Utred, Alfredov vojni zapovednik, koji je to protiv svoje volje, predvodi neprijatelje u zamku i kod Firnhema dolazi do jednog od najvećih poraza Vikinga. Ali, kao posledica pobede, Utred je na iskušenju i prekida veze sa Alfredom, odmeće se i vraća na sever, u otadžbinu, postavši ponovo Viking. Jedina osoba koja Utreda može da vrati Saksoncima je Eterled, Alfredova ćerka, udata za vladara Mersije, koji želi da bude naslednik njenog oca. Utred preuzima zapovedništvo nad demoralisanom mersijskom vojskom i predvodi ih u očajničkoj borbi, koja se završava krvoprolićem kraj reke Temze.

"Kako davati" je jedna od najznačajnijih knjiga antičke filozofije napisana od strane rimskog filozofa i državnika, Lucija Aneja Seneku. Ova knjiga se bavi pitanjem davanja i filantropije, te nam pruža uvid u Senekinu filozofiju o davanju, sreći i moralnosti. Seneka smatra da je davanje jedan od ključnih elemenata srećnog i ispunjenog života, te da se istinska sreća ne može postići bez nesebičnog davanja drugima. On nas uči da davanje ne bi trebalo biti motivisano samo sažaljenjem i samilosti prema drugima, već da bi trebalo biti izraz naše dublje moralne prirode i našeg odgovornog odnosa prema drugima. Ova knjiga nas takođe uči kako da dajemo na najbolji mogući način, u skladu sa našim vrednostima i moralnim principima. Seneka nas podstiče da razvijemo svest o potrebama drugih, ali i da pronađemo načine da naše davanje bude efikasno i korisno za društvo u celini. Ukoliko želite da pročitate ovu izuzetno inspirativnu i duboko filozofsku knjigu o davanju, moralnosti i sreći, poručite knjigu "Kako davati" od Seneka. Ova knjiga će vas inspirisati da razmislite o tome kako možete doprineti društvu i svetu oko sebe, i pomoći će vam da pronađete svoj put ka sreći i ispunjenju.

Autori: Ljiljana Milojevic Sulovic, Budimir Pavlovic Monografija, Lux Izdavac - KSS, Beograd Godina - 2000. Knjga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,ilustracije,luksuzno izdanje,format 29 cm,50 str. (13)

Mitologike III-Klod Levi-Stros.Izdavaci Prosveta/BIGZ,1983 godine.Tvrd povez,406 str.Dobro ocuvana.

Upotrebe drugog: Istok u formiranju evropskog identiteta, Iver B. Nojman Beograd 2011. Mek povez, 289 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). U knjizi se analizira kako su mnogobrojni identiteti koji su obuhvaćeni kategorijom „Istok“ presudno uticali na stvaranje evropskog identiteta od momenta kada je pojam Evropa počeo da stiče politički značaj. Nojmanov rad je značajan posebno zbog inovativne upotrebe dijaloškog pristupa, raznolikosti izvora koje koristi i širokog opsega studija slučaja. Ova knjiga nam pomaže u razumevanju stvaranja identiteta uopšte i, posebno, evropskog identiteta. Tags: Edvard Said Orijentalizam Drugi azija istok kulture istoka azijske nacije uticaji Evrocentrizam je svesna ili nesvesna praksa naglašavanja evropskih (uglavnom zapadnoevropskih) vrednosti, kulture i interesa na račun drugih kultura. Evrocentrizam je jedna vrsta etnocentrizma. U ekstremnijem obliku se sastoji od tvrdnje da su neevropske kulture manje vredne, čak da ne postoje. U Velikoj Britaniji, reči evrocentričan i evrocentrik se koriste da bi se označile one osobe koje podržavaju evropsko ujedinjenje i Evropsku uniju. Antonim ove reči je evroskeptičan i evroskeptik. Vidi još

