Crna ruka : ličnosti i događaji u Srbiji od prevrata 1903. do Solunskog procesa 1917. godine / Vasa Kazimirović Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2016 Izdanje 2. fototipsko izd. Novi Sad : Prometej, 2016 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 806 str. : ilustr. ; 25 cm Tiraž 1.000 Prilog: str. 783-789 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar Kragujevac : Prizma ; Beograd : Centar film, 1997. Predmetne odrednice Tajno udruženje `Ujedinjenje ili smrt` -- Srbija -- 1903-1917 Srbija -- Istorija -- 1903-1917 Kazimirović, Vasa, 1921-1997 Knјiga o najkontroverznijoj pojavi novije srpske istorije, dubokim i zapetljanim tragovima Crne ruke (Majski prevrat, ubistvo kralјa Aleksandra Obrenovića, atentat u Sarajevu, atentat na regenta Aleksandra, Solunski proces…) Vasa Kazimirović je završio gimnaziju i studije istorijskih nauka u Beogradu. Radio je u Radio Beogradu kao urednik programa na nemačkom jeziku, a zatim kao direktor Izdavačkog centra Beograd pres i pokretač i glavni urednik listova i edicija: Tribina, Nova knjiga i Danas. Šezdesetih godina živeo je u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, gde se bavio istraživanjem i prikuplјanjem građe iz novije srpske i jugoslovenske istorije. Bio je neumoran radnik, veliki istraživač. Nјegovo dugotrajno i temelјno proučavanje Bečkog arhiva bacilo je novo svetlo na neke klјučne ličnosti i događaje novije srpske istorije: Nikolu Pašića, Obrenoviće, kralјa Petra I i Aleksandra Karađorđevića, kao i na srpsku oficirsku elitu. U poslednjih deset godina svoga života objavio je četiri velika dela: „NDH u svetlu nemačkih dokumenata i dnevnika generala Glejza fon Horstenaua“, „Nikola Pašić i njegovo doba 1845 – 1926“, za koje mu je dodelјena NIN- ova nagrada za publicistiku, „Srbija i Jugoslavija od 1914. do 1945. godine“ u četiri toma, izdavački poduhvat 1995. godine i monografiju „Crna ruka“.

Tajna društva u Srbiji – Od srednjeg veka do novog milenijuma - Isidora Bjelica, Nebojša Pajkić, odlično očuvana, 560 strana, izdanje Laguna 2016, detaljniji opis: Tajna društva u Srbiji – od srednjeg veka do novog milenijuma prva je knjiga koja razotkriva i prikazuje postojanje i istorijat tajnih udruženja u Srbiji i objašnjava njihove isprepletane odnose i njihov uticaj na političku stvarnost do danas. Ko su bili bogumili, templari, jovanovci i kako je to uticalo na našu istoriju, ali i na savremenu političku situaciju? Kako su malteški vitezovi uticali da glavni toposi jovanovaca budu i prioriteti Tuđmanove odbrane, koji je i sam bio malteški vitez. Uticaj Heterije, grčke tajne organizacije na Karađorđeviće i njeno suprotstavljanje Obrenovićima. Koliko danas Heterija ima uticaja na dinastičke naslednike i našu političku situaciju? Povezanost Mlade Bosne, Crne ruke i tajne komunističke partije. Ekskluzivni i poverljivi dokumenti iz ruskih, engleskih, italijanskih i nemačkih arhiva o crnoj, beloj i crvenoj ruci. Statut i konspirološka osnova Crne ruke, kao i suđenje Apisu i njegova poslednja volja... Spiskovi pripadnika organizacije. Sve o tajnoj komunističkoj partiji, Mustafi Golubiću i Crvenom kamernom orkestru... Kako je delovala tajna komunistička partija? Ko su uopšte masoni, ko su jugoslovenski i srpski masoni i kakav je njihov cilj. Delovanje teozofa, šamana, mesmerista i kabalista na našoj teritoriji. Sve o počecima i konspirologiji četničkog pokreta i njihovoj vezi sa Crnom rukom. Delovanje naših organizacija u Rusiji. Ko je kako i zašto od srednjeg veka do danas tajno radio u kojoj organizaciji i šta je bio njihov cilj? Tajna društva sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih i instaliranje srpske političke elite od strane ezoterika i šamana dr Veska Savića ko je i za koga je zaista radio Slobodan Milošević?

Roma Genocide in Jasenovac Camp Dragoljub Acković (1952) Pokretač je romskih glasila u našoj Srbiji kao što su: radio emisija na Studiju B 1981. godine Ašunen Romalen; listovi Krlo e Romengo, Khamutne dive, Romano them; Romano lil; zatim list za decu Čhavrikano lil, kao i jedan od pokretača naučno-stručnog časopisa Romološke studije.Sredinom 70-tih godina završio Fakultet političkih nauka a potom i Filozofski fakultet, odsek etnologija. Poslediplomske studije nastavio je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Autor je nekoliko knjiga posvećenih romskoj problematici, kao i brojnih tekstova u domaćim i stranim naučnim časopisima. Jedna od njegovih prvih knjiga je Građa za istoriju informisanja Roma, 1994; potom sledi Istorija informisanja Roma od 1935-1995, 1995; Stradanja Roma u Jasenovcu objavio je takođe 1994. godine a naredne 1995, objavljen je prevod ove knjige na engleski jezik (drugo izdanje ove knjige na engleskom jeziku objavljeno je 1997). Dvojezičnu knjigu Ašunen Romalen - Listen People objavio je 1996; a trojezičnu knjigu Čitajte ljudi - Ginavnen Romalen - Read people, 1997; knjigu Oni su ubili njegove oči priredio je 1997. Knjigu Roma Genocide in Jasenovac Camp objavio je 1997. godine, a knjige Ubili su istinu o nama i Nacija smo a ne Cigani – 2001. godine. Od osnivanja Komisije za proučavanje života i običaja Roma SANU, Dragoljub Acković je njen aktivni član. Od 1997. godine izabran je za člana romskog i jugoslovenskog PEN kluba. Član je Udruženja književnika Srbije od 1997. godine. Član je Svetskog parlamenta Roma iz Jugoslavije. Urednik je Romskog programa u Radio Beogradu. Živi i radi u Beogradu. Belgrade : The Museum of the victims of genocide : Rromintepress, 1997 Materijalni opis 173 str. ; 24 cm L/ KUT. 12

