EB1 Bliski istok geografska karta Razmera 1 : 5 500 000 Redaktor karte : Dipl. Geograf Predrag Ristanović Izdaje i štampa : Zavvod za kartografiju ’’ Geokart ’’ Beograd 1987 god. Format 89,5 x 66,5 cm

ZAHVALNICA ZA UPLAĆENI NOVČANI ULOG-POKLON ZA IZGRADNJU PRUGE BEOGRAD -BAR I LUKE BAR Stanje kao na slikama.. 1971 . godina

Kao na slikama, 70x80 cm

Lajoš Zilahi / Originalni Potpis / Autogram Kao na fotografijama Lajoš Zilahi (mađ. Zilahy Lajos; Nađsalonta, Transilvanija , 27. mart 1891 — Novi Sad, 1. decembar 1974) bio je mađarski pisac i dramaturg. Jedan je od vodećih, ako ne i najčitaniji prozni mađarski autor dvadesetog veka. Rođen je u Salonti, Transilvanija, tada deo Kraljevine Mađarske. Studirao je pravo na Univerzitetu u Budimpešti[1] pre nego što je poslat na Istočni front tokom Prvog svetskog rata,[2] gde je bio ranjen. Posle ranjavanja 1916. je napustio front i od tada radio kao novinar.[1] O svojim iskustvima sa ratišta potresno svedoči u romanu „Zarobljenici“ (mađ. Két fogoly). Njegovo najpoznatije delo je „Ararat“, deo trilogije, a najpotresnije „Samrtno proleće“. Njegovim delima provejava duh aristokratske Mađarske, odnosno Austrougarske, a izuzetno živim opisima uspeva da gane čitaoca. On je takođe bio aktivan i na filmu.[3]Osnovao je i svoju filmsku kuću.[1] Njegov roman iz 1928. Nešto pluta na vodi ekranizovan je dva puta. Njegova predstava General snimljena je kao film pod nazivom Vrli sin 1930. i kao Pobunjenik 1931. Nekoliko njegovih romana je prevedeno na bugarski, hrvatski, danski, holandski, češki, engleski, estonski, finski, francuski, nemački, italijanski, japanski, poljski, rumunski, srpski, slovački, španski, švedski i turski. Edicija njegovih kratkih priča dostupna je na španskom, neke od njegovih pripovedaka prevedene su na bugarski, hrvatski, engleski, estonski, francuski, nemački, italijanski, poljski, portugalski, slovački, španski i švedski, a neki od njegovih pesama na nemački. Od 1948. godine je živeo u Sjedinjenim Američkim Državama, u emigraciji. Krajem pedesetih je često boravio u Novom Sadu gde je kupio kuću. Samo jednom, 1973. godine je posetio Budimpeštu. Planirao je da se vrati u Mađarsku, ali ga je smrt u tome sprečila. Lajoš Zilahi je sahranjen na budimpeštanskom groblju Kerepeši.

Milena Dravić / Originalni Potpis / Autogram Kao na fotografijama Milena Dravić ( 1940 - 2018) - filmska, pozorišna i televizijska glumica. Glumom se počela baviti još kao srednjoškolka, kada je otkriva slovenački režiser František Čap s kojim snima svoj prvi film `Vrata ostaju otvorena` (1959.). Presudna uloga u njenoj karijeri bila je ona u vrlo popularnom filmu Prekobrojna režisera Branka Bauera, za koju je 1962. godine pored slave dobila `Zlatnu arenu` na filmskom festivalu u Puli. Najpoznatiji filmovi u dugogodišnjoj karijeri su: Diližansa snova (1960), Uzavreli grad (1961), Prekobrojna Branka Bauera (1962), Kozara Veljka Bulajića (1963), Lito vilovito (1964), Čovek nije tica Dušana Makavejeva i Devojka Puriše Đorđevića (1965), Rondo Zvonimira Berkovića (1966), Jutro Puriše Đorđevića (1967), Zaseda Živojina Pavlovića i Bitka na Neretvi Veljka Bulajića (1969), Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji Bate Čengića i W.R. Misterije organizma Dušana Makavejeva (1971), Sutjeska (1973), Deps Antuna Vrdoljaka (1974), Grupni portret s damom Saše Petrovića (1977), Rad na određeno vreme i Poseban tretman Gorana Paskaljevića (1980), Moj tata na određeno vrijeme (1982), Horvatov izbor i Nije lako s muškarcima (1985), Bure baruta (1998), Zona Zamfirova Zdravka Šotre (2002), Ledina Ljubiše Samardžića i Sjaj u očima Srđana Karanovića (2003). Na televiziji je glumila u brojnim dramama i TV serijama najrazličitijih žanrova te show programima, od kojih je najpoznatiji `Obraz uz obraz` Zdravka Šotre sa suprugom Draganom Nikolićem. Bila je u braku s glumcem Draganom Nikolićem od 1971. do 2016. godine, kada je Nikolić umro. Nedugo nakon Draganove smrti, teško se razbolela. Preminula je 14. oktobra 2018. godine , sahranjena u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju, U karijeri koja je trajala 60 godina, Milena Dravić snimila je 90 filmova, a u više od 50 ostvarila je glavne ženske uloge i osvojila brojne filmske nagrade (Dobričin prsten, Nušićeva nagrada, Statueta Joakim Vujić, Zlatni ćuran, Žanka Stokić, Zlatna ruža, Zlatni David, Kansku nagradu 1980, nagradu Pavle Vujisić i druge)

