremena i prolaznosti u baroku. Autorka jasno pokazuje da je barokni čovek egzistirao u rezmeđi dvaju velikih vremenskih polariteta, između večnosti i prolaznosti. Knjiga obuhvata izuzetan opseg: istorija umetnosti je konstantno obasjana poređenjima sa savremenom poezijom. O ogledalima, ružama i ništavilu unapređuje znanja čitalaca o svim baroknim umetnostima. Pionirsko istraživanje ne samo u našoj nauci već i u evropskim naučnim razmerama. Dr Radivoje Dinulović, Univerzitet u Novom Sadu Ova knjiga je bogata, mislilačka i fascinantna. Piter Dejvidson, Univerzitet u Aberdinu. Čitaj dalje

Moralne odluke predstavljaju osnovu ljudske drame, a nikada u istoriji nije bilo većih dilema i za vođe i za obične ljude, niti takvih primera pojedinačne i masovne tragedije, izopačenosti politike, ideološkog licemerja, samoljublja vojnih zapovednika, izdajstava, požrtvovanja, neverovatne surovosti i nepredvidive dobrote. Iako slika na ogromnom platnu, Entoni Bivor nikada ne gubi iz vida sudbine običnih vojnika i civila čije su živote zgazile neizmerne sile sukobljene u ovom najstrašnijem ratu u istoriji čovečanstva. "Bivor je posvećen prikazivanju istine o ratu sa svim njenim bolnim protivrečnostima. On ne preza ni od čega. Njegova knjiga je sveobuhvatna, objektivna i duboko humana." - New Statesman "Bivorova knjiga jednostavno je najbolja vojna istorija Drugog svetskog rata. Ona oživljava ogromne događaje sa svih strana, od velike strategije do patnji čovečanstva, od diktatora do običnih vojnika." - Sajmon Sibag Montefjore "Opšta istorija rata mora da obuhvati raznovrsna iskustva i prikaže povezanost velikih događaja na različitim kontinentima i morima. Entoni Bivor savršeno je odgovorio ovom izazovu." - Financial Times Čitaj dalje

Vi­zan­ti­ja u XV ve­ku ola­ko se shva­ta kao ana­hro­ni za­o­sta­tak an­tič­kog eku­men­skog car­stva, či­ja su je­di­na do­stig­nu­ća do­pri­nos he­len­ske knji­žev­no­sti raz­vi­ja­nju ide­ja hu­ma­ni­zma i re­ne­san­se i oču­va­nje pra­vo­sla­vlja od uti­ca­ja ka­to­li­ci­zma. U stu­di­ji Car ili upra­vi­telj grč­ka isto­ri­čar­ka To­nja Kju­so­pu­lu od­ba­cu­je ova­kvo sta­no­vi­šte i na­sto­ji da po­ka­že da je ma­la utvr­đe­na en­kla­va u sr­cu Osman­ske im­pe­ri­je, ko­ja je pre­o­sta­la od ne­ka­da­šnjeg ve­li­kog i moć­nog vi­zan­tij­skog car­stva, po uzo­ru na ita­li­jan­ski mo­del pri­hva­ti­la so­ci­jal­nu struk­tu­ru i po­li­tič­ku ide­o­lo­gi­ju se­ku­lar­ne dr­ža­ve-gra­da, u na­di da će ta­ko osi­gu­ra­ti svoj op­sta­nak. U skla­du s tim car­stvo po­sled­njih Pa­le­o­lo­ga pred­sta­vlje­no je u pot­pu­no dru­ga­či­jem sve­tlu od ono­ga na ko­je smo na­vi­kli ka­da je o ovoj te­mi reč. Tonja Kjusopulu je pokazala da prva polovina 15. veka nije bilo vreme svedeno jedino na paralizu pred mračnom eshatologijom, nego da je i taj period vizantijske istorije poznavao određenu dinamičnost i živahne promene, istina ne tako krupne i drastične, ali ipak dovoljne da kazuju o određenom razvoju i kretanju društva napred. dr Radivoj Radić, profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Čitaj dalje