Nova, nekorišćena Crna ruka : ličnosti i događaji u Srbiji od prevrata 1903. do Solunskog procesa 1917. godine / Vasa Kazimirović Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2016 Izdanje 2. fototipsko izd. Novi Sad : Prometej, 2016 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 806 str. : ilustr. ; 25 cm Tiraž 1.000 Prilog: str. 783-789 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar Kragujevac : Prizma ; Beograd : Centar film, 1997. Predmetne odrednice Tajno udruženje `Ujedinjenje ili smrt` -- Srbija -- 1903-1917 Srbija -- Istorija -- 1903-1917 Kazimirović, Vasa, 1921-1997 Knјiga o najkontroverznijoj pojavi novije srpske istorije, dubokim i zapetljanim tragovima Crne ruke (Majski prevrat, ubistvo kralјa Aleksandra Obrenovića, atentat u Sarajevu, atentat na regenta Aleksandra, Solunski proces…) Vasa Kazimirović je završio gimnaziju i studije istorijskih nauka u Beogradu. Radio je u Radio Beogradu kao urednik programa na nemačkom jeziku, a zatim kao direktor Izdavačkog centra Beograd pres i pokretač i glavni urednik listova i edicija: Tribina, Nova knjiga i Danas. Šezdesetih godina živeo je u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, gde se bavio istraživanjem i prikuplјanjem građe iz novije srpske i jugoslovenske istorije. Bio je neumoran radnik, veliki istraživač. Nјegovo dugotrajno i temelјno proučavanje Bečkog arhiva bacilo je novo svetlo na neke klјučne ličnosti i događaje novije srpske istorije: Nikolu Pašića, Obrenoviće, kralјa Petra I i Aleksandra Karađorđevića, kao i na srpsku oficirsku elitu. U poslednjih deset godina svoga života objavio je četiri velika dela: „NDH u svetlu nemačkih dokumenata i dnevnika generala Glejza fon Horstenaua“, „Nikola Pašić i njegovo doba 1845 – 1926“, za koje mu je dodelјena NIN- ova nagrada za publicistiku, „Srbija i Jugoslavija od 1914. do 1945. godine“ u četiri toma, izdavački poduhvat 1995. godine i monografiju „Crna ruka“.

Anastazija Šubić: SA ŠEKSPIROM - Eseji, Svjetlost Sarajevo 1979, str. 224. ŠUBIĆ, Anastazija (Beograd, 8. travnja 1933. – Sarajevo, 8. prosinca 1991.). Pripovjedačica, romanospisateljica, književna kritičarka, esejistica i dramska spisateljica. Kazališnu akademiju diplomirala u Beogradu. Na Radio Sarajevu izvjesno vrijeme obavljala poslove dramaturga. Djela: Veliko lovište (pripovijetke, 1959.), Naknada za život (roman, 1960.), Sa Šekspirom (studija, 1979.), Jedanput u našem životu, Biti u Kini, Stvari za sebe, Zove Los Anđelos, Amanet, Puna šaka kamenja (drame) Vrlo dobro ocuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ---------------- 13082018

07314) Tajna informacija o snazi i stanju kineske države , Sava Vladislavić , Radio televizija Srbije Beograd 2022 , Najvažniji literarni rad grofa Save Vladislavića Raguzinskog, jednog od najznačajnijih Srba svoga vremena, napokon je dostupan i na njegovom maternjem jeziku, 280 godina od nastanka. Ovo kapitalno delo, namenjenoj caru - Petru Velikom, odnosno carici - Katarini Velikoj i malom broju najviših državnih velikodostojnika posvećenih u tajne diplomatije ondašnje Rusije, za našu kulturu predstavlja isto što i „Milion` Marka Pola za italijansku. Nakon višegodišnjeg traganja, priređivač Vladimir Davidović tekst je pronašao u časopisu „Ruski vesnik`, gde je 1842. izašao u dva nastavka, čiji je reprint objavljen uporedo sa prevodom na srpski. NOVO , tvrd povez, format 17 x 24 cm , zlatotisak, ćirilica, ilustrovano, 293 strane

Tasin dnevnik (1870-1906) — Zapisi Tase Milenkovića, `prvog srpskog policajca` Beograd 1991. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 479 strana + strane sa fotografijama. Knjiga je odlično očuvana. J1 Dnevnik prvog srpskog učenog policajca Autobiografske beleške nastale kao plod dugogodišnjeg predanog rada i iskustva u policijskoj branši Milenković je objavio pod imenom Tasin dnevnik u pet svezaka. Ovo delo je svedočanstvo o jednom vremenu, nekadašnjem Beogradu i uopšte našoj zemlji, u kome možemo čitati o zatvorenicima, kriminalu, kao i o sudbinama i unutrašnjim dramama većih i manjih zločinaca. Tasa je radio kao načelnik policije za vreme kraljeva Milana i Aleksandra, i pokušao je da spreči atentat nekoliko dana pre Majskog prevrata, o čemu takođe u dnevniku govori.