Samoborske novine broj 23 izašale 26.11.1977 godine,u dobrom su stanju.

Glas omladine broj 206 izašle 25.05.1980 godine,probušene za fasciklu.

Glas omladine broj 174 izašle 05.10.1979,u dobrom su stanju.

SFRJ propusnica za Madjarsku

Oroszország - térkép - `Pallas` nagy lexikona Štampa: Posner Károly Lajos és fia térképészeti intézet Dimenzije: oko 29,8 x 23,5cm Karta je verovatno izvađena iz leksikona koji ne posedujem, ali na internetu piše kad je štampan, te je na osnovu toga i obeleženo da karta potiče od pre 1900. godine (to je samo pretpostavka). Karta je dosta oštećena po ivicama, a i na delovima gde je presavijena. Požutela je, ali je na njoj sve vrlo dobro čitljivo. Pogledajte fotografije. Mogu fotografisati dodatno po zahtevu.

Svedočanstvo (1894) gospodjice Mare Tanić, ćerke Gavrila Tanića trgovca iz Niša, kasnije i supruge Komandanta IV Konjickog Puka Srpske vojske Vladislava Milićevića.

Originalni dokumenti Srpske vojske iz perioda  nakon završetka Prvog svetskog rata, ili kako se navodi u spisima `Evropskog rata`.  - Ocena ppukovnika Vladislava Milićevića za 1920. godinu. od strane Komandanta konjičke divizije Pukovnika Dragutina Đ. Okanovića. Konjički pukovnik Vladislav A. Milićević rodjen je u Beogradu 1874. Učestvovao u svim ratovima, od 1912 do 1920. Više puta odlikovan, bio je komandant IV Konjičkog puka Srpske vojske i u štabu V Armiske Oblasti. Umro je u Nišu 1957. godine.

Originalni dokumenti Srpske vojske iz perioda  nakon završetka Prvog svetskog rata, ili kako se navodi u spisima `Evropskog rata`.  -  Tekst je napisao Komandant IV Konjičkog Puka `Velikog Kneza Konstantina Konstantinivića  o delovanju Puka za vreme `Evropskog rata` od početka 1918 do demobilizacije 1920. Tekst ima 24 listova, datiran na 14. april 1927. godine. Potpisan. Stanje se vidi na fotografijama, prava sreća da je uopšte i sačuvan. Potrebna je konzervacija. Konjički pukovnik Vladislav A. Milićević rodjen je u Beogradu 1874. Učestvovao u svim ratovima, od 1912 do 1920. Više puta odlikovan, bio je komandant IV Konjičkog puka Srpske vojske i u štabu V Armiske Oblasti. Umro je u Nišu 1957. godine.

