RUS4)

Sonja Uzelac - NEMAČKI JEZIK ZA EKONOMISTE Četvrto izdanje Izdavač: Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet Povez: mek Godina izdanja: 2020 Knjiga je odlično očuvana, nepopunjavana, kao nova - stanje možete videti na fotografijama. s2p

meki povez 46 strana knjiga ima posvetu i korice su ojačane selotejpom ostalo je u dobrom stanju

Zmajeva riznica iz Nevena Format: 27x21 cm. Broj strana: 95 Izdavač i godina izdanja: Beograd 1983 g. Tvrd povez u odličnom stanju

Хеиделбергер Хербст Дом Хелмута Милера у Берлину негује свој грип заједно са `Глобостадом`, несвестан да у Хајделбергу млади студент медицине управо завршава своју докторску дисертацију о штетном деловању истог антибиотика. Какво изненађење када је студентски рад украден и представљен као оригинал на великој фармацеутској конвенцији. Беа Браун, која ужива у Хелмутовом застоју посећујући пријатеље у Хајделбергу и присуствујући чувеном „Хајделбергер Хербсту“, изненада се нађе у центру истраге. Написан у потпуности на немачком, „Хеиделбергер Хербст“ се придружује са 24 друге узбудљиве мистерије Хелмута Милера за лако читање дизајниране да побољшају културно разумевање земаља немачког говорног подручја, а истовремено унапреде корисниково течно читање. Читач другог нивоа. Брза мистерија за почетнике немачке студенте са приватним детективом Хелмутом Милером. Задатак доводи Милера у Минхен, где га случајан сусрет са његовом бившом девојком Маријом увлачи у опасне послове. Ко је знао да је постала крадљивац дијаманата са приличном репутацијом? Ниво један потешкоћа. Heidelberger Herbst by Felix & Theo odlično očuvane Ц

časopis za književnost i kulturu VERGILIJE, KOČIĆ VLADIKA GRIGORIJE, MOMO KAPOR, PERO ZUBAC... MAJ.21/11 odlično očuvana kao nova

biblioteka BAŠTINA PROESVETA Beograd odlično očuvana Room.8

Savršena zbirka priča za čitanje i čuvanje. Ušuškajte se i spremite za uživanje uz priče koje su pisane baš za četvorogodišnjake. Pogledajte kako se kišni dan pretvorio u zabavu, kako se stiču novi drugari i igrajte se uz pet neodoljivih avantura.

Stanje ko na slici vrlo dobro ocuvane Luis Stivenson - Ostrvo s blagom ocena 5- Vladimir Stojšin - Šampion kroz prozor ocena 4+ Grozdana Olujić - Zvezdane Lutalice ocena 4+ Kralj Maćuš prvi - Januš Korčak ocena 4- Vilinski konjić - Duško Nanevski ocena 5- TARTAREN TARASKONAC - Alfons Dode ocena 5- CENA JE ZA CEO KOMPLET

odlično očuvana kao nova SK.2

odlično očuvana kao nova exlibris

ojačan hrbat tvrde korice, veliki format ilustracije Desa Kečerski Mustur

Petar Džadžić O prokletoj avliji Tvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga Sadržaj: Uz ovo izdanje Uvod - ,,iskonski najdublji sloj` Delo sa dugom genezom zrenja Od plemena Aveljovog do Ahbaba Kad i kako - dva pitanja u Prokletoj avliji Zašto valija mrzi knjige O majstoru pripovedaču Šamansko ekstatično iskustvo Nepromišljeni govor Đavo melje, šuška i šapuće po celom svetu Šta kazuje čovekova spoljašnjost Ljudi pogrešnog (prvog) koraka Sređivanje priče Avlija se ne menja, nikad Četiri pejzaža u Prokletoj avliji Umesto zaključka