Na skoro 800 strana, u luksuznoj opremi, objavljeno je saopštenja sa Naučnog skupa, koji je održan u Beogradu i Andrićgradu, a bio posvećen stogodišnjici početka Prvog svetskog rata. Skupovi su bili održani pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, a radovi o koji su sabrani u ovoj knjizi, još jednom svedoče o istorijskoj važnosti, ali i aktuelnosti pitanja koje je iznedrio Veliki rat. Ovaj tematski zbornik sadrži raznovrsne teme vezane za Veliki rat, iz oblasti prava, istorije, sociologije, politikologije i drugih oblasti. U zborniku se neizostavno raspravlja na danas i svetu i u nas nametnutu temu: da li je Gavrilo Princip bio terorista ili heroj, pa sve do ratnih zločina nad Srbima u tom ratu, kao i Londonskom sporazumu, ratnoj propagandi, Versajskom sporazumu, kao i drugim veoma konkretnim pitanjima koje je iznedrio Veliki rat. Institut za uporedno pravo je okupio čak 54 domaća i inostrana stručnjaka čiji se radovi nalaze u ovom zborniku. Njihova izlaganja su različita, katkada i naučno sukobljena, ali sva zajedno, ovako u jedinstvenoj knjizi, predstavljaju značajan korak ka osvetljavanju istine o Prvom svetskom ratu. Čitaj dalje

Nаše obimne studije su objedinile u celinu аrgumente preko 25 nаučnih disciplinа i potkrepljene su sа nekoliko hiljаdа nаvodа iz više stotinа istorijskih izvorа i istorijskih studijа iz аntičkog, srednjovekovnog i novijeg dobа. Sve one su sа rаznih gledištа pokаzаle dа su dаnаšnji Srbi direktni genet­ski i kulturni sledbenici izvornog evropskog prаnаrodа, nаstаlog u vreme neolitа nа prostoru Podunаvljа i dolinа pritokа Dunаvа, nа Helmskom (Bаlkаnskom) poluostrvu i u okolini Ruskog (Crnog) morа. Srpsko ime je tesno vezаno sа društvenim uređenjem drevnog svetа, u kome su Srbi imаli ulogu zаštitničkog držаvotvornog stаležа i kod kogа postoji veomа izrаžen kult Suncа i kult Mаjke Zemlje, očuvаn i dаn dаnаs u etnološkim kаrаkteristikаmа i pretočen u znаčаjnoj meri u Prаvoslаvlje. Između ostаlog, ovаj Prаnаrod je dаrovаo čovečаnstvu pismenost. Čitaj dalje

Donekle sporedan lik antičke mitologije ovde je doveden u prvi plan; Kasandra se pojavljuje još u Eshilovom „Agamemnonu“, i od tada stalno pronalazi svoje mesto u književnosti i umetnosti. Zbornik Kasandra se upravo time bavi. Uz osam tekstova koji na različite načine obrađuju Kasandrin lik, nalazi se i bibliografija umetničkih dela u kojima se motiv Kasandre javlja. Svemu tome pridružuje se i pogovor Miraša Martinovića koji zaokružuje osnovnu ideju zbornika: Kasandra je poput nemuštog i odbačenog glasa budućnosti, „ona koja svijetli među ljudima“.. Čitaj dalje