U dobrom stanju Facts about India Publications Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India, 1953 - India Contents LAND AND PEOPLE 1 THE STATE 6 INTEGRATION OF STATES 17 FIRST GENERAL ELECTION 21 DEFENCE 23 PART 31 NATIONAL INCOME 33 CENSUS 38 1951 CENSUS 38 FIVE YEAR PLAN 40 COMMUNITY PROJECTS 48 AGRICULTURE 55 INDUSTRY 64 FINANCE 85 EDUCATION 97 HEALTH 104 LABOUR 109 RAILWAYS 120 TRANSPORT 123 COMMUNICATIONS 127 RIVER VALLEY PROJECTS 133 SCIENTIFIC RESEARCH 138 REHABILITATION 141 FOREIGN TRADE 148 FESTIVALS 167 SPORTS 174 LANGUAGE AND LITERATURE 177 PAINTING 183 SCULPTURE 195 ARCHITECTURE 203 HANDICRAFTS 219 DANCING 230 THEATRE 236 MUSIC 241 RADIO 249 FILMS 254 PRESS 258 Indija, indologija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Platno na jednoj knjizi osteceno, sve ostalo u redu. Unutrasnjost obe knjige u super stanju! Autori: Vladimir Mosin i Seid Traljic Zagreb 1957 Deo teksta na srpskom a deo na francuskom Korisceni materijali iz velikog broja Evropskih gradova i arhiva gradova stare Jugoslavije. Veliki format,tvrde korice, platnene korice, rikna u kozi Vladimir Aleksijevič Mošin (Sankt Peterburg, 9. oktobar 1894 — Skoplje, 3. februar 1987) je bio ruski istoričar i sveštenik Ruske pravoslavne crkve koji je najveći deo života proveo u Jugoslaviji. Biografija Školovao se u Sankt Peterburgu gde je započeo studije na istorijsko-filološkom fakultetu koje je zbog ratnih dešavanja mora da nastavi u Kijevu ali ni tu nije useo da ih dovrši jer je izbila Revolucija. U Kraljevinu SHS stigao je 1921. godine i deset godina je radio kao profesor gimnazije u Koprivnici. Diplomirao je u Beogradu 1922. a doktorirao u Zagrebu 1928. godine sa tezom „Normanska kolonizacija u Istočnoj Evropi“. Docent je postao na Filozofskom fakultetu u Skoplju za oblast vizantologije a već iduće godine na isti položaj sa istim zvanjem je postavljen na Univerzitetu u Beogradu. Na ovom položaju je ostao sve do 1939. godine. Bio je član Odbora za izdavanje grčkih izvora za istoriju Srpske kraljevske akademije. U tom svojstvu je svake godine ili sam ili zajedno sa Aleksandrom Solovjevom ili Georgijem Ostrogorskim radio u svetogorskim manastirima. Početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji omeo je njegov izbor za vanrednog profesora vizantologije na Univerzitetu u Skoplju. Zbog toga se vratio u Beograd gde je jula 1942. godine penzionisan. Do kraja rata je ostao u Beogradu gde je služio u ruskoj crkvi Svete Trojice i predavao je istoriju u rusko-srpskoj gimnaziji. Izabran je 1947. za saradnika Istorijskog instituta SANU a istovremeno je postavljen za direktora Arhiva JAZU a potom za vršioca dužnosti upravnika Historijskog instituta JAZU u čiji je sastav arhiv bio uključen. Posle odlaska u penziju bio je član Arheografske komisije pri Ministarstvu kulture SR Srbije 81959—1961) a posle toga rukovodio je tada osnovanim arheografskim odeljenjem Narodne biblioteke u Beogradu. Tu mu je glavni zadatak bilo organizovanje sistematskog opisivanja slovenskih rukopisa u Srbiji i ostalim republikama SFRJ. Od 1964. do 1966. bio je redovni honorarni profesor na Grupi za bibliotekarstvo filološkog fakulteta dok je između 1966. i 1967. držao kurseve iz slovenske paleografije, istorije iluminacije, poveza i vodenih znakova na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1967. rukovodio je radom na opisivanju rukopisa Makedonije i bio je redaktor edicije „Споменици за средњовековната и поновата историја на Македонија I—IV“. Od 1969. do 1975. bio je redovni honorarni profesor na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Bio je član brojnih naučnih društava i dobitnik mnogih nagrada za svoj naučni rad. Istoriografski rad Glavna interesovanja Vladimira Mošina bila su slavistika i vizantologija i u obe ove oblasti dao je veliki doprinos kako u srpskim i jugoslovenskim tako i u svetskim okvirima. Izučavao je vizantijske izvore značajne za srpsku srednjovekovnu istoriju a rezultat tog rada bilo je izdanje „Grčke povelje srpskih vladara“ koje je zajedno sa Aleksandrom Solovjevom izdao 1936. godine. Napravio je više izdanja akata svetogorskih manastira („Akti bratskog sabora iz Hilandara“, 1940). Dosta je radio u oblasti srpske i vizantijske diplomatike gde je u većem broju manjih priloga rešavao različite probleme uglavnom u vezi sa datiranjem pojedinih povelja. Rezultat njegovom rada na svetgorskim aktima bili su i prosopografski prilozi posvećeni značajnijim Hilandarcima („Hilandarac Kalinik, srpski diplomata 14. veka“, 1940; „Hilandarski igumani srednjeg veka“, zajedno sa Miodragom Purkovićem, 1940). Bavio se i istorijom dolaska ruskih monaha na Atos kao i pitanjima oko osnivanja i razvoja njihovog manastira. Još 1919. godine u Kijevu radio je na popisivanju starog rukopisnog materijala. Svoje rano interesovanje za ovu vrstu izvora nastavio je da razvija posle 1947. kada se posvetio sistematskom proučavanju rukopisa, prenoseći svoje široka znanja na mlađe saradnike. Organizovao je rad na opisivanju rukopisa u Beogradu, Zagrebu i Skoplju. Najpre je opisao rukopise arhiva JAZU „Ćirilski rukopisi Jugoslovenske akademije I—II“ (1952, 1955), radeći u isto vreme na izdavanju i drugih značajnih tekstova (Dušanovog zakonika i Letopisa popa Dukljanina između ostalih). U više studija je sistematski obrađivao pojedine elemente rukopisa kao što su vodeni znak i ornament. Opisivao je rukopise iz gotovo svih rukopisnih zbirki SFRJ (manastir Gračanica, Pećka patrijaršija, manastir Nikoljac kod Bijelog Polja, zbirka Povijesnog muzeja Hrvatske, Kopitareva zbirka slovenskih rukopisa u Ljubljani). Životopis Seid Mustafa Traljić rodio se je u Sarajevu 1915. godine. Tijekom Drugoga svjetskoga rata u NDH je od 1941. do 1943. godine radio u Ministarstvu prosvjete a od 1943. do 1945. godine u Državnom arhivu u Zagrebu. Na zagrebačkome Filozofskome fakultetu diplomirao je povijest 1949. godine. Nakon što je diplomirao zaposlio se je u Historijskome institutu JAZU u Zagrebu, potom je prešao u Zadar. U Zadru je od 1957. do 1980. godine radio u Institutu za povijesne znanosti JAZU, a potom je od 1980. do 1983. godine predavao opću povijest srednjeg vijeka i hrvatsku povijest novoga vijeka na Filozofskome fakultetu. Proučavao je pomoćne povijesne znanosti i orijentalistiku, povijest Bosne i Dalmacije za osmanske vlasti, osobito prilike na mletačko-osmanskoj granici te trgovačke i tranzitne veze Bosne i dalmatinskih gradova Vrane, Zadra, Nina, Drniša, Obrovca.[1] Djela Sarajevski grad Vratnik, Štamparija Bosanska pošta, Sarajevo, 1937. Vodeni znakovi XIII. i XIV. st. = Filigranes des XIIe et XIVe ss., 1-2, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Historijski institut, Zagreb, 1957. (prir. zajedno s Vladimirom A. Mošinom)[2] Grad Zadar: presjek kroz povijest, ur. Grga Novak i Vjekoslav Maštrović, Institut Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zadru, Zadar, 1966. (jedan od autora)[2] Nin pod udarom tursko-mletačkih ratova, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Institut za historijske i ekonomske nauke, Zadar, 1969. Drniš šesnaestoga i sedamnaestoga stoljeća, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Institut za historijske i ekonomske nauke, Zadar, 1972.