Originalni dokumenti Srpske vojske iz perioda nakon završetka Prvog svetskog rata, ili kako se navodi u spisima `Evropskog rata`.  - Spisak oficira komande V Armiske oblasti koji se predlažu za odlikovanja po naredjenju ministra Vojske i Mornarice od 10. aprila 1926. Dimenzije oko 42 x 34 cm

DESPOT STEFAN LAZAREVIĆ NATPIS NA KOSOVSKOM MRAMORNOM STUBU preveo Lazar Mirković Bibliofilsko izdanje u 600 numerisanih primeraka povodom šest stotina godina od Kosovske bitke Uporedo tekst na staroslovenskom i srpskom jeziku Ligatura Čačak, nema godine izdanja, najverovatnije 1987 po Narodnoj biblioteci Srbije, strana 12, numerisan primerak 103, vidi se na slici, veoma dobro - odlično očuvano TAGS: BIBLIOFILIJA 18.05.2022

DIPLOMA - PLAKETA SA POTPISIMA povodom 120 godina Zemunske gimnazije ZEMUNSKA GIMNAZIJA 1858 - 1978, ZEMUN, 16. OKTOBAR 1978 DODATAK: INFORMATIVNI BILTEN SKUPŠTINE OPŠTINE ZEMUN SA ZNAČKOM GODIŠNJICE GIMNAZIJE, VANREDNI BROJ 74, GODINA IV, 16. X 1978, STRANA 14, ILUSTROVANO, VEOMA DOBRO OČUVANO 18.05.2022

Deciji pasos SFRJ

Lot od 5 priznanica iz doba Kraljevine Srbije. Dve iz 1882. Jedna 1883 Jedna 1895 Jedna 1913 Stanje je prikazano na fotografijama.

Pravilnik o besplatnom lečenju nosioca Karadjordjeve zvezde sa mačevima donet 1947 i prepis odluke o dodeljivanju ordena Vladislava Milićevića (tada potpukovnika) iz 1920. Konjički pukovnik Vladislav A. Milićević rodjen je u Beogradu 1874. Učestvovao u svim ratovima, od 1912 do 1920. Više puta odlikovan, bio je komandant IV Konjičkog puka Srpske vojske `Veliki Knez Konstantin Konstantinovič` i u štabu V Armiske Oblasti. Umro je u Nišu 1957. godine.

Brošura `BANJE RUSANDE` Melenci Zrenjanin Jugoslavija,iz 80-tih godina ili 90-tih godina,u dobrom je stanju.

Ugovor ili punomoćje govori o obveznicma i daje odredjenim firmama odredjenu sumu novca. Od dva miliona guldena podeljenih po firmama. Da pokrenu lutriju u monarhiji. I po kojim stavkama koliko kome da uplaćuju. Ugovor je štampan ili pisan na papirusu, koliko vidim po pečatu, može biti reč o 1810.toj godini ili 1870.toj godini. Na osam strana, pisan goticom. Ima potpis na poslednjoj strani, pečat na prvoj i pečat utisnut na poslednjoj strani kao da je utisnut vrelim žigom. Stanje se može videti na priloženm fotografijama. Potpisnici Sir Francis the Ertic Joseph Graf O‚Donell Hajnrih Džozef Nobl od Kelna

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca Ministarstvo Vojske i Mornarice Beograd S.Br. 7828 2. jula 1928 Naredjenje za regulisanje lične i porodične pensije oficira i svih državnih službenika pri Ministarstvu... 4 lista stanje je prikazano.

Naslovna strana RUZVELT IZ 1936 GOD

56382) Dunavska konferencija Beograd 1948 god zbornik dokumenata na ruskom i francuskom jeziku Дунайская конференция : Белград 1948 : сборник документов Conference danubienne : Beograd 1948 : recueil des documents Белград : Издание Министерства иностранныих дел ФНРЮ, 1949 Konferencija o reci Dunav 1948. održana je u Beogradu (Jugoslavija), da bi se razvio novi međunarodni režim za razvoj i kontrolu Dunava nakon Drugog svetskog rata. To je bila prva posleratna konferencija na kojoj su se susreli predstavnici saveznika Zapada, Sovjetskog Saveza i njegovih savezničkih država Istočne Evrope, u kojima su poslednji imali većinu. Konferencija je više nego uobičajeno bila deo pažnje zemalja istoka i zapada. Glavni rezultat konferencije bio je izbacivanje nedunavskih sila iz međunarodnih agencija koje su decenijama kontrolisale Dunav. Tvrd povez, platneni povez, format 24 x 34 cm , odlično očuvano, dvojezično – upotredni tekst na ruskom i francuskom jeziku ; 401 strana ,

Sluzbena knjizica FNRJ