EB1 Francuska Spomenica učesnika u Velikom ratu 1914 – 1918 Diplôme souvenir municipal De la Grande Guerre 1914 – 1918 Na privatnu inicijativu, ove suvenir diplome (postoje četiri modela) bile su namenjene svima koji su tokom rata radili u opštinskom veću (izabrani 1912. godine, a mandat im je produžen zbog suspenzije opštinskih izbora tokom sukoba) ili koji su započeli mandat u neposrednom posleratnom periodu (izbori novembra/decembra 1919. ili „promocija pobede“). Veličina 62 x 48 cm / Manja zacepljenja na ivicama i na mestu presavijanja , pege od starosti , neka zacepljenja restaurirana Likovi u medaljonima : Žorž Klemnaso, maršal Foš , maršal Žofre, Vudro Vilson

Originalni dokument Narodne Odbrane od 3.VII 1936 godine, u kome se istaknuti nacionalni radnik Aleksa Jovanović Kodža obaveštava da je izabran za člana Nadzornog odbora Narodne odbrane. Dokument je svojeručno potpisao vojvoda Ilija Trifunović-Birčanin. Ilija Trifunović-Birčanin, (Topola, 1877 — Split, 3. februar 1943) je bio srpski četnički vojvoda. Četničkom pokretu se pridružio godine 1906. kada je s vojvodom Petkom otišao u Makedoniju, tada pod otomanskom vlašću te vodio gerilske akcije po Skospskoj Crnoj Gori kao komita, a zatim sa vojvodom Vukom četovao po Kumanovu i tamo ostao do prvog balkanskog rata 1912. Učestvovao je u oba balkanska rata, kao i u Prvom svetskom ratu. Borio se zajedno u odredima vojvode Vuka i ujesen 1916. na Sivoj Steni pogođen je u ruku, koja je morala biti amputirana. Tada je i vojvoda Vuk poginuo, a Birčanin je dobio zvanje četničkog vojvode. U periodu između dva rata, vojvoda Birčanin je vršio važne uloge u četničkoj organizaciji. Godine 1929. je postao predsjednik `Udruženja srpskih četnika Petar Mrkonjić za kralja i otadžbinu`, a od 1932. je predsjednik organizacije Srpska Narodna Odbrana (SNO). 1934. je predsjednik Udruženja starih četnika. U vrijeme drugog svjetskog rata je sudjelovao u puču 27. marta 1941. kojim je oborena pro-osovinska Cvetkovićeva vlada. Nakon aprilskog rata je izbjegao u selo Lipovo kod Kolašina. Izveštaj četničkog generalštabnog oficira Ivaniševića iz Splita o Birčaninovoj kolaboraciji sa Italijanima. U septembru 1941. Trifunović je došao u Split, koji se u to vrijeme nalazio pod vlašću fašističke Italije. Uz pomoć Dobroslava Jevđevića je počeo okupljati antikomunistički, velikosrpski i jugounitaristički raspoložene građane u pokret koji je trebao predstavljati alternativu kako hrvatskim nacionalistima okupljenim oko NDH, tako i partizanima pod vodstvom komunista. Te su aktivnosti vođene uz podršku italijanskih vlasti, koje su u četničkom pokretu vidjele korisnog saveznika. Ilija Trifunović Birčanin je stanovao u okupiranom Splitu, sastajao se i javno družio sa italijanskim visokim oficirima. Birčaninu su stražu držali karabinijeri. Biračnin je govorio da se »u prvom redu mora voditi borba protiv komunizma«, budući da su