CLIO - 2011 - 233 STRANE, TVRD POVEZ. o knjizi Kampaninijeva knjiga proučava istoriju prostora poznatog kao Srednji istok. Ovaj naziv nastao je u sklopu evrocentrične perspektive s kraja 19. veka, označavajući, tada, kao i danas, prostrane teritorije od Maroka do Irana. U knjizi se razmatraju najvažniji trenuci istorije i politike na ovim prostorima, koje autor povezuje zajedničkim imeniteljima. Strateški važne zbog bogatstva naftom, razdirane složenim činiocima krize od Napoleonove ekspedicije u Egiptu i susreta s modernošću, preko reformi Osmanskog carstva i raspuštanja halifata, procesa dekolonizacije, rata1967, Iranske revolucije, preuzimanja vlasti od strane Talibana u Avganistanu, palestinske intifade, sve do pada Sadama Huseina i aktuelnog sukoba u kome su suprotstavljene Sjedinjene Američke Države i Irak. Element koji objedinjuje ovu oblast, toliko raznovrsnu u pogledu jezika i stanovništva jeste, i pored prisustva hrišćanske manjine, islam, čiji se razvoj prati u knjizi, sagledan u neprekidnoj i višeslojnoj dijalektici sa zapadnim svetom, od pokreta obnove u devetnaestom veku do reformizma Muslimanske braće, od sukoba sa svetovnim nacionalstičkim i socijalističkim ideologijama do izazova radikalnih organizacija. o autoru Masimo Kampanini predaje Savremenu istoriju arapskih zemalja na Institutu za orijentalistiku Univerziteta u Napulju i Islamsku civilizaciju na Filozofskom fakultetu UniverzitetaSan Rafaeleu Milanu.Izdavačka kuća Mulino objavila je njegova dela „Islam i politika“ (2005), „Savremena islamska misao“ (2005) i „Averoes“ (2007).

Opis Najbolji istorijski roman u 2015. godini po izboru čitalaca sajta Goodreads. U ljubavi otkrivamo kakvi bismo želeli da budemo. U ratu otkrivamo kakvi uistinu jesmo. Francuska 1939. U tihom seocu Karivou, Vjan Morijak oprašta se od Antoana, muža koji odlazi na front. Vjan ne veruje da će nacisti zauzeti Francusku, sve dok se iznad nepreglednih kolona njihovih vojnika, kamiona i tenkova ne podigne preteći oblak prašine, dok se nebo nad Karivoom ne zacrni od aviona i bombi što seju smrt. Kad se nemački kapetan useli u dom Morijakovih, jedini način da Vjan sačuva porodičnu kuću jeste da ćutke živi uz neprijatelja. Pritisnuta teškom oskudicom i beznađem, prinuđena na nezamislive ustupke, Vjan donosi teške odluke. Za to vreme njena buntovna mlađa sestra Izabel pridružuje se Pokretu otpira i strastveno se zaljubljuje u mladog partizana, idealistu Gaetona. Snažna priča o dvema sestrama u Drugom svetskom ratu, o ženskoj prilagodljivosti i istrajnosti, o onome što bismo zaista učinili kad bi nas život stavio pred iskušenje. Da li bismo ga preobrazili u priliku ili bismo poklekli? Jesmo li kukavice ili junaci? Da li smo odani onima koje volimo ili bismo ih izdali? Format: 13 x 20 cm br. str.: 482 povez: broš Pismo: latinica

Mala Azija i priče o bolu Miroslav Toholj (autor) Izdavač: IGAM Knjiga sa potpisom,posvetom AUTORA,Miroslava Toholja Pošast rata i ratne rane, oduhovljenost i gordost bola, sliku sveta i vremena u kojem „pesnici ratuju dok generali sriču poeme i dok se svakojak skot gnezdi i preoblači”, Toholj književno briljantno predočava, manifestujući kroz ovih deset priča zavidan raspon pripovedačke empatije, uz vidnu uzdržanost modernog proznog govora, umetnički veoma efektnu. Nesumnjivo najboljem kod nas do danas napisanom proznom knjigom o ovoj temi njen pisac zaveštava nam delo od trajne vrednosti i šireg nacionalnog značaja. U deset priča svoje nove zbirke, Mala Azija i priče o bolu, Miroslav Toholj inspiriše se ratnim temama: to su crtice s fronta u Bosni, anegdote o srpskom dobrovoljcu u Čečeniji, melanholična sećanja na idilične prizore iz predratnog Sarajeva suprotstavljena nagoveštajima ratnih stradanja, priče o izbeglicama, razorenim porodicama i uništenim životima. Kao i u Toholjevoj prethodnoj knjizi, Kuća Pavlovića, i u ovim `pričama o bolu` dominiraju osećanja rezignacije, usamljenosti, beznađa i svest o prolaznosti i ništavnosti ljudskog života. Detaljne informacije o knjizi: Autor: Miroslav Toholj Žanr Istorija, mitologija Izdavač: Igam ISBN: 86-83927-05-9 Br. strana: 145 Povez: broširan Jezik: Srpski Pismo: Ćirilica Format: 20cm Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```⭐️ ----------------------- 11

CLIO - 2011 - 233 STRANE, TVRD POVEZ. o knjizi Kampaninijeva knjiga proučava istoriju prostora poznatog kao Srednji istok. Ovaj naziv nastao je u sklopu evrocentrične perspektive s kraja 19. veka, označavajući, tada, kao i danas, prostrane teritorije od Maroka do Irana. U knjizi se razmatraju najvažniji trenuci istorije i politike na ovim prostorima, koje autor povezuje zajedničkim imeniteljima. Strateški važne zbog bogatstva naftom, razdirane složenim činiocima krize od Napoleonove ekspedicije u Egiptu i susreta s modernošću, preko reformi Osmanskog carstva i raspuštanja halifata, procesa dekolonizacije, rata1967, Iranske revolucije, preuzimanja vlasti od strane Talibana u Avganistanu, palestinske intifade, sve do pada Sadama Huseina i aktuelnog sukoba u kome su suprotstavljene Sjedinjene Američke Države i Irak. Element koji objedinjuje ovu oblast, toliko raznovrsnu u pogledu jezika i stanovništva jeste, i pored prisustva hrišćanske manjine, islam, čiji se razvoj prati u knjizi, sagledan u neprekidnoj i višeslojnoj dijalektici sa zapadnim svetom, od pokreta obnove u devetnaestom veku do reformizma Muslimanske braće, od sukoba sa svetovnim nacionalstičkim i socijalističkim ideologijama do izazova radikalnih organizacija. o autoru Masimo Kampanini predaje Savremenu istoriju arapskih zemalja na Institutu za orijentalistiku Univerziteta u Napulju i Islamsku civilizaciju na Filozofskom fakultetu UniverzitetaSan Rafaeleu Milanu.Izdavačka kuća Mulino objavila je njegova dela „Islam i politika“ (2005), „Savremena islamska misao“ (2005) i „Averoes“ (2007).

