Beograd 2017. Mek povez, ćirilica, 308 strana. Knjiga je odlično očuvana. Dok je trajao poluvekovni hladni rat između Kube i Sjedinjenih Američkih Država, legendarni Fidel Kastro je, tajnom diplomatijom, decenijama pokušavao da postigne sporazum sa najmoćnijom svetskom silom. U ovoj zanimljivoj i dokumentovanoj knjizi možete pročitati kako je, uz pomoć posrednika, Džon Kenedi pregovarao sa velikim kubanskim liderom. A posrednici su bili istaknuti novinari, značajni pisci, penzionisani generali ili bivši predsednici država. Kako je diplomatija iza zatvorenih vrata dala rezultate tek onda kada se u Belu kuću uselio Barak Obama. Ubedljiva i intrigantna knjiga iz pera novinara koji je istraživao tajne američke veze Fidela Kastra, lidera koji je obeležio dvadeseti vek.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Istorijski arhiv - Pančevo, 2009. god. Tvrd povez, 24,5 cm. 264 str. Ilustrovano Tomaševac je naselje grada Zrenjanina u Srednjobanatskom okrugu, u Srbiji. Prema popisu iz 2022. bilo je 1212 stanovnika. Stariji naziv naselja je bio Tomaševci, u množini, verovatno zato što je selo bilo neušoreno, a kuće poput salaša razbacane. Za Tomaševac se vezuju naselja Tomaševci, Čoke, Marijevo selo i Tomaševac. Po jednom predanju, na mestu današnjeg sela, prvi kolac je udario izvesni Tamaš Lak i vremenom je selo koje je tu nastalo dobilo naziv po njemu. Ipak smatra se da je selo dobilo naziv po Tamišu. Nazivi sela na drugim jezicima: mađ. Tamáslaka, nem. Tomaschewatz. Kako se na pojedinim starim stranim kartama selo naziva i `Tomasevicz`, moglo bi se uzeti u obzir i mogućnost da je ime možda dobilo po nekom srednjovekovnom vlastelinu Tomaševiću. U srednjem veku u naselju Tomásfalva otkriveni su tragovi dve i to navodno katoličke crkve. Prvo trajnije naselje nastaje u XVI veku, na levoj, nižoj obali reke Tamiš. Pored sela je vekovima Tamiš premošćen drvenim mostom (ćuprijom). U vreme osmanske uprave (16-18. vek), Tomaševci se pominju kao selo nastanjeno Srbima. Godine 1554. Tomaševac je selo u Čakovačkoj nahiji i ima 18 domova, a 1568. godine narastao je na čak 57 kuća. Tada je Banat bio gusto naseljen i zvao se `Mala Raška`, po Srbima koji su dominirali. Kaluđeri Pećke patrijaršije se 1660. godine zabeležili 12 priložnika u selu Tomaševci, dok je u susednom mestu Čoke bilo njih sedam. Nakon Požarevačkog mira iz 1718. godine, kojim su Turci napustili Banat, naselje postaje deo Habzburške monarhije, odnosno Tamiškog Banata. Tomaševac je 1717. godine pod imenom Tomašovic, po prvi put upisan na austrijskoj karti kao mesto od 20 kuća. Za vreme komorskog perioda Tomaševac je bio važno mesto na carskim drumovima, i tu se nalazi poštanska stanica 1724. godine. Novo selo Tomaševac je nastalo spajanjem dva manja naselja, komorskog `Čoke` (u stvari starog Tomaševca) i novog graničarskog - Marijeva (Marijino Selo). Čoke i Marijevo razdvojeni barom Ljutavom - tako se ove dve polovine sela i danas u narodu nazivaju. Dva naselja koja su imali svoje crkvice, su administrativno spojena 1776. Austrijski carski revizor Erler 1774. godine pominje u svom izveštaju oba susedna mesta. `Tomaševac` i `Marino Selo` su militarskog statusa a stanovništvo je srpsko. Šezdesetih godina 18. veka, Tomaševac ulazi u sastav Vojne granice, on je sedište Kompanije (čete), a pored Tomaševca, u sastav ulaze kao podređene štacije (vodovi) Botoš i Orlovat. U militarsko selo se tada doseljavaju i Srbi iz oblasti Tise i Moriša, koji ulaze u graničarsku službu austrijske monarhije. U ataru sela, prema Samošu, nalazila se pustara Ludoš, koja je dobila ime po mađarskoj reči, koja označava gusku. Tu je jedno vreme oko bare, bilo naselje izbeglih Perležana, koji su se kasnije vratili u svoje mesto. Prediju Ludoš su 1767. godine arendirali kao pašnjak Tomaševčani za 150 florina...