U Evropi fašizam, nacizam i komunizam nikad nisu dosledno poraženi. Svaka pohvala kolektivizmu trebalo je da bude opomena da se nisu razumele strahovite poruke svetskih ratova. Nikad nije uspostavljen etički konsenzus o tragičnoj sudbini istočne strane Gvozdene zavese. Politički progoni i ubistva, provincijalizacija javnosti i kulture, međunarodno etablirani organizovani kriminal više nisu samo stvarnost Putinove Rusije. Ova knjiga ulazi duboko u svakodnevicu u kojoj je i dalje neizvesna budućnost evropskog sveta, slobode kretanja, mišljenja, poslovanja, odluka za budućnost. Drugi hladni rat vodi se u svakoj evropskoj državi, u svakoj društvenoj ćeliji, u svakoj važnoj debati. „Svež i dubok analitički pogled na korenite promene koje su se odigrale u prethodne dve decenije na svetskoj političkoj sceni. Autor detaljno prati novi uspon Rusije i promenu balansa u odnosima sa moćnim svetskim silama, najpre sa Sjedinjenim Američkim Državama. Analizirajući odnose dva nekadašnja rivala iz Prvog hladnog rata, autor uspostavlja parametre Drugog, precizno objašnjavajući različite aspekte ovog rivalstva, nove načine nekad tihog, nekada otvorenijeg sukobljavanja u težnji za uticajem i dominacijom.“ – Prof. dr Vlada Stanković, Filozofski fakultet u Beogradu „Nikola Samardžić dekonstruiše populističke narative koji u savremenim hibridnim dejstvima predstavljaju glavno oružje savremene Rusije. Zapadni svet, oličen u EU i SAD, svojim pak slabostima i nedoslednostima otvara prostor za delovanje Rusije i Kine, a glavne žrtve takvog delovanja su narodi koji žive na tzv. proksi teritorijama – Balkanu, Ukrajini i Bliskom istoku. Jezik i stil kojim je knjiga pisana čine je pristupačnom širokoj čitalačkoj publici i to je njena posebna vrednost.“ – Prof. dr Zoran Dragišić, Fakultet bezbednosti u Beogradu

Knjiga je u upotrebljivom stanju,blago povukla miris podruma. Grafos,Beograd,1982.225 strana.

Srpski viteški kod prva je naučno utemeljena rekonstrukcija vremena u kojem se razvijao viteški sistem vrednosti u Srbiji. Uzbudljiva priča o nastanku i prirodi viteštva u Evropi i putevima kojima je nov etički kodeks dopirao do nas otkriće nam mnoštvo do sada nepoznatih detalja o boravku prvih krstaških ratnika na srpskom dvoru prisustvu naših ljudi u Jerusalimskom kraljevstvu, uticaju tek nastalih viteških redova na srpsku vlastelu, poseti Svetog Save Sionu koja je ostavila trajne posledice na našu vitešku tradiciju. Na osnovu sačuvanih istorijskih izvora oživeće se viteški turniri priređeni po uzoru na evropske, protumačiti simbolika grbova, predstaviti viteška oprema i običaji koji su se negovali na dvorovima naših vladara. Otkrićemo imena i sudbine prvih poznatih vitezova u Srbiji, produbiti znanja o pripadnosti legendarnih srpskih vladara i vojskovođa viteškim redovima, a iz dubina prošlosti izroniće i zaboravljene ljubavne priče, saznanja o ženama vitezovima, predstavama koje je narod imao o junacima u bleštavim oklopima. Raspričano, dinamično i faktografski bogato predstavljanje srednjovekovnog života pokazaće na kraju kako je viteški kodeks duboko usađen u identitet evropskih nacija, pa time i u naš, i kako bez njegovog tumačenja nije moguće spoznati sve dimenzije epohalnih nacionalnih događaja – od Kosovskog boja, preko ustanka protiv Turaka do oslobodilačkih ratova u XX veku. Povez knjige : Mek Format : 13 x20c m Pismo : Latinica Strana: 368

Pescanik VI.Istorijski arhiv grada Nisa.Mek povez,257 str.Veoma dobro ocuvana.