FRANCE PLANINA JUGOSLAVIJA NAŠA DOMOVINA - zemlja i predeli, kako smo živeli, kako živimo, naših ruku dela Priredio - Uglješa Krstić Ilustrovao - Jože Ciuha i Ive Šubic Izdavač - `Vuk Karadžić`, Beograd Godina - 1968 182 strana 29 cm Edicija - Biblioteka Nauka i škola / `Vuk Karadžić`, Beograd. Popularnonaučna serija Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: ZEMLJA I PREDELI Jugoslavija spada među veće evropske zemlje Jugoslavija leži na značajnom prelazu Naši susedi U Jugoslaviji preovlađuje planinsko zemljište Alpski predeo Dinarski predeo Šarski predeo Rodopski predeo Karpatsko-balkanski predeo Jugoslavija ima i prostranu niziju Odlike krasa (karsta) Plavi Jadran Jadranska ostrva Naše reke teku u tri mora Dunav najveća evropska reka Sava povezuje bratske narode Jezera dragulji domovine Preimućstva u pogledu klime Naše bilje Odlike životinja Zeleni i stenoviti delovi naše zemlje Raznovrsnost predela KAKO SMO ŽIVELI KAKO ŽIVIMO Doseljavanje naših predaka na Balkansko poluostrvo Naši preci pod feudalnim jarmom Značajna kretanja u narednim vekovima Od drugog srpskog ustanka do svetskih ratova ,Narod će sam pisati svoju sudbinu` Poruka koju nam daju grobovi boraca i ratnih žrtava Nacionalnu i društvenu slobodu stekli smo posle drugog svetskog rata Teško nasleđe prošlosti Obnova posle rata Kako smo uredili novu državu Jugoslovenski narodi i narodnosne grupe Narodnosne grupe imaju sva prava Naši zemljaci s one strane državnih granica Naši iseljenici Veliki prirodni priraštaj Jugoslovena Ima dovoljno prostora i posla za sve Beograd prirodni centar zemlje Glavni gradovi republika Zagreb Ljubljana Sarajevo Titograd Skoplje Karakter jugoslovenskih gradova Sela i seoske kuće Narodne nošnje Narodne igre i običaji Poštujmo nasleđe predaka! NAŠIH RUKU DELA Naša polja Stoka u staji i na planini Društvena imanja Voćnjaci Maslinjaci Vinogradi i vina Šta je industrija Prehrambena industrija Naša zemlja i u sebi skriva veliko bogatstvo Crno zlato Naftonosna polja Snaga naših reka Naš saveznik Naše železare Živa u Idriji električna energija Proizvodnja obojenih metala Fabrike mašina Naša elektroindustrija Hemijska industrija Fabrike stakla i cementa Šume i industrija Proizvodnja soli Tekstilna i kožna industrija Socijalističkom federativnom republikom upravlja radni narod Naše opštine Svuda gradimo Omladinske radne brigade I kamen se prodaje Sve više motornih vozila i sve bolji putevi Veliki putevi Železnička mreža Naša brodogradilišta Trgovačka mornarica Rečna plovidba Avionski saobraćaj Radio i televizija Zadaci trgovine Trgovina sa inostranstvom Primorska letovališta Planinski turistički predeli Banje i mineralni izvori Čuvajmo prirodne lepote Nacionalni parkovi i rezervati Parkovi i igrališta Naše škole Naučne ustanove Muzeji i galerije Spomenici prošlosti Pozorište i film Knjige, novine i štamparije Narodni i radnički univerziteti i biblioteke Fizičko vaspitanje Planinarstvo i smučanje Lov i robolov Zdravstveno stanje se popravlja i doba života produžuje Narodni dohodak i životni standard se povećavaju Narodna armija brani našu bezbednost i slobodu Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

TRAGOVI VREMENA: Vlado Mićunović Naslov Tragovi vremena / Vlado Mićunović ; [likovna oprema Milorad Grujić] Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1990 (Novi Sad : Prosveta) Fizički opis 162 str., [16] str. s tablama : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Popov, Raša Grujić, Milorad Zbirka Kolekcija `Život` ; 9 Sadržaj S a d r ž a j: I Samo ljubav (5-26): Samo ljubav (7-8); Nesuđena knjeginja crnogorska (8-10); Izaslanik boga Baha (10-11); Surovo gnezdo za `decu ljubavi` (11-15); Radost starog ratara (15-16); Sama nad Atlantikom (16-18); Dobri čovek s planine (18-19); Vredelo je, ipak, živeti (19-21); Čovek koji je pripitomio ribu (21-22); Tako se kuje život (22-23); Oproštajno pismo (23-24); Radost u domu Dudokovih (25-26). - II Pravi čovek zlog vremena (27-53): Krvava misija Milana Kalabića u Crnoj Gori (29-53). - III Obrisi prošlosti (55-78): Podvig oklevetanog vojvode (57-58); Onogošt se ponovo rađa (58-59); Preporuka Laze Kostića (60-61); Tolstojev prijatelj iz sela Nudola (62-63); Praznik u Krusima (63-65); Mongolsko naselje iz Bačke (65-66); Čovek koji je spasavao svece (67-68); Atlantida je u Boki (68-71); Neviđbog (71-78). - IV Krvavi tragovi (79-99): Krvavo kolo prkosa (81-82); Smeh i suze starog logoraša (83-84); Prvi vojnik (84-85); Sanitet Kosta (85-87); Umorni bogovi rata (87-89); Zapis iz `crvene` Umbrije (89-90); Čuvar naših mrtvih (90-92); Nad ravnicom slomljena krila (92-94); Dva života Dušana Grgića (95-99). - V Sanjari naših dana (101-126): Snovi pored Tise (103-104); Muke po Ahmetu (104-105); Sve je muzika--- (106-107); U plićaku (107-108); Slike mame Zuzane (108-109); Njegov nenapisani roman (109-111); Iz ljudi, kad već izvireš--- (111-112); Sanjar s velike reke (112-113); Najveća ljubav Petra Ujevića (113-115); Jankovih pet prstiju--- (115-116); Većinom je bivalo lepo--- (116-118); Prijatelj muzike i ljudi (118-120); Teatar jedinstven u svetu (120-126). - VI U drugom zavičaju (127-154): Kad se Rusini vesele (129-130); U novom zavičaju (130-132); Đetići uče mađarski (132-133); Mostovi prijateljstva (133-134); Herojeva druga otadžbina (134-135); Evropa u jednom selu (135-136); Zatočenici sive kuće (136-138); Nema više crnogorskih `Eskima` (138); Grumen rodne zemlje (139-140); Džonatan iz Karavukova (140-141); Zaustavljena drumovanja (141-143); Švabica (143-144); Proterani s groblja (144-146); Mala istarska Crna Gora (147-149); Kako sam video Albaniju (149-154). Umesto pogovora / Raša Popov (155-157). ISBN 86-7331-198-5 (Broš.) Napomene Umesto pogovora / Raša Popov: str. 155-157. Predmetne odrednice Kalabić, Milan Kostić, Laza Tolstoj, Lav Nikolajevič Grgić, Dušan Halupova, Zuzana Ujević, Petar Atlantski okean Crna Gora Krusi Nudo Bačka Boka Kotorska Umbrija Karavukovo Albanija Nikšić Posveta autora na predlistu, dobro očuvana knjiga.

Roksanda Timotijević STARINE PRIZRENA M.Timotijević, Niš, 2015. 170 strana, tvrd povez, četvrtasti format. Odlično očuvana. Par flečica na donjoj bočnoj strani. На годишњицу упокојења Роксанде Тимотијевић (1933-2014) на Светлу среду, 15. априла 2015. године, трудом њене породице, из штампе је изашла њена књига-легат Старине Призрена (The antiquities of Prizren, Ниш 2015) Аутор ове значајне и јединствене монографије града Призрена и његових старина, почивша Роксанда Тимотијевић, супруга проте Милутина Тимотијевића, ректора Призренске богословије, рођена је 11. октобра 1933. године у Неготину. Као дипломирани историчар уметности долази у Призрен септембра 1961. године, где ће примити службу кустоса културно-историјских споменика града Призрена, у првом реду цркава, за које ће животно бити везана до краја свог живота. Била је дугогодишњи радник Завода за заштиту споменика културе у Призрену. Књига која је пред нама, а која излази са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија, настала је управо као плод њеног дугогодишњег студиозног и преданог проучавања споменичког наслеђа града Призрена. Монографија садржи податке и описе споменика до којих је аутор долазила посредно, преко писаних података, или непосредно, радом на терену. Многи од обрађених и описаних споменика српског присуства на ширем подручју Призрена су од 1999. године били изложени бруталном скрнављењу или потпуном уништењу. Тиме је вредност ове монографије већа, јер се неки од обрађених споменика више не могу видети у аутентичном облику, или су потпуно недоступни заинетресованим истраживачима. Књига је штампана на луксузном папиру, у тврдом повезу, на 172 стране, обилује мноштвом фотографија и илустрација, а подељена је на неколико целина: а) Православне цркве б) Католичке цркве в) Мостови у Призрену г) Тврђаве у Призрену д) Турски период Највећи део књиге обухватају два најзначајнија споменика српске средњевековне културе и духовности, у исто време и две највеће призренске светиње, Милутинова задужбина, црква Богородице Љевишке и манастир Светих Арханђела, Душанова задужбина на Бистрици. У оквиру поглавља Турски период, аутор нас веома успешно води кроз Призрен, кроз његове живописне махале и улице и пред нас износи обиље занимљивих појединости везаних за призренске џамије, градске чесме, али и репрезентативне породичне куће призренских пашā и агā. Обиље корисних Напомена, као и Библиографија, сведоче о стручности овог рада који ће сада, сигурни смо, постати назаобилазна референца у сличним подухватима. Књига је писана лако, што не утиче на њену научност; двојезична је, на српском и енглеском језику; упућена како српском читаоцу, тако и свима који са призренским старинама долазе у контакт и желе да се са њима упознају на објективан и непристрасан начин. У време када је српско споменичко наслеђе широм Косова и Метохије угрожено, било физичким затирањем, било квазинаучним теоријама о њиховом пореклу или улози у животу Српског народа, ова књига је драгоцен допринос нашем познавању сопствене културе и историје. Препоручујемо је пажњи читалаца, с надом да ће је прихватити с онолико љубави с колико је настајала. свештеник Дејан Крстић Извор: spc.rs