Srpski narod, srpska zemlja, srpska duhovnost u delima stranih autora! Romani, pripovetke, putopisi, pesme i poeme, epistole, ratni dnevnici, besede, sećanja slavnih pisaca, putopisaca, ratnika i avanturista koji su prolazili ovim krajevima. Kapitalno izdanje koje godinama traže inostrane nacionalne i univerzitetske biblioteke, biblioteke akademije nauka, slavistički centri širom sveta, kao i biblioteke pri udruženjima Srba u dijaspori... Reč je o knjizi koja je preživela sva "politička vremena". Ona na najbolji mogući način predstavlja srpski narod, njegovu istoriju i kulturu kroz vekove... i čini da se često zatamnjena i nepravedna slika o Srbiji učini objektivnijom. "SERBIA" zahvata vreme od prvih zapisa o Srbima do današnjih dana. Antologija "SERBIA" imala je do sada pet izdanja. Najnovije izdanje obuhvata i tekstove (pisma, eseje, pesme i poeme, protestne poruke, dnevnike) nastale za vreme bombardovanja Srbije i Beograda. Osim toga, novo izdanje donosi u celini publikacije Kosovo Day koje su objavljene u Americi i Engleskoj ratne 1916 i 1918. godina povodom jubileja Kosovske bitke. Danas, u novim istorijskim okolnostima, ti časopisi, nastali u inostranstvu, u kojima pišu ugledni pesnici, istoričari i političari, bacaju novo svetlo na aktuelne događaje u Srbiji. Predgovor za SERBIU napisao je proslavljeni akademik Dejan Medaković, a o toj specifičnoj antologiji napisano je preko 50 tekstova. Predstavljena je u Americi, Kanadi, Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Austriji, Australiji… i širom Srbije. U knjizi su zastupljeni: Gete, Igo, Tolstoj, Andersen, Džon Rid, Rajs, Gezeman, Stanesku, Stela Frenklin, Solženjicin, Flora Sandes, Bari Kalahan, Edmon Pari, Puškin, Dostojevski, Apoliner, Kanic, Edmon Rostan, Malaparte, Karlo Falkoni, Brodano, Lamartin, Fransis Kont, Tomas Gof, Margerit Jursenar, Teodor Metohit, Zou Difan, Ljermontov, Maksim Gorki, Salvatore Loi, Karlo Sforca, Uri Cvi Grinberg, Jakob Grim, Kosta Pasajanis, Tonoke Komai, Mickijevič, Rebeka Vest, Izabela Ros, ledi Meri Vortli Montegju, Ranke, Žan Ditur, Danijel Ðankane, Merlino, Per Hanson, Angel, Disnard, Beson, Handke... Čitaj dalje

Monografija posvećena vladavini jednog od najznačajnijih rimskih vladara (284–305-e godine) iz vremena kada se Rimska država suočila s teškoćama na granicama i u unutrašnjoj politici; premda vojnik po profesiji, Dioklecijan se kao car nije proslavio u velikim bitkama niti je bio osvajač. Svoje napore usmerio je na upravljanje ogromnim carstvom. U vreme njegove vladavine oživela je državna uprava posle više od pola veka opadanja izazvanog, pored ostalog, i haotičnim otimanjem za carsku vlast, brzom smenom na prestolu i pogibijom mnogih careva koje je vojska dovela na presto. Vladavina Dioklecijanova je primer koliko razumna vlast jednog sposobnog vladara ima odjeka u društvu koje i u ekonomskoj i u moralnoj krizi može da uspori razorno delovanje neprestane borbe za vlast. Čitaj dalje

"Najzad smo dobili valjanu enciklopediju Prvog svetskog rata! Uz poneku zamerku ovo je bez sumnje kapitalno delo iza kojeg, tipično za naše prilike, stoji pojedinac, isotričar Nebojša Jovanović. Ova činjenica ostavila je traga: autor je bio ambiciozan, te je osim istorijskih ličnosti u enciklopediju uvrstio i predmete vezane za Veliki rat, gde je naišao na najklizuaviji leksikografski teren." - Aleksandar Gatalica Čitaj dalje

Obimna knjiga tekstova koje je ovaj ugledni istoričar, pre svega XIX veka srpske istorije, objavljivao u različitim prilikama i povodima (najčešće polemičkim) u listovima i časopisima, a predgovor ima pomalo memoarski karakter – šta mu se sve događalo dok je pisao o našoj prošlosti, napominjući da je nezahvalno pisati o svojim kolegama i svom istoriografskom esnafu, o svom vremenu i o savremenicima... Ljušićeva knjiga poseduje znanje, strast i naboj kao retko koja iz ove oblasti naše nauke. Čitaj dalje

Autorka kapitalnog dela Orijentalizacija materijalne kulture na Balkanu, dr Marija Kocić, oglasila se sa novom knjigom, Venecija i hajduci u doba Morejskog rata, opsežnom studijom i uzbudljivom pričom o Mediteranu u ovom istorijskom razdoblju. Marija Kocić analizira ulogu i značaj organizovane hajdučije u turbulentnim ratnim vremenima na granici Turske, Venecije i Dubrovačke republike. Hajduci su aktivno učestvovali u zbivanjima i uticali na razvoj događaja i istorijske tokove na mnogo širem području od onog na kome su živeli i delovali. Neki od njih su se istakli hrabrošću, neki lukavstvom i veštim diplomatskim potezima, nekima sreća nije bila naklonjena. Balansirajući između tri velike sile, između tuđih i sopstvenih interesa, težnji i želja, hajduci, poput Stojana Jankovića ili Baje Nikolića Pivljanina, su ostavili dubok trag u pisanoj istoriji, usmenom predanju i kolektivnom sećanju. Čitaj dalje

