Predivan potpuno NOV, Balenciaga mantil. Dobila sam na poklon iz Italije. Na zalost bas mi je veliki. Skup ali savrsen deo garderobe. Sirok model,od 42 pa nadalje Obzirom da je placen 450 evra, Ako nije original onda je neshvatljivo kako je identican originalu. To mislim jer sam na sajtu gledala cene, ali kupljen je kao original Fantastican materijal, pada predivno, ima sakrivenu kapuljacu, sa strane sliceve koji se zakopcavaju, ma savrsen

100% original 25 x 20 cm signature, autograph, signed photo Morin O`Hara (engl. Maureen O`Hara; 17. avgust 1920 — 24. oktobar 2015) bila je irska glumica i pevačica poznata po brojnim ulogama u vestern filmovima. Rođena je 17. avgusta 1920. godine u Reneli, Okrug Dablin (Republika Irska), a preminula u 95. godini 24. oktobra 2015. u Bojsiju u američkoj saveznoj državi Ajdaho.

Dokument iz 1937. godine, sa potpisima oko 300 građana Podgorice, među kojima: - Nešo Šćepovič, gradonačelnik Podgorice - ing. Veliša Popović - ing. Blagota Radovic - Mióo Stijović - Jovan P. Vukćević, urednik `Zete` Nešo Šćepović bio je crnogorski biznismen i političar, koji je od 1925. do 1940. bio gradonačelnik Podgorice, tačnije 14 godina i sedam mjeseci, što govori o njegovoj popularnosti. Pričali su da je bio srdačan i energičan čovjek, posjedovao je trgovačke radnje, električnu centralu, hotel. Za njegovo vrijeme, napravljene su mnoge zgrade, doveo je struju Podgorici, do Skadarskog jezera sagradio željeznicu i uspostavio avionski saobraćaj sa Beogradom. Prvi avion je poletio 1938., što je narod komentarisao: “Avion Podgorica krstila ga Nešovica”. Bio je jedan od najbogatijih građana Podgorice i dobio je nadimak „Sirotinjska majka“ jer je često dijelio novac i hranu siromašnima. Kada su mu ljudi zahvaljivali na pomoći, njegov odgovor je bio “zahvaljujući vama ja sam gradonačelnik, vi ste me izabrali”. Kada je doveo struju Podgorici, jedan protivnik uvođenja električne energije je komentarisao: „Pošteni ljuđi dolazu doma za viđela, a skitači neka, tamo oni, lomu vratove“. Tags: Crna Gora, Podgorica Kao na fotografijama.

Vasko Popa potpis autograf autogram Svojeručni potpis pesnika Vaska Pope na naslovnoj strani knjige . Format lista 11,5 x 18,5 cm , Cena 6000 dinara

Nova, nekorišćena RESERVED štepana duža jakna nežne ili puder roze boje iz kolekcije ECO AWARE. Jakna je izuzetno lagana, štepana i punjena poliesterskim vlaknima, veoma topla. Nosiva je od jeseni do proleća. Zimi naravno preko nekog toplije džempera. Na njoj stoji oznaka veličine 42, po mom mišljenju odgovara osobama koje nose veličine 42/44, sve zavisi volite li uži ili komotniji model, ali najbolje da procenite po sledećim merama Širina ramena 42-44 cm Širina od pazuha do pazuha 59 cm Širina struka 60 cm Širina bokova oko 60 cm Dužina rukava 65 cm Dužina jakne 90 cm Sastav - 100% poliester

Sirovinski sastav kaputa: Poliester 100%. Sirovinski sastav postave: Viskoza 55%, poliamid 45%. Fiksna cena, mozete da vidite koja je cena na zvanicnom sajtu Odgovara i manjim velicinama kao oversize model Ramena: 44/45 D. rukava: 64 D. Kaputa:100 Obim struka: 54 Obim grudi: 52

Atelje 212, program predstave KUĆEVLASNIK I PALIKUĆE iz sezone 1959/60, na kojem su potpisi / autogrami 15 učesnika predstave: - Maja Čučković - Stanko Buhanac - Sima Ilić - Ljuba Tadić - Brana Kravljanac - Radomir Popović - Slobodan Aligrudić - Bekim Fehmiu - Zaga Marjanović - Milutin Butković - Margita Predić-Nušić - Ljubomir Draškić - Stojan Dečermić - Radmilo Ćurčić Petnaesti potpis / autogram ne mogu da identifikujem. Kao na fotografijama.

Overena kopija na 83 strana sa 45 fotografija i sema (12X17cm.) i 4 priloga.