Florilegium, Adagiorum, Sententiarum, Proverbiorum, Gnomarum Izdavač: Matica srpska, Novi Sad Biblioteka Korist i razonoda Skupio i preveo: Albin Vilhar Predgovor: Svetislav Marić Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 332 l4

odlično očuvana im2drpol

Raise High the Roof Beam, Carpenters & Seymour: An Introduction by J.D. Salinger Подигните високо кровну греду, Царпентерс & Сеимоур: Увод од Ј.Д. Салингера Ова књига садржи две одвојене приче: „Подигните високо кровну греду, столари“ је прва, а „Сејмур: Увод“ је друга. „Подигните високо кровну греду, столари“ је прича о породици Гласс, коју приповеда Бади, други најстарији брат. Бади присуствује венчању свог брата Симора са девојком по имену Мјуријел, али је на војном одсуству током активне дужности у Другом светском рату. На венчању, сви су запањени када се Симор не појави. Радња приче почиње када неколико ликова на крају путује заједно након неуспелог венчања. Остали (Матрона части и њен муж, и неколико заостатака) причају о Симоуру и разочарању што се није појавио, а Бади им никада не каже да је он тајно Симуров брат, па они са њим разговарају отвореније него иначе би. Они критикују Симора и спекулишу о манама и недостацима његовог карактера, али Бади сматра да су њихове процене прилично осуђујуће и пристрасне. Затим одлучује да аутомобилу каже ко је он, срамоти их због њихових лабавих критика. Проналази Симуров дневник и на огледалу у купатилу открива чудну поруку њихове сестре Бу Бу за Симора: `Подигните високо кровну греду, столари. Као Арес долази младожења/ виши од високог човека.` Ово је фрагмент грчког песника Сафо. „Сеимоур: Ан Интродуцтион” је својеврсна елегија за Симора из Бадија, испричана у форми увода за читаоца. Читалац се упознаје са Симором док зна да Симор технички није жив када је прича објављена, пошто се убио 1948. Овај део приче је испричан у току свести и говори о источном религиозном мистицизму. odlično očuvana П

Pogovor Drinka Gojković esej Industrija svesti Svetski jezik moderne poezije Aporije avangarde Slučaj Pablo Neruda Teorija medija Novinarstvo kao ples između jaja Jesam li Nemac Kritika političke ekologije Staklena kabina Teorija izdaje Revolucionarni turizam ... odlično očuvana sa posvetom GAR.7

veliki format bogato ilustrovana unutra odlična sa tragovima čitanja na korici JES.19/12

naklada RVI zagreb 1953 ćirilica dobro očuvana TOR.9

Svetlana Simeunović Vesna Bošković Decje novine Gornji Milanovac, 1985. odlično očuvana veliki format, ilustrovana edukativnog karaktera za učenje engleskog u ranom uzrastu

Alice`s Adventures in Wonderland and Through the Looking-Glass: (Barnes & Noble Collectible Classics: Flexi Edition Knjiga je nova. 233 strane,bogato ilustrovana,slike su crno bele. Dostava je besplatna a cena je FIKSNA.