Na njoj su predstavljeni: -kretanje srpske vojske i njena golgota od Srbije, preko Albanije i povratak kući; -sve glavne bitke naše vojske; -bogato je ilustrovana portretima glavnih vojskovođa, uniformama vojnika svih vojski. -sadrži sve glavne podatke o ratovanju za četiri godine; -sakupljeni su svi podaci o žrtvama srpskog naroda u tom ratu. -obuhvata period 28. jul 1914. - 3. novembаr 1918. Karta je formata 100 x 70 santimetara, štampana u punom koloru. Čitaj dalje

Koreni, uzroci i povodi Velikog rata - od Berlinskog kongresa do početka Prvog svetskog rata (1878-1914) Od Berlinskog kongresa do početka Prvog svetskog rata(1878-1914). Kako i sam autor u Predgovoru napominje, ova knjiga je prošireno i dopunjeno izdanje dela koje objavio pre desetak godina pod naslovom Rusija i raskol Evrope. Tako je veliki svetski jubilej ponovo bacio svetlo na jednu srpsku istoriografsku knjigu koja rasvetljava istorijske reperkusije odluka na Berlinskom kongresu koje su svetski istorijski zamajac pokrenuli ka Prvom svetskom ratu. Ipak, pozicija Ruske carevine i događaji na Balkanu poseban su predmet pažnje Save Živanova. Knjiga spoljnu politiku ruskog cara Nikolaja Romanova predstavlja kao stalno izbegavanje sukoba u duhu one poznate rečenice njegovog premijera Stolipina: "Dajte mi Rusije bar dve decenije bez rata, pa je više nećete prepoznati". I u odnosu na Srbiju, ruski car je sa svojom vladom izbegavao mnoge pretnje, ultimatume, čak i poniženja, što je i priznao u govoru kojim je o0bznanio da Rusija posle svega mora stati u zaštitu Srbije, što je značilo i ulazak Ruske carevine u Veliki rat. Ovom knjigom, kao drugim delima koja se bave istorijom Rusije i SSSR-a, Sava Živanov se uvrstio u najuži krug najboljih poznavalaca Rusije van Rusije. Ovo je knjiga o vremenu velike svetske istorije i jednoj od najvećih svetskih zemalja u tom ratu. Zato je Rusija u knjizi, kao najznačajnija slovenska zemlja i pre, kao i posle ovog rata, ne samo bila pokretač svetske istorije već bila i jedini garant opstanka i života mnogih mlađih i manjih slovenskih zemalja. Čitaj dalje