Svedočanstvo o jednom zaboravljenom zločinu Izdavač: Izdavačka kuća Eparhije zvorničko-tuzlanske „Sinaj“, Bijeljina Povez: broširan Broj strana: 119 Ilustrovano. Odlično očuvana. O stravičnom zločinu, počinjenom u selu Vlajići kod Teslića, decenijama se ćutalo a mimo crkvenog ljetopisa u kome je teslićki proto Savo Knežević opširno zapisao ovaj događaj i pobrojao žrtve, ozbiljnije o tom nemilom događaju je progovorio gospodin Aleksa Kasapović tako što je 1991.godine Muzeju žrtava genocida u Beogradu uputio Izvještaj o događaju stradanja s molbom da se ovaj događaj detaljnije istraži i potpunije posvjedoči. Prema podacima iz tog Izvještaja jasno je sledeće:Veliko je stradanje Srba bilo i u teslićkom kraju tokom posljednjih ratova. Dolazilo je s više strana i od raznih neprijatelja. Nažalost, bilo ga je isuviše i zbog međusobnih nesporazuma i sukoba, kada je Srbin dizao ruku na Srbina, uglavnom samo zato što je jedan od njih bio primoravan na to, ili je pak bio ostrašćeniji idolopoklonik od drugoga. Bilo zbog jednog, drugog ili ma kog razloga, ukupan broj stradalih Srba teslićkog kraja, iako nije nikad tačno utvrđen, je tragičan i poguban po svoj nacionalni korpus. Tu surovu i neumoljivu realnost čini još težom to što je stradanje većine teslićkih Srba dolazilo od strane onih kojima je ratni plan bio potpuno istrebljenje srpskog naroda, kakvu namjeru je imala marionetska Nezavisna Država Hrvatska. Zato su zločini nad Srbima, počinjeni od strane te genocidne tvorevine, po pravilu bivali brutalni, jezivi i po mogućnosti što masovniji. Više je takvih zločina bilo u teslićkom kraju, a na prvom mjestu i ispred svih drugih je onaj koji su ustaše počinile nad mještanima sela Vlajići. U ovom selu je između Jovanjdana i Savindana 1943. godine izvršen stravičan zločin nad njegovim mještanima kada je jedna ustaška satnija započela svoj krvavi pir. Oni su tu, nakon sukoba s omanjom partizanskom jedinicom iznad samog sela, zaposjeli ovo mjesto, prikupili svo zatočeno stanovništvo, satjerali ga u kuću Nikole Dolića i tu iza sebe ostavili samo krv i jezivu tišinu. Tada je ovo selo ostalo bez svojih 43-je žitelja, od kojih je samo iz zaseoka Dolići njih 33-je završilo u ovom masakru pa je ova familija poslije toga bila gotovo pred potpunim nestankkom. Među ubijenim vlajićkim ženama bilo je nekoliko trudnica, u različitim periodima trudnoće, tako da broj ubijene djece nije nikada tačno utvrđen. Ćutanje o ovom događaju nastavljeno je sve do 2013. godine, kada je tadašnji Episkop zvorničko – tuzlanski Gospodin Hrizostom blagoslovio da se formira Odbor koji će istražiti stradanje Pravoslavnih Srba na prostoru Teslića u Drugom svjetskom ratu. Sav istraživački posao pao je na protu Miladina Vukovića, Arhijerejskog namjesnika teslićkog, Aleksu Kasapovića, profesora, Dalibora Kovačevića, snimatelja i đakona Mladena Kovačevića. Od prikupljenih podataka i snimaka, uz blagoslov Episkopa zvorničko – tuzlanskog Gospodina Fotija snimljen je dokumentarni film „Mučenici iz Vlajića“ a kasnije su materijali ustupljeni ikonopiscu Milici Mišić koja je, uz širi istraživački poduhvat, napisala istoimenu knjigu i naslikala ikonu koja je njen master rad na Akademiji SPC za umjetnost i konservaciju. Knjiga je štampana u izdanju izdavačke kuće Eparhije zvorničko – tuzlanske „Sinaj“. (K-134)

Ка теби, читаоче, већ сточетрдесет година лети једна крилата стрела, Милојевићева мисао, ти си јој уточиште, награда и нада!!! Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА! МЕКИ ПОВЕЗ, 444 СТРАНЕ,А5 ФОРМАТ!

ZABRANJENA ISTORIJA SRBA - Miloš S.Milojević Ка теби, читаоче, већ сточетрдесет година лети једна крилата стрела, Милојевићева мисао, ти си јој уточиште, награда и нада!!! Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА! Sazvežđa МЕКИ ПОВЕЗ, 444 СТРАНЕ,А5 ФОРМАТ! K.N.S.

Kako je CRNA GORA zavedena za GOLEŠ PLANINU Stevo Bogdanović Kontroverzna knjiga štampana u Americi ratne 1917. godine, govori o navodnoj izdaji kralja Nikole koji je sklopio tajni pakt sa Austrijom. Izdvajamo iz sadržaja: Tragedija srpskog naroda u Crnoj Gori - Kako je Crna Gora objavila rat Austriji - Kako je ratovala kuća Petrovića - Cetinjska strahovlada... - Cetinje pred kapitulacijom - Zakulisni uslovi za predaju Crne Gore - Zašto crnogorska vojska nije pošla za srpskom vojskom - Predaja Lovćena - Kralj Nikola posle pada Cetinja - Buna u Nikšiću i bekstvo hercegovačkih dobrovoljaca - Begstvo kralja Nikole iz Crne Gore. II. deo: Svetska štampa o kapitulaciji Crne Gore. Knjizevna zadruga Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore Broj strana: 180 Knjiga je NOVA..... --------------------------- L4