Dr Ružica Bojić DNEVNIK Tvrd povez,ilustrovana,2013.god,Šabac 152.str.,LUX papir,21.cm -------------------------------- OKRUŽNI sud u Šapcu rehabilitovao je prošle nedelje dr Ružicu Vojić. U samo jednoj rečenici: ”Sarađuje sa četničkim pokretom”, sadržana je i optužba i presuda doktorki Vojić (1897-1974), koju je komunistički režim 1945. kaznio sa tri godine prisilnog rada uz petogodišnji gubitak građanske časti. Dr Ružica Bojić bila je veliki humanista, a naročito se istakla u radu sa izbeglicama. Sa sestrom Marijom, šabačkom Narodnom muzeju ostavila je legat-kuću u Masarikovoj ulici u Šapcu i svu pokretnu imovinu iz stana u Beogradu. - Medicinski fakultet završila je u Pragu 1927, samo godinu dana nakon smrti oca Pauna, šabačkog bojadžije. U rodnom gradu odmah se uključila u Kolo srpskih sestara i organizaciju Crvenog krsta. Već prvih dana okupacije hapsili su je Nemci, na samom kraju te iste okupacije utamničila ju je OZNA - iznosi malo poznate podatke direktor Narodnog muzeja Branislav Stanković. Presudom Vojnog suda od 24. februara 1945. godine, dr Ružica Vojić oglašena je krivom zbog saradnje sa četnicima. Za ovo ju je optužio pacijent Milenko Živković, koga je lečila u Grudnoj bolnici. Provokator je pre rata bio konobar, a posle njega je dospeo na poziciju komesara Doma narodnog zdravlja u Šapcu. Ružicu je prozvao da je, navodno, slala sanitetski materijal i novac četnicima i nagovarala ga da pristupi njihovoj organizaciji. - U zatvoru je bila već 24. oktobra 1944. godine, dan posle dolaska partizana. Puštena je nakon dve sedmice, uz naređenje da se sme kretati samo od kuće do bolnice. Uhapšena je ponovo 23. decembra 1944. Bila je po u zatvorima u Šapcu, Nišu i Valjevu, gde je kao lekar raspoređena i da leči robijaše - objašnjava Gojko Lazarev, sudija Okružnog suda u Šapcu, poznat po tome što je doneo prvu rehabilitaciju u Srbiji. Sudija Lazarev kaže da je dr Vojić neprestano vodila dnevnik u kojem je do detalja opisala tretman prema pacijentima. Po naredbi, samo pojedinima je mogla da stavi čiste zavoje... - Posebno je potresan deo iz dnevnika u kojem Ružica piše kako je hodala preko tela živih i mrtvih u mračnoj zatvorskoj ćeliji. Takođe, otkriva nam i nove detalje o rehabilitovanoj Šapčanki Mariji Ikonikov, majci poznatog glumca Borisa Kovača. Pretpostavljalo se da je ubijena 25. oktobra 1944. na mostu na Savi, ali je Vojićeva zabeležila da je Mariju srela u zatvoru januara 1945. godine. Vrlo potresno pisala je i o logoru na Savi, u kojem su Nemci za vreme rata zatvarali Jevreje, a posle rata partizani Srbe - naglašava Gojko Lazarev. Dnevnik je bio sakriven u krevetu u stanu u Beogradu. Sasvim slučajno pronašao ga je kustos muzeja Milivoj Vasiljević, prilikom iznošenja pokretne imovine koju su Ružica i Marija poklonile Muzeju. Dr Ružica Vojić preminula je na psihijatriji u Padinskoj Skeli 1974. godine, od posledica skleroze. GROB BIO TAJNA Direktor muzeja Branislav Stanković ističe da se više od 30 godina nije znalo ni gde je dobrotvorka sahranjena. Njen grob pronašao je 2005. godine na Donjošorskom groblju u Šapcu. Na istom mestu, u porodičnoj grobnici Vojića, sahranjeni su roditelji i dve sestre. - Svake godine 29. jul, dan smrti dr Ružice Vojić, obeležavamo polaganjem venca. Nameravamo da, povodom ove rehabilitacije, priredimo izložbu fotografija, dokumenata i zaveštanih predmeta. A naredne godine štampaćemo i njen dnevnik - kaže Stanković. AKTIVNA Dr Ružica Vojić bila je aktivista Lige za borbu protiv tuberkuloze, Češke lige i predsednik sekcije univerzitetski obrazovanih žena pri Društvu prijatelja Francuske. Nagrađena je Zlatnom značkom Crvenog krsta 1936. godine. ⭐️ 1k

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nađmeđerska dolina smrti Rista Kovijanića - Nebojša Kuzmanović Opis „Nađmeđersko zarobljeničko groblje spada u red velikih srpskih kosturnica svetskog rata. Sa bolom i pijetetom spominje ga ceo naš narod. Ono je jedan svedok više ogromnih žrtava koje su podnele Srbija i malena Crna Gora u viteškim i nejednakim borbama za oslobođenje i ujedinjenje jugoslovenskog naroda. Pored velikog broja interniranih staraca u mladića iz okupirane Srbije i Crne Gore, koji su stradali za nacionalnu ideju, u Nađmeđeru je sahranjeno i nekoliko hiljada srpskih ratnih zarobljenika. Naš narod se teši činjenicom što se grobovi ovih velikih junaka i velikih mučenika nalaze na oslobođenoj i ujedinjenoj Čehoslovačkoj, bratskoj nam zemlji po krvi, jeziku i oružju.“ iz Predgovora Nebojša Kuzmanović (Gradačac, 25. novembar 1962) srpski je autor, urednik i društveno-politički radnik. Obavlja funkciju direktora Arhiva Vojvodine. Za svoj rad dobio je nekoliko nacionalnih priznanja kao i nagrade slovačkih udruženja i Ministarstva kulture Republike Slovačke. Član je Matice srpske, Matice slovačke, Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. Biografija Kuzmanović je poreklom iz Bobote.[1] U Osijeku je završio srednju ekonomsku školu.[2] Osnovne studije sociologije i filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je potom magstrirao na katedri za Srpsku i uporedno književnost sa temom „Srpsko-slovačke književne veze Rista Kovijanića“. Doktorsku disertaciju „Srpsko-slovačke književne i kulturne veze u doba romantizma“.[2] Studirao je marksizam i diplomirao je na Katedri za sociologiju i filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kada je odsek za marksizam preimenovan. Na istom fakultetu magistrirao je na Odseku za srpsku i uporednu književnost sa temom „Srpsko-slovačke književne veze Rista Kovijanića“ a potom odbranio i doktorsku disertaciju „Srpsko-slovačke književne i kulturne veze u doba romantizma“.[2] Radio je kao pomoć glavnog i odgovor urednika novosadskog studentskog lista „Gaudemaus“ 1988-1989 te kao urednik u Književnoj zajednici Novog Sada u periodu 1989-1994.[2] Osnivač je izdavačke kuće „Istočnik“.[3] Vodio je istu izdavačku kuću do 1998. godine. Kuzmanović je radio u uredništvima časopisa „Krovovi“, „Pisac“ i „Adresa“. Bio je glavni urednik „Književnog kluba DIS“ iz Bačke Palanke.[4] Osnivač je časopisa za kulturu, književnost i umetnost Sunčanik, čiji je bio glavni urednik. Bio je i glavni urednik Društva za nauku i stvaralaštvo Logos.[2] Svoje eseje, prikaze i druge radove Kuzmanoviću objavljuje u velikom broju srpskih i slovačkih časopisa.[2] Obavljao je poslove referenta za kulturu, prosvetnog inspektora i načelnika za društvene delatnost opštine Bačka Palanka i pokrajinskog sekretara za Kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.[3] Učestvovao je na brojnim naučnim skupovima i konferencijama, poput okruglog stola o srpsko-izraelskim odnosima u organizaciji Centra za antiterorizam u Jerusalimu.[5] Biran je za prvog predsednika Društva članova Matice srpske u Bačkoj Palanci. Član je Matice Srpske, Matice slovačke, udruženja Adligat, Udruženja književnika Srbije i drugih strukovnih i društvenih udruženja i organizacija. Pisao je na temu nacionalnog identiteta u vreme pandemije Kovid-19.[6] Prema rečima gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, Kuzmanović je značajno unapredio rad Arhiva Vojvodine i učinio ga bližim javnosti.[7] Tokom njegovog mandata građen je amfiteatar na prostoru Arhiva.[8] Zalaže se za vraćanje starog imena gradu Zrenjaninu - Petrovgrad.[9] Hobi mu je putovanje i planira da obiđe sve zemlje sveta.