upravo »komunisti krivi zbog terora, koji okupatori provode nad narodom, jer komunisti stvaraju nemire«. Trifunović će, povezujući Dobrosava Jevđevića i Petra Baćovića u Hercegovini, Uroša Drenovića, Manu Rokvića i Branu Bogunovića u zapadnoj Bosni, Momčila Đujića u sjevernoj Dalmaciji i Stevu Rađenovića i Pajicu Omčikusa u južnoj Lici uspostavljati jedinstvenu vojnu komandu koja će uskoro djelovati kao štab četničkih odreda za Hercegovinu, Dalmaciju, zapadnu Bosnu i Liku. U martu 1942. Trifunović je dobio pismene ovlasti od Draže Mihailovića, vođe JVuO, da bude njen predstavnik, odnosno komandant Dalmacije, Like, Korduna i Primorja. Vojvoda Birčanin je preko svojih prijatelja i članova Narodne Odbrane također organizirao i četničke formacije u Sloveniji poznate pod nazivom Plava garda. S Mihailovićem se prvi put sastao u maju 1942. u selu Pustopolju kod Gacka u Hercegovini. Nakon toga, jedna britanska podmornica je na Korčulu za Birčanina donijela radio stanicu, tehnički materijal i novčana sredstva. Birčanin je izvođenje ove misije poverio vojvodi Momčilu Đujiću. Tada je unapredio generala Mihailovića u čin četničkog nadvojvode. Mihailović je tom prilikom predao listu od 25 oficira JVuO koje je stari Birčanin proglasio četničkim vojvodama. Početkom jula 1942. godine, nakon poraza partizana u Hercegovini je izvršena smotra četnika po srezovima. Ilija Birčanin je tada obišao četničke jedinice u nevesinjskom, gatačkom i bilećkom srezu. Pratili su ga italijanski general Alesandro Luzana, Dobrosav Jevđević i četnički komandanti iz pomenutih srezova. Četnicima u Bileći održao je sledeći govor: „Zahvaljujem vam se junaci, što ste u ovim krajevima slomili komunizam i uništili te krvave bande. Pozivam vas, da se pokoravate zakonima i ne nasjedate lažnim vijestima, te da se i dalje borite protiv komunizma, jer su boljševičke armije već na umoru. Danas je glavna borba uperena protiv komunizma, u kojoj se osim ostalih naroda Evrope bore i svi južni Sloveni, jednako Srbi, Hrvati i Slovenci, a iz koje će borbe izići nova Evropa, gdje nas očekuje novi život, koji će sigurno biti bolji, te ćemo u miru moći podizati svoje razrušene domove i orati naša polja.“ Birčanin je, uz pomoć Dobroslava Jevđevića svoje pristaše u organizirao u paravojnu formaciju pod nazivom `Odred Vojvode Birčanina`, a kasnije je formirana i Splitsko-šibenička brigada, kasnije poznata kao `Svilena brigada`. Te su formacije zajedno s Dinarskom Četničkom Divizijom činile Dalmatinsku Vojsku. Do kraja 1942. ostvario je legalizaciju četničkih postrojbi kod talijanskih okupacijskih vlasti te njihovu redovitu opskrbu borbenim, materijalnim i novčanim sredstvima na temelju zajedničke borbe protiv partizana. Teško se razbolio u Splitu. Umro je u Splitu 3. februara 1943. Posmrtno je odlikovan od generala Mihailovića i Londonske vlade Karađorđevom zvezdom sa mačevima III reda. Kao na fotografijama.