Koautor Vidoje Golubovic Izdavac - Sluzbeni glasnik, Beograd Godina - 2010. Lagumi, Podzemni objekti Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,sa omotnicom u dobrom stanju,format 22 cm,301 str. (08)

Srbija i njeni saveznici,dogadjaji s jeseni 1915 godine-Divizijski djeneral Mil.J.Nikolajevic.Mek povez,135 str.Dobro ocuvana.

Format:22x14 cm. Broj strana:235 Izdavač i godina izdanja: Centar za kulturnu djelatnost Tvrd povez Vrlo dobro ocuvano.Napisana posveta. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Tvrdi skajani povez, veliki format, kvalitetan papir, bogato ilustrovano.

Format: 20x13 cm. Broj strana: 255 Izdavač i godina izdanja: Naprijed 1974 Tvrd povez Knjiga dobro ocuvana.zastitni omot malo ostecen. Crtano na zadnjoj korici sa unutrasnje strane i na poslednjoj stranici. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

SUROVI MARŠ SMRTI Svetlana Milovanović Žanrovi: Istorija, Domaći pisci Izdavač: Svetlana Milovanović Broj strana: 493 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Opis Delo pod nazivom `Surovi marš smrti` Svetlane Milovanović uzbudljiva je priča o istorijskom periodu Velikog rata (1914-1918) ali i prikaz patnje srpskog naroda, kao i osvedočenog prijateljstva sa bratskim narodom Grčke. ---------------------------- Knjiga je NOVA.... ---------------------------utrendu----- ---------------------------- k

Poklon matici iseljenika srbije CERKEZ, Vladimir. Espanja, Espamja. Poema. Dvojezicno izdanje (srpskohrvatsko i spansko. Beograd : Ijdavac:Udruzenje jugoslovenskih dobrovoljaca spanske republikanske vojske. Zajednica universiteta Jugoslavije i Jugoslavijapublik, 1988. 115 p. 2k

