NOVI SLANKAMEN Prilozi monografiji Krznarić Mirko 50.strana...Novi Slankamen,1978.god...24.cm Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... -------------------------------- SREM

Na ruskom jeziku / MEDALJE ZA TRUD I UČEŠĆE U RATU SSSR, 1970. tvrd povez veći format ilustrovano 200 strana Vrlo dobro očuvana knjiga

Tim Carew - The Korean War The story of the fighting Commonwealth regiments 1950-1953. Rat u Koreji - Prica o pukovima Komonvelta Pan Books, 1970. Mek povez, 319 strana, ilustrovano. `Major Carew has traced and interviewed many hundreds of servicemen from all over the Commonwealth who fought in the Korean War. He tells the story of the `Commonwealth at war` through their eyes, their reports, diaries and letters. Because it was a war fought not for conquest, or a nation`s survival, but for a principle, it was a very personal war. It is this which emerges clearly from the narrative, startling and sometimes appalling in its immediacy, often moving in its humanity` tags: rat u koreji, korejski rat, britanija, novi zeland, australija, juzna afrika, daglas mekartur, severna koreja, korejsko poluostrvo...

Petar Džadžić O prokletoj avliji Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Sadržaj: Uz ovo izdanje Uvod - ,,iskonski najdublji sloj` Delo sa dugom genezom zrenja Od plemena Aveljovog do Ahbaba Kad i kako - dva pitanja u Prokletoj avliji Zašto valija mrzi knjige O majstoru pripovedaču Šamansko ekstatično iskustvo Nepromišljeni govor Đavo melje, šuška i šapuće po celom svetu Šta kazuje čovekova spoljašnjost Ljudi pogrešnog (prvog) koraka Sređivanje priče Avlija se ne menja, nikad Četiri pejzaža u Prokletoj avliji Umesto zaključka

49. KNEZ A. (BUBLIĆ) - `Slobodni zidari: tajna Hiramova...`, 2000 (MB1-87) A. Knez - Slobodni zidari Tajna Hiramova druzba Izdavač: Aleksandar Željko Jelić - Beograd,2001. god. obnoljeno izdanje Zagreb iz 1939 TAJNA HIRAMOVA DRŽBA Broširan povez, 20x12 format, 117 strana, pot.stak.1

Monarhistička doktrina Šarla Morasa: Osnovi francuskog poretka / Dr Vladislav D. Stakić Beograd 2002. Mek povez, ćirilica, 218 strana. Sadržaj: Predgovor I PRETHODNICI ŠARLA MORASA Razvoj tradicionalističke misli u Francuskoj u XIX veku: Rivarol, De Mestr, de Bonvld, Balzak, Le Plej, Fistel de Kulanž, Ogist Kont, Ten, Renan. II ŠARL MORAS Sin Provansa Poznanstvo sa intelektualnim Parizom Odlazak u Atinu Drajfusova afera Moras postaje monarhista Osnivanje Aksion Fransez Anketa o monarhiji Kil i Tanger Širenje pokreta Saradnja sa sindikalistima Za vreme rata Priznanja Šarlu Morasu Šarl Moras akademik. III ELEMENTI FRANCUSKOG NEREDA Romantizam i revolucija Kritika demokratije Moras protivu republika Neuspeh parlamentarizma IV DOKTRINA REDA Osnovi francuskog poretka Nacionalizam Monarhija Katolicizam V SOCIJALNA MONARHIJA Antiliberalizam Kritika socijalizma Korporativizam Socijalni mir. VI SPOLJNA POLITIKA FRANCUSKE U Republici U monarhiji. VII SUDBINA MORASOVE DOKTRINE Uticaj na elitu Omladina za Šarla Morasa Morasizam i Fašizam Kritika morasizma Budućnost morasizma Šarla pot.stak.1

NEMCI I BOLJŠEVICI - bliski saradnici NESTA VEBSTER (autor) Izdavač: IHTU JUDAIKA a) Cionizam - Boljševizam b) Međunarodni odnosi - 1914-1922... Predgovor dr Ratibor-Rajko Đurđević, Ćirilica, 108 str, pot.stak.1

Florilegium, Adagiorum, Sententiarum, Proverbiorum, Gnomarum Izdavač: Matica srpska, Novi Sad Biblioteka Korist i razonoda Skupio i preveo: Albin Vilhar Predgovor: Svetislav Marić Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 332 l4

Georgije Ostrogorski Iz vizantijske istorije i prosopografije IZ VIZANTIJSKE ISTORIJE I PROSOPOGRAFIJE Ostrogorski Vizantija vizantijska prosopografija Prosveta, 1971. 456 strana, tvrd povez, zaštitni omot. Posveta.