100% original 18 x 13 cm signature, autograph, signed photo Džoun Kraford (engl. Joan Crawford) je bila američka glumica rođena 23. marta 1904. godine u San Antoniju (Teksas), a preminula 10. maja 1977. godine u Njujorku. Počevši kao plesačica u putujućim pozorišnim kompanijama pre nego što je debitovala na Brodveju, Krofordova je potpisala filmski ugovor sa Metro-Goldvin-Mejerom 1925. U početku frustrirana veličinom i kvalitetom svojih uloga, Krofordova je započela kampanju samo-publiciteta i postala je nacionalno poznata kao flaperka do kraja 1920-ih. Tridesetih godina prošlog veka, Krofordova slava je konkurirala koleginicama iz MGM-a Normi Širer i Greti Garbo. Krofordova se udavala četiri puta. Njena prva tri braka završila su se razvodom; poslednji se završio smrću muža Al Stila. Usvojila je petoro dece, od kojih je jedno povratila njegova biološka majka. Krofordovi odnosi sa njenoh dvoje starije dece, Kristinom i Kristoferom, bili su ogorčeni. Krofordova ih je ostavila bez nasledstva i, nakon smrti Krofordove, Kristina je napisala memoare „ispričati sve” pod nazivom Mommie Dearest. Rođena Lusil Fej Lesuer, francusko-hugenotskog, engleskog, holandskog i irskog porekla u San Antoniju, Teksas, bila je drugo, mlađe dete Tomas E. Lesuera, rođenog u Tenesiju (2. januara 1867.-1. januar 1938), građevinskog radnika, i Ane Bel Džonson rođene u Teksasu (29. novembar 1884-15. avgust 1958), a kasnije i gospođa Ana Kasin. Prema popisnim podacima, moguće je da je ona bila starija. Očigledno je imala manje od 20 godina kada je njenih prvih dvoje dece rođeno. Krofordova je imala jednu polusestru, Dejzi Makonel (1901 - 1904), iz prvog braka svoje majke sa novinarkom K. Edgar Makonelom (1873 - 1902), i brata Hala Lesuera. Tomas Lesuer napustio je porodicu kada je Lusil imala deset meseci, na kraju se preselivši u Abilin, Teksas, radeći kao građevinski radnik. Njena majka se udala za Henrija J. Kasina, međutim, brak je u popisnim podacima naveden kao njen prvi. Oni su živeli su u Lotonu, Oklahoma, gde je Kasin vodio Remzi opersku kuću; on je uspevao da rezerviše raznovrsne i zapažene izvođače poput Ane Pavlove i Ive Tangej. Kao dete, Krofordova je više volela nadimak „Bili“ i uživala je gledajući izvođenja vodviljskih dela na sceni pozorišta svog očuha. U to vreme, Krofordova zapravo nije bila svesna da Kasin, koga je nazvala „tata“, nije njen biološki otac sve dok joj brat Hal nije rekao istinu. Kasin je navodno počeo da je seksualno zlostavlja kada je imala jedanaest godina, i nastavio je sve dok je nisu poslali u Akademiju St. Agnes, katoličku žensku školu. Počev od detinjstva, njena ambicija je bila da postane plesač. Jednog dana, u pokušaju da pobegne sa časova klavira, skočila je sa prednjeg trema svoje kuće i teško posekla stopalo na slomljenoj flaši za mleko. Kao rezultat toga, prošla je kroz tri operacije kako bi se popravila štetu. Nije mogla da pohađa osnovnu školu, niti da nastavi sa časovima plesa tokom 18 meseci. U junu 1917. porodica se preselila u Kanzas Siti, Misuri, nakon što je Kasin optužen za proneveru; iako je oslobođen, bio je na crnoj listi u Latonu. Nakon njihovog preseljenja, Kasin, katolik, upisao je Krofordovu na Akademiju St. Agnes u Kansas Sitiju. Kada su se njena majka i očuh razdvojili, ostala je u školi kao studentkinja, gde je mnogo više vremena provodila radeći, pre svega kuvajući i čisteći, nego učeći. Kasnije je pohađala Rokingamsku Akademiju, takođe kao student. Dok je bila tamo, počela je da se zabavlja i imala je prvu ozbiljnu vezu sa trubačem po imenu Raj Sterling, koji ju je navodno inspirisao da se ozbiljnije posveti akademskim aktivnostima. Godine 1922, registrovala se na Stivens koledžu u Kolambiji, Misuri, navodeći svoju godinu rođenja kao 1906. Pohađala je Stivens samo nekoliko meseci pre nego što se povukla shvativši da nije spremna za koledž. Nestabilnost njene porodice negativno je uticala na Krofordovu i njeno školovanje nikada nije formalno napredovalo dalje od osnovnog obrazovanja.