CRNA GORA OD PROŠLOG KA SADAŠNJEM: Jurij Evgenjevič Bičkov Naslov Crna Gora od davnina do danas : stranice istorije Crne Gore i rusko-crnogorskih odnosa / Jurij E. Bičkov ; [prevod Miladin Tomović ; fotografije Jurij E. Bičkov, B. Strugar, L. Pejović] Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2009 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Budva : Kuća knjige, 2009 (Kragujevac : Grafostil) Fizički opis 392 str. : ilustr., geneal. karte ; 23 cm Drugi autori - osoba Tomović, Miladin Đukanović, Milo Strugar, B. Pejović, Lazar ISBN 978-9940-519-03-2 (karton.) Napomene Tiraž 1000 Predgovor crnogorskom izdanju / Milo Đukanović: str. 5 Bilješke uz tekst. Predmetne odrednice Međunarodni odnosi -- Crna Gora -- Rusija Crna Gora -- Istorija Odlično očuvana knjiga. bs1

Autor: Katrin Šamonten Izdavač: Narodna knjiga i Politika Godina izdanja: 2008. Broj strana: 148. Pismo: Latinica Povez: Tvrd Najveće kulture sveta RIM: Obično se za vreme osnivanja Rima uzima sredina VIII p.n.e, preciznije – 753. godina p.n.e. Neka i nama ta godina posluži kao tačka oslonca. To je prva godina rimskog kalendara, koji godine računa do osnivanja grada Rima. Arheološki nalazi iz našeg doba potvrđuju današnju protivrečnu teoriju. Na Palatinu su zaista pronađeni ostaci kupatila iz sredine VIII veka, iz vremena kada su se prvi doseljenici skrasili u velikoj Grčkoj i Siciliji. Saznaćete rimske graditeljske tehnike, videćete ostatke čuvenih imskih akvadukata, stambenih kuća, kao i nekada raskošnih palata. Naučićete više o Koloseumu, amfiteatru, cirkusu kao i značaju rimskog teatra i termi. Ilustracije u koloru.

Odlično očuvana. Nema pisanja. U vrtlogu porodičnog srbolenda! Bio je sve što može stati u pojam kontradikcije. Najvoljeniji i najomraženiji Vođa, piroman i vatrogasac, garant mira i izopštenik Planete. Znao je razumno da rasuđuje, a donosio je pogrešne poruke. Računao je na večnost, a mislio za jedan dan. O njemu će se još pisati knjige i pričati priče. Svet se koliko do juče više bavio njim nego bilo kojim drugim fenomenom. Trinaest godina je vladao, ali NIJE odlučivao. U mnogim sudbinskim situacijama preglasan je u kući. Tu je izgubio vlast i kompas. Odbio je čak i ponudu da se zaustavi NATO razaranje Jugoslavije, a na kraju prihavtio sto puta gore rešenje i milion puta se pokajao. Ovo su fakti o tome.

Српско-грчки односи 1913-1918 Едицијe: IV коло, Историја, Србија 1914-1918 Аутор: Лукијанос Хасиотис Број страна / Повез / Писмо: 544 / Тврд / Ћирилица Димензије: 14 × 21 cm Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј Књига истражује српско-грчке односе у најкритичнијем периоду новије историје ове две земље, током кога је у највећој мери прекројена не само политичка мапа југоисточне, већ и читаве Европе. Тих година су несигурни кораци две земље постепено консолидовали мит о традиционалном српско-грчком пријатељству, чијих смо манифестација имали прилике и недавно да будемо сведоци. У стварности, ствари нису биле нимало једноставне: савезништво је на крају представљало „предност“ по српску и грчку владу, али су истовремено политичка „ривалства“ између две стране – али и унутар самих влада – довеле овај избор много пута у безизлазну ситуацију. G/12

Velike Srpske Ljubavi Žiža Radivojević Vršac 2019g./413 str. Drugo izdanje Mek povez,osim ostecenja na rubu korice ( vidi se na slici) knjiga odlicno ocuvana. -`U knjizi Velike srpske ljubavi nalazi se 40 ljubavnih priča koje svetle kroz 8 vekova naše bogate istorije, napisanih perom vrsne autorke Žiže Radivojević`. -`Kako smo, kao narod, „napravili kuću svima na putu“, istorija nam je puna vojski, buna, ustanaka i ratova, ljubav je vekovima na ovim prostorima bila izbegavana tema, kao da je slabost koja ne priliči ratnicima i junacima. A ljubavi je bilo u svakom vremenu i svim okolnostima`. -`U ovoj knjizi našli su se parovi kojima je ljubav obeležila život, bilo da je trajala ili se prtvorila u pepeo, spaljena strašću, teškim političkim ili mentaliteskim i etničkim okolnostima`... vr377

