Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
51-75 od 5980 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Kako je uhvaćen GENERAL DRAŽA Borivoje Marjanović Autor knjige je beogradski publicista i novinar. Veliki broj podataka obradjen je u knjizi vezan operaciju hvatanja Draze mihajlovica kao odnosi koji su vladali u tom vremenu. Izdavac Beoknjiga Strana 292. ,. .2006. GOD, .. .. ILUSTROVANA Knjiga je NOVA... --------------------------- L4
medaljoni 46 umrlih savremenika izd 1975g beograd izdanje autora marko daković nedeljko divac ljuba davidović miša trifunović ante trumbić vlatko maček rudolf bićanin sekula drljević ivan ribar milentije popović risto i miloš stevović miladin ostojić vladimir mančić čeda plećević stevan moljević slobodan penezić krcun đuro vilović ...
Novi Sad 2018. Mek povez, 288 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). S1 Sadržaj: PETER BIRGER: Propast modernog doba ANDREAS HUJSEN: Predstavljanje postmodernog TERI IGLTON: Kapitalizam, modernizam, postmodernizam MARTIN DŽEJ: Hijerarhija i humaniora: radikalne implikacija konzervativne ideje JIRGEN HABERMAS: Moderna i postmoderna arhitektura DAJANA GIGARDO: Prošlo ili postmoderno u arhitektonskoj modi MAJK DEJVIS: Urbana renesansa i duh postmodernizma DAGLAS KELNER: Kritička teorija i kulturna industrija: prevrednovanje MOJšE GONZALES: Kelnerova kritička teorija: prevrednovanje DŽEJMS D. HERBERT: Politički koreni apstraktno ekspresionističke umetničke kritike MARTIN ZEL: Estetički odnos PETER SLOTERDAJK: Kritika ciničnog uma ALBREHT BEC: Roba i modernost kod Hajnea i Benjamina MARŠAL BERMAN: Petrograd: modernizam nerazvijenosti
Harriet Tubman: Conductor on the Underground Railroad Paperback – by Ann Petry Novoizabrani američki predsednik Džozef Bajden obećao je da će nastaviti proces redizajna novčanice od 20 dolara, na kojoj bi umesto 7. predsednika SAD Endrua Džeksona trebalo da se nađe Harijet Tabman, koja je tokom života od robinje postala aktivistkinja i oslobodila više od tri stotine robova. U aprilu 2016. godine, Trezor SAD najavio je da će lik Harijet Tabman biti na redizajniranoj novčanici od 20 dolara, koja će biti predstavljena 2020. Lik Endrua Džeksona biće prebačen na drugu stranu. Međutim, administracija Donalda Trampa nije nastavila sa inicijativom, a bivši predsednik je rekao da je najavljena promena „čista politička korektnost“ i predložio da se Harijet Tabman nađe na novčanici od 2 dolara. Robinja i robovlasnik Harijet Tabman je rođena kao Araminta Minti Ros u Merilendu 1822. godine. Bila je robinja u vlasništvu Edvarda Brodesa i njen rani život je bio pun poteškoća. Brodes je prodao njene tri starije sestre i ona nikad više nije čula za njih. Kasnije je pokušao da proda i njenog najmlađeg brata, ali njena majka je hrabro pružila otpor dajući time moćan primer svojoj ćerki. Sa 12 godina doživela je i tešku povredu glave koja je izazvala vrtoglavice, glavobolju, epilepsiju i nakrolepsiju, koje su je pratile tokom celog života. Posledice su bile i čudne vizije i živopisni snovi koje je ona tumačila kao poruke od Boga. Do trenutka kada je odrasla oko polovina Afroamerikanaca na istočnoj obali Merilenda je bilo slobodno. Nije bilo neuobičajeno da se sklapaju brakovi između slobodnih i porobljenih crnaca. Takav je bio i brak koji je Harijet sklopila sa slobodnim crncem Džonom Tabmanom 1844. godine, i odmah posle venčanja promenila je svoje ime. Malo se zna o ovom braku, ali neki istoričari pretpostavljaju da su ovim potezom pokušali da kupe njenu slobodu. Pogledaj i: Rut Bejder Ginsberg – Dama koja se, uprkos diskriminaciji, borila za prava žena do poslednjeg dana života Harijet Tabman je na Sever pobegla 1849. godine. Koristila je tzv. „podzemnu železnicu“ – mreža koju su činili slobodni crnci i beli abolicionisti. Put je bio jako težak i mučan, dug čak 145 kilometara, a da bi izbegla goniče kretala se noću i spavala u močvarama. U Filaderfiju je stigla posle 26 dana hoda i umesto da uživa na sigurnom i gleda samo sebe, ona je mislila na svoju porodicu i sunarodnike koji su patili u ropstvu. Radila je neobične poslove i skupljala novac sve sa ciljem da ih izvuče i prebaci na slobodni Sever. Tokom jedanaest godina organizovala je 13 ekspedicija, i uspela da spasi svoju porodicu i još oko 300 drugih robova (neki procenjuju da ih je bilo i 3.000). Zahvaljujući ogromnoj hrabrosti koju je posedovala mnogima je postala simbol slobode i njihov crni Mojsije, kako su je kasnije nazvali.