Svedočanstvo (1894) gospodjice Mare Tanić, ćerke Gavrila Tanića trgovca iz Niša, kasnije i supruge Komandanta IV Konjickog Puka Srpske vojske Vladislava Milićevića.

Originalni dokumenti Srpske vojske iz perioda  nakon završetka Prvog svetskog rata, ili kako se navodi u spisima `Evropskog rata`.  - Ocena ppukovnika Vladislava Milićevića za 1920. godinu. od strane Komandanta konjičke divizije Pukovnika Dragutina Đ. Okanovića. Konjički pukovnik Vladislav A. Milićević rodjen je u Beogradu 1874. Učestvovao u svim ratovima, od 1912 do 1920. Više puta odlikovan, bio je komandant IV Konjičkog puka Srpske vojske i u štabu V Armiske Oblasti. Umro je u Nišu 1957. godine.

Originalni dokumenti Srpske vojske iz perioda  nakon završetka Prvog svetskog rata, ili kako se navodi u spisima `Evropskog rata`.  -  Tekst je napisao Komandant IV Konjičkog Puka `Velikog Kneza Konstantina Konstantinivića  o delovanju Puka za vreme `Evropskog rata` od početka 1918 do demobilizacije 1920. Tekst ima 24 listova, datiran na 14. april 1927. godine. Potpisan. Stanje se vidi na fotografijama, prava sreća da je uopšte i sačuvan. Potrebna je konzervacija. Konjički pukovnik Vladislav A. Milićević rodjen je u Beogradu 1874. Učestvovao u svim ratovima, od 1912 do 1920. Više puta odlikovan, bio je komandant IV Konjičkog puka Srpske vojske i u štabu V Armiske Oblasti. Umro je u Nišu 1957. godine.

Originalni dokumenti Srpske vojske iz perioda nakon završetka Prvog svetskog rata, ili kako se navodi u spisima `Evropskog rata`.  - Spisak oficira komande V Armiske oblasti koji se predlažu za odlikovanja po naredjenju ministra Vojske i Mornarice od 10. aprila 1926. Dimenzije oko 42 x 34 cm

Lot od 5 priznanica iz doba Kraljevine Srbije. Dve iz 1882. Jedna 1883 Jedna 1895 Jedna 1913 Stanje je prikazano na fotografijama.

Ugovor ili punomoćje govori o obveznicma i daje odredjenim firmama odredjenu sumu novca. Od dva miliona guldena podeljenih po firmama. Da pokrenu lutriju u monarhiji. I po kojim stavkama koliko kome da uplaćuju. Ugovor je štampan ili pisan na papirusu, koliko vidim po pečatu, može biti reč o 1810.toj godini ili 1870.toj godini. Na osam strana, pisan goticom. Ima potpis na poslednjoj strani, pečat na prvoj i pečat utisnut na poslednjoj strani kao da je utisnut vrelim žigom. Stanje se može videti na priloženm fotografijama. Potpisnici Sir Francis the Ertic Joseph Graf O‚Donell Hajnrih Džozef Nobl od Kelna

56382) Dunavska konferencija Beograd 1948 god zbornik dokumenata na ruskom i francuskom jeziku Дунайская конференция : Белград 1948 : сборник документов Conference danubienne : Beograd 1948 : recueil des documents Белград : Издание Министерства иностранныих дел ФНРЮ, 1949 Konferencija o reci Dunav 1948. održana je u Beogradu (Jugoslavija), da bi se razvio novi međunarodni režim za razvoj i kontrolu Dunava nakon Drugog svetskog rata. To je bila prva posleratna konferencija na kojoj su se susreli predstavnici saveznika Zapada, Sovjetskog Saveza i njegovih savezničkih država Istočne Evrope, u kojima su poslednji imali većinu. Konferencija je više nego uobičajeno bila deo pažnje zemalja istoka i zapada. Glavni rezultat konferencije bio je izbacivanje nedunavskih sila iz međunarodnih agencija koje su decenijama kontrolisale Dunav. Tvrd povez, platneni povez, format 24 x 34 cm , odlično očuvano, dvojezično – upotredni tekst na ruskom i francuskom jeziku ; 401 strana ,

Dokumenta i fotografije bivšeg fudbalera Ratka Čolića

Ratni dnevnik Kucan na mašini kao skripta i spojen posle rata. Dnevnik sadrži ispravke i korigovanja Od sve prilike je original, kucan je na desnoj strani a na levoj na mnogim stranicama su pisani podaci rukom na kojima piše datum. Tvrdo koričen na 160.strana Stanje kao na slikama Partizanski dnevnik Teja Kosorića Teodor Savov Srdanović je tokom Drugog svetskog rata vodio dnevnik pod pseudonimom Tejo Kosorić. Sačuvani deo dnevnika od jula 1942. do avgusta 1944. godine prati događaje od sastanka topovskog odeljenja Prve proleterske brigade, Teodorovog ranjavanja na Duvnu, dugog i teškog oporavka, tufusa na Sutjesci, odlaska za Italiju, do logora El Šat u pustinji blizu Kaira. „Partizanski dnevnik“ je vođen redovno i brižljivo, što predstavlja vrednost na koju vreme nema uticaja.