PISMA IZ TURSKE - Auger Gislen de Buzbek Izdanje: KARPOS Beograd, 2013 F: 13x20 cm O: 215 str Mek povez, latinica. Knjiga je potpuno N O V A, neotvorena. Vratimo se sada Beogradu imajući u vidu naš glavni cilj - put u Konstantinopolj. Pošto smo u gradu obezbedili sve što smo mislili da je potrebno za putovanje kopnom, ostavivši Smederevo (Symandria), nekada uporište srpskih despota, sa leve strane, uputismo se ka Nišu (Nissa). Kada smo dospeli do jedne uzvišice Turci nam pokazaše snegom pokrivene vrhove Transilvanije u daljini; takođe nam pokazaše mesto blizu koga se još mogu videti ostaci stubova Trajanovog mosta. Nakon što smo prešli reku, koju domaće stanovništvo zove Morava (Moraua), dođosmo u srbijansko selo po imenu Jagodina (lagodna); tu smo imali priliku da vidimo pogrebne običaje u toj zemlji koji se veoma razlikuju od naših. Telo pokojnika bilo je izloženo u crkvi, lice mu je bilo otkriveno a pored glave se nalazio hleb, komad mesa i čaša vina; njegova supruga je stajala sa strane a takođe i ćerka, odevene u najbolju odeću, ćerka je imala kapu ukrašenu paunovim perima ... Nedaleko od Jagodine dođosmo do rečice koju stanovnici nazivaju Nišava. Ona nas je pratila sa desne strane sve dok nismo stigli do Niša. Na jednom smo mestu, na obali reke (gde se još uvek mogu videti ostaci rimskog puta) pronašli mali mermerni stub sa natpisom na latinskom, ali je bio toliko oštećen da se nije mogao pročitati. Za stanovnike ove oblasti Niš je veliki i značajan grad ... Auger Gislen de Buzbek (1520-1592), flamanski humanista i diplomata u službi kuće Habzburga. Sredinom XVI veka biva upućen u diplomatsku misiju u Osmansko carstvo. Njegov epistolarni putopis jedno je od najvažnijih svedočanstava o Sulejmanu Veličanstvenom (1520-1566) i o gotovo svim sferama političkog i kulturnog života Turske tog doba. Prolazeći kroz Srbiju, Buzbek je zabeležio i dragocene podatke o našoj zemlji. Pisma iz Turske su važan kulturno-istorijski dokument, pisan na latinskom, koji se po prvi put pojavljuje u prevodu na srpski.

Autori: Darko Gavrilović, Zoran Đerić, Zoran Josić Povez: broširan Br. strana: 271 Format: 16x24 Štampano na kunstdruku! `U naručju, političkim intrigama i borbama, presićene istorije, ova knjiga predstavlja neophodnost da se o proteklim vremenima razmišlja na drugi način. Iz te želje izranjaju mnogobrojni i čudesni plodovi kulture. Silaziti u budućnost i peti se u prošlos na najlepši način može se samo ako se krećemo istorijom kulture koja je politička dešavanja razmestila sa strane najvažnijih točkova. Umesto da beleži najsitnije pore krvavih stoleća, ona je središte posmatranja onoga što je bilo i kako je bilo ostavila književnosti, umetnost, arhitekturi, muzici i narodnim običajima. Tek proučavajući istoriju kulture, u takom velikom vremenskom periodu, od polovine 15. do kraja 19. veka, postaje jasno da u svesti ljudi o proteklim dobima mnogo toga nedostaje. Zbog toga, istorija kulture se piše sa stalnom svešću o delima koja nisu sasčuvana i o tome kolliko bi drugačija bila ukupna slika da jesu. Opisati period od četiri stotine i pedeset godina u njegovoj celosti težak je zadatak i zbog toga smo odlučili da zabeležimo što je više moguće njegovih zavoja i rukavaca u čemu nam je pomogla mnogobrojna literatura. Nju smo sakupljali za vreme naših studijskih putovanja, naučnih skupova i predavanja koja smo održali u Nemačkoj, Češkoj, Poljskoj, Engleskoj i Italiji. Od najveće pomoći bio nam je boravak na Georg Ekart Institutu u Braunšvajgu koji nam je nesebično ustupio knjige iz njegove bogate biblioteke. Za to vreme, uzimali smo belege dešavanja koji je novi vek ostavio u svim sferama kulture upijajući taloge ljudskih nada i verovanja. Trudili smo se da ih pažljivo pretočimo u blago kojim danas i naša generacija raspolaže i u kojem uživa. Da bi te što čvršće vezali za naše puteve postavljaćemo ti mnogobrojna pitanja. Njihova je namera da te povezemo našim drumom. Kraj njega se nižu duhovne kuće kulturniih blaga mnogobrojnih naroda i dok ih budemo razgledali imaćemo priliku da razgovaramo o tome kako se lepotom i raskoši duhovnih bogatstava može odupirati prolaznosti vremena.` - Autori.

Prva knjiga o Falašima u Srbiji. Poreklo vode od kraljice od Sabe i kralja Solomona začetnicima legitimne etiopske kraljeve dinastije. Bilo ih je pola miliona i živeli su 500 sela u slamnim kolibama na severozapadu Etiopije. Sebe nazivaju Beta Izrael (Kuća Izraela). Zahvaljujući istraživaču dr Žaku Faitloviču jevrejski svet je čuo za njih. Glad u Etiopiji u 20. veku pretila je da ih pomori. U velikim akcijama njihovog spasavanja i preseljenja u Izrael učestvovali su Mosad, izraelska vlada i mnoge jevrejske organizacije.Tom prilikom desetine hiljada Falaša došlo je u obećanu zemlju Izrael. Danas ih ima oko 140 hiljada i žive u mnogim gradovima Izraela. Diskriminacija prema njima je svakodnevna pojava mada ih ima veoma uspešnih u svim oblastima. Njihova borba za opstanak i dalje traje. Knjiga je ilustrovana velikim brojem fotografija.

