Brošura proizvoda Supitox `VETERINARSKI ZAVOD` Subotica Jugoslavija,iz 70-tih ili 80-tih godina,sa tragovima žutih fleka od stajanja.

Bilten omladinska pruga ORA Šamac-Sarajevo,izašao 27.01.1978,probušen za fasciklu.

13 festival dela koji je održan od 30.05-01.06.1980 godine u Ljubljani,uz časopis doleze i bilteni brojevi 1 i 3,u dobrom su stanju.

St.DIEGO crna jakna Veličina S.Crne boje.NOVA,nenošena,fenomenalna jakna Jakna je unisex,postavljena,deblja,za hladnije dane Mere ramena 42-43 od šava do šava,poluobim 49-50cm rukavi 67cm,dužina jakne 64cm

Jakna kao sako obucena samo jednom, nova Nove I nekoriscene mindjuse na poklon.

Design lagana jakna Nova sa etiketom Velicina 36 Boja izmedju plave i zelene Ramena 39-40 Grudi poluobim 48-49 Duzina kraci deo 53 Duzi deo 66 Duzina rukava 62

Ukrojena lagana crna jakna .

Sisley Benetton group odlicna kvalitetna jakna za prolece, tanja, dvoslojna, ima postavu spolja materijal pamuk, poliamid i metalik vlakna, iznutra tanka postava od poliestera, spolja materijal diskretno ima metalik efekat u dobrom stanju, bez ostecenja, malo nosena / izguzvana u transportu naznacena italijanska vel 40, to je evropska 34 / XS, nosi se uz telo duzina od ramena 57cm sirina od pazuha do pazuha 45cm sirina ramena 37cm rukav od ramena 61cm slanje post expresom nakon evidentirane uplate

MOTIVI mantil Širina ramena 43 cm, dužina unutrašnjeg šava rukava / od ispod pazuha do ruba rukava/ 48 cm, dužina rukava od ramena 62 cm, poluobim od šava do šava ispod pazuha je 47 cm, dužina šava od pazuha do ruba artikla je 54 cm, dužina leđa 77 cm. Poluobim struka 44 cm, poluobim bokova 49 cm. Veličina na artiklu piše 42 ( italijanski 46), al ništa zajedničko nema sa tom veličinom, iako je kupljeno na `petit ` odeljenju, zato se vodite opisanim dimenzijama-odgovara evropskoj vel 36. Za sve dodatne informacije Vam stojim na raspolaganju. ❤ Poštovani, među mojim artiklima uglavnom ćete naći visoko pozicionirane svetske brendove i uglavnom su to artikli prirodnih materijala/ pamuk, svila, viskoza, lan, vuna/kašmir/ ili visoko kvalitetnih drugih sastava. Izvolite pogledajte i želim Vam svaki dan od srca nasmejan ❤