Na prve 2-3 str. (gde nema teksta) pisano, pa obrisano korektorom. Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 287
Duboka dolina : dokumenti o bugarskim zločinima u Surdulici 1915-1918 AUTOR: Aleksandar Trajković IZDAVAČ: Ekonomska politika GODINA: 1983. POVEZ: Tvrdi, sa omotom STRANA: 170; + 12 nenumerisanih, ilustrovanih FORMAT: 24 cm TEŽINA: 0,45 kg STANJE: NOVO Sadržaj: Predgovor. I BUGARSKA OKUPACIJA DELA SRBIJE 1915-1918. GOD. Ciljevi bugarske politike prema Srbiji 1915.god. Bugarizacija Srba. II BUGARSKI ZLOČINI U SURDULICI Surdulica - klanica srpskog naroda 1915-1918. Broj bugarskih žrtava u Surdulici 1915-1918.god. U Surdulici su ubijani ljudi iz cele sadašnje Jugoslavije. Prikrivanje ubijanja pred javnošću. `Tehnika` ubijanja. Iznuđivanje probugarskih izjava. Mesta u okolini Surdulice na kojima su vršena ubijanja. III SVEDOČANSTVA O BUGARSKIM ZLOČINIMA U SURDULICI Beleške Voje Simonovića o prvim danima okupacije Surdulice krajem oktobra 1915.godine. Izveštaj dr R.A. Rajsa o bugarskim zločinima u okupiranoj Surdulici 1915-1918. Izveštaj američkog novinara Vilijama Drajtona. Izveštaj surduličke opštine o bugarskim zločinima. Proglas odbora za podizanje spomen-kosturnice u Surdulici. Borisav Stanković o bugarskim zverstvima u Surdulici. Dr. Jovan Hadži Vasiljević o bugarskim zverstvima u okupiranoj Surdulici 1915-1918.godine. Kazivanja udovica pred Međusavezničkom komisijom o ubistvu četvorice Toma iz Vranja. Stradanje leskovčana u Surdulici. Izjava preživele žrtve ubijanja Srba u Surdulici. Izjava Slavke udove Jovana Bogdanovića. Beleške Voje Simonovića o bugarskim zločinima u Surdulici 1915-1918.godine. Ubistva izvršena 19.novembra 1915.godine. Kazivanje Dragiše i Rajka Lekića iz Surdulice. Znane žrtve bugarskog pokolja u Surdulici. Podaci o nekim žrtvama bugarskih zločina u Surdulici. IV SPOMEN-KOSTURNICA U SURDULICI Oslobođenje Surdulice. Prikupljanje i sahrana posmrtnih ostataka žrtava. Podizanje Spomen-kosturnice. Bugari su uništili Kosturnicu. Sećanja Branislava Mihajlovića na Spomen-kosturnicu u Surdulici. V FOTO-DOKUMENTA O BUGARSKIM ZLOČINIMA U SURDULICI. Knjiga je NOVA.... ------------------------------ M2
Lepa VAROŠ KRUŠEVAC Živka Romelić, Ema Radulović Iz života i kulture grada krajem XIX i u prvim decenijama XX veka Narodni muzej, Kruševac, 1998.god 21 X 21 cm, 110 ilustrovanih strana na kvalitetnom papiru. Knjiga je NOVA.... ----------------------------- 1g
„Raskošna zbirka nezaboravnih reči vrhunskih besednika.“ – Woman&Home Knjiga Govori koji su promenili svet slavi velike govore iz svetske istorije i kulturnog života. U ovoj bogatoj i živopisnoj zbirci ugledni istoričar Sajmon Sibag Montefjore vodi nas na putovanje od drevnih vremena do dvadeset prvog veka: neki govori su herojski i nadahnjuju, a neki su pak zloslutni, i dok su mnogi prefinjeni i dirljivi ima i surovih, jezivih. Među govornicima su carice i osvajači, romanopisci, sportisti, sanjari i ubice. Tu su, između ostalih, Čerčil i Elizabeta Prva, Staljin i Džingis-kan, Mišel