Lepo očuvano kao na slikama Izdavac - Prosveta, Beograd Godina - 1980. Izbor i predgovor Zoran Djindjic Vilhelm Diltaj (nem. Wilhelm Dilthey; Bibrih, 19. novembar 1833 — Zajs am Šlern, 1. oktobar 1911) bio je nemački filozof, istoričar, sociolog i psiholog. Njegov glavni projekat se sastojao od uspostavljanja uslova za istorijsko saznanje[1] Vilhelm Diltaj Dilthey1-4.jpg Vilhelm Diltaj, nemački filozof Puno ime Vilhelm Diltaj Datum rođenja 10. novembar 1833. Mesto rođenja Bibrih Visbaden, Nemačka Datum smrti 1. oktobar 1911. (77 god.) Mesto smrti Zajs am Šlern Južni Tirol, Austrougarska Diltaj bi se na prvi pogled mogao smatrati empiristom, ali je preciznije smatrati ga nemačkim racionalistom, kao kontrast idealizmu koji je vladao u Nemačkoj u to vreme. Ono što Diltaj smatra empirijskim, razlikuje se od britanskog empirizma i pozitivizma u njegovim centralnim epistemološkim i ontološkim pretpostavkama, koje preuzima iz nemačke književne i filozofske tradicije. Predavao je u Bazelu, Kijevu i Briselu. Bio je priznat u filozofskom svetu još za života. Njegova glavna dela su: „Uvod u duhovne nauke“ i „Izgradnja povesnog sveta o duhovnim naukama“ Iz prakse različitih tumačenja teorija drugih autora kojim se te teorije ponovo „uvode u povest“ Diltaj je razvio svoju teoriju o uživljavanju. Biografija Уреди Diltaj je bio sin teologa reformističke crkve. Posle završetka škole gramatike u Visbadenu, počinje sa studijama teologije, prvo u Hajdelbergu, a kasnije u Berlinu. U Berlinu zamenjuje teologiju za filozofiju. Posle završenih ispita iz teologije i filozofije, predaje jedno vreme u gimnazijama u Berlinu, ali ubrzo se potpuno posvećuje akademskim istraživanjima. Tokom tih godina, njegova istraživanja ga vode u različitim pravcima. Iako se pre svega zanima za ranu hrišćansku istoriju, filozofiju istorije i književnost, takođe pokazuje živo interesovanje za muziku. Trudi se da apsorbuje sve što je dotada otkriveno u empirijskim naukama o čoveku: sociologiji i etnologiji, psihologiji i fiziologiji. U to vrijeme piše stotine revizija i eseja vezanih za te oblasti,takođe ih daje svojim studentima kako bi ih analizirali, dopunili i dali svoj doprinos. Godine 1864. doktorira u Berlinu. Diltajeva teorija uživljavanja Уреди Istorizam Уреди Istorizam je paradigma u proučavanju duhovnih nauka, dopušta varijacije unutar sebe, pa se različiti predstavnici ovog pravca često kritikuju među sobom. Kao pravac nastao je iz filozofije kultura, ali je podsticaj za razvijanje istorizma u okviru filozofije došao spolja. Istorizam se trudi da prepozna karakteristike pojedinačne epohe, shvatanjem tadašnjih okolnosti, bez obzira što mi pripadamo sadašnjem vremenu. Zalaže se za vođenje računa o osobenostima i uslovima koji se javljaju u vremenu o kome govorimo ili koje tumačimo. Prošlosti se obraćamo kako bismo bolje razumeli sadašnjost i budućnost. Istorizam je bio politički blizak snagama koje su reagovale na revoluciju iz 1789. godine, on je pokušaj ponovnog priključenja na tok istorije, nasuprot meteža nastalog krajem XVIII veka: Odbija se pretpostavka o napretku i stalnoj usavršivosti (suprotno tvrđenjima prosvetitelja). Uvodi se učenje o istorijskom pravu (nasuprot prosvetiteljskom prirodnom), kada se ukazala potreba za nacionalnim identitetom. Kroz samu praksu se pokazalo da stalni napredak nije moguć, npr. selidbom iz sela u grad nakon revolucije javila se nova vrsta socijalne bede. To istovremeno znači i da tehničko-tehnološki napredak ne mora ujedno da označava i kulturno-duhovni. Ključne reči istorizma su individualnost i razvoj; ne postoji univerzalna ljudska priroda, a da nema razvoja mi bismo uvek živeli u jednoj epohi. Problemi, iskušenja istorizma naleze se u njegovim osnovnim načelima. Kada bi čovek bio u potpunosti individualan, ne bi postojala kohezivna nit koja istoriju povezuje u celinu. Istorizam ukazuje na to da čovek pored čovečanstva i pored činjenice da je čovek ima i druge osobine koje ga povezuju ne sa svim ljudima, ali sa velikim grupama da (npr. država, narod). Postoji realna opasnost od prenaglašavanja individualizma, da se razlike među ljudima prenaglase i da se istorijski kontinuitet izgubi (npr. Nemačka u Drugom svetskom