Rajsferšlus ne radi i jedan lanac je ispao, imam ga i dalje samo nije namešten. Veličina možda može i za L. Kupljen u Francuskoj.

Velicina je XL Veoma je udobna i topla. Dimenzije: -duzina napred 80cm -duzina pozadi 85cm -duzina rukava bez ranfle 67cm + ranfla 3cm -duzina unutrasnjeg rukava 50cm -sirina ramena 42cm -sirina grudi-pazuh 53cm -sirina struka 49cm ( ima uckur za podesavanje ) -sirina obima 58cm

Odlična Reine Schurwolle bunda, izrađena od pravog krzna. Topla, prakticna za hladne dane. Moze da se nosi na 2 nacina, tj u gornjem delu ima duplo kopcanje. Perfektan odevni predmet za sva vremena. Mere: ramena 50cm, grudi 60cm, rukav 59cm, duzina 92cm, bocni slicevi 23cm. Bunda ima 3 mana, lako resive ( uokruzeno crvenim)- nedostaje unutrasnje dugme kod slica, jedna kopca je pukla, na jednom mestu je krzno blago `rasparano`. Cena svakako prilagođena.

Originalno, rukom pisano i potpisano pismo Tihomira Ostojića, upućeno Jugoslovenskoj Akademiji, iz 1916. Dr Tihomir Ostojić (Potiski Sveti Nikola, 17. jul 1865 — Beč, 18. oktobar 1921) je bio profesor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu, muzikolog, književni i pozorišni kritičar, istoričar književnosti, sekretar Matice srpske i dekan Filozofskog fakulteta u Skoplju. Već sa 11 meseci ostao je bez oca Rade. Odrastao je sa majkom Savetom (rođ. Firićaski), koja se preselila u Novi Sad, kako bi sinu obezbedila bolje obrazovanje. Osnovnu školu završio je u Potiskom Svetom Nikoli. Potom je pohađao gimnaziju u Novom Sadu, u kojoj će kasnije i predavati. Profesor mu je bio Jovan Grčić, koji ga je, prepoznavši njegov talenat za muziku, primio u svoju kuću, gde je ostao sve do mature. Tokom gimnazijskih dana bio je horovođa, čak je i komponovao, a od instrumenata je svirao klavir i violinu. Već kao gimnazijalac okušava se u književnom stvaranju. Preveo je krajem 1882. godine delo Hofnera - Svako je kovač svoje sreće. Kao pitomac Tekelijanuma studirao je filozofiju (germanistiku i slavistiku) u Budimpešti. Bio je vrlo aktivan u budimpeštanskom studentskom književnom društvu „Kolo mladih Srba”. Na redovnim sednicama društva čita svoje brojne pisane radove. Potpisuje se kao dopisnk Stražilova sa pseudonimom „Tih. Radova O.”. Iz studentskih dana potiču njegovi radovi iz srpske istorije i mali kritički ogledi. Profesorski ispit položio i doktorsku tezu o Dositeju Obradoviću (1894) odbranio je u Beču, kod čuvenog profesora Vatroslava Jagića. U Novosadskoj gimnaziji je radio od oktobra 1889. do 1911. godine kao profesor. Predavao je srpski, mađarski i nemački jezik, filozofiju, a povremeno i pevanje i gimnastiku. Kao svestran intelektualac, objavljuje niz knjiga o muzici, teoriji i izvođenju. Smatraju ga tada za profesora i „vrednog i zaslužnog muzičara” koji i dobro svira na klaviru. Po dolasku za katedru gimnazijsku u Novom Sad preuzeo je rukovođenje i dirigovanje gimnazijskim horom. Nižu se svake godine novi muzikalni naslovi: „Staro Karlovačko pjenije” za četiri glasa na note (1887. i 1890), „Srpsko narodno kolo” za glasovir (1891), „Srpski zvuci” pesme i igre za klavir (1892), te knjige o crkvenom notnom pevanju „Mala Katavasija... ”(1880. i 1894). Ostojić se tokom života najviše bavio Dositejem Obradovićem, a prvi u nizu radova o Dositeju javlja se 1894. godine. U matičinim „knjigama za narod” izdao je Dositejeve basne. Neumorni Tihomir je 1901. godine osnovao u Novom Sad prvo Sokolsko društvo, ali koje je radilo bez pisanih pravila. Rad se sastojao u telesnom vežbanju mladih dvaput nedeljno, a subotom su održani drugarski sastanci na kojima se razgovaralo o slovenskom zajedništvu. U Novosadskoj srpskoj čitaonici prof. Ostojić je bio potpredsednik. Na jednom od društvenih prela održanih u čitaonici on je marta 1902. godine održao predavanje pod nazivom: „Ima li Novi Sad uslova da postane središte ovostranih Srba?”