Tekstovi zа ovu knjigu izаbrаni su premа svojoj vаžnosti zа istrаživаnje ličnosti Gаvrilа Principа. U biogrаfiji Gаvrilа Principа i istoriji Sаrаjevskog аtentаtа imа pitаnjа kojа nisu rešenа! Zаto su odаbrаni i oni iskаzi u kojimа su isti dogаđаji prikаzаni nа rаzličite nаčine. Svi tekstovi snаbdeveni su krаtkim uvodnim beleškаmа i preuzeti bez grаmаtičkih ili stilskih isprаvki. Njihov obim nаmetnuo je nužnа skrаćivаnjа, pri čemu su izostаvljeni sаmo delovi koji se ne odnose neposredno nа Principа. Izostаvljаnjа su obeleženа prаznim redom sа tri tаčke. U prvom delu, pod nаslovom "Mlаdа Bosnа", dаti su memoаrski tekstovi mlаdobosаnаcа koji dаju celovit pogled nа Gаvrilа Principа, Mlаdu Bosnu i Sаrаjevski аtentаt. Oni pružаju dobаr uvod u izvornu grаđu o Principu, jer donose sаžetu, osnovnu hronološku strukturu dogаđаjа, kojа čitаocu olаkšаvа dа prаti i rаzume ostаle izvore. U isto vreme, sаmi po sebi, ti tekstovi su vredni istorijski izvori, jer u njimа imа mnogo neposrednih sećаnjа nа Gаvrilа Principа. U drugom delu, nаzvаnom "Politički progrаm", dаti su progrаmski tekstovi dvа ključnа ideologа Mlаde Bosne, Vlаdimirа Gаćinovićа i Dimitrijа Mitrinovićа; tа dvа dokumentа imаlа su odsudаn uticаj nа Gаvrilа Principа. Deo "Obljаj, Tuzlа, Sаrаjevo, Beogrаd" posvećen je životu Gаvrilа Principа do аtentаtа u Sаrаjevu 1914. godine. Četvrti, glаvni deo, pod nаslovom "Atentаt, suđenje i tаmnovаnje" obuhvаtа vreme između Sаrаjevskog аtentаtа i Principove smrti u Terezinu, kаo i prenošenje posmrtnih ostаtаkа Gаvrilа Principа u Sаrаjevo. Priređivаč izrаžаvа zаhvаlnost Milošu Vojinoviću, Drаgi Mаstiloviću i izdаvаču Zorаnu Kolundžiji, koji su mu pomogli u izboru tekstovа zа ovu knjigu. Čitaj dalje

U podnaslovu ove knjige stoji da je ovo delo kćeri prekretničke ličnosti u novijoj istoriji sveta i same Kine, Deng Sjapinga, Deng Žung: Kćerkina. Ova knjiga ima zanimljivost prvorazredne memoaristike i zbog toga što nas, otkrivajući jedan tako upečatljivi period iz istorije komunističke Kine, zapravo podseća na kinesko čudo, na ljude sa tako sopstvenom istorijom, kulturom i običajima i njihovoj dva milenijuma dugoj tradiciji. Jer, od Konfučijevog doba, negde oko 500. godine pre Hrista, pa sve do XVI veka, ta feudalna imperijalna Kina je postigla primat u svetu, i na kulturnom ali i na naučnom planu. Ali, od tada pa sve do početka XX bila je sve vidnija njena neprilagođenost svetu koji se za to vreme, sve ubrzanije menjao. Tu neprilagođenost Kine modernom svetu, razrešila je Komunistička partija, formirana 20-tih godina prošloga veka, pod uticajem sovjetskih prilika, kada je 1949. godine osnovala Narodnu Republiku Kinu. Vrlo brzo, njen lider Mao Cedung je razvio magičnu formulu za prevazilaženje zaostalosti, i njome udružio osiromašeni narod, ostvarujući prava ekonomska i vojna čuda. Kada je šezdesetih godina došlo do određenog zaokreta na sovjetskom putu, i u Kini su postale sve vidnije pojave rastućeg elitizma u partiji, upotrebe moći zarad lične koristi, korupcije i zanemarivanja javnih interesa. Zbog toga je Mao zatražio da se ispitaju svi komunisti na rukovodećim položajima, da se procene njihovi kvaliteti i njihove greške, da se sprovedu određene reforme na polju kulture. Zvanična primena ove politike, započeta 1966. godine, postala je poznata kao Kulturna revolucija. Iako opšte podržana, čak i od partijskih vođa, kao što je Deng Sjaoping, ona je dospevši u ruke zla, prerasla u ogromnu socijalnu i kulturnu štetu. I ovo sećanje na zlehudu sudbinu jednog od najznačajnijih Maovih saradnika, koji doživeo punu ljudsku i moralnu satisfakciju, tako što je svojom politikom uveo Kinu u XXI vek, iz pera njegove kćeri, je nadasve zanimljivo memoarsko štivo. Ono pored svega omogućava da srpski čitaoci mogu mnogo lakše razumeti duh i istoriju ove velike i treba podsetiti, posebno u poslednjim decenijama, nama naklonjene zemlje. Čitaj dalje

Autoritarne vođe kao što su Enver Hodža, Todor Živkov, Josip Broz Tito i Slobodan Milošević, deo su stare tradicije Balkana – autoritarne vladavine, koja je u dvadesetom veku iznedrila neke od najživopisnijih ali i najbrutalnijih vladara. Čitaj dalje