ratu). Iskušenje istorizma je kulturni relativizam. Neophodno je uočiti kontinuitet, transportovati se u epohu i razumeti je (kada bi granice epohe bile apsolutne, to ne bi bilo moguće). Diltaj je rekao: To šta čovek jeste to mu govori povest. Čovek reaguje na uprošćene teorije, van kulturnog konteksta mi ne možemo uvideti šta je suština čoveka. Pritom ljudska priroda nije konstantna, ona je samo relativno konstantna. Duhovne nauke Уреди Po Diltaju, zadatak duhovnih nauka je u razumevanju i tumačenju problemskih sklopova, da one iznutra razumeju stvari (ono što uvidiš ne moraš prihvatati i slagati se sa tim, ali ih treba razumeti). Duhovne nauke se isprva zasnivaju na metafizici, ali se od 18. veka one od nje otuđuju. Postojala je pretnja da se duhovne nauke u potpunosti podvrgnu principima pozitivnih nauka. Duhovne nauke, u koje spadaju i istorijske, su sve nauke delujućeg čoveka; u kojoj god sferi čovek da dela, imate posla sa duhovnom naukom (npr. pravo) Kod prirodnih nauka, objašnjavalačkih, stvari se posmatraju spolja, postoji distanciranost onoga ko posmatra i onoga šta se posmatra. Kod duhovnih nauka ne postoji ta distanca subjekta i objekta, prećutno se uživljava u situaciju, i ova ontološka bliskost omogućava razvoj i razumevanje. U njoj se traže motivacioni sklopovi, a ne kauzalni. U tome je klučna volja i pitanje “zašto?”, a ne “kako?”. Bez obzira na razlike između epoha čovek mora biti sposoban da se uživi. Diltaj je uočio da istorija nije uređena po naučnom principu. Diltaj je izneo kritiku istorijskog uma, to je nastojanje da se razume stvarnost istorije i da je njena suština u našoj interpretaciji. Mi se ne možemo odvojiti od svoje interpretacije. “Objektivna” stvarnost je čoveku data podsredstvom činjenica svesti. Doživljaj je ključni element, realnost nije čista već je propuštena kroz prizmu našeg doživljavanja, mi je ne možemo odvojiti od toga kako mislimo.Doživljaj je tehnički termin za akt teorijske svesti, ali postoji ograničen domet teorijskog rasvetljavanja duhovne svesti. Po Diltaju, saznajni teorijski subjekat je konkretni istorijski čovek. U istorijskoj nauci u nedostatku činjenica intuicija može pomoći u razumevanju događanja, i to je legitiman put koji mora biti kontrolisan racionalnim mišljenjem. Pojam života Уреди Empatija, htenje, osećanje, su po Diltaju, odlike živog čoveka. “Živ subjekt”, život u punoći svojih izražavanja, služi kao uporište razumevanja duhovnih nauka. Osnov mogućnosti razumevanja je ontičko preklapanje subjekta i objekta. Onaj ko razumeva povest i onaj ko je stvara u principu je isti. Ontička istost nas i onih nekad je u tome što je u osnovi to jedan te isti duh, jer postoji vrsta koja se zove čovek (sukob sa osnovnim principom istorizma - individualnost). Garant za mogućnost razumevanja je metafizički entitet života (ostvaruje kontinuitet). Život je to što je isto i kod nas danas i kod drugih, i samo je pitanje koliko i kako možemo da preplitanje u istoriji racionalno individualizujemo. Racionalno je samo delimično moguće, pa se zato javljaju greške u tumačenjima. Priroda života je takva da on ograničava mogućnost racionalnog tumačenja, te istoriju uvek treba iznova tumačiti. Po Diltaju ne postoji večna istina, nikada se ne može doći do kraja u razumevanju. (Ako svako vreme na svoj način tumači istoriju postavlja se pitanje zašto se bavimo naukom ako je njen rok trajanja unapred ograničen?) Filozofija je, po Diltaju, samopromišljanje, samoprepoznavanje života. Razumevanje Уреди Subjekat razumevanja društvenih nauka je duh. Duh u meni prepoznaje duh u drugom. Ono što drži celokupnu stvarnost je duh (Hegel i Diltaj). Duh koji promišlja stvarnost je isti onaj koji je stvara. Samo prihvatanje ove teorije zavisi od poverenja, jer se ona ne može dokazati. Proces razumevanja je psihički doživljaj naknadnog razumevanja (deskriptivna psihologija). Mi tada ponovo doživljavamo, oponašamo stvarnost, i potebno je što veće približavanje onog izvornog doživljaja čoveka koji je bio tamo. Potrebno je uživeti se što više. Ovde se uočava problem razlikovanja literalnog i istorijskog doživljavanja i pisanja, i pitanje uočavanja istine. Psihologija je sredstvo pronicanja u jedinstveni živi duh.