. Godine 1905. on je potpredsednik Društva književnika, novinara i umetnika „Zmaj” u Sremskim Karlovcima. Jedna od društvenih aktivnosti bila je staranje o podizanju spomenika pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju. Bio je veliki i bliski prijatelj sa slikarom Urošem Predićem, kojeg je posetio u Orlovatu 1904. godine. Krajem 19. veka doktor filozofije Ostojić je okupio oko sebe grupu mlađih intelektualaca koji su tražili reforme u savremenom društvu. Oni su smatrali da promenu treba da inicira i predvodi Matica srpska. Reforme Matice srpske koje su se desile 1899-1900. godine njegovo su delo. Osnovao je časopis Pokret, koji je povremeno izlazio od 1899. do 1912. godine. U njemu je najčešće napadao Maticu srpsku, zahtevajući promene u načinu na koji je vođena ova institucija. Fokus kritike je bio na Letopisu i Biblioteci Matice. Ostojić je kao urednik šest godišta, od 1903. godine radio na modernizaciji `Kalendara Matice srpske`. Tihomir Ostojić se rano vezao za Maticu; od 1898. godine je član njenog Književnog odeljenja. Ostojić je 1911. godine izabran za sekretara Matice srpske, sa zadatkom da obnovi Maticu i uključi je u pokret nacionalnog preporoda. Na toj poziciji se vodio do marta 1920. godine i taj rad mu je uzet u penzioni staž. U okviru reformi osnovao stručna tela, „zborove”, za prosvećivanje, umetnost, istoriju, antropogeografiju i etnologiju, kao i za srpski jezik. Predložio je izmene u stipendiranju studenata, radio je na širenju članstva i uspostavljanju mreže poverenika, unapređenju edicije Knjige za narod i izdavačke delatnosti.[4]Uređivao je i Letopis Matice srpske od 1912. do 1914. godine. U listu Pozorište povremeno je objavljivao pozorišne kritike, što ujedno predstavlja i njegov prvi konakt sa Srpskim narodnim pozorištem (SNP). Za člana Pozorišnog odseka Društva za SNP izabran je 1904. godine, a za predsednika 1907. godine. Kao i u slučaju Matice srpske zahtevao je korenite reforme i modernizaciju pozorišta. Po izbijanju Prvog svetskog rata našao se na udaru austrougarskih vlasti, kao i drugi istaknuti srpski intelektualci u Monarhiji. Zbog disciplinske istrage koja je povedena protiv njega u Matici, a na zahtev komesara, zbog objavljivanja slika srpske vojske u Balkanskom ratu u Matičinom kalendaru za 1914. podneo je ostavku. Ostao je bez primanja, zarađujući tako što je pisao za zagrebačke časopise i skupljao podatke za Hrvatski biografski leksikon. Interniran je zbog „širenja srpske propagande” septembra 1914. godine u logor u Baju, pa u Sekešfehervar, gde je 1916. godine oboleo od tuberkuloze. I za vreme internacije, koju je proveo bolestan i u oskudici, neumorno je pisao. Objavio je tokom rata studiju o Branku Radičeviću u Radu JAZU u Zagrebu. U Novi Sad se vraća maja 1917. teškog zdravstvenog stanja. Oporavlja se na Fruškoj gori, a potom se ukljujučuje u političke pripreme za oslobođenje Vojvodine. Još tokom ratnih meseci vraća se na mesto sekretara Matice. Pošto mu je aprila 1920. ponuđeno mesto profesora i dekana (maja 1920) novoosnovanog Filozofskog fakulteta u Skoplju Ostojić je prihvatio ovu dužnost i napustio Novi Sad. Ministar prosvete donosi maja 1920. godine odluku, da se redovnom profesoru Skopskog univerziteta Ostojiću uračunaju u penzioni staž, sve dotadašnje godine (1889—1920) kao predavača i profesora Novosadske gimnazije i sekretara Matice srpske. Na funkciji se kratko zadržao, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Kao dekan u Skoplju dobio je Orden Sv. Save III stepena za prosvetni rad. U Skoplju je tokom te godine uspešnog rada osnovao „Naučno društvo”, kojim je predsedavao. Odlazi na lečenje u sanatorijum u Beču, gde je i umro 18. oktobra 1921. godine. „Jedan od najvećih Srba rodoljuba u Vojvodini, ozbiljni prosvetni i naučni radnik” sahranjen je 3. novembra 1921. godine na Novom groblju u Beogradu. Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije (od 1910) i dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Održavao je tokom života jake veze sa rodnim Semiklušom, koji je u znak pijeteta 1947. promenio ime u Ostojićevo. Napisao je i monografiju svog sela. Ulica u Novom Sadu i nekim drugim mestima, nosi njegovo ime. Bio je oženjen Jelenom, upravnicom više ženskih internata. Ona je nakon njegove smrti, od 1931. godine vodila u Somboru svoj „Veliki devojački internat”.