biblioteka ZODIJAK odlično očuvana SANU.6

Šejka, Popović, Selimović, Konstantinović, Kiš, Ćosić... Predrag Matvejević (Mostar, 7. oktobra 1932 — Zagreb, 2. februara 2017)[1] bio je bosanskohercegovački i hrvatski pisac, publicist, hrvatski i italijanski državljanin, član Akademije nauka i umjetnosti BiH od 2002. godine. Matvejević pripada među najprevođenije hrvatske književnike u svetu.[2] Njegovo najpoznatije delo `Mediteranski brevijar` prevedeno je na 23 jezika.[3][4] Biografija Matvejević se rodio u Mostaru 1932. godine, od oca Vsevoloda Nikolajeviča Matvejevića, ruskog porekla, rođenoga u ukrajinskoj Odesi, koji je nakon povratka iz ratnog zarobljeništva u Nemačkoj u Mostaru bio sudija 1945. godine. Prema Predragovim izjavama na HRT-u 2012, njegov otac je imao boljševička uverenja i velike simpatije prema ruskoj kulturi iako su njegov otac i brat umrli od gladi u Gulagu. Predragova majka Angelina (r. Pavić) bila je Hrvatica iz BiH, a njena strana porodice imala je bitan uticaj na njegovo rano obrazovanje u katoličkoj sredini. Nakon školovanja u rodnom Mostaru, gde je bio i partizanski kurir, započinje studije francuskog jezika i književnosti u Sarajevu koje je završio u Zagrebu. Godine 1967. doktorirao je na univerzitetu Sorbona u Parizu[1] disertacijom o angažovanom i prigodnom pesništvu. Od 1959. do 1991. godine predavao je francusku književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.[1] Za vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj, kao penzioner, napustio je Zagreb i od 1991. do 1994. predavao je slovensku književnost na Trećemu pariskom univerzitetu (Nouvelle Sorbonn). Od 1994. do 2007. predavao je srpski i hrvatski jezik i srpsku i hrvatsku književnost na Rimskom Univerzitetu La Sapienza.[1] Matvejević je primio jedan počasni doktorat u Francuskoj (Perpinjan) i dva u Italiji (Đenova, Trst), a dodeljen mu je 2002. godine i počasni doktorat na Univerzitetu `Džemal Bijedić` u njegovu rodnom Mostaru. Matvejević je je jedan od najprevođenijih hrvatskih autora u svetu. Njegov `Mediteranski brevijar` preveden je na 23 jezika (samo u Italiji prodat je u više od 300.000 primeraka), a `Druga Venecija` preko 10.000 primeraka. Matvejevićevu publicistička knjigu `Jugoslavenstvo danas`, koja je bila vrlo čitana u bivšoj SFR Jugoslaviji uredili su Jovan Radulović i Rajko P. Nogo a objavio je beogradski BIGZ 1984. kao džepno izdanje u 30.000 primeraka. Bio je predsednik Hrvatskog centra PEN-a od 1980. do 1989. godine.[1] Bio je počasni doživotni potpredsednik Međunarodnog PEN kluba u Londonu od 1990. godine[1]; predsednik Naučnog veća mediteranskog laboratorija u Napulju. Bio je savetnik za politiku prema Sredozemlju u Evropskoj komisiji i član Saveta političke stranke SRP kojom je predsedavao Stipe Šuvar u Zagrebu. Matvejević je 1989. godine, zajedno sa Miloradom Pupovcem, Žarkom Puhovskim i Brankom Horvatom i uz podršku generala Koče Popovića , bio među osnivačima Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI), prve nezavisne političke asocijacije u tadašnjoj SFR Jugoslaviji, koja je imala službeni slogan `Jugoslavija, ili rat!` i u Zagrebu je prethodila osnivanju nacionalnih stranaka HSLS, i HDZ. Bio je član Saveta levog časopisa Novi Plamen. Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj 1992. godine bio je službeni kandidat za poslanika u Hrvatskom saboru na stranačkoj listi projugoslovenske Socijalno-demokratske unije. Godine 1999. bio je, kao državljanin Italije, kandidat italijanskih komunista na izborima za parlament EU. Nosilac je odlikovanja koja su mu dodelili predsednici Republike u Francuskoj (Legija časti), Hrvatskoj (Red Danice hrvatske), Sloveniji i Italiji. Predrag Matvejević je 2020. godine dobio posthumnu francusku književnu nagradu Jean d`Ormesson za knjigu `Mediteranski brevijar`.