Četiri susreta sa ljudima - Milenko Beljanski Od prvih dana okupacije Bačke od strane Hortijeve fašističke vojske,aprila 1941. godine,pa sve do oslobođenja, oktobra 1944. godine,narod ovog kraja podnosio je jedan od najbrutalnijih terora,kojim su Hortijeva Mađarska i Hitlerova Nemačka pokušale da drže narode u pokornosti. Iscenirajući napad na svoje jedinice Hortijeva soldateska izvršila je masovna hapšenja u Somboru.Tobožnji četnički napad bio je razlog za razračunavanje sa svim naprednim i demokratski raspoloženim snagama ovog kraja. Pisana,uglavnom autobiografski hronika `Četiri susreta sa ljudima` prikazala je ne samo lične patnje autora već i metode masovnog terora kao i organizovan otpor,čvrstinu i izdržljivost boraca narodnooslobodilačkog rata,njihovu visoku moralnopolitičku svest i nesalomljivu veru u pobedu. Prošavši kroz zloglasne fašističke tamnice,mučilišta i logore(`Armija`u Novom Sadu, `Žuta kuća` u Subotici, `Čilag`,`Vac` i `Komarom` u Mađarskoj i `Dahau` u Nemačkoj) autor ove hronike dao je duboko potresnu ali realnu i autentičnu sliku života u njima.I danas,gotovo četvrt veka posle tih događaja,još uvek su nam u svežem sećanju stradanja i natčovečanske patnje naših ljudi koji su prošli kroz fašističke logore i mučilišta. Neposrednošću i iskrenošću kazivanja autor ove značajne hronike dao je u malome čitavu jednu epopeju stradanja i otpora našeg naroda u SombČetiri susreta sa ljudima - Milenko Beljanski Od prvih dana okupacije Bačke od strane Hortijeve fašističke vojske,aprila 1941. godine,pa sve do oslobođenja, oktobra 1944. godine,narod ovog kraja podnosio je jedan od najbrutalnijih terora,kojim su Hortijeva Mađarska i Hitlerova Nemačka pokušale da drže narode u pokornosti. Iscenirajući napad na svoje jedinice Hortijeva soldateska izvršila je masovna hapšenja u Somboru.Tobožnji četnički napad bio je razlog za razračunavanje sa svim naprednim i demokratski raspoloženim snagama ovog kraja. Pisana,uglavnom autobiografski hronika `Četiri susreta sa ljudima` prikazala je ne samo lične patnje autora već i metode masovnog terora kao i organizovan otpor,čvrstinu i izdržljivost boraca narodnooslobodilačkog rata,njihovu visoku moralnopolitičku svest i nesalomljivu veru u pobedu. Prošavši kroz zloglasne fašističke tamnice,mučilišta i logore(`Armija`u Novom Sadu, `Žuta kuća` u Subotici, `Čilag`,`Vac` i `Komarom` u Mađarskoj i `Dahau` u Nemačkoj) autor ove hronike dao je duboko potresnu ali realnu i autentičnu sliku života u njima.I danas,gotovo četvrt veka posle tih događaja,još uvek su nam u svežem sećanju stradanja i natčovečanske patnje naših ljudi koji su prošli kroz fašističke logore i mučilišta. Neposrednošću i iskrenošću kazivanja autor ove značajne hronike dao je u malome čitavu jednu epopeju stradanja i otpora našeg naroda u Somboru i Bačkoj. Strašne slike gladnih,pretučenih,bolesnih i ubijenih koje se,jedna za drugom,smenjuju na stranicama ove knjige ostaju kao nezaboravna i večna opomena svetu. NOVI SAD 1967 15.5x20.5 cm, tvrdi povez, zaštitni omot 245 stroru i Bačkoj. Strašne slike gladnih,pretučenih,bolesnih i ubijenih koje se,jedna za drugom,smenjuju na stranicama ove knjige ostaju kao nezaboravna i večna opomena svetu. NOVI SAD 1967 15.5x20.5 cm, tvrdi povez, zaštitni omot 245 str s.s.s.

KALEMEGDANSKE SENKE portret beogradskog čoveka Sima C. Ćirković Str 295 Povez mek Stanje knjige vrlo dobra O knjizi Najteže je upoznati sopstveni grad. Treba se izboriti sa intimnom topografijom jer ulice i mesta svakodnevno dobijaju nove slojeve, neke svetle i prozračne, a druge pak mračne i neprozirne. Treba prepoznati ličnosti na čijim leđima počivaju temelji jednog grada. Treba pronaći primerenu svetlost i njome obasjati događaje i lica dok u hladovini istorije čekaju nekog ko će ih izvući iz senke i podariti im zasluženo mesto. Simo C. Ćirković jedan je od tih ljudi. On pokušava da na osunčanoj Kalemegdanskoj terasi nikog ne zakloni tuđom senkom. Nekom je to videlo na dar, a nekom na sramotu. Od pesnika-vladara despota Stefana Lazarevića, preko Dositeja Obradovića, Jovana Avakumovića, Klebera, Apisa i ozloglašenog Dragog Jovanovića, pa sve do Nušića i Andrića. Autor oživljava stare beogradske ulice, biblioteke i škole, dvorske salone i zagušljive bircuze. Iz stranica ove knjige šire se mirisi dorćolskih trgovačkih kuća, topčiderskih drvoreda i tek istovarene robe na užurbanom savskom pristaništu, čuje se škripa konjskih zaprega, brektanje i zvonjava prvih električnih tramvaja i suptilni, jedva čujni šum ženskih haljina sa šetnice, tadašnje beogradske „štrafte”. Ima tu i mračnih tonova dvorskih spletki, atentata, čestih ratova i odjeka koraka okupatorskih čizama. Poznatih i skoro zaboravljenih ličnosti. Srušenih čorbadžijskih palata i novoizgrađenih mostova. Ulični panteon hulja i heroja. Ovo je knjiga o Beogradu.

Vodič kroz SUBOTICU I OKOLINU Izdavač: Neopress design i print - Subotica, 2014. god. Broširan povez, 23,5 cm. 168 str. Kunstdruk, ilustracije pun kolor,LUX PAPIR... Vodič kroz Suboticu i okolinu SVUDA PROĐI KUĆI DOĐI.... „Blaško Gabrić je zagovarao da se formira Matica useljenika. Ona je pre svega namenjena našim bivšim gastarbajterima koji su radili po svetu, u ovom konkretnom slučaju pre svega u Americi i Kanadi, i koji su stekli pravo na penziju. Penzije su na čitavom Zapadu, od Evrope, pa do Amerike i Kanade toliko skromne, da ti ljudi ni približno ne mogu dobro da žive, onim nivoom standarda na koji su navikli dok su bili radno aktivni. Međutim, sa tim penzijama koje oni dobijaju u tim zemljama kod nas u Srbiji mogu da žive kao bubreg u loju. Znači ovo nije promocija knjige, ovo je promocija knjige čija je ideja da dovede u Suboticu i u Srbiju hiljade naših gasatrbajtera koji se muče širom sveta jer imaju skromne penzije“, rekao je autor teksta Ljubomir Đorđević. Autor i idejni tvorac vodiča je Blaško Gabrić, izdavač je Neopress design & print, fotografi su Dejan Malagurski, Nikola Stantić i Toma Marjanović, glavni i odgovorni urednik je gospodin Blaško Gabrić, likovni i grafički urednik je gospođa Emina Gabrić, tekst je pisao sociolog Ljubomir Marjanović. Tiraž je 2.000 primeraka. Knjiga je NOVA.... -------------------------------- M