OČUVANA,POSEBNO UNUTRAŠNJOST SLOM KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1941 1 i 2 , Velimir Terzić , Narodna knjiga Beograd 1983 , uzroci i posledice poraza , 2 knjige , tvrd povez, format 18 x 24 cm , zaštitni omot, latinica, 963 + 607 strana , sa kartama u prilogu , ilustrovano,

Meke korice,dobro ocuvana slike crno bele 190 strana M-59

Zavičajni muzej Paraćina, Paraćin, 2018. 139 strana, poprečni udžbenički format. ИЗЛОЖБА ПРИВРЕДА ПАРАЋИНА ОД МЛИНА ДО ИНДУСТРИЈЕ:СЕЋАЊЕ НА ОПТИМИСТИЧНУ БУДУЋНОСТ Изложба је настала као потреба становника Параћина да открију и сачувају сећања на општину која је у једном временском периоду била синоним индустријског развоја. Приказ привредног развоја Параћина и почеци индустријализације од средине 19. века до данашњих дана. Изложбом су обухваћене оне фабрике које су у економском,симболичком и идентитетском смислу оставиле најдубљи траг у колективном сећању Параћинаца.Циљ је да се кроз фотографије, документациони материјал и мултимедију освежи сећање грађана. Ова сећања и сведочења можда помогну новим генерацијама као подстрек да је све могуће и да није увек све безнадежно као што изгледа. (из предговора „Привреда Параћина“) Ауторке: Др Христина Микић Естела Радоњић Живков

Радован Драшковић: ПРЕТОРИЈАНСКЕ ТЕЖЊЕ У СРБИЈИ Рукопис Радована Драшковића обухвата један од најзанимљивијих периода српске истприје - прве две деценије ХХ столећа. Реч је о бурном времену са много историјских догађаја, како у унутрашњој тако и у спољној политици Краљевине Србије. Аутор је обрадио Мајски преврат 1903. године, рад тајне организације `Уједињење или смрт`, односно `Црне руке`, њену супарницу `Белу руку`, четничку акцију, Балканске ратове, Сарајевски атентат, Први светски рат и Солунски процес. На крају је дао садржајан портрет Драгутина Димитријевића Аписа и извео закључак. Издавач: Жагор, Београд, 2006 Број страна: 319 Меке корице са клапнама, ћирилица Књига је нова

odlično očuvana im2drpol

Grupa autora Iydavač: Ministry of Information of the Republic of Serbia - Belgrade, 1992 Meki povez, 88 strana uz slike

Izdavač: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA, Beograd 488 str. ; 12,5 x 18 cm - Ćirilica / Tvrd povez