RADOSLAV M. GRUJIĆ APOLOGIJA SRPSKOG NARODA U HRVATSKOJ I SLAVONIJI PAKRAČKA EPARHIJA - istorijsko-statistički pregled Izdavač - Srpsko kulturno društvo Prosvjeta, Zagreb Godina - 2020 550 strana 24 cm Edicija - Djela Radoslava Grujića ISBN - 978-953-8307-13-3 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: APOLOGIJA SRPSKOG NARODA U HRVATSKOJ I SLAVONIJI Poreklo srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji -Kakove je vere autohtoni narod u Hrvatskoj i Slavoniji? -Kakove je narodnosti narod u Bosni? -Kakove su narodnosti takozvani Vlasi u Hrvatskoj i Slavoniji Srpska naselja u Hrvatskoj i Slavoniji Nacionalna svest Srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji Srpski jezik i srpsko pismo Srpska narodna crkva Srpska narodna škola Dva posebna nacionalna obeležja srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji Zaključak ČEDOMIR VIŠNJIĆ - Apologija, zauvijek PAKRAČKA EPARHIJA - istorijsko-statistički pregled Teritorij Srpska naselja po Slavoniji Požeška eparhija Marčanska eparhija Severinska eparhija Pakračka eparhija Statistički pregled Pakračke eparhije od 1702. do 1929. god ALEKSANDRA KUČEKOVIĆ - Pakračka eparhija Radoslava Grujića `Školovao se u rodnom mestu a bogosloviju je 1899. godine završio u Sremskim Karlovcima. Odmah po završetku bogoslovije rukopoložen je za sveštenika i postavljen za parohisjkog pomoćnika pri hramu Svete trojice u Zemunu. Starešina hrama za vreme Grujićevog službovanja bio je prota Dimitrije Rurarac. Nakon položenih dodatnih ispita postavljen je za profesora katihetu u Velikoj gimnaziji u Bjelovaru 1904. i na ovom mestu je ostao do 1914. godine. U Bjelovaru je počeo da prikuplja građu o srpskoj istoriji u Slavonijii širom Ugarske. U ovom periodu je završio studije prava u Beču (1908). Filozofske nauke studirao je u Zagrebu gde je diplomirao 1911. godine. Na istom fakultetu je 1919. i doktorirao. I pored profesionalnih obaveza u ovom peirodu je napisao i objavio 69 radova. Značajem se ističe Apologija srpskog naroda u Hrvatskoj i Slavoniji i njegovih glavnih obeležja (1909). Rad je bio koncipiran kao odgovor državnom tužiocu na procesu protiv pedeset trojice Srba poznatom kao veleizdajnički proces. Po početku Prvog svetskog rata zatvoren je kao veleizdajnik. Pušten je naredne 1915. godine, jedno vreme se nalazio u kućnom pritvoru a zatim je premešten u Gospić. Posle dve godine vraćen je u Bjelovar. Nakon završetka Prvog svetskog rata predavao je u Beogradu u Drugoj gimnaziji a zatim u Bogosloviji Sveti Sava. Godine 1920. izabran je za profesora nacionalne istorije na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Period života u Skoplju je najintenzivniji period njegovog naučnog stvaralaštva. U dva navrata bio je dekan fakulteta u Skoplju (1930—1933. i 1935—1937). Osnovao je Skopsko naučno društvo kome je predsedavao od 1921. do 1937. godine. Pokrenuo je 1925. Glasnik skopskog naučnog društva koji je ubrajan među najznačajnije publikacije u objasti društvenih i istorijskih nauka u međuratnoj jugoslovenskoj državi. Osnivač je Muzeja Južne Srbije u Skoplju čiji je upravnik bio od 1921. do 1937. godine. Na poziv crkvenih vlasti dolazi 1937. u Beograd gde je postvaljen za redovnog profesora istorije Srpske pravoslavne crkve na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. U Beogradu je radio na obnavljanju Muzeja Srpske crkve u Konaku kneginje Ljubice. Izabran je za dopisnog člana SANU 1939. Bio je i redovni član Matice srpske, hrvatske i slovenčke i počasni član Studentskog istorijskog društva u Beogradu kao i saradnik Srpskog geografskog društva i Jugoslovenskog istorijskog društva u Beogradu. Za vreme Druog svetskog rata radio je na zbrinjavanju srpskih izbeglica kao i na očuvanju spomenika srpske pravoslavne crkve. Prema nalozima Srpske crkve 1942. radio je na prenošenju moštiju kneza Lazara, cara Stefana Uroša u kneza Stefana Štiljanovića iz fruškogorskih manastira u beogradsku Sabornu crkvu. Po završetku rata radio je na identifikaciji i vraćanju umetničkih predmeta koji su na teritoriji NDH opljačkani iz srpskih crkava i manastira.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Beograd 1994. Mek povez sa klapnama, ćirilica, ilustrovano, 279 strana. Napomena: na predlistu mala posveta; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R17 Posebnu pažnju autor je posvetio razdoblju od 1903. do 1918. godine, kad su se Pašić i Radikalna stranka nalazili na valsti. U tom razdoblju, Pašić je još intenzivnije radio na učvršćivanju parlamentarne demokratije u Srbiji pod novom dinastijom Karađorđevića... Autor je dao politički portret Nikole Pašića i odredio njegovo mesto i značaj u političkom životu Srbije i Jugoslavije. On je predstavljen kao dosledan borac za demokratiju i ujedinjenje, iako njegova politika nije uvek uživala podršku dinastije i političkih stranaka. ...Knjiga je napisana pregledno i lako se prati život jednog od najisgaknutijih ličnosti političke isgorije Srbije XIX veka. Prof. dr Dragoljub Živojinović ALEKS DRAGNIĆ (1911, SAD), doktorirao iz političkih nauka na Berkli univerzitetu u Kaliforniji. Penzionisani je profesor političkih nauka na Vanderbilt univerzitetu gde je došao 1950. godine, posle karijere u Službi za strateške studije i diplomatiji. Pošto se povukao sa Vanderbilt univerziteta 1987. godine, Dragnić je radio na Huverovom istitutu, na Stenfordu. Bavi se uglavnom Jugoslavijom i uporednom evropskom politikom. Knjige: Razvoj parlametarizma u Srbiji u XIX veku, Nikola Pašić, Srbija i Jugoslavija, Prva Jugoslavija, Srbi i Hrvati i dr. Sadržaj: PREDGOVOR Uvod DEO I: NA PUTU KA VLASTI 1. RANA POLITIČKA AKTIVNOST 2. BORBA ZA DEMOKRATIJU - I 3. BORBA ZA DEMOKRATIJU - II DEO II: PAŠIĆ I VLADAVINA RADIKALNE STRANKE (1903-1918) 4. USPOSTAVLjANjE PARLAMENTARNE DEMOKRATIJE 5. PAŠIĆ I SRPSKA UNUTRAŠNjA POLITIKA 6. PAŠIĆ I SPOLjNA POLITIKA SRBIJE 7. STVARANjE JUGOSLAVIJE DEO III: OD SRBIJE DO JUGOSLAVŠE 8. IZGRADNjA NOVE DRŽAVE 9. PAŠIĆEVE VLADE 1921-1926 DEO IV: PAŠIĆEV UTICAJ NA SRPSKE I JUGOSLOVENSKE POLITIČKE USTANOVE 10. PAŠIĆ I KRUNA 11. PAŠIĆ I PARLAMENTARNA DEMOKRATIJA 12. PAŠIĆ U ISTORIJSKOJ PERSPEKTIVI BELEŠKE