pština ODŽACI u brojkama 1970-1985 Оџаци су градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Западнобачком округу. Налази се налази на западу Војводине, у Панонској низији. Оџаци су највеће насеље у општини по површини и броју становника. Према попису из 2022. град има 7.556 становника. Већинско становништво чине Срби. У односу на попис из 2011. број становника је у паду. Оџаци се први пут помињу 1389. у земљишним књигама као Odos или Hodos. Касније 1522. село се помиње као Kéménd. Оџаци су дуго времена били центар кудеље, због чега су добили назив Hаnfhausen (срп. Кућа конопље).[1] Због бројних колонизација које су се десиле на простору данашњег града, Оџаци имају утицај разних култура. Данас Оџаци више нису велики индустријски центар. Град је данас домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних и спортских манифестација. Називи Име Оџаци је множина речи „оџак“, која је у српски језик дошла из турског језика (у српском језику се као алтернатива употребљава и реч димњак). У турској војној терминологији, реч означава војну посаду. На турском језику град се називао Odzlak, на немачком Hanfhausen и на мађарском Hódság (старији мађарски назив за град био је Kéménd, а овај назив се први пут помиње 1522. године и значи мали димњак). Каснији мађарски назив, Hódság, ушао је у мађарски из турског или српског језика. -------------------------- Odžaci,1987.god...63.strane....SADRŽAJ na slici.......... Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... -------------------------------- SREM

KNEZ ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ (1806-1885): Nebojša Jovanović Naslov Knez Aleksandar Karađorđević : (1806-1885) : biografija / Nebojša Jovanović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2010 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Albatros plus : Službeni glasnik, 2010 (Beograd : Log) Fizički opis 318 str. ; 21 cm. Zbirka Biblioteka Posebna izdanja / [Albatros plus] ISBN 978-86-6081-049-8 (karton) 978-86-519-0674-2 Napomene Tiraž 800 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 308-318. Predmetne odrednice Karađorđević, Aleksandar, srpski knez, 1806-1885 -- Biografije Knjiga Nebojše Jovanovića o vladavini kneza Aleksandra Karađorđevića otkriva niz insajderskih detalja o običajima, ceremonijalima i intrigantnim odnosima prvog srpskog evropejskog dvora sa uticajnim ljudima tog vremena. Bilo je to vreme kada su bogatiji Srbi prestali da nose opanke i narodne nošnje i počeli da se oblače u odela i frakove. Knjiga Nebojše Jovanovića, „Dvor kneza Aleksandra Karađorđevića 1842–1858.“, sa podnaslovom „Prva knjiga o prvom srpskom dvoru” („Laguna”, 2010), donosi „insajdersku” priču o običajima u vladarskoj kući koja je počela da usvaja, modernim jezikom rečeno, evropske standarde. Uz korišćenje obilja izvora, Jovanović je napisao lako čitljivu i uzbudljivu priču o ustavobraniteljskom režimu u Srbiji i prihvatanju novih običaja u odevanju, ponašanju i ishrani. Jovanović baca i novo svetlo na mnoge uticajne ljude tog vremena, poput velikog zadužbinara kapetana Miše Anastasijevića, koji je više puta iz senke radio o glavi knezu Aleksandru. Odlično očuvana knjiga.

1941.Godina koja se vraća Slavko Goldstein Biblioteka Svedoci epohe Autor: Slavko Goldstein Naslov: 1941. Godina koja se vraća Izdavač: Službeni glasnik / Synopsis, Beograd / Sarajevo, 2012. Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 17 x 24 cm Godina izdanja: 2012, ilustrovano. Stanje Veoma dobro. U saradnji sa izdavačkom kućom Synopsis, Službeni glasnik je objavio knjigu intrigantnog naslova 1941 – godina koja se vraća, u kojoj poznati hrvatski izdavač i publicista Slavko Goldstein, ispisujući ličnu i porodičnu biografiju, nudi prilično obimnu studiju jednog podneblja i jednog vremena, koje, kao što sam naslov kazuje, uprkos brojnim pokušajima da se dokaže suprotno – nije prestalo da traje. Imajući u vidu da mu je otac, pripadnik naroda osuđenog na pogrom, stradao u Drugom svetskom ratu kao žrtva ustaške strahovlade, poštovanje je dostojna neostrašćenost s kojom Goldstein promišlja prirodu i praksu jednog zločinačkog pokreta i režima, a imajući u vidu da je sam bio deo partizanskog revolucionarnog bratstva, hvale je vredna emancipovanost ovih stranica u odnosu na svaku vrstu ideološkog ekstremizma. Ipak, jedan od mogućih utisaka nakon čitanja ove knjige, mogao bi da bude kako je autor, bez buke i besa locirajući ekstremne eksplikacije jedne nacističke ideologije – uplašivši se, možda, nezgodne konotacije sopstvenog naslova, a možda mudro prepuštajući čitaocu da neprijatne analogije i konsekvence izvlači sam – propustio da se ozbiljnije pozabavi njenim manje ekstremnim i barem naoko manje opasnim varijantama.

KNJIGA JE KAO NOVA, NEKORIŠĆENA 1941.Godina koja se vraća Slavko Goldstein Biblioteka Svedoci epohe Autor: Slavko Goldstein Naslov: 1941. Godina koja se vraća Izdavač: Službeni glasnik / Synopsis, Beograd / Sarajevo, 2012. Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 17 x 24 cm Godina izdanja: 2012, ilustrovano. U saradnji sa izdavačkom kućom Synopsis, Službeni glasnik je objavio knjigu intrigantnog naslova 1941 – godina koja se vraća, u kojoj poznati hrvatski izdavač i publicista Slavko Goldstein, ispisujući ličnu i porodičnu biografiju, nudi prilično obimnu studiju jednog podneblja i jednog vremena, koje, kao što sam naslov kazuje, uprkos brojnim pokušajima da se dokaže suprotno – nije prestalo da traje. Imajući u vidu da mu je otac, pripadnik naroda osuđenog na pogrom, stradao u Drugom svetskom ratu kao žrtva ustaške strahovlade, poštovanje je dostojna neostrašćenost s kojom Goldstein promišlja prirodu i praksu jednog zločinačkog pokreta i režima, a imajući u vidu da je sam bio deo partizanskog revolucionarnog bratstva, hvale je vredna emancipovanost ovih stranica u odnosu na svaku vrstu ideološkog ekstremizma. Ipak, jedan od mogućih utisaka nakon čitanja ove knjige, mogao bi da bude kako je autor, bez buke i besa locirajući ekstremne eksplikacije jedne nacističke ideologije – uplašivši se, možda, nezgodne konotacije sopstvenog naslova, a možda mudro prepuštajući čitaocu da neprijatne analogije i konsekvence izvlači sam – propustio da se ozbiljnije pozabavi njenim manje ekstremnim i barem naoko manje opasnim varijantama.

m3 SADRŽAJ: Ibarska klisura Jutarnji razgovor o Rusima, Pašiću i drugom. Ušće Ditiramb pegavom tifusu. Boljevac i potporučnik iz Frankfurta na Majni Raška. Igra sudbine. Sećanja Prijateljstvo se otkazuje Na putu za Kosovsku Mitrovicu Na mostu u Mitrovici Pogača i jedno dobro srce. To je njegova otadžbina mogao bi se rastužiti Nevolje novcem Šala Aščinica Pesma o mladom Mustaj-begu Promena novca i poznanica Engleskinja Glad Polazak Kosovo polje Bežanija Prizren Ranjenik. Na mostu kod Đakovice. Pruski red i crnogorsko gostoprimstvo Kroz Metohiju. Sveti Nikola drži reč: Vasilije Đerić Katolički Arbanasi u Peći Uspinjanje ka Crnoj Gori Opaka nizbrdica U hanu Carevića U konaku Lijeva Rijeka Engleskinje i sakato kljuse. Vesela vožnja do Podgorice Podgorica: stara i nova varoš Duklja Kralj Nikola Opet polazak. Gorski vijenac Skadarsko jezero Kod Arbanasa muhamedanaca Kuća i gostoprimstvo. Izgnanik Varoš i tvrđava Skadar Stanje u Skadru Visoka Politika Kod Arbanasa katolika Lješ. More, more! Sveti Jovan Medovski ili iskušenje Arbanaške močvari Komitski vojvoda, Išani Šijak Bombardovanje Drača Kod grčko-katoličkih Arbanasa Varoš Drač Logorska bolest Prilike u Draču Smrt, muzika, stari grčki novac Esad-paša Uzaludni pokušaji Hladna planina opominje Bajram Odlazak Brindizi Dobri Čičeron Il fugitivo Saveti zdravoga razuma U lavljoj pećini RADOSAV MEDENICA - Pogovor Gesemann Die Flucht Aus Einem Serbischen Tagebuch Istorija Srba srpskog naroda Srbije srpska prvi svetski rat