Raise High the Roof Beam, Carpenters & Seymour: An Introduction by J.D. Salinger Подигните високо кровну греду, Царпентерс & Сеимоур: Увод од Ј.Д. Салингера Ова књига садржи две одвојене приче: „Подигните високо кровну греду, столари“ је прва, а „Сејмур: Увод“ је друга. „Подигните високо кровну греду, столари“ је прича о породици Гласс, коју приповеда Бади, други најстарији брат. Бади присуствује венчању свог брата Симора са девојком по имену Мјуријел, али је на војном одсуству током активне дужности у Другом светском рату. На венчању, сви су запањени када се Симор не појави. Радња приче почиње када неколико ликова на крају путује заједно након неуспелог венчања. Остали (Матрона части и њен муж, и неколико заостатака) причају о Симоуру и разочарању што се није појавио, а Бади им никада не каже да је он тајно Симуров брат, па они са њим разговарају отвореније него иначе би. Они критикују Симора и спекулишу о манама и недостацима његовог карактера, али Бади сматра да су њихове процене прилично осуђујуће и пристрасне. Затим одлучује да аутомобилу каже ко је он, срамоти их због њихових лабавих критика. Проналази Симуров дневник и на огледалу у купатилу открива чудну поруку њихове сестре Бу Бу за Симора: `Подигните високо кровну греду, столари. Као Арес долази младожења/ виши од високог човека.` Ово је фрагмент грчког песника Сафо. „Сеимоур: Ан Интродуцтион” је својеврсна елегија за Симора из Бадија, испричана у форми увода за читаоца. Читалац се упознаје са Симором док зна да Симор технички није жив када је прича објављена, пошто се убио 1948. Овај део приче је испричан у току свести и говори о источном религиозном мистицизму. odlično očuvana П

kao nove MAJ.21/7

HISTORAMA / N°16 / CALOMNIE FATALE L`AFFAIRE DU COLLIER / COMMENT J`AI BERNE KARL MARX / POURQUOI LE MASSACRE DES ARMENIENS ? etc... Auteur COLLECTIF Editeur HISTORAMA Etat Bon état Prix 29,80€ odlično očuvan na francuskom na drugoj slici sadržaj NiN

Pogovor Drinka Gojković esej Industrija svesti Svetski jezik moderne poezije Aporije avangarde Slučaj Pablo Neruda Teorija medija Novinarstvo kao ples između jaja Jesam li Nemac Kritika političke ekologije Staklena kabina Teorija izdaje Revolucionarni turizam ... odlično očuvana sa posvetom GAR.7

odlično očuvana tvrdih korica omotnica takuta po obodu ZIM.19/9

Predanja azijskih naroda Utopija, Beograd, 2006 • broš povez, str. 232

Srbija u ratu 1914-1916: Istiniti doživljaji ilustrovani sa 120 fotografija Švajcarkinje nemačkog porekla u službi Crvenog krsta / Katarina Klara Šturceneger Pogovor: Akademik Vladimir Stojančević Beograd / Novi Sad 2014. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 331 strana Knjiga je odlično očuvana. R11 Knjigu koju gospoćica Šturceneger danas pruža čitaocima francuskog jezika, nije potrebno posebno najavljivati. Ona sadrži stvarno viđeno i doživljeno pa se može reći da svaka njena glava predstavlja jedan dokument. Istorijska istina ništa ne gubi usled toga što autor često ostavlja punu slobodu svome srcu, naprotiv; ona time samo dobija. Gospođica Šturceneger učinila je veliku uslugu dobronamernim duhovima nemačkog jezika, iznoseći prvo njima svoja zapažanja za koja se ne može reći da su pristrasna: ovi redovi otvoriće oči svim ljudima koji su sačuvali makar i najmanju slobodu rasuđivanja. Ovaj rad je utoliko korisniji što je izvesna štampa bila postavila sebi zadatak, već davno, da ocrni sve što je srpsko, tako da su naši najbolji prijatelji već pali u očaj zbog naše budućnosti. Međutim, heroizam naših vojnika i stoicizam naših građana, u tragičnim iskušenjima ovih poslednjih vremena, bili su očigledno takvi, da su po jednodušnoj oceni demantovali sve klevete. Sa zadovoljstvom konstatujem da je jedna švajcarska žena, i to jedna nemačka Švajcarkinja, mogla da osvedoči da su njene srpske sestre bile na visini svog zadatka. Ovo treba istaći jer naše majke i naše sestre nisu imale prilike da se sistematski obrazuju, i da, stoga, njihova svojstva proističu iz samog nacionalnog bića. Želim da zahvalim autoru za sva plemenita osećanja prema mojim zemljacima i mojoj zemlji o kojima svedoči njena izvanredna knjiga i koja nas nikako ne iznenađuje što potiču iz srca švajcarske građanke. Ali ja se bojim da sve moje reči ni izdaleka ne mogu istaći svu tu blagodarnost, koju je ova divna milosrdna sestra morala poneti sa postelja naših ranjenika, koji su se borili za svetu stvar naše nacionalne slobode sa punim poverenjem u budućnost naše otadžbine, kojoj su građanske vrline Švajcarske uvek bile uzor za kojim valja ići. Pariz, 12. jula 1916. Mil. R. Vesnić ministar Srbije u Parizuć