Voja Marjanović: MOJ POGLED - O knjigama za decu i mlade, BMG Beograd 1996, str. 184. Književne kritike; Književnost za decu. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4; ima lični štambilj. Професор књижевности, књижевни историчар и теоретичар, есејиста и критичар, Воја Марјановић је рођен на Убу на Преображење 19. августа 1934. године. Основну и нижу гимназију завршио је на Убу,где је у трговачкој-кафеџијскојпородици добио патријархално васпитање и навику да буде вредан и одговоран у животу. Отац га је „наменио“ да му буде у позиву наследник у угоститељском послу, али су животне околности учиниле друго. По завршетку ниже гимназије на Убу, наставио је школовање у Трећој мушкој гимназији у Београду, после које студира југословенску и светску књижевност на Филозофском факултету у Београду. Војни рок је служио у Куманову, после кога је постављен за професора руског језика и књижевности у Медицинској школи. Ту је радио деветнаест година, а онда бива изабран за професора Књижевности за децу и младе на Педагошкој академији, где је радио пуних двадесет година, да би пред пензионисање био изабран за ванредног професора Учитељског факултета у Београду. Воја Марјановић је похађао магистарске студије у Београду, а докторску дисертацију(„Приповедачки свет Бранка Ћопића“) одбранио је у Сарајеву 1989. године. За време професорске каријере, упорно се бавио књижевним радом. Писао јеесеје и критике из дечје књижевности; објављивао је књиге студија, монографије, антологије, уџбеничку литературу, а интересовала га је и белетристика и филозофска литература. Објавио је 78 књига. Тренутно пишедве књиге завичајне тематике: „Портрети некадашњих и данашњих Убљана“ и „Доајен српске драме и фарсе –Александар Поповић“. Најзначајнија дела су му: „Портрети српских писаца за децу“, „Антологија савремене поезије и прозе за децу“, „Живот и дело Бранка Ћопића“, „Књижевност за децу и младе“ I, II, III(уџбеничка литература), „Убске приче“, „Приче из мог детињства“, „Медитације“ I, II, III, једанаест тематских и општих антологија из српске књижевност за младе.