Putopis dela prave (stare) Srbije I-III - Miloš S. Milojević "Putopis dela Prave (Stare) Srbije" je kapitalno istorijsko delo napisano od strane Miloša S. Milojevića, velikog srpskog istoričara i borca za prisajedinjenje južnih srpskih zemalja Srbiji. Knjiga je štampana u tri knjige između 1871. i 1887. godine. Ovo delo proističe iz putovanja koje je Milojević započeo u junu 1870. godine kroz kopaoničke predele, koji su u to vreme bili turska vojna krajina naseljena Arnautima i Čerkezima, sve do Kosova polja, Prištine, Gračanice i Metohije. Putopisi sadrže obilje podataka o istorijskom prisustvu Srba na području Kosova, Metohije i Stare Srbije, kao i njihovom životu. Milojević je detaljno opisao mnoge stari zapise, natpise, srednjovekovne građevine, crkve i manastire, prenoseći važne istorijske podatke o srpskoj prošlosti. Takođe, putopis sadrži i popis više od hiljadu postojećih naselja sa brojem kuća i stanovnika, razvrstanih po veri i poreklu. "Putopis dela Prave (Stare) Srbije" ima značajno mesto u srpskoj istoriografiji, jer pruža dragocen uvid u srpsku prethrišćansku prošlost i identitet, te je postala izvor podataka i referenca za daljnja istraživanja srpske istorije. "Putopis dela prave (stare) Srbije I-III" je izrađena u tvrdom povezu, ima 608 strana, autor knjige je Miloš S. Milojević . Težina je 0.3 kg. Miloš S. Milojević cena Cena knjige "Miloš S. Milojević" je 2640,00 dinara. Cena sa popustom je 2244.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava

Godine 1920. američki i evropski narodi slavili su četiri stoleća od pronalaska Magelanovog prolaza, a mnoge studije, objavljivane u čast ovog poduhvata i ličnosti povezanih sa istim, podstakle su istoričare da se podrobnije bave Magelanom i njegovom ekspedicijom. Jedan od autora bio je i Amando Melon i Ruis de Gordehuelam, jedan od najpoznatijih španskih geografa u prvoj polovini 20. veka. Istražujući sve što se moglo skupiti od zapisa iz ovog vremena, Melon u svojoj knjizi “Magelan – Elkano : prvo oplovljavanje zemlje” stvara sveobuhvatnu sliku života i ličnosti ljudi koji su bili deo ove ekspedicija, ali i atmosfere koja je vladala u to vreme u Španiji. Kao glavni izvor ističe se Izveštaj o prvom putovanju oko sveta čiji autor je Antonio Pigafeta, italijanski učenjak i putopisac, inače Magelanov blizak saradnik. U njegovim spisima ogleda se lepota i veličina ovog poduhvata, ali i sve patnje kroz koje su članovi posade morali da prođu kako bi došli do slave. Posle povratka s putovanja, Pigafete je naredio da se na njegovoj kući ureže Svaka ruža ima svoj trn. Ali, trnje ne smeta lepoti i boji ruža, ni mirisu koji zadivljuje, kao što ni isuviše ljudski događaji u toku te velike epopeje Magelan–Kano ne pomućuju njenu slavu i veličinu Španije iz XVI veka. Pored svog naučnog značaja, u ovom poduhvatu se najbolje ogleda i sveopšti karakter Hispano istorije, ili Hispano imperijalizma.

Srpska stvar u Staroj Srbiji; Uspomene na kralja Milana / Pera Todorović Priredila: Latinka Perović Beograd 1997. Tvrd povez, ćirilica, 320 strana. Napomena: na predlistu potpis prethodnog vlasnika; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. Ovo izdanje sadrži dva, po formi, različita rukopisa Pere Todorovića. Uspomene na kralja Milana pripadaju njegovom memoarskom korpusu, i zaokružuju objavljivanje toga korpusa. Iz Todorovićeve rukopisne ostavštine njima je, ako se izuzmu dva istorijska romana o Obrenovićima, tematski najbliži rukopis Obrenovići i Srbija. Ovaj rukopis nije u celini sačuvan. Osim toga, on nema memoarski karakter. U ovo izdanje uvršten je Todorovićev rukopis Srpska stvar u Staroj Srbiji. To je učinjeno iz više razloga. Za razliku od Krvave godine i Uspomena na kralja Milana, koje je Todorović objavio u svojim „Malim novinama”, i Ogledala, koje je izdavao u posebnim sveskama, Srpska stvar u Staroj Srbiji ležala je u rukopisnoj ostavštini dr Vladana Đorđevića, u Arhivu Srbije... Delo je nastalo kao rezultat Todorovićevog putovanja po Makedoniji, koje je trajalo više od mesec dana; bio je njegov opširan izveštaj dr Vladanu Đorđeviću, datiran 4. decembra 1898. Naslovio ga je Srpska stvar u Staroj Srbiji (Putovanje Pere Todorovića). Sam naslov sugerira i studiju i putopis. Doista, iza njega stoji i jedno i drugo. To je, pre svega, veoma metodičan i začuđujuće moderan istraživački rad. Njegov sadržaj, dat na početku, u stvari je detaljan plan, koji je vrlo disciplinovano izveden. Dobro pripremljen, Todorović je znao šta treba da gleda — video je ono što je izmicalo službenim licima, često polupismenim i primitivnim. Njega je uvek interesovalo društvo. Tako je u Makedoniji posmatrao crkve i sveštenike, škole i učitelje, knjige i štamparije, konzulate i konzule, kuće i njihove stanare. I uvek je upoređivao — u ovom slučaju, srpsku propagandu s grčkom i bugarskom... Iz Uspomena proizilazi da su Pera Todorović i kralj Milan pre svega, dva lično i intelektualno usamljena čoveka u Srbiji, koji imaju potrebu jedan za drugim. Oni vode razgovore o prirodi vlasti uopšte, o monarhiji i republici, vladaocu i narodu, inteligenciji i narodu, o radikalizmu kao ideologiji i radikalima kao fanaticima, o atentatima čije žrtve nisu uvek tirani već i veliki vladaoci. Primer ruskog cara Aleksandra II bio je još tako svež. U interpretaciji ovih razgovora, koji Uspomenama daju veliku unutrašnju dinamiku, dolaze do izražaja već pominjana višeznačnost misli Pere Todorovića, njegovo osećanje za složenost istorije i relativnost značaja pojedinca u njoj. I, naravno, za nepromenljivost ljudske prirode — „kako se kroz vekove duša i narav čoveka malo promenila, i ako je inače svet mnogo, vrlo mnogo promenjen” U Uspomenama, Pera Todorović je dao odličan portret kralja Milana. Lično nagao, ali plemenit. Kao vladalac, izraz je sredine i okolnosti. Ustoličen za kneza kao trinaestogodišnji dečak, voljom vojske, na okrvavljenom prestolu, nad kojim se stalno nadvijala opasnost od pretenzija druge srpske dinastije; sa namesnicima, koji su mu birali ne samo vaspitače, nego i žene.