Jevđa A. Jevđević : KNEZ MILOŠ I CRNUĆA / Jevđević, Jevđa A., 1974- Кнез Милош и Црнућа : кућа кнеза Милоша у Горњој Црнући : прича о првој српској престоници / Крагујевац : Ј. А. Јевђевић, 2015 , Fizički opis 47 стр. : илустр. ; 21 cm Ауторова слика Тираж 1.000 Белешка о аутору: стр. 47 Напомене и библиографске референце уз текст. Обреновић, Милош, српски кнез, 1780-1860 Горња Црнућа Očuvanost 4. Jevđević u svojoj knjizi daje prikaz života kneza Miloša i njegove porodice u Crnući kao i život ovog dvora u kome su zasedale prva Narodna skupština, usvojen prvi budžet i gde je bio vrhovni vojni stan tokom Drugog srpskog ustanka. Knjiga je štampana na luksuznom papiru, ilustrovana je fotografijama i slikama koje prate tekstualni deo bogat malo poznatim detaljima iz života ove, posle oslobođenja od Turaka, prve srpske prestonice.

Сарајево rewind Сто година Европе Едицијe: Акција, Историја Аутор: Ерик Гобети Број страна / Повез / Писмо: 150 / Броширан / Ћирилица Димензије: 21 cm Година издавања: 2018. Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј Опис Дана 28. јуна 1914. у сарајеву су два метка из пиштоља означила крај златног доба и почетак такозваног кратког века,столећа светских ратова, масовних сукоба, тоталитарних режима, великих идеологија, великих трагедија. Гаврило Принцип и Франц Фердинанд. Два човека, два путовања према крају, и почетку. У Сарајеву се остварују њихове судбине. Данас, сто година касније, шта је остало од тог света, од сећања на ту двојицу протагониста историје двадесетог века? Од Беча и Београда до Сарајева, два путовања кроз народе, национализме и наднационалне и вишенационалне политичке стварности. Два путовања кроз једно столеће, у јучерашње и данашње срце Европе. Knjiga je N O V A ------------------------------ 1k

Biblioteka Prosvetina Bastina 16 knjiga 01. Mileta Jaksic - Necista kuca 02. Panta Sreckovic - Detinjstvo 03. Platon Kulakovski - Vuk Karadzic njegov rad i znacaj 04. Mita Cenic - Ispod zemlje ili moja tamnovanja 05. Jovan N. Tomic - Srbi u velikoj seobi 06. Lazar Konarcic - Dva ananeta 07. Todor Stefanovic - Svetli i tamni dani 08. Prica o boju kosovskom 09. Dragoljub M. Pavlovic - Srbija i srpski pokret u Juznoj Ugarskoj 1848 i 1849 10. Radoslav M. Grujic - Apologija srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji 11. Nikola Begovic - Zivot Srba granicara 12. Vuk o knezu 13. Kosta N. Hristic - Zapisi starog Beogradjanina (na predlistu ima potpis) 14. Tihomir R. Djordjevic - Iz Srbije kneza Milosa 15. Oto Dubislav pl. Pirh - Putovanje po Srbiji u godini 1829 (na predlistu ima potpis) 16. Branislav Dj. Nusic - Kosovo (malo je podvlacena) POLICA 76

Да ли је Милојевић пророк? Не! Он је `само` национални геније јер је видео многе историјске процесе у зачетку. Један од тих процеса који је Милојевић тада прецизно дијагностификовао а сада се тај процес разбуктао, распламсао и распламсава се управо пред нашим очима је разбаштињење Српске православне цркве. Чупање корена цркви српској од стране непријатеља српског народа занеме, зачуди и прокле и проклеће све оне који су умешани у ту чисто ђавољу работу, јер, корен цркве није у цркви него дубоко у срцу српског народа! Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА!

Дмитриј Мерешковски: ТАЈНА РУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ (оглед о социјалној демонологији) КОВ - Књижевна општина Вршац, 2002. 94 стр. ; 19 cm https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/100097036#full Pred osvit Drugog svetskog rata u jednoj zabačenoj pariskoj ulici nalazila se oniska kuća ispucale fasade i natrulih drvenih prozora, s crvenom kapijom nesvakidašnjeg duboreza. Zalutalom prolazniku bi se ova neugledna građevina mogla učiniti kao kakvo stecište razvrata. Međutim, bio bi u zabludi. Kuća nije bila nikakav opskurni bordel, već dom pristalica književno-filozofskog serkla „Zelena lampa”. Ovaj svojevrstan inkubator ideja oformili su najdarovitiji predstavnici ruske emigracije zatečeni u Francuskoj. Tokom dugih noćnih rasprava o aktuelnim svetskim problemima prognani intelektualci, naučnici i umetnici davali su ingeniozne opservacije o sveopštoj duhovnoj krizi čovečanstva. Jedan od njih je bio i mislilac Dmitrij Sergejevič Mereškovski. U kratkom ali sadržajnom ogledu o socijalnoj demonologiji oktobarskog prevrata, pod nazivom „Tajna ruske revolucije”, filozof nam otkriva, zapravo, bolesti savremenog društva više nego posledice komunističke diktature. Ističući kako i najjednostavniji ljudi osećaju da se u svetu dešava nešto loše, da je na ivici provalije i bezdana, on ta negativna gibanja svesti vidi kao posledicu neprestane i bespoštedne borbe između „dubokih” i „plitkih” umova. Ovaj gotovo sveti rat završiće se u najskorije vreme pobedom onih drugih, nakon čega će celokupno ljudstvo propasti u „neko podlo blato” i čamotinju. Destruktivna dosada koja je preplavila Evropu, sagorevajući i gutajući pritom svaki prometejski uzlet genijalnosti kao opaka crna rupa, prema Mereškovskom, produkt je lagane okamenjenosti i njene umrtvljenosti u duhovnoj malograđanštini, sličnoj presovanom kavijaru od bezbrojnog mediokritetskog sitniša. Potpuna poslušnost, bezličnost i frustriranost modernog čoveka izazvale su opaku sklerozu duše i trajno ga udaljile od starohelenskih uzora. Znatnije pomeranje u pravcu renesanse uma i čovečnosti neće se dogoditi, smatra ruski filozof, na bojnom polju, među ostrašćenom i agresivnom kamarilom, niti u svetskoj banci ili političkoj stranci, već samo i jedino u sferi metafizike, dakle duha. https://radiogornjigrad.blog/2012/11/09/podlo-blato-savremenog-tajna-ruske-revolucije-po-dmitriju-mereskovskom/