Originalno, rukom pisano i potpisano pismo Tihomira Ostojića, upućeno Jugoslovenskoj Akademiji, iz 1916. Dr Tihomir Ostojić (Potiski Sveti Nikola, 17. jul 1865 — Beč, 18. oktobar 1921) je bio profesor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu, muzikolog, književni i pozorišni kritičar, istoričar književnosti, sekretar Matice srpske i dekan Filozofskog fakulteta u Skoplju. Već sa 11 meseci ostao je bez oca Rade. Odrastao je sa majkom Savetom (rođ. Firićaski), koja se preselila u Novi Sad, kako bi sinu obezbedila bolje obrazovanje. Osnovnu školu završio je u Potiskom Svetom Nikoli. Potom je pohađao gimnaziju u Novom Sadu, u kojoj će kasnije i predavati. Profesor mu je bio Jovan Grčić, koji ga je, prepoznavši njegov talenat za muziku, primio u svoju kuću, gde je ostao sve do mature. Tokom gimnazijskih dana bio je horovođa, čak je i komponovao, a od instrumenata je svirao klavir i violinu. Već kao gimnazijalac okušava se u književnom stvaranju. Preveo je krajem 1882. godine delo Hofnera - Svako je kovač svoje sreće. Kao pitomac Tekelijanuma studirao je filozofiju (germanistiku i slavistiku) u Budimpešti. Bio je vrlo aktivan u budimpeštanskom studentskom književnom društvu „Kolo mladih Srba”. Na redovnim sednicama društva čita svoje brojne pisane radove. Potpisuje se kao dopisnk Stražilova sa pseudonimom „Tih. Radova O.”. Iz studentskih dana potiču njegovi radovi iz srpske istorije i mali kritički ogledi. Profesorski ispit položio i doktorsku tezu o Dositeju Obradoviću (1894) odbranio je u Beču, kod čuvenog profesora Vatroslava Jagića. U Novosadskoj gimnaziji je radio od oktobra 1889. do 1911. godine kao profesor. Predavao je srpski, mađarski i nemački jezik, filozofiju, a povremeno i pevanje i gimnastiku. Kao svestran intelektualac, objavljuje niz knjiga o muzici, teoriji i izvođenju. Smatraju ga tada za profesora i „vrednog i zaslužnog muzičara” koji i dobro svira na klaviru. Po dolasku za katedru gimnazijsku u Novom Sad preuzeo je rukovođenje i dirigovanje gimnazijskim horom. Nižu se svake godine novi muzikalni naslovi: „Staro Karlovačko pjenije” za četiri glasa na note (1887. i 1890), „Srpsko narodno kolo” za glasovir (1891), „Srpski zvuci” pesme i igre za klavir (1892), te knjige o crkvenom notnom pevanju „Mala Katavasija... ”(1880. i 1894). Ostojić se tokom života najviše bavio Dositejem Obradovićem, a prvi u nizu radova o Dositeju javlja se 1894. godine. U matičinim „knjigama za narod” izdao je Dositejeve basne. Neumorni Tihomir je 1901. godine osnovao u Novom Sad prvo Sokolsko društvo, ali koje je radilo bez pisanih pravila. Rad se sastojao u telesnom vežbanju mladih dvaput nedeljno, a subotom su održani drugarski sastanci na kojima se razgovaralo o slovenskom zajedništvu. U Novosadskoj srpskoj čitaonici prof. Ostojić je bio potpredsednik. Na jednom od društvenih prela održanih u čitaonici on je marta 1902. godine održao predavanje pod nazivom: „Ima li Novi Sad uslova da postane središte ovostranih Srba?”. Godine 1905. on je potpredsednik Društva književnika, novinara i umetnika „Zmaj” u Sremskim Karlovcima. Jedna od društvenih aktivnosti bila je staranje o podizanju spomenika pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju. Bio je veliki i bliski prijatelj sa slikarom Urošem Predićem, kojeg je posetio u Orlovatu 1904. godine. Krajem 19. veka doktor filozofije Ostojić je okupio oko sebe grupu mlađih intelektualaca koji su tražili reforme u savremenom društvu. Oni su smatrali da promenu treba da inicira i predvodi Matica srpska. Reforme Matice srpske koje su se desile 1899-1900. godine njegovo su delo. Osnovao je časopis Pokret, koji je povremeno izlazio od 1899. do 1912. godine. U njemu je najčešće napadao Maticu srpsku, zahtevajući promene u načinu na koji je vođena ova institucija. Fokus kritike je bio na Letopisu i Biblioteci Matice. Ostojić je kao urednik šest godišta, od 1903. godine radio na modernizaciji `Kalendara Matice srpske`. Tihomir Ostojić se rano vezao za Maticu; od 1898. godine je član njenog Književnog odeljenja. Ostojić je 1911. godine izabran za sekretara Matice srpske, sa zadatkom da obnovi Maticu i uključi je u pokret nacionalnog preporoda. Na toj poziciji se vodio do marta 1920. godine i taj rad mu je uzet u penzioni staž. U okviru reformi osnovao stručna tela, „zborove”, za prosvećivanje, umetnost, istoriju, antropogeografiju i etnologiju, kao i za srpski jezik. Predložio je izmene u stipendiranju studenata, radio je na širenju članstva i uspostavljanju mreže poverenika, unapređenju edicije Knjige za narod i izdavačke delatnosti.[4]Uređivao je i Letopis Matice srpske od 1912. do 1914. godine. U listu Pozorište povremeno je objavljivao pozorišne kritike, što ujedno predstavlja i njegov prvi konakt sa Srpskim narodnim pozorištem (SNP). Za člana Pozorišnog odseka Društva za SNP izabran je 1904. godine, a za predsednika 1907. godine. Kao i u slučaju Matice srpske zahtevao je korenite reforme i modernizaciju pozorišta. Po izbijanju Prvog svetskog rata našao se na udaru austrougarskih vlasti, kao i drugi istaknuti srpski intelektualci u Monarhiji. Zbog disciplinske istrage koja je povedena protiv njega u Matici, a na zahtev komesara, zbog objavljivanja slika srpske vojske u Balkanskom ratu u Matičinom kalendaru za 1914. podneo je ostavku. Ostao je bez primanja, zarađujući tako što je pisao za zagrebačke časopise i skupljao podatke za Hrvatski biografski leksikon. Interniran je zbog „širenja srpske propagande” septembra 1914. godine u logor u Baju, pa u Sekešfehervar, gde je 1916. godine oboleo od tuberkuloze. I za vreme internacije, koju je proveo bolestan i u oskudici, neumorno je pisao. Objavio je tokom rata studiju o Branku Radičeviću u Radu JAZU u Zagrebu. U Novi Sad se vraća maja 1917. teškog zdravstvenog stanja. Oporavlja se na Fruškoj gori, a potom se ukljujučuje u političke pripreme za oslobođenje Vojvodine. Još tokom ratnih meseci vraća se na mesto sekretara Matice. Pošto mu je aprila 1920. ponuđeno mesto profesora i dekana (maja 1920) novoosnovanog Filozofskog fakulteta u Skoplju Ostojić je prihvatio ovu dužnost i napustio Novi Sad. Ministar prosvete donosi maja 1920. godine odluku, da se redovnom profesoru Skopskog univerziteta Ostojiću uračunaju u penzioni staž, sve dotadašnje godine (1889—1920) kao predavača i profesora Novosadske gimnazije i sekretara Matice srpske. Na funkciji se kratko zadržao, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Kao dekan u Skoplju dobio je Orden Sv. Save III stepena za prosvetni rad. U Skoplju je tokom te godine uspešnog rada osnovao „Naučno društvo”, kojim je predsedavao. Odlazi na lečenje u sanatorijum u Beču, gde je i umro 18. oktobra 1921. godine. „Jedan od najvećih Srba rodoljuba u Vojvodini, ozbiljni prosvetni i naučni radnik” sahranjen je 3. novembra 1921. godine na Novom groblju u Beogradu. Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije (od 1910) i dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Održavao je tokom života jake veze sa rodnim Semiklušom, koji je u znak pijeteta 1947. promenio ime u Ostojićevo. Napisao je i monografiju svog sela. Ulica u Novom Sadu i nekim drugim mestima, nosi njegovo ime. Bio je oženjen Jelenom, upravnicom više ženskih internata. Ona je nakon njegove smrti, od 1931. godine vodila u Somboru svoj „Veliki devojački internat”.