Safet Mujić - Gordić,Hamzić Likovi revolucionara Safet Mujić rođen je 23. marta 1908. godine u Mostaru. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Mostaru, a Medicinski fakultet u Beogradu. Posle završenih studija, vratio se u Mostar i radio je kao lekar. U selu Zabrđe, kod Hadžića, 28. avgusta 1942. godine, Odred je upao u okršaj s Nemcima, koji su koncentrično napadali iz pravca Kiseljaka i Pazarića. U ovoj borbi, mitraljeski rafal je pogodio jednu stariju ženu, koja je sa partizanima krenula sa Zelengore. Pod jakom neprijateljskom vatrom, dr Safet Mujić je na brisanom prostoru potrčao da ranjenoj ženi ukaže pomoć, ali je i sam bio pokošen mitraljeskim rafalom i na mestu ostao mrtav. Njegovi posmrtni ostaci su posle rata sahranjeni na Partizanskom groblju u Mostaru.

Milenko Doder - Kopinič bez enigme Centar za informacije i publicitet, Zagreb, 1986 233 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro Biblioteka Tajne sile O Josipu Kopiniču, agentu Kominterne u Jugoslaviji tokom drugog svetskog rata Kopiničev pokušaj raspuštanja CK KP Hrvatske, Slučaj Ivana Srebrnjaka, Slučaj Andrije Hebranga....Slike (Hebrang, Rade Končar, Pavle Pap, dr Blagoje Nešković, Vladimir Popović, Ivan Krajačić-Stevo, ruski čovek, Glaise Horstenau, predstavnik Vrhovne komande Vermahta u NDH i Ante Pavelić...) Na svoj je način pred Vama ponovni gotovo predvidivi neizbježni susret s enigmatičnim Josipom Kopiničem, zamalo legendardnim Valdesom - Vazduhom, šefom zagrebačkog neuhvatljivog i nerazorivog punkta - moćne Komiterne za radio vezu s osam komunističkih partija balkanskih i srednjeeuropskih zemalja od 1940 -1943. godine, kad ju je Staljin, slijedeći svoj okorjeli pragmatizam, jednostavno ukinuo.

TORQUEMADA I INKVIZICIJA U ŠPANJOLSKOJ Autor: Emil Lucka Izdavač: Novo pokpljenje, Zagreb 1951. Tvrd povez, 101 stranica, 20x15cm Dobro očuvano (vidite foto) - Naslov nemačkog originala: TORQUEMADA UND DIE SPANISCHE INQUISITION - Tomas de Torkemada bio je prvi veliki inkvizitor u Španiji. Rođen je u Valjadolidu 1420. godine. U ranoj mladosti je pristupio dominikanskom crkvenom redu. Papa ga je 1483. imenovao za Velikog inkvizitora Kastilje, a zatim i cele Španije. Torkemada je sve svoje napore usmerio ka uništenju maranosa, Jevreja koji su se na silu preobratili u hrišćanstvo, ali su ipak zadržali svoje stare obrede. Njegov cilj bio je postizanje “sangre limpia” (“čiste krvi”) i radio je na tome da tzv. “lažne hrišćane” “potpuno” prevede u hrišćanstvo ili da ih uništi. k7

Radomir Barjaktarević : DRUGO OKO - Eseji i kritike, Oslobođenje Sarajevo 1989, str. 200. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4. Радомир Барјактаревић рођен је 1929. у селу Петњику код Берана, у Црној Гори. Основну школу и нижу гимназију завршио је у родном месту, учитељску школу у Сарајеву и Бањалуци. Завршио је студије српског и руског језика и књижевности и радио четири године у Вишој реалној гимназији у Иванграду (Беране), па затим дипломирао на Факултету политичких наука у Сарајеву. Важнија књижевна дела: Поезија: „Балада“, „Велики час“, „Вођен Калиопом“, „Златни клобуци“, „Догоријева ли Кумова слама“, „Свјетлоносни кључ“, „Ужаснуто чарање“, „Изабране песме“. Романи: „Узбрдица“, „Пупољци у огњу“,“ Српкиња из Црне Горе“. Приче: „Пре и после зоре“. Есеји и критике: „Друго око“, „Бешчашће ближњих (илити живот избјеглички)“.