Andrija P. Jovićević - DNEVNIK IZ BALKANSKIH RATOVA (Službeni list SRJ, Beograd, tvrd povez, 1996, 135 str., ilustrovano)

Dimitrije M. Knežev - BEOGRAD NAŠE MLADOSTI Zapisi o Beogradu 1918-1941 (Čikago, 1987, broš, 286 str.) Na korici su primetni tragovi vremena i korišćenja. Na nekoliko stranica ispisani kraći komentari hemijskom olovkom.

SRBIJANSKA ŠTAMPA O NJEGOŠU I CRNOJ GORI (1833-1851) Skupio i za štampu sredio dr Ljubomir Durković Jakšić SANU, Istoriski institut, Knjiga 3 (Naučna knjiga, Beograd, 1951, broš, 256 str.+5 karti u prilogu, ilustrovano) MK-0X

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,Део први 1954-1958. Рођење и успостављање КГБ, 7 Глава прва. Почетак, 10 Глава друга. Казнени мач Лубјанке, 25 Глава трећа. Заштита државних тајни у периоду реформи, 38 Глава четврта. У тајној служби код Никите Хрушчова, 43 Део други. 1959-1976., ЈСомитет”, 64 Глава пета. Основни закон Лубјанке, 65 Глава шеста. ТАСС је овлашћен да објави: спољне и унутрашње претње, 98 Глава седма. Обавепггајци из провинције, 103 Глава осма. Народни гардисти са Лубјанке против кинеских шпијуна, 112 Глава девета. Специјалци на фронтовима „хладног рата”, 112 Глава десета. Полигичка репресија под Никитом Хрушовом и Леонидом Брежњевом, 148 Део трећи. 1977—1984. Златне године Лубјанке, 160 Глава једанаеста. Ко је руководио комитетом, 161 Глава дванаеста. Из Јасењева се видео цео свет, 165 Глава тринаеста. Са киме су ратовали чекисти, 187 Глава четрнаеста. Лов на „Тигра” у планинама Авганистана, 217 Глава петнаеста. Пета управа против дисидената, 225 Глава шеснаеста. Олимпијске игре чекиста, 243 УВОД „По чему се обавештајац разликује од обичног човека?,> „Први, када сапштава сензационалну вест увек додаје фразу: „Прочитао сам у јутарњим новинама.” Ову шалу је средином деведесетих година прошлог века аутору испричао високи службеник Лубјанке. Тада смо осуђивали скандал изазван појавом књиге посвећене историјату радиоелектронске присмотре у руским књижарама. Аутори те монографије оптужени су за одавање државних и службених тајни. Обојица су служили у ФАПСИ-ју (1) - организацији која се бавила не само „организацијом и осигурањем криптографске и инжењерско-техничке безбедности шифрованих комуникација у Руској Федерацији и њеним заграничним испоставама” него и радиошпијунажом - „организовањем и управљањем спољном обавепггајном делатношћу у области шифрованих, тајних и других облика специјалних комуникација уз употребу радиоелектронских средстава и метода.” Ауторе скандалозне књиге није спасло чак ни то пгго су све изнесене чињенице биле непознате само читаоцима у домовини. На Западу су за успехе и неуспехе сарадника Осме (шифрантске) и Шеснаесте (радиоелектронске везе) управе КГБ-а знали још у време „хладног рата”. Баш тада се појавило мноштво публикација које су се позивале на сараднике ФАПСИ-ја. Истина, „зли језици” су установили да је основни вид „напада” на ауторе - завист појединих начелника те управе. У последњој деценији прошлог века било је модерно, престижно и уносно писати о пословима и људима Комитета државне безбедности СССР. Баш тада је домаће књижевно тржиште преплављено мемоарима чекиста и „исповестима” пребега, озбиљним и тенденциозним монографијама руских и иностраних историчара, резултатима сензационалистичких новинарских истрага. Прошло је неколико година и већина руских читалаца је изгубила занимање за ту тему. Можда и због тога што су чекисте са страница књига и екрана телевизора потиснули нови, јунаци нашег времена”: „буразери” и „пандури”. Њихови доживљаји су ближи и разумљивији савременом житељу Русије. Други разлог - разочарење у КГБ. Ако је Лубјанка била тако моћна организација, како је могла да допусти распад Совјетског Савеза? Значи да су били измишљени сви подвизи чекиста на фронтовима „хладног рата”. За ишчезавање СССР-а с политичке карте света и катастрофу с краја осамдесетих и почетка деведесетих година двадесетог века нису криви чекисти, него руководство земље, које је све то допустило. Чекисти, као и њихови претходници - жандарми у Руској империји - били су тек мач и штит у рукама владара. Они су увек испуњавали вољу императора или генералног секретара. Да је у зиму 1916-1917. Николај П завео дикгатуру у земљи, не би било Фебруарске револуције и Октобарског преврата. Друго је питање запгго је последњи руски цар био неодлучан и неспособан за такав чин. Мало ко зна да је министарство полиције последњих година постојања руске империје било савршено обавештено о свему што је долазило из крила опозиције. Трећи разлог - већина тајни Лубјанке већ је разоткривена и зато неће бити бурних сензација. Да, то је заиста тако. Зато у овој књизи постоји много недовољно познатих страница историје Комитета државне безбедности СССР. 1 ФАПСИ - владина савезна агентура за комуникације и информа-ције при председништву Руске Федерације. Чиниле су је 1991. го-дине Осма (шифрантска) и Шеснаеста (радиоелектронске везе) управа КГБ-а СССР-а. Ушла је у еастав ФСБ РФ 2003. године. ``