U dobrom stanju, nekorišćena Zhuang, Yijie = Džuang, Jiđije 24 sata u staroj Kini : jedan dan iz života tamošnjih stanovnika / Jiđije Džuang ; prevela Dubravka Srećković Divković Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2021 Beograd : Laguna, 2021 (Novi Sad : Artprint media) Fizički opis 271 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Srećković Divković, Dubravka, 1970- = Srećković Divković, Dubravka, 1970- Prevod dela: 24 Hours in Ancient China / Yijie Zhuang Tiraž 2.000 Bibliografija: str. 265-267. Predmetne odrednice Svakodnevni život -- Kina -- Stari vek Kina -- Istorija -- Stari vek Jedan dan iz života tamošnjih stanovnika Upoznajte pravu Kinu tokom uzbudljiva dvadeset četiri sata iz života njenih stanovnika: od lekara do pljačkaša grobova, od sveštenika do vojnika, od zemljoradnika do babice – sve su to obični stanovnici koji će pred našim očima oživeti staru Kinu. Vratite se u staru Kinu i provedite jedan dan sa ljudima koji su tamo živeli. Otputujte kroz vreme u 17. godinu naše ere, četvrtu godinu vladavine cara Vang Manga iz dinastije Han, živopisnu i inovativnu eru punu sukoba i protivrečnosti. Ali koliko god da se kultura dinastije Han razlikuje od drugih velikih drevnih civilizacija, stanovnici stare Kine suočavali su se sa istim onim problemima koji ljude muče od pamtiveka: kako zaraditi dovoljno novca, kako izaći na kraj s dramama na radnom mestu, kako održati red u kući… mada bi paralele njihove ere više bile – kako podmititi inspektore, kako izbeći bezobrazluke stražara-siledžija i kako sačuvati kuću da je ne opljačkaju ratnici carstva Sijungnu. Dinastija Han oličava zlatno doba Kine. U ovom razdoblju počinje upotreba hartije, satova, obrtnih mlinova; uvode se složeni sistemi transporta i navodnjavanja; tehnologije proizvodnje tkanina i metala naglo se usavršavaju, a medicinska znanja dosežu dotad neslućene visine. Upoznajte majstora bronze koji mora da izvrši nalog nerazumnog upravnika, učitelja koji pokušava da ukroti petnaest pubertetlija, domaćicu kojoj se pokvarila stupa za sitnjenje žita – oni su istinski junaci svakodnevnog života zaslužni za veličanstvenu moć drevne Kine.

MEMOARI 1-2 1898-1912 1912-1918, 1941-1946 Vojvoda Vasilije Trbić Kazivanja i doživljaji vojvode veleškog,295 +278 str, sitniji font, ilustracije Vasilije Trbić (1881 — 1962) je bio četnički vojvoda u Staroj Srbiji i kasnije političar u jugoslovenskoj državi. U Prvom balkanskom ratu borio se u odredu Vojvode Vuka, koji je delovao ispred fronta srpske Prve armije. Borili su se kod Kumanova i Ovčjeg Polja. Izvršio je napad i brojne diverzije u turskoj pozadini. Kod Kumanova je njegova četa učinila veliko junaštvo a on bio ranjen. Njegovi četnici prvi su ušli u Veles i Prilep. Za vreme Prvog svetskog rata prvi se avionom spustio u pozadinu austrijske, nemačke i bugarske vojske. Ostajao je na terenu po pola godine i vraćao se u Solun sa izveštajem o neprijatelju. Dobio je od kralja Aleksandra Karađorđevu zvezdu sa mačevima. Svedočio je 1917. godine u Solunskom procesu, protiv Bogdana Radenkovića i ostalih optuženika. Kasnije je bio narodni poslanik i direktor jednog lista u jugoslovenskoj državi. Svedočio je 1929. godine tokom suđenja atentatoru Puniši Račiću, zbog napada hrvatske vođe Stjepana Radića i drugove.[10] Suđeno mu je 1936. godine kao saučesniku u grupi atentatora (Arnautović i drugi), koji su pokušali napad na predsednika jugoslovenske vlade dr Milana Stojadinovića Василије Трбић је рођен у селу Бело Брдо, код Даља, у источној Славонији (тадашња Аустро-угарска) 1881. године од оца Јевта и мајке Миле. Његова породица, како сам наводи, пореклом је из Барање, из села Јагодњака. Његов прадеда Јефто је приморан да, са својих пет синова, побегне из родне куће и да се склони од одмазде зато што је, у одбрани имања и домаће части, убио неког мађарског немеша (племића). Један од тих синова, Василијев деда Јефто, око 1790. године, баш у време када су Срби у Угарској добили своја грађанска права, населио се у Белом Брду. Као вредни домаћини његови родитељи и рођаци су се за веома кратко време успели материјално стабилизовати. Покуповали су лепа имања и у главној улици села направили преко двадесет кућа. Дошла је, међутим, 1848. година и тешка економска криза у којој је већи део народа, укључујући и његову породицу нагло осиромашио. Успели су само да му омогуће основно школовање у Белом Брду. С обзиром да није био једино њихово дете, нису знали шта даље са њим. Ипак су се одлучили да га пошаљу у осечку гимназију, али игром случаја његова судбина и животни пут те 1892. године се радикално мењају.