Dva broja Politike 1. Poslednji broj za vreme vladavine Slobodana Miloševićeve 2. Prvi broj nakon 5.oktobra i demokratske revolucije

Stara karta FNRJ koja se sastoji od dva dela,sa tragovima žutih fleka od stajanja.

Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam. Veliki izbor goblena,motora za biciklu,punilica za kobasice,antikviteta,kolekcionarskih predmeta,ventilatora,kablova za podno i grejanje rasada i plastenika,biciklistickih pantalona,biciklistickih majica,etno predmeta,albuma,slicica,albuma za fotografije,razglednica,duboreza,brosura,knjiga,romana,filmova,serija, flasa,limenih kutija,intex,kombinezona za surf i ronjenje,steznika,lovackih sesira,ortoza,ploca,semena,znacki i još mnogo toga. HTELI BI DA KUPUJETE I PRODAJETE NA LIMUNDU I KUPINDU,LAKO JE,REGISTRUJTE SE NA http://www.limundo.com/ref/BobanT75 I KRENITE SA TRGOVINOM. POGLEDAJTE I http://www.kupindo.com/Clan/BobanT75/SpisakPredmeta

Ramena 40cm,od miske do miske 50cm,rukavi 60cm i duzina 63cm. 36/38 pise da je velicina. 100% pamuk,a postava 100% poliester.

Poljna je naselje u Srbiji u opštini Trstenik u Rasinskom okrugu. Prema popisu iz 2011. bilo je 1250 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 1400 stanovnika).ULTRA RETKO,SVEDOCENJE CLANA GRUPE 501 U BORBI PROTIV PARTIZANA 1943 U NASELJU POLJNA.NAJVEROVATNIJE NASTALO U EMIGRACIJI,KUCANO PISACOM MASINOM NA 28 STRANICA