Dodatne informacije Pisac KONFUČIJE Izdavač GRAFOS – BEOGRAD Izdanje 1989 Povez MEKI Strana 135 Stanje Dobro Edicija HORIZONTI

ZABORAVLJENI HEROJI PRVOG SVETSKOG RATA Zaboravljeni heroji Prvog svetskog rata Dimitrije Vujadinović(autor) Izdavač: Arhiv Srbije Vizuelna istorija. Knjiga 6. Fotomonografija. Malo poznati detalji junaštva i tragedije branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu. Beograd je, inače, bio poprište prve bitke u Velikom ratu i najviše je rušen i najžešće branjen grad u Evropi. Kosti 5.000 branilaca Beograda iskopane su s poprišta bitaka tek deceniju posle rata i sahranjene u spomen-kosturnicu na Novom groblju. Ona je, kao i monumentalni spomenik, podignuta dobrovoljnim prilozima preživelih ratnika i tadašnje beogradske opštine. Kosturnica je, kao i one na Zejtinliku i na Krfu, napravljena da potomstvo može da dođe i pokloni se senima junaka. Preživeli branioci su je predali 1931. godine na star anje beogradskoj opštini. Danas su, kao i decenijama ranije, vrata kripte zaključana i nijedna sveća ne osvetljava mrak u kome počivaju heroji odbrane Beograda, prvog bombardovanog i sračunato rušenog evropskog grada u 20. veku. NA dan objave rata 28. jula 1914. u Beogradu nije bilo vojske. Dunavska divizija je povučena iz kasarni u Donjem gradu Beogradske tvrđave, naredbom Pašićeve vlade koja se sklonila u Niš, a nije odlučila da li treba braniti prestonicu. Beograđani su se samoorganizovali. U kafanama „Zlatni top“ i „Zlatna moruna“ prijavljivali su se kao dobrovoljci starim četničkim vojvodama iz balkanskih ratova. Sa finansijskom stražom Savskog pristaništa uveče, 28. jula, zauzeli su položaje na beogradskim obalama od Ade Ciganlije do dunavskog keja. 2020; ćirilica; 24 cm; 120 str.; 978-86-80786-58-2; Knjiga je N O V A ------------------------------ 1w,1w

KAVUR Moris Paleolog Izdavac : SKZ Godina : 1938. Povez : tvrd Stranica: 248 PERFEKTNO stanje knjige Za BIBLOTEKU,ČUVANJE. L4

Ion Munteanu William Marin Gheorghe Radulovici 1968., broširani povez, 301 strana, delimično podvlačena, požutela, težina 380 grama. ****