Katalog izložbe `ZRENJANINSKI OKTOBAR`,likovnih umetnika Zrenjanina članova SULUV-a,održane u Savremenoj galeriji 1988 godine u Zrenjaninu,u dobrom je stanju.

RETKO!! HRVATSKE NOVINE IZ 10.og ozuljka 1941.god Stanje kao na slikama

RADOVAN KARADZIC - ORIGINALNI POTPIS NA RAZGLEDNICI [D] Stanje : Kao na slikama

Separator LCD-a BAKU BK-948D

Dimitrije Ružić MITA - ORIGINALNI POTPIS [D] Stanje : kao na slikama Godina : 1892 Srpski pozorisni glumac, reditelj i dugogodisnji upravnik Srpskog narodnog pozorista u Novom Sadu, svrstava se medju najvece dramske glumce u istoriji srpskog pozorista.

LAZA STANOJEVIC - ORIGINALNI POTPIS 1896 Stanje : kao na slikama Godina : 1896

Персонални досије др Милорада Ђорђевића, министра у Краљевини Југославији. члана УО НБ Краљевине Југославије, са фотографијом. Занимљиво за сакупљаче аутограма. Милорад Ђорђевић (Шабац, 16. јуни 1896 — Београд, 9. мај 1943) био је српски економиста и банкар, министар финансија 1931-1934. године Студије је завршио у Алжиру за време Првог светског рата, где је и докторирао 1919. тезом О аграрном кредиту у Југославији. Исте године се запослио у Министарству финансија, где је радио до 1931, када је краће време вицегувернер Народне банке. 19. новембра 1931. постао је министар финансија, на ком положају је остао до 20. децембра 1934. Касније је био председник управног одбора Београдске задруге. 1940. предводио је југословенску делегацију у преговорима о успостављању дипломатских односа са СССР-ом, што је вероватно довело до његовог хапшења од стране Немаца новембра 1941. и слања у Бањички логор, где је стрељан 9. маја 1943.

Više od 25 autentičnih autograma, na originalnom pozorišnom programu za predstavu: `Beograd nekad i sad`, iz sezone 1970/71. Na program su se između ostalih potpisali: - Predrag Pepi Laković - Vojkan Borisavljević - Nebojša Komadina - Olivija Andrović - Nada Kasapić - Olga Dabetić - Ana Matić Đorđević - Zoran Đorđević - Ljiljana Šljapić - Nikola Milić - Nadežda Vukićević - Bata Paskaljević - Danica Aćimac - Gordana Kojadinović - Ljiljana Lašić - Bole Stošić Lepo očuvano. Pogledajte fotografije. potpis, autogram

Uverenje državne škole za medicinske sestre u Novom Sadu o završenoj jednogodišnjoj nižoj školi pomoćnice medicinskih sestara,iz 1947 godine,sa tragovima žutih fleka od stajanja.

Svedočanstvo Demokratska Federativna Jugoslavija Autonomna Vojvodina srez Prtrovgradski iz 1946 godine,sa tragovima žutih fleka od stajanja.

Cenovnik epp usluga `Radio Televizija Novi Sad` Jugoslavija,iz 1985 godine,prednja korica blago zaprljana,a zadnja presavijena.

Monografija `NAFTA-GAS` Novi Sad,OOUR `Građevinski Radovi` Zrenjanin Jugoslavija,izdata povodom 25 godina postojanja 1985 godine,u dobrom je stanju.

Sistemi za signalizaciju opasnosti dojave provale i požara `ENERGOINVEST` R.O. `SIGMA` Subotica Jugoslavija,iz 60-tih ili 70-tih godina,sa tragovima pisanja na prednjoj korici.