U dobrom stanju, zaštitni omot lošiji Autor - osoba Konteno, Žorž Naslov Babilon i Asirija / Georges Conteanu ; [prevela Tatjana Domiter] Jedinstveni naslov La vie quotidienne à Babylone et eu Assyrie. Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Naprijed, 1978 Fizički opis 277 str. : geogr. karta ; 21 cm Drugi autori - osoba Domiter, Tatjana Zbirka Biblioteka Svakodnevni život ISBN (Karton sa omotom) Napomene Prevod dela: La vie quotidienne à Babylone et eu Assyrie Predgovor: str. 5-6 Bibliografija: str. 269-273. Predmetne odrednice Mesopotamija – Kulturna istorija Ovo je jedna od knjiga iz NAPRIJEDOVE serije o civilizaciji u zemljama starih kultura, o čemu i solidno naobraženi ljudi razmjerno malo znaju. Čak i viša znanja kreću se prvenstveno oko duhovnih vrijednosti, dok se o materijalnoj kulturi, u kojoj su te najveće vrijednosti ukorijenjene, obično nedovoljno zna. A ipak, potpunije znanje bilo bi neophodno upravo za stvarno razumijevanje najviših dostignuća kulture i umjetnosti, pa i prošlosti čovječanstva uopće. Popularno i gotovo beletristički uzbudljivo i dokumentarno govori ova knjiga o jednom ograničenom, ali možda najkarakterističnijem razdoblju tri milenija duge povijesti Babilona i Asirije, vremenu oko godine 700. prije n. e. Ona ne priča povijest ratova, vladara, dinastija, nego oživljuje detalje te daleke civilizacije, od načina gradnje kuće i obrade zemlje, do zabave, muzike, plesova; od pripremanja hrane i vina, do vjerskog života, magije, čaranja, astrologije, smrti, pogrebnih svečanosti. Iznad svega iznenađuje velika množina životnih pojedinosti, jer one nisu plod proizvoljne, više ili manje vjerodostojne kombinatorike nekog stručnog suvremenog pera, već autentični podaci klinasto urezani rukom živog svjedoka na bezbrojnim glinenim pločicama (što su nam se sačuvale do danas kao kompletne velike biblioteke), ili na kraljevskoj steli Hamurabijeva zakonika, u kozmogonijskim, duhovnim, mitskim epovima, u kronogramima, natpisima, praktičnim zabilješkama — ukratko, na velikom broju jezičnih spomenika što su do nas doprli, i na osnovi kojih je suvremena znanost izradila već savršene gramatike i rječnike koji omogućuju točno čitanje i razumijevanje cjelokupne sačuvane babilonsko-asirske ostavštine. Istinsko je uzbuđenje danas zaviriti u autentične prizore i prikaze najtrivijalnijih, običnih dnevnih beznačajnih sitnica koje su značile život prije nekoliko tisuća godina, na odsjeku zemlje koji čak ni geografski više ne izgleda kao što je tada izgledao (Perzijski zaljev, na primjer, ulazio je mnogo dublje u kopno, a rijeke Eufrat i Tigris imale su u donjem toku posve druga korita). To može biti uzbudljivije nego čitati o velikim ratovima ili o kataklizmama, i može biti ravno doživljaju što ga pobuđuju reljefni prizori iz lova, najljepša likovna djela Mezopotamije. Ovo djelo i druga djela iz ove serije, zasnovana do u tančine na znanstvenim spoznajama i dokumentima, a nadahnuta željom da se ožive odsječci ljudske prošlosti u svijesti suvremenika, omogućuju laiku da se na jednostavan, uzbudljiv i zabavan način okoristi saznanjima za koja je bio potreban dug i mukotrpan studijski rad mnogih ljudi. Ono što mnogima ne bi nikad bilo dostupno, kroz ovakvu lektiru postaje njihovom svojinom i dijelom njihove naobrazbe. istorija, društvena istorija, istorija svakodnevnog života vavilonija, asirsko carstvo

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Posveta autora na predlistu. Izdavač: Autorsko izdanje - Futog, 2003. god. Broširan povez, 24 cm. 340 str. Ilustrovano Uprkos prošlosti, bogatoj raznim događanjima, brojnim arheološkim materijalnim artefaktima i pisanim dokumentima o Futogu je nesrazmerno malo pisano. Futog do sada nije dobio odgovarajuću monografiju naselja koja bi sveobuhvatno obradila najznačajnije činjenice iz istorije mesta. Pored brojnih tekstova u kojima se Futog uzgredno spominje, poznata su samo dva rada koja obrađuju prošlost mesta. Futoški paroh, Sreten Bogdanović, ostavio je u rukopisu monografiju naselja pod imenom „Selo Futog”, a sveštenik futoški i istoričar umetnosti, Miloš Bugarin, obradio je istoriju futoške crkve u monografiji „Crkva Svetih Vračeva u Futogu”. Mara Šovljakov je knjigom „Varoš Futog – prilozi za proučavanje istorije” pokušala da popuni tu očiglednu prazninu u zavičajnoj istoriografiji Futoga. Kako autor sam kaže u podnaslovu knjige, ovo nije sinteza svih saznanja o Futogu, već zbir brojnih podataka, činjenica i ličnosti koji su značajni za istoriju naselja, ukomponovanih u više odvojenih celina koje su posvećene pojedinim segmentima istorije Futoga. Knjiga sadrži sledeće celine: u uvodnom delu je opis mesta i geografskog položaja. Praistorija naselja, arheološki lokaliteti i srednjovekovna prošlost Futoga dati su u okviru drugog odeljka „Staro doba i srednji vek”. U trećem odeljku dati su značajni podaci o stanovnicima naselja kroz vekove, svi poznati popisi mesta, popisi poreskih obveznika zaključno sa podacima iz 1905. i 1944. godine. Istorija mesta u XVIII i XIX stoleću, brojni podaci o događajima i ličnostima važnim za istoriju Futoga u to vreme dati su u četvrtom i petom odeljku, „Novi vek – vreme vrtloga” i „Privreda i revolucija 1848. godine”. Kultura, duhovni život, crkve i škole, vatrogasci i lekari, groblja i kuće opisani su u sedmom odeljku pod nazivom „Kultura”. Na kraju knjige dati su životopisi najznačajnijih Futožana no izboru autora knjige. Pisac knjige je krenuo u osvetljavanje prošlosti svoga mesta od praistorije, objavljujući podatke o arheološkim istraživanjima i nalazima u ataru Futoga, preko bogate istorije u srednjem veku, burnih događanja u revolucionarnoj 1848/49. godini, na sve do događaja i ličnosti iz prve polovine XX stoleća. Ovde ćete naći podatke o svim veleposednicima Futoga, o broju i strukturi stanovništva, o grbovima naselja, šta se sejalo, kakva je struktura zemljišta i kakvi su prinosi bili, kolikim porezima su stanovnici bili opterećeni, kako su ljudi živeli, u koje su kafane išli i kako su se one zvale; o lovu i ribolovu, o školama, od kojih su bolesti bolovali, i o crkvama koje su podizali. Autor donosi niz novih podataka nepoznatih nauci, koje je dugogodišnjim istraživanjima u fondovima Arhiva Vojvodine pronašla. U prikupljanje podataka i pisanje knjige uložen je ogroman trud, na možemo konstatovati da je ova knjiga značajan doprinos zavičajnoj istoriografiji Futoga, jer donosi obilje novih imena, činjenica i događaja koji će biti podsticaj za neka dalja istraživanja i pisanje sveobuhvatne istorije Futoga. Iz svih tih razloga preporučujem je za štampanje. Pavle Stanojević