Poljna je naselje u Srbiji u opštini Trstenik u Rasinskom okrugu. Prema popisu iz 2011. bilo je 1250 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 1400 stanovnika).ULTRA RETKO,SVEDOCENJE CLANA GRUPE 501 U BORBI PROTIV PARTIZANA 1943 U NASELJU POLJNA.NAJVEROVATNIJE NASTALO U EMIGRACIJI,KUCANO PISACOM MASINOM NA 28 STRANICA VELIKOG FORMATA, 5 KARATA RUCNO NAPISANIH,SPOMINJU SE POZNATE CETNICKE VOJVODE OD MAJORA KESEROVICA...NIKADA OBJAVLJENO..JEDINSTVENO

BEATE HEYMANN jakna. Kombinacija puno materijala. Ramena 43cm,od miske do miske 52cm,rukavi 60cm i duzina 60cm.

Cena kozna jakna , postavljena, obucena par pta u odlicnom stanju. Oznacena velicina L ali odgovara M. Prelepa mekana koza sa pletenim delovima.

Zara jakna koza, boja konjak. Nošena jednom. Na prednjoj levoj strani ima 2 tackice jedva vidljive. Tako je kupljena.

Iz 1901 g. dosta dobro stanje, rupice ( 2-3 mm ) na pojedinim mestima presavijanja, dvolist formata 44x28 cm

Glas omladine zajednički broj omladinskih listova Vojvodine u čast polaska štafete 23.III.1980.,u dobrom je stanju.

Kožna jakna MONA kreacija Mirjana Marić Kao nova bez tragova nošenja Rukavi od vrata 74cm Pazuh 64cm Dužina 88cm

Poljoprivredno Dobro `Zrenjanin` u sastavu IPK `Servo Mihalj`,list radnog kolektiva broj 24 izašao maja 1980 godine,u dobrom je stanju.

PATRIZIA PEPE original mantil, trench coat. Bele boje, dupli dugmići, kao nov je. Jako kvalitetan materijal, kroj odlican. Ima kaiš. It 40, komotniji malo, S velicina po meni. Postavljen

Veoma lep,moderan ZARA mantil.Boja braon ali ne tamna, nego neka lepa senf boja sa zanimljivim pink detaljima sa unutrasnje strane. Tako da je baš efektan.posebno kada se podvrnu malo rukavi i kada se hoda. Dva džepa sa strane ,falta nazad, kaiš ,reveri,2reda zakopčavanja.veličina piše XS ali ZARINI brojevi su malo veći pa je to u stvari kao S veličina. Dimenzije su: Ramena42 cm od pazuha do pazuha 57 cm Dužina rukava 60 cm Dužina mantila 110 cm a kada se veže kaiš možete ga skratiti po želji. DIVAN JE ! Pogledajte i moju ponudu na alexiss kupinjdo!

ULTRA RETKO,JEDINSTVENO,3 PISMA I PAR KOVERTI KOJE JE HRVATSKI KNJIZEVNIK GUSTAV KRKLEC PISAO SVOJOJ PRVOJ ZENI PERSIDI KARSNIJEVIC SA KOJOM JE BIO U BRAKU OD 1919 DO 1925 GODINE,PISMA SU ORIGINALNA

Đački dnevnici, prozivnici iz Državne realne gimnazije u Smederevskoj Palanci, za II/3, III/3, IV/3 i V/3 odelenje.. Zapisi o prekidu škole zbog rata, pismenim zadacima, spiskovi nastavnika, sve ocene...na karo papiru u koricama od bloka br 3. od krutog kartona...pozadi lepljene marke na dve strane..

Специјална новогодишња честитка Председника ПредседништваСФРЈ Б. Јовићаза Нову 1991. годину, са својеручним , руком написаним (не штампаним) потписом председника СФРЈ. Израђена и жигосана као максимум карта са преклопом. На првој страни је грб СФРЈ у златотиску. Реткост.