Miroljub Joković: STRMA RAVAN - Izabrane kritike i eseji, Gradac Raška/Raška škola Beograd 2006, tvrdi povez, str. 249. Očuvanost 4. 1957–2016) rođen je u Kruševici, kod Raške. Završio jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radio je kao sekretar Književne omladine Srbije u Beogradu. Govorio je engleski, francuski, ruski, španski i slovački jezik. Doktorsku disertaciju „Istorijska distanca u srpskom romanu o Prvom svetskom ratu – evropski kontekst”, odbranio je 1987. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. Drugu doktorsku disertaciju, „La distance historique et esthètique dans le roman serbe consacré à la Première Guerre Mondiale – Context Européen” (Istorijska i estetska distanca u srpskom romanu o Prvom svetskom ratu – evropski kontekst), odbranio je 1990. na Univerzitetu u Nansiju II, u Francuskoj.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! John Chadwick, FBA (21. svibnja 1920. - 24. studenog 1998.) bio je engleski lingvist i klasični učenjak koji je bio najpoznatiji po dešifriranju, s Michaelom Ventrisom, Lineara B. Rani život, školovanje i ratna služba John Chadwick rođen je na adresi 18 Christ Church Road, Mortlake, Surrey, 21. svibnja 1920. kao mlađi sin Margaret Pamele (rođene Bray) i Freda Chadwicka, državnog službenika.[1] Školovao se u školi St Paul`s School i Corpus Christi Collegeu u Cambridgeu. Chadwick se dobrovoljno prijavio za Kraljevsku mornaricu 1940. nakon što je završio prvu godinu klasičnog tečaja na Cambridgeu. Isprva je služio u Sredozemlju kao obični mornar na lakoj krstarici HMS Coventry i vidio je akciju kada je njegov brod torpedirala talijanska podmornica i ronilačko bombardiranje. Godine 1942. poslan je na obalu u Aleksandriji na razgovor s načelnikom mornaričke obavještajne službe i odmah je dodijeljen obavještajnim dužnostima u Egiptu i promaknut u privremenog potporučnika u RNVR-u. Nakon toga je radio na talijanskim kodovima.[2][3][4] Chadwick je zaključio iz nekog R/T prometa koji je trebao biti obrađen u Bletchley Parku da je britanska podmornica potopljena u blizini Taranta. Godine 1944. prebačen je u Bletchley Park (`Postaja X`), naučio je japanski i radio na čitanju kodiranih poruka koje su slali predstavnici japanske mornarice u Stockholmu i Berlinu.[4] Nakon završetka rata 1945. vratio se studiju na Cambridgeu, diplomirao s odličnim uspjehom u Klasici, II. dijelu, s odličnim uspjehom u svom posebnom predmetu, lingvistici.[4] Dok je studirao na koledžu Corpus Christi, pokušao je, s nekim svojim kolegama studentima, upotrijebiti kriptografske metode za dešifriranje `minojskog linearnog pisma B`. Oni su već tada bili svjesni rada Michaela Ventrisa. Prestali su aktivno raditi na problemu zbog nedostatka objavljenih podataka s natpisa.[4] Karijera Godine 1950. objavio je svoj prvi znanstveni rad, izdanje Medicinskih djela Hipokrata, u koautorstvu sa svojim rođakom, Williamom Nevilleom Mannom, uglednim liječnikom.[4][6] Nakon što je završio diplomu, pridružio se osoblju Oxfordskog latinskog rječnika prije nego što je 1952. započeo predavač klasike na Cambridgeu.[4] U srpnju te godine čuo je radio emisiju Michaela Ventrisa o svom radu na Linearu B i ponudio svoju pomoć kao `običnog filologa`.[1] Ljudi su počeli surađivati na progresivnom dešifriranju lineara B, pišući dokumente na mikenskom grčkom 1956., nakon kontroverznog prvog rada tri godine ranije. Chadwickove filološke ideje primijenjene su na Ventrisovu početnu teoriju da je linear B rani oblik grčkog, a ne drugi mediteranski jezik.[7] Nakon Ventrisove smrti, Chadwick je postao figura u radu na Linearu B, napisavši pristupačnu i popularnu knjigu Dešifriranje Lineara B 1958. i revidirajući Dokumente na mikenskom grčkom 1978. [1]. Umirovljen je 1984., do kada je postao četvrti (i posljednji) Perceval Maitland Laurence Reader klasike na Cambridgeu. Nastavio je stipendirati sve do smrti, bio je aktivan član nekoliko međunarodnih društava i napisao brojne popularne i znanstvene članke. Također je bio član Britanske akademije[8] i koledža Downing u Cambridgeu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Slobodan Selenić, Angažman u dramskoj formi Dramske teorije i kritike Slobodana Selenića koje u najširem luku opisuju njegovu pozorišnu i dramaturšku delatnost, život sa pozorištem i u pozorištu. Slobodan Selenić (Pakrac, 7. jun 1933 — Beograd, 27. oktobar 1995) bio je srpski pisac, akademik, profesor i kritičar.[1] Biografija Slobodan je rođen juna 1933. godine u Pakracu, gde je živela majčina porodica. Bio je sin jedinac roditelja Save, profesora i Vere, rođ. Podunavac[2], koja potiče iz svešteničke porodice. Sava je bio jedan od vođa predratne Samostalne demokratske stranke Svetozara Pribićevića. Roditelji su se prvo preselili u Srem, u Rumu. Otac je pre i posle ženidbe živeo i radio u Beogradu, baveći se prosvetom, a kasnije novinarstvom i politikom. Roditelji su pred Drugi svetski rat držali privatnu gimnaziju u Beogradu. Tokom Drugog svetskog rata Sava je sarađivao sa NOP-om. On je u ime svoje partije vodio pregovore sa komunistima, oko stvaranja zajedničkog `Narodnog fronta`.[3] Međutim krajem 1944. godine bio je streljan od strane partizana. Mladi Selenić zvani Boba je osnovnu i srednju školu završio u Beogradu. Tu je i studirao engleski jezik i književnost, na Filozofskom fakultetu beogradskog Univerziteta. Postdiplomske studije pohađao je tokom 1950. godine u Velikoj Britaniji. Bavio se u mladosti novinarstvom, pa od 1955. godine književnošću. Radio je kao umetnički direktor (sa smo 29 godina života) u preduzeću `Avala filmu`, i sarađivao listovima `Borbi` i `Delu`.[4] Pisao je eseje i književne kritike; bavio se prevođenjem sa engleskog jezika. Kao docent stupio je 1965. godine na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju. Dopisni je član SANU u Beogradu od 25. aprila 1991. godine. Bio je oženjen Merimom; stanovali su od 1964. godine u stanu kod Studentskog parka; u braku nisu imali dece. Akademik Slobodan Selenić je umro od raka, u 62. godini života u jesen 1995. godine u Beogradu.[5] Bio je poslednji predsednik Saveza književnika Jugoslavije. Po prof. Nenadu Prokiću Bio je pametan kao pčelica i lep kao neki skandinavski princ. Predstavljao je uglađenu, pametnu, lepo vaspitanu Srbiju.[6][7] Delo Selenić je pisao romane, drame (3) i pozorišnu kritiku (redovno je objavljivao između 1956-1978). Za roman prvenac `Memoari Pere bogalja` dobio je 1969. godine Oktobarsku nagradu grada Beograda. Bio je član SANU i dobitnik mnogih nagrada, između ostalih NIN-ove nagrade 1980. godine za roman Prijatelji. Njegove knjige su bile nekoliko godina najčitanije štivo. Bio je i redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti gde je predavao dramaturgiju 20. veka. Po njegovom istoimenom romanu i scenariju, 1995. godine je snimljen film Ubistvo s predumišljajem. Naredne 1996. godine snimljen je film Očevi i oci. U nekoliko svojih romana (Timor mortis, Pismo glava, Očevi i oci, Ubistvo s predumišljajem), prati tokove samospoznaje i opstanka jedne imanentno tragične kulture. Za knjigu roman `Timor mortis`, dobio je 1989. godine nagradu Meša Selimović.