biblioteka ZODIJAK odlično očuvana SANU.6

Šejka, Popović, Selimović, Konstantinović, Kiš, Ćosić... Predrag Matvejević (Mostar, 7. oktobra 1932 — Zagreb, 2. februara 2017)[1] bio je bosanskohercegovački i hrvatski pisac, publicist, hrvatski i italijanski državljanin, član Akademije nauka i umjetnosti BiH od 2002. godine. Matvejević pripada među najprevođenije hrvatske književnike u svetu.[2] Njegovo najpoznatije delo `Mediteranski brevijar` prevedeno je na 23 jezika.[3][4] Biografija Matvejević se rodio u Mostaru 1932. godine, od oca Vsevoloda Nikolajeviča Matvejevića, ruskog porekla, rođenoga u ukrajinskoj Odesi, koji je nakon povratka iz ratnog zarobljeništva u Nemačkoj u Mostaru bio sudija 1945. godine. Prema Predragovim izjavama na HRT-u 2012, njegov otac je imao boljševička uverenja i velike simpatije prema ruskoj kulturi iako su njegov otac i brat umrli od gladi u Gulagu. Predragova majka Angelina (r. Pavić) bila je Hrvatica iz BiH, a njena strana porodice imala je bitan uticaj na njegovo rano obrazovanje u katoličkoj sredini. Nakon školovanja u rodnom Mostaru, gde je bio i partizanski kurir, započinje studije francuskog jezika i književnosti u Sarajevu koje je završio u Zagrebu. Godine 1967. doktorirao je na univerzitetu Sorbona u Parizu[1] disertacijom o angažovanom i prigodnom pesništvu. Od 1959. do 1991. godine predavao je francusku književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.[1] Za vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj, kao penzioner, napustio je Zagreb i od 1991. do 1994. predavao je slovensku književnost na Trećemu pariskom univerzitetu (Nouvelle Sorbonn). Od 1994. do 2007. predavao je srpski i hrvatski jezik i srpsku i hrvatsku književnost na Rimskom Univerzitetu La Sapienza.[1] Matvejević je primio jedan počasni doktorat u Francuskoj (Perpinjan) i dva u Italiji (Đenova, Trst), a dodeljen mu je 2002. godine i počasni doktorat na Univerzitetu `Džemal Bijedić` u njegovu rodnom Mostaru. Matvejević je je jedan od najprevođenijih hrvatskih autora u svetu. Njegov `Mediteranski brevijar` preveden je na 23 jezika (samo u Italiji prodat je u više od 300.000 primeraka), a `Druga Venecija` preko 10.000 primeraka. Matvejevićevu publicistička knjigu `Jugoslavenstvo danas`, koja je bila vrlo čitana u bivšoj SFR Jugoslaviji uredili su Jovan Radulović i Rajko P. Nogo a objavio je beogradski BIGZ 1984. kao džepno izdanje u 30.000 primeraka. Bio je predsednik Hrvatskog centra PEN-a od 1980. do 1989. godine.[1] Bio je počasni doživotni potpredsednik Međunarodnog PEN kluba u Londonu od 1990. godine[1]; predsednik Naučnog veća mediteranskog laboratorija u Napulju. Bio je savetnik za politiku prema Sredozemlju u Evropskoj komisiji i član Saveta političke stranke SRP kojom je predsedavao Stipe Šuvar u Zagrebu. Matvejević je 1989. godine, zajedno sa Miloradom Pupovcem, Žarkom Puhovskim i Brankom Horvatom i uz podršku generala Koče Popovića , bio među osnivačima Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI), prve nezavisne političke asocijacije u tadašnjoj SFR Jugoslaviji, koja je imala službeni slogan `Jugoslavija, ili rat!` i u Zagrebu je prethodila osnivanju nacionalnih stranaka HSLS, i HDZ. Bio je član Saveta levog časopisa Novi Plamen. Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj 1992. godine bio je službeni kandidat za poslanika u Hrvatskom saboru na stranačkoj listi projugoslovenske Socijalno-demokratske unije. Godine 1999. bio je, kao državljanin Italije, kandidat italijanskih komunista na izborima za parlament EU. Nosilac je odlikovanja koja su mu dodelili predsednici Republike u Francuskoj (Legija časti), Hrvatskoj (Red Danice hrvatske), Sloveniji i Italiji. Predrag Matvejević je 2020. godine dobio posthumnu francusku književnu nagradu Jean d`Ormesson za knjigu `Mediteranski brevijar`.[4] Osude i klevete Dana 10. novembra 2001. Predrag Matvejević je u zagrebačkom Jutarnjem listu objavio tekst pod nazivom Naši talibani. U tom novinarskom članku zahtevao je da neki sud `stroži od Haškoga tribunala`, poput komunističkih `sudova koji su sudili kolaborantima fašizma` presudi književnicima Dobrici Ćosiću, Matiji Bećkoviću, Momi Kaporu, Rajku Petrovu Nogu, Gojku Đogu, Ivanu Aralici, Anđelku Vuletiću i Miletu Pešordi kao `kvislinškim piscima` odgovornim za zločine počinjene u agresiji na BiH, pisao je Matvejević. Pešorda je u nedeljniku `Fokus` tvrdnje P. Matvejevića imenovao verbalnim političkim atentatom `Matvejevićev verbalni atentat na Pešordu`, (Fokus br.81., str.2., Zagreb, 29. novembar 2001). Jedini od svih pomenutih tužio je Matvejevića Općinskom sudu u Zagrebu za klevetu i započeo parnicu u martu 2003. Dana 2. 11. 2005. Matvejević je proglašen krivim za zlodelo klevete i uvrede Mileta Pešorde i osuđen je na petomesečnu uslovnu kaznu, objavu presude u Jutarnjem listu o svom trošku i da plati 5000 kuna sudskih troškova. Matvejević se nije žalio na presudu već je, s direktnom podrškom hrvatskog premijera i predsednika HDZ-a Ive Sanadera, pokrenuo međunarodnu kampanju protiv presude, koja je izazvala organizovani protest više istaknutih pisaca u Evropi. Izjavio je tada da bi žalbom priznao presudu i onog ko je presudu izrekao. Presuda je 20. decembra 2005. postala pravosnažna, a njenu zakonitost potvrdio je 23.09.2009. Vrhovni sud Hrvatske i odbio zahtev glavnog državnog odvjetnika Republike Hrvatske da poništi presudu. Veliki odjek u hrvatskoj javnosti dobili su članci `Matvejevićeva vješala za hrvatske književnike` Darka Kovačića u zagrebačkom nedeljniku `Fokus` od 11 .11.2005, i politološki esej Zdravka Tomca `Predrag Matvejević brani i zastupa velikosrpska i četnička stajališta`, objavljen u zagrebačkom nedeljniku `Fokus` 25. aprila. 2008. i analiza dr. Zvonimira Šeparovića `Kleveta je ozbiljan zločin`. Tadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović imenovao je Matvejevića za predstavnika Republike Hrvatske u Međunarodnoj organizaciji frankofonih država, iznoseći tvrdnje u svom pismu Le Mondu da iako je pravosnažno osuđen, Matvejević nije počinio zločin klevete i uvrede. Zbog toga je potom Josipovića napalo udruženja hrvatskih sudija. Vladimir Gredelj (bivši predsednik udruženja hrvatskih sudija) je u kolumni u Večernjem listu nazvao takav postupak Josipovića bizarnim i sramotnim ocenivši to kao krajnje neprikladno, ujedno i uvredu Vrhovnog suda Hrvatske, Matvejevićevo imenovanje na državnu dužnost kao osobe koja je javno izjavila da ne priznaje hrvatske zakone. odlično očuvana CiGa.10