Vile i zmajevi nisu naprosto nestali! Oni su iščezli! To podrazumeva nesklad između sveta kakav jeste i kakav je bio, ili kakav bi mogao da bude, raskorak između sadašnjosti, s jedne strane, i prošlosti, ili budućnosti, s druge! Oni koji se nađu u tom raskoraku osuđeni su na neminovnu propast, jer – kako nas neprestano uče – treba živeti sadašnji trenutak. A uistinu, svet je sazdan od sećanja i nadanja, od prošlosti i budućnosti. Sadašnjosti nema, ona je nestvarna, ona je zev, rez u tkivu života, ona je muk i tišina koja treba da naglasi prethodni i nagovesti sledeći tren. Kad se nestvarna sadašnjost protegne ona postaje ništavilo i tada se javlja čežnja. U jednom rečniku iščeznuti je nestajati tjelesno zbog duševne boli, nestajati od želje. Kakva je to bol, kakva želja, nagnala vile i zmajeve da iščeznu? I šta je to što nas tera da mislimo o njima, da čeznemo za njihovim prisustvom? Vile i zmajevi nisu nestali! Oni su iščezli usled stravične boli, sagoreli su u čežnji. Gotovo iznebuha obreli su se u svetu kome više nisu bili potrebni, kome su bili samo na smetnji, kao loša savest, svetu sitnom i šićardžijskom, bučnom i blebetavom, rastorokanom, obasjanom bestidnim svetlom, svetu nespremnom za tajne i velika dela, protegnutom u večnom sada. Podvizi, tajanstva, senke i zanosi ostavljeni su, u tom svetu, mahnitima, onima s uma sišavšim. Kao i mračne strane. Još samo ludaci osete zamah zaboravljenog krila i obraze i čelo im dotakne noćni vetar. Oni vide kako iz tame izranjaju rogovi jelena i bledo vilinsko lice, pod oglavljem, poluotvorenih usana. Te usne im nešto šapuću, ali oni ne znaju šta. Mi slutimo da je svet nešto drugo, mnogo toplije, prisnije i slobodnije od ovog jada koji nam se nudi, u kojem skapavamo. Čežnja za vilama i zmajevima želja je za tajnom i slobodom. Nova knjiga o vilama i zmajevima. Kako se rađaju vile. Vrste vila. Vilinski poslovi. Vilinski herbarijum. Tamne vilinske stranice. Umiru li vile. Kako nastaju zmajevi. Gde i kako zmajevi provode svoj vek. Zmajske ljubavi. Zmajevska škola letenje... Čitaj dalje

Knjiga godine u izboru listova Independent, Financial Times, Observer, Times Literary Supplement i Spectator! Godine 1914-e Evropa se upustila u prvi čin samospaljivanja u dvadesetom veku – u sukob koji se tada nazivao Veliki rat. Uoči stogodišnjice tog događaja ser Maks Hejstings pokušao je da objasni i kako je rat izbio i šta je sve zadesilo milione ljudi tokom prvih meseci borbi. Po njegovom mišljenju obilni dokazi potvrđuju da Austrija i Nemačka moraju poneti najveći deo odgovornosti za sukob. Iako je usledila neizmerna tragedija, on strastveno pobija „pesnički“ stav da pobeda nije bila vredna žrtava. Suštinski važna za slobodu Evrope, tvrdi Hejstins, bila je pobeda nad kajzerovom Nemačkom. Njegovo pripovedanje o prvim bitkama preneraziće one koji rat zamišljaju samo kao blato, žicu, rovove i čelične šlemove. Hejstings opisuje kako je francuska vojska krenula u borbu kroz netaknute seoske predele obučena u crveno-plave uniforme, predvođena starešinama na konjima, uz lepršanje zastava i muziku vojnih orkestara. Najkrvaviji dan čitavog rata na zapadnom frontu bio je 22. avgust 1914, kada je pogiulo dvadeset sedam hiljada Francuza. Četiri dana kasnije, kod Le Katoa, Britanci su poveli izuzetnu bitku protiv nastupajućeg neprijatelja, jednu od poslednjih takvih bitaka u istoriji. U oktobru su uz užasne žrtve odbranili savezničku liniju od masivnog nemačkog napada u Prvoj bici kod Ipra. Hejsting takođe opisuje i surove borbe u Srbiji, Galiciji i istočnoj Pruskoj, u kojima su do Božića Nemci, Austrijanci, Srbi i Rusi jedni drugima naneli više od tri miliona žrtava. "Veličanstveno... Hejstingsu se može samo zavideti na tempu i uravnoteženosti, kao i na oštrom zapažanju ljudskih pojedinosti. Čak i za čitaoca kog ne zanimaju razlike između bataljona i divizije, ova knjiga istovremeno je dirljiva, izazovna i kranje neodoljiva." Sunday Times Čitaj dalje