Odlično stanje 17-20. veka sa mapama na rasklapanje porodične loze ... JAKO RETKO! Zagarač je pleme u Staroj Crnoj Gori (istočni dio Katunske nahije) čija teritorija zahvata podnožje planine Garča. Ovo područje je nekada bilo dio katuna Malonšića (koji se kao ratnička družina pominju još 1411. godine) a koji su pod pritiskom Osmanlija u XVI vijeku raseljeni i prišli drugim plemenima u Gornjoj Zeti. Plemenska teritorija Zagarača se potom počinje intezivnije naseljavati iz drugih plemena, a najviše iz Bratonožića. Teritorija Zagarača je proširena u XIX vijeku, a dijeli se na Gornji i Donji Zagarač. Sam naziv sela Zagarač, prvi se put pominje u povelji Đurđa Crnojevića, iz 1492. godine, ali u okviru pomenutog katuna Malonšića (Gornja Zeta). Poznati Zagaračani[uredi | uredi izvor] Zdravko Velimirović Jefto Šćepanović Čajo tags: pleme kuči crnogorsko stanovništvo istorija crne gore crnogorci kroz istoriju crnogorske porodice familije

Naslov: Bošnjačka politika u XX. stoljeću Autor: Šaćir Filandra Izdavač: Sarajevo : Sejtarija Pismo: latinica Br. strana: 417 ; fotogr. Format: 24 cm Povez: tvrdi Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) veoma dobro očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, dopisivanja, obeležavanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama. Knjiga obrađuje istorijske događaje i političke ideje i akcije bošnjačkih intelkualaca i političara od početka do kraja XX stoljeća. U knjizi je opisano djelovanje par stotina ljudi u tom periodu. Iz sadržaja (naslovi poglavlja): ◾ Prvi Bošnjačko-muslimanski kulturno-nacionalni preporod ◾ Jugoslovenska muslimanska organizacija i bosanska autonomija u kraljevini SHS ◾ Bošnjaci i podjela Bosne, sporazum Maček-Cvetković ◾ Komunisti i bošnjačko pitanje između dva svjetska rata ◾ Bošnjaci u drugom svjetskom ratu ◾ Bošnjaci u komunističkoj Jugoslaviji ◾ Drugi Bošnjačko-muslimanski nacionalno-kulturni preporod ◾ Raspad komunističke Jugoslavije i oslobođenje Bošnjaka ◾ Bošnjačka politika na pragu XXI stoljeća Kompletan sadržaj je prikazan na poslednjoj slici. O autoru: https://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0a%C4%87ir_Filandra Šaćir Filandra (Crnići (Stolac, BiH), 1961.), bosanskohercegovački sociolog. Bavi se bošnjačko-muslimanskim temama, bošnjačkom povijesti i identitetom. Rođen je u Crnićima kod Stoca 1961. godine. U Sarajevu 1985. godine diplomirao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu na Odsjeku za filozofiju i sociologiju. Doktorirao na polju suvremene političke filozofije. Glavni i odgovorni urednik nakladničke kuće Sejtarija od 1994. do 2010. godine, a od 1988. do 1990. glavni i odgovorni urednik časopisa za kulturu Lica u Sarajevu. Predsjednik Bošnjačke zajednice kulture Preporod od 2001. godine do 2009. godine. Redovni profesor na Fakultetu političkih znanosti Sveučilišta u Sarajevu od 2008. godine. Od 2010. do 2019. dekan na toj ustanovi. Djela: Bošnjačka politika u 20. stoljeću, Bošnjaci nakon socijalizma, Bošnjaci i moderna i drugi brojni radovi. Predaje političku filozofiju. Jednu godinu predavao na Yaleu kolokvije Bosanski politički identitet i Islam u suvremenoj Europi. Za knjigu Bošnjačka politika u XX stoljeću dobio nagradu i priznanje lista Dnevni avaz. Knjiga je proglašena kulturnim događajem 1999. godine. Bošnjaci | Politička istorija | 20v | Kulturna istorija | Jugoslovenska muslimanska organizacija (JOM) | Bosna i Hercegovina | Politička istorija BiH | Nacionalno pitanje | Nacionalni identitet | Unutrašnja politika Bošnjačka politika u XX veku