SRBIJA I SOLUNSKI FRONT Petar Opačić Str 419 povez tvrd Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Bio je učesnik NOB-a od 1941. godine. U Sarajevu je završio Pešadijsku oficirsku školu. Služio je kao aktivni oficir JA i JNA. U Beogradu je završio gimnaziju i Filozofski fakultet. Doktorirao je sa disertacijom Saveznička Solunska ofanziva. Radio je u naučno-istraživačkom odeljenju Vojnoistorijskog instituta. Proučavao je vojnu prošlost Srbije od 1804. do 1918. godine a posebno borbe srpske vojske protiv Centralnih sila u Prvom svetskom ratu. Takođe je razmatrao uticaj dejstava srpske vojske na opštu ratnu situaciju. Napisao je veliki broj radova, članaka, referata. Učestvovao je na brojnim domaćim i međunarodnim naučnim skupovima.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tomas Masterson Hardi (engl. Thomas Hardy; Stinsford, 2. jun 1840 — Dorčester, 11. januar 1928) bio je engleski romanopisac i pesnik. Biografija Veliki uticaj na Hardija imao je tragičan život njegovog oca, arhitekte koji je radio kao zidar, te njegova dela odišu pesimizmom. Prvi roman je napisao u 27. godini. Pisao je romane o Veseksu, svetu koji je bio polustvaran, poluizmišljen. Od 1898. godine piše samo poeziju. Aktivno je pisao do dana svoje smrti. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan „poslednjim velikim viktorijancem“, ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama (`Pod zelenim drvetom“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Povratak domoroca“, „Tesa od D`Ubervila“, „Neznani Džud“, „Sudija iz Kasterbridža“).

SLUŽBENI GLASNIK Godina izdanja: 2010 Jezik srpski Pismo latinica Broj strana 418 ISBN 978-86-519-0006-1 Tiraž 500 Povez meki sa klapnama Format 200 x 245 mm knjiga ima dužu posvetu , malo podvlačenja i sve je uredno i dobro očuvano Beket pripada plejadi irskih pisaca koja je zablistala na književnom nebu Evrope. Uz Svifta, Sterna, Jejtsa, Vajlda i DŽojsa, postao je nezaobilazan u svim relevantnim antologijama književnosti, a njegova prozna i dramska dela obeležila su XX vek. Ova svojevrsna hrestomatija sabira tekstove posvećene različitim aspektima Beketovog stvaralaštva, proistekle iz pera najeminentnijih beketologa. Osim tekstova o odnosu Beketa i tradicije, njegovim proznim i dramskim ostvarenjima i delima pisanim za radio i film, hrestomatiju čine i izuzetno retki intervjui s Beketom, „Manifest vertikalizma“, Beketova biografija i hronologija stvaralaštva, kao i izabrana bibliografija.

GOSTI IZ PROŠLOSTI Simeon Kostov 2014.god,341.strana,23.cm,PRVO izzdanje,RTS Opis Istoimena emisija je jedna od slušanijih na talasima Radio Beograda zahvaljujući i ovim pričama iz naše starine, začudnim psihološko-lirskim i ispovednim portretima istorijskih ličnosti. Knjiga Simeona Kostova „Gosti iz prošlosti` spada u red onih korisnih knjiga koje, krećući se poznatom stazom iznova, potrebno i uspelo, oživljavaju vreme i prilike, ličnosti i događaje za koje sa ponosom, koji ne isključuje suštinsko nepoznavanje, često kažemo da pripadaju zajedničkom nasleđu blistave istorijsko-nacionalne prošlosti.Čitalac ovih priča, kazivanja i prikazanja nagrađen je izvanrednim umetničkim ugođajem, pitkim pričama punim novine. Ponuđen je obiljem podataka iz naše prošlosti koje neće nigde naći na jednom mestu, pogotovo ne ovako odabrane i poređane u ovoj zbirci. Knjiga je NOVA.... ---------------------------- M

knjiga je kao NOVA Koliko god da su poreklom bili različiti, bilo je između ova dva pisca i neobičnih paralela. Obojica su - znak pobune protiv konvencionalnog građanskog nasleđa - okrenuli leđa školi i krenuli putem samoobrazovanja, kojim su stekli veoma široka i raznorodna znanja začuđujućeg obima i obuhvatnosti. Obojica su se na početku svog književnog rada radije za kratko opredelili za skromna radna mesta - Tomas Man je radio u jednom osiguravajućem društvu, a Herman Hese u jednoj antikvarnici - samo da bi mogli da se poptuno posvete onome što im je bilo najvažnije - pisanju. Izdavač: IK Zorana Stojanovića ISBN: 86-7543-053-1 Broj strana: 309 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 22.5 x 14 cm Godina izdanja: 2002 tags: pisma, budenbrokovi, josif i njegova braća, dnevnici, doktor faustus čarobni breg igra staklenih perli sidarta demijan...

53477) SVE ŠTO ( NE ) KAŽEM POGREŠNO JE , Neda Valčić Lazović , Službeni glasnik / Radio televizija Srbije Beograd 2011 , savremeni svetski pisci , Knjiga razgovora sa svetskim i domaćim piscima, u kojima se, uspostavljanjem dubinskog saglasja između onoga što je u dijalozima izgovoreno a potom i zapisano, kišovski rečeno, „skladište` misli i ideja poznatih književnika (redom: Slobodan Selenić, Patrik Beson, Peter Handke, Milorad Pavić, Danijel Penak, Ameli Notomb, Orhan Pamuk, Žan Bodrijar, Mario Vargas Ljosa, Dušan Kovačević, Horhe Semprum, Alen Rob-Grije, Frederik Begbede, Mišel Onfre i Žan-Mari Gistav Le Klezio). Ova kolekcija intervjua suočava nas sa svom raznolikošću uvida u nepregledno polje „života i literature` o kojima se, podstaknuti pitanjima Nede Valčić-Lazović, pobrojani pisci izjašnjavaju. tvrd povez, format 17 x 24 cm , latinica, 254 strane ,sa diskom , posveta na predlistu