[4] Osude i klevete Dana 10. novembra 2001. Predrag Matvejević je u zagrebačkom Jutarnjem listu objavio tekst pod nazivom Naši talibani. U tom novinarskom članku zahtevao je da neki sud `stroži od Haškoga tribunala`, poput komunističkih `sudova koji su sudili kolaborantima fašizma` presudi književnicima Dobrici Ćosiću, Matiji Bećkoviću, Momi Kaporu, Rajku Petrovu Nogu, Gojku Đogu, Ivanu Aralici, Anđelku Vuletiću i Miletu Pešordi kao `kvislinškim piscima` odgovornim za zločine počinjene u agresiji na BiH, pisao je Matvejević. Pešorda je u nedeljniku `Fokus` tvrdnje P. Matvejevića imenovao verbalnim političkim atentatom `Matvejevićev verbalni atentat na Pešordu`, (Fokus br.81., str.2., Zagreb, 29. novembar 2001). Jedini od svih pomenutih tužio je Matvejevića Općinskom sudu u Zagrebu za klevetu i započeo parnicu u martu 2003. Dana 2. 11. 2005. Matvejević je proglašen krivim za zlodelo klevete i uvrede Mileta Pešorde i osuđen je na petomesečnu uslovnu kaznu, objavu presude u Jutarnjem listu o svom trošku i da plati 5000 kuna sudskih troškova. Matvejević se nije žalio na presudu već je, s direktnom podrškom hrvatskog premijera i predsednika HDZ-a Ive Sanadera, pokrenuo međunarodnu kampanju protiv presude, koja je izazvala organizovani protest više istaknutih pisaca u Evropi. Izjavio je tada da bi žalbom priznao presudu i onog ko je presudu izrekao. Presuda je 20. decembra 2005. postala pravosnažna, a njenu zakonitost potvrdio je 23.09.2009. Vrhovni sud Hrvatske i odbio zahtev glavnog državnog odvjetnika Republike Hrvatske da poništi presudu. Veliki odjek u hrvatskoj javnosti dobili su članci `Matvejevićeva vješala za hrvatske književnike` Darka Kovačića u zagrebačkom nedeljniku `Fokus` od 11 .11.2005, i politološki esej Zdravka Tomca `Predrag Matvejević brani i zastupa velikosrpska i četnička stajališta`, objavljen u zagrebačkom nedeljniku `Fokus` 25. aprila. 2008. i analiza dr. Zvonimira Šeparovića `Kleveta je ozbiljan zločin`. Tadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović imenovao je Matvejevića za predstavnika Republike Hrvatske u Međunarodnoj organizaciji frankofonih država, iznoseći tvrdnje u svom pismu Le Mondu da iako je pravosnažno osuđen, Matvejević nije počinio zločin klevete i uvrede. Zbog toga je potom Josipovića napalo udruženja hrvatskih sudija. Vladimir Gredelj (bivši predsednik udruženja hrvatskih sudija) je u kolumni u Večernjem listu nazvao takav postupak Josipovića bizarnim i sramotnim ocenivši to kao krajnje neprikladno, ujedno i uvredu Vrhovnog suda Hrvatske, Matvejevićevo imenovanje na državnu dužnost kao osobe koja je javno izjavila da ne priznaje hrvatske zakone. odlično očuvana CiGa.10

Slikovnica iz stare Jugoslavije,Mladost-Zagreb 1978. u veoma dobrom stanju

Kolekcija zanimljivih kratkih priča koje je napisao francuski pisac Alfons Dode. Priče imaju formu pisama, kojima se kod čitaoca stvara utisak da je pismo namenjeno upravo njemu. Pobegavši iz bučnog gradskog života u Parizu, pripovedač odlazi na jug Francuske, u Provansu, gde iz male sobe u prizemlju mlina piše pisma. Sve priče su protkane raskošnim lepotama ove oblasti, kao i ljubavlju prema njenim stanovnicima. Priče su veoma drgocene za mnoge Francuze, naročito one sa juga, jer su verna, ali i romantična i topla slika njihove lokalne kulture. Otuda se ova zbirka često smatra Dodeovim najvažnijim delom.