Potpuno nova knjiga. Izdavač: Evoluta Broj strana: 175 Pismo: Latinica Povez: Mek Veoma jasnim i jednostavnim stilom Merilin Jalom na osnovu analize odabranih srednjovekovnih poema dekonstruiše i rekonstruiše vreme kada je ova figura ušla u upotrebu. Ona određuje terminus post quem i treminus ante quem za pojavu „kraljice“ u vizantiskoj i zapadnoevropskoj istoriji kulture. Analizom evolucije šaha autorka zaklučuje da je mesto kraljice u početku bilo nebitno i da je tek vremenom ona postala najmoćnija figura. Ona postavlja pitanje zašto je to tako i kroz čitavu knjigu na njega odgovara nudeći nam niz zanimljivih i veoma precizno formulisanih argumenata. Prateći istoriju kraljice u šahu, takođe, nudi interesantno putovanje po čitavoj Evropi, počevši od Španije, Italije, Nemačke, Francuske preko Engleske i skandinavskih zemalja do Rusije. U veoma živom narativu Jalomova paralelno predstavlja i povezuje rađanje figure kraljice sa usponom vladarki na evropskim srednjovekovnim dvorovima. Ovakav komparativni metodolški pristup nam na jednistven način daje veoma široku sliku o položaju najmoćnijih žena srednjega veka. Autorka veoma precizno postavlja komparaciju između uspona šahovske figure i uspostavljanja realne političke moći srednjovekovnih vladarki, savladarki i regentkinja i tako nas uvodi u čudesan i za nas uvek mističan svet života, dvorskih intriga i borbi za prevlast na srednjovekovnim dvorovima. Ona zatim „kraljicu“ dovodi u vezu sa Bogorodicom i kultom romantične ljubavi. Oba ova fenomena će značajno uticati na razvoj evropskog društva u kasnijem periodu. Knjiga Rađanje šahovske kraljice tematski i metodološki se potpuno uklapa u program ove izdavačke kuće, imajući u vidu da su do sada u okviru njinih biblioteka izdate knjige o srednjovekovnoj kulturnoj i rodnoj istoriji. Knjiga Rađanje šahovske kraljice bi mogla poslužiti i kao veoma dragocena pomoćna nastavna literatura, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da je šah onedavno postao izborni predmet u osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Ivana Pantelić Široko ispitivanje o poreklu šaha i njegovog najmoćnijeg dela... Merilin Jalom je protresla trezore Evrope da istrese kariku koja nedostaje, šahovsku figuru koje prikazuju evoluciju igre na kontinentu... [Njene] zabavne i verodostojne tvrdnje o izbacivanju vezira i krunisanja kraljice povezane su sa rastućim ugledom žena u srednjovekovnoj Evropi.

Zorica M. Petrović 260 stranica Potpis Jedan od najvećih predratnih kraljevačkih zadužbinara i dobrotvora, industrijalac Miljko Petrović Riža, darivao je svom rodnom kraju škole, crkve, puteve i pruge, a pomagao je i sirotinju i omladinu Kraljeva. Njegova kćerka, poznata beogradska književnica, Zorica Petrović, obišla je školu u selu Dragosinjici kod Kraljeva, koju je njen otac pomogao da se sagradi pre tačno 80 godina. Zorica Petrović je autor i knjige `Čovek zvani Riža` u kojoj je tek jedan mali deo posvećen školi u rodnom selu njenog oca. Riža je inače bio industrijalac, a upamćen je po tome što je sagradio prugu uskog koloseka od Kraljeva do Goča za transport drva koja se zvala Riža. Dao je sav materijal za školu u Dragosinjcima, jer je pređašnja, stara bondručara bila sagrađena još 1845. godine. Direktorka OŠ `Dositej Obradović` u Dragosinjcima Jelena Dragović kaže da je gradnja ove škole započeta 1932. godine i da je trajala do 1936. godine. `Jedan od velikih donatora u izgradnji bio je upravo gospodin Riža`, dodaje ona. Škola danas ima 18 đaka. Sva ova deca su potomci porodica koje pamte velikog dobrotvora. Miljko Petrović Riža je jedan od onih industrijalaca koji su obeležili period velikih zadužbina izmedju dva rata. Pomagao je ratnu siročad i siromašnu decu. Ime Miljka Petrovića Riže izgovara se u ovom kraju sa dubokim poštovanjem. On nije samo dao da se izgradi ova škola, već je spašavao mnoge pojedince, porodice pa i čitava sela od sigurne smrti od gladi, siromaštva i opšteg beznađa u najtežim godinama rata. `Delio je besplatna drva tim porodicama. Po dva metra. Pa je onda, one glavne namirnice, mast, brašno, šećer, delio besplatno. Mislim, stvarno je bio veliki što se toga tiče`, kaže Zorica Petrović, književnica. Dobročinstvo koje je iskazao prema sirotinji nije pomoglo Riži da izbegne represalije nove vlasti posle Drugog svetskog rata. Pod optužbom da su njegove fabrike, strugare i hidrocentrala na Goču radile tokom celog rata osuđen je na tešku robiju i sva imovina mu je oduzeta. Rehabilitovan je tek u novembru 2006. godine i od tada se porodica bori da joj se vrati imovina. Za početak sprata velelepne kuće u centru Kraljeva, a potom i drugi lokali i objekti.