Кnjiga Napoleon, život i delo koju potpisuje Dmitrij Sergejevič Mereškovski (1866 - 1941), ruski mislilac, književnik i kritičar devet puta nominovan za Nobelovu nagradu za književnost, predstavlja pažnje vrednu biografiju o francuskom imperatoru koja će lepotom stila i kazivanja dočarati savremenom čitaocu autentičan ambijent u kome je Napoleon Bonaparta odrastao, sazrevao i vodio odsudne životne bitke. Autentična romansirana biografija izašla iz štampe 1936. godine, činila je samo jednu od karika u nizu koje je izdavačka kuća „Narodno delo“ iz Beograda objavila među biserima onovremene književne i filozofske reči. Nepotkupljive vrednosti i kulturnu misiju koju je ovaj svetionik izdavaštva nekada postavio kao visok standard, danas nastojimo da baštinimo i nastavljamo, proširujući izdavačku delatnost po meri nekadašnjih vrednosti i bogatstvu savremene reči i stvaralačke produkcije. Sudeći po godini izlaska iz štampe, mogli bismo pomisliti da pomenuta Napoleonova biografija možda i nije sasvim bliska novom vremenu i njegovim prilikama. Ona je, međutim, imajući u vidu harizmatičnost i veličinu ličnosti o kojoj govori, lako smestiva u savremeni kontekst, budući da prikazuje lice i naličje jedne ljudske figure koja je snagom volje, samopouzdanja i ambicije dostigla visove kakvi se nama danas čine nemogućim. Nameru autora, koji snažno podupire svoje tvrdnje i sudove ozbiljnim biografskim elementima, dopunjuju izvori na samom kraju knjige koje nesebično daje na uvid čitaocu. Napomenimo i to da Mereškovski o Napoleonu piše nadahnuto i sigurno, sa dosta istoričnosti i verodostojnosti, prateći njegov životni luk objektivnije i sa više faktografije u prvom delu, možemo slobodno reći prvoj knjizi, dok u drugom delu posmatra njegov lik sa psihološkog, filozofskog i religijskog stanovišta. Imperatorov život je u ovoj knjizi ispisan slikovito i živopisno, nipošto suvoparno ili monotono. Sam tekst obiluje dosetkama i doživljajima, biografskim nepoznanicama koje povremeno presecaju Napoleonove misli, iskazi i dnevničke pribeleške. Mereškovski je, podsetimo, darovit pisac i mislilac hrišćanske struje, razvijenog osećaja za pripovedanje o značajnim ličnostima. Čuvena je njegova trilogija Hristos i Antihrist nastala na fonu istorijskog romana, takođe izašla u izdanju nekadašnjeg „Narodnog dela“. Svevideće oko sveznajućeg pripovedača Napoleona prikazuje smelo, realistično, bez zazora prema veličini njegove ličnosti, tako da ona nipošto nije prepreka verističkom pripovedanju. Vidimo ga kao dopadljivog nestašnog dečaka, nepotkupljivog rodoljuba, neustrašivog oficira, svojeglavog i ambicioznog vlastodršca, upornog u nameri, nezaustavljivog u jurišu i beskrajno nežnog u razgovorima o svojoj rodnoj Кorzici: „Tamo je sve lepše no ma gde na svetu... Ja bih, i žmureći, poznao svoju postojbinu, samo po mirisu“, beleži imperator. Upravo su opisi Кorzike iz Napoleonovog pera koje Mereškovski u ovoj knjizi donosi, možda najlepši putopisni minjoni ikada o njoj napisani. Ovakvu jednu biografiju koja prati imperatorov život od obzorja do usnuća, koja odiše toplinom, piktoresknim doživljajima i patinom minulih vremena, pitku, čitljivu i magnetičnu načinom kazivanja, trebalo bi čitati iznova jer je sadržajna i dragocena. Dmitrij Sergejevič Mereškovski udahnuo joj je svojim načinom pisanja pečat neprolaznosti i trajanja, učinivši je zanimljivom u svim vremenima. Stoga je izdavačka kuća „Narodno delo“ iz Beograda danas nudi čitaocima u vidu reprinta prvog izdanja iz 1936. godine, u nadi da će uživati u njenom proznom tkanju kao primeru vrsne spisateljske veštine biografskog kova.

Opis "Napoleon - Dmitrij Sergeevič Merežkoskij" Кnjiga Napoleon, život i delo koju potpisuje Dmitrij Sergejevič Mereškovski (1866 - 1941), ruski mislilac, književnik i kritičar devet puta nominovan za Nobelovu nagradu za književnost, predstavlja pažnje vrednu biografiju o francuskom imperatoru koja će lepotom stila i kazivanja dočarati savremenom čitaocu autentičan ambijent u kome je Napoleon Bonaparta odrastao, sazrevao i vodio odsudne životne bitke. Autentična romansirana biografija izašla iz štampe 1936. godine, činila je samo jednu od karika u nizu koje je izdavačka kuća „Narodno delo“ iz Beograda objavila među biserima onovremene književne i filozofske reči. Nepotkupljive vrednosti i kulturnu misiju koju je ovaj svetionik izdavaštva nekada postavio kao visok standard, danas nastojimo da baštinimo i nastavljamo, proširujući izdavačku delatnost po meri nekadašnjih vrednosti i bogatstvu savremene reči i stvaralačke produkcije. Sudeći po godini izlaska iz štampe, mogli bismo pomisliti da pomenuta Napoleonova biografija možda i nije sasvim bliska novom vremenu i njegovim prilikama. Ona je, međutim, imajući u vidu harizmatičnost i veličinu ličnosti o kojoj govori, lako smestiva u savremeni kontekst, budući da prikazuje lice i naličje jedne ljudske figure koja je snagom volje, samopouzdanja i ambicije dostigla visove kakvi se nama danas čine nemogućim. Nameru autora, koji snažno podupire svoje tvrdnje i sudove ozbiljnim biografskim elementima, dopunjuju izvori na samom kraju knjige koje nesebično daje na uvid čitaocu. Napomenimo i to da Mereškovski o Napoleonu piše nadahnuto i sigurno, sa dosta istoričnosti i verodostojnosti, prateći njegov životni luk objektivnije i sa više faktografije u prvom delu, možemo slobodno reći prvoj knjizi, dok u drugom delu posmatra njegov lik sa psihološkog, filozofskog i religijskog stanovišta. Imperatorov život je u ovoj knjizi ispisan slikovito i živopisno, nipošto suvoparno ili monotono. Sam tekst obiluje dosetkama i doživljajima, biografskim nepoznanicama koje povremeno presecaju Napoleonove misli, iskazi i dnevničke pribeleške. Mereškovski je, podsetimo, darovit pisac i mislilac hrišćanske struje, razvijenog osećaja za pripovedanje o značajnim ličnostima. Čuvena je njegova trilogija Hristos i Antihrist nastala na fonu istorijskog romana, takođe izašla u izdanju nekadašnjeg „Narodnog dela“. Svevideće oko sveznajućeg pripovedača Napoleona prikazuje smelo, realistično, bez zazora prema veličini njegove ličnosti, tako da ona nipošto nije prepreka verističkom pripovedanju. Vidimo ga kao dopadljivog nestašnog dečaka, nepotkupljivog rodoljuba, neustrašivog oficira, svojeglavog i ambicioznog vlastodršca, upornog u nameri, nezaustavljivog u jurišu i beskrajno nežnog u razgovorima o svojoj rodnoj Кorzici: „Tamo je sve lepše no ma gde na svetu... Ja bih, i žmureći, poznao svoju postojbinu, samo po mirisu“, beleži imperator. Upravo su opisi Кorzike iz Napoleonovog pera koje Mereškovski u ovoj knjizi donosi, možda najlepši putopisni minjoni ikada o njoj napisani. Ovakvu jednu biografiju koja prati imperatorov život od obzorja do usnuća, koja odiše toplinom, piktoresknim doživljajima i patinom minulih vremena, pitku, čitljivu i magnetičnu načinom kazivanja, trebalo bi čitati iznova jer je sadržajna i dragocena. Dmitrij Sergejevič Mereškovski udahnuo joj je svojim načinom pisanja pečat neprolaznosti i trajanja, učinivši je zanimljivom u svim vremenima. Stoga je izdavačka kuća „Narodno delo“ iz Beograda danas nudi čitaocima u vidu reprinta prvog izdanja iz 1936. godine, u nadi da će uživati u njenom proznom tkanju kao primeru vrsne spisateljske veštine biografskog kova.

Током XVIII века дошло је до јачања и усложњавања односа између братства манастира Хиландара и становника источног Балкана. Посебно од средине века манастир је стекао посед над низом метоха широм насеља на простору данашње источне Србије и Бугарске. Реч је у највећем броју случајева о градским кућама. Такође, не само да су монаси боравили у овим насељима путујући у писанију, већ су Хиландар сваке године посећивале бројне групе ходочасника из датих области. На тај начин оствариване су двосмерне везе између монаха и верника, које су чиниле да Хиландар буде важан чинилац верске праксе православног становништва источног Балкана у XVIII веку. During the 18th century, the ties between Hilandar monastery and the inhabitants of the Eastern Balkans became stronger and more complex. Starting from the middle of the century, the monastery acquired a series of estates in settlements across the territory that encompassed modern Eastern Serbia and Republic of Bulgaria. Moreover, not only that the monks visited towns and villages while travelling to collect alms, but also the monastery was visited every year by a great number of pilgrims. Thus, the two-way connections between the monks and the Orthodox population of the Eastern Balkans ensured that maintaining relations with Hilandar remained an important part of the religious practice throughout the researched period. Ključne reči: Hilandar / Orthodox Monasticism / Ottoman Empire / 18th Century / 18th-Century Balkans / Хиландар / Осамнаеастовековни Балкан / Османско царство / Православно монаштво / Манастирска економија / Monastic Economy Izvor: 2021 Izdavač: Београд : Балканолошки институт САНУ