Obama i Kleopatra, Nehru i Muhamed Ali. Knjiga prikazuje sve vidove ljudske drame od pokolja na bojištima do sudnica i punih trgova, od razgovora za trpezom do beseda održanih pred milionima slušalaca, od očajničkih poslednjih odbrana do pobedničkih govora, od plemenitih poziva na oslobođenje do razmetanja osvajača, od suludih samozavaravanja i čudnovatih ispovesti do prkosnog otpora i tužnih rastanaka. Govori koji su promenili svet vode čitaoce kroz vekove i kulture širom sveta. Pristupačnim i neodoljivim stilom majstora pripovedanja, Montefjore pokazuje zašto je ovih sedamdeset govora neophodno pročitati i kako osvetljavaju našu prošlost, obogaćuju našu sadašnjost, inspirišu – i upozoravaju na budućnost. „Ove slikovite i moćne reči pojedinih istorijskih ličnosti pružaju nadahnuće, ali i otrežnjujuću protivtežu besedničkoj veštini onih koji danas utiču na svetske događaje.“ – Scotsman „Ova knjiga je izuzetan poklon i uzbudljivi prozor u prošlost za svakoga ko rado analizira društvo i istoriju.“ – Irish News
Све до Илариона Руварца није се правила разлика између родослова и летописа. Шафарик их зове `кратки српски летописи` и ређа их: копорињски, сеченички, карло- вачки (родослов), Давидовићев итд... Научници се, углавном, слажу да се ови стари рукоиписи могу поделити на две групе: старије, чији настанак датирају пре краја XIV века и млађе, чији настанак смештају у прву половину XV века.
Pavle Florenski – Imena „Imena“ predstavljaju zaključni rad P. A. Florenskog (pripremljen 1926. godine) u kome su objedinjeni rani radovi o filosofiji imena, i to od istraživanja diskontinuiteta i teorije invarijanti na Matematičkom fakultetu Moskovskog univerziteta (ime kao invarijantna karakteristika ličnosti), preko studentskih radova u Duhovnoj Akademiji o sakralnom preimenovanju, do poznih interpretacija platonizma i imenoslavlja. Ona nastavljaju ideju razvijenu u „Imenoslavlju kao filosofskoj pretpostavci“ i po zamisli autora trebalo je da uđu u kasnija izdanja knjige „U vododelnicama mišljenja“. Drugi deo rada posvećen je opisu osamnaest muških i ženskih imena i u vezi je sa nerealizovanim projektom Rečnika i Albuma imena, u koji je trebalo da za svako ime „uđe po šest (profil i anfas) slika, koje bi predstavljale platonovsku ideju imena-formi sa njene tri strane – u smislu najboljih, banalnih i najgorih mogućnosti“ (pismo Vladimiru Koževnjikovu od 12. 07. 1912 godine – Voprosi filosofii. № 6. 1991). Imena u Rečniku imena nisu složena po azbučnom redu nego po datumima kada su dovršena: od 16. 12. 1922 godine, kada je dovršeno ime Aleksandar, do 28. 02. 1925 godine, kada je dovršeno ime Mihail. (Aleksandra: 17. 12. 1922; Ana: 3112. 1922; Vasilije: 13 01. 1923; Sofija: 13. 01. 1923; Vladimir: 21. 01. 1923; Olga: 09. 09 1923; Konstantin: 18. 09. 1923; Jelena: ?; Nikolaj: 22. 10. 1923; Jekatarina: 29. 10. 1923; Dmitrij: 04. 11. 1923; Varvara: 14. 10. 1923; Pavle: 20. 07. 1924; Ljudmila: 06. 01. 1925; Vera: ?).
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.