Svedočenja jednog od atentatora na Franca Ferdinanda Na dan 28-og juna 1914-e pored obale reke Miljacke u Sarajevu, austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda, pored Gavrila Principa, čekala su još šestorica atentatora-zaverenika. Cvetko Popović i Vaso Čubrilović, najmlađi od sedmorice, dočekali su živi kraj Prvog svetskog rata. U ovoj knjizi je, pored ostalog, zapisano i svedočenje o jedinoj Principovoj (a neuzvraćenoj) ljubavi - devojci Jeleni... Čitaj dalje

Povodom obeležavanja stogodišnjice od Prvog svetskog rata, u znak sećanja na naše slavne pretke, u spomen na njihova junačka dela i hrabrost, da nikad ne zaboravimo koliku su žrtvu dali za slobodu i kakvo su nadljudsko stradanje podneli u Velikom ratu, saterani u bespuća Albanije, željno iščekujući savezničke lađe za izbavljenje. Da nikad ne zaboravimo hrabrost i odvažnost, kojima se divio čitav svet, pa i generali i zapovednici protivničkih vojski koji su krenuli da porobe jedan mali narod; da nikad ne zaboravimo kako su se poput feniksa digli iz pepela i kako su ti živi leševi vaskrsli i u jurišu krenuli ka porobljenoj otadžbini oslobađajući pedalj po pedalj namučene Srbije. Čitaj dalje

Ovo je provokativna, snažna i izuzetno važna knjiga, kapitalno delo jednog od mogućih pristupa istoriji! Ta se "narodna istorija" kloni navodno prelomnih datuma, jubileja i mitskih ličnosti već se usredsređuje na ono što srednjostrujaška istoriografija po pravilu zanemaruje: permanentni konflikt između izrabljivača i izrabljenih, elita i onih izvlaštenih i obespravljenih. Dominantne priče američke, ali i najvećeg dela ostalih nacionalnih istoriografija – one o 'nacionalnom jedinstvu' i 'progresu' – Zin dekonstruiše te, širokim potezom ali uz mnogo detalja, raskrinkava kao jeftinu masku za klasni konflikt između elita i eksploatisanih. Isti se sukob, pokazuje Zin, nalazi u samom temelju američkog projekta i kapitalističkog uređenja uopšte, a s obzirom na potrebe isti se u pojedinim razdobljima u većoj ili manjoj meri izmešta u rasni, verski ili neki sličan manjinsko/identitetni spor. Osim što je, uz izuzetan korpus citirane literature i opsežno istraživanje arhivske građe, ponudio alternativnu, mnogo opipljiviju verziju istorije onih ućutkanih devedeset i devet posto, Zin je napisao vrhunski ispripovedanu, emfatičku anatomiju narodnog otpora –hrestomatiju dokaza da prava ne dolaze sama od sebe, nego se za njih valja izboriti. Narodna istorija SAD-a iz dana u dan je sve aktuelnija, a modelski je i te kako od koristi za razumevanje naših različitih 'istorija' – pogotovo one koju nam s katedri često prezentuju kao našu i jedinu, a mi nemamo zapravo ništa s njom. Čitaj dalje

Istorija grčke civilizacije sa uvodom o praistorijskoj kulturi Krita i istorija Bliskog istoka od smrti Aleksandra Velikog do rimskog osvajanja! Poreklo, uspon, zrelost i propadanje grčke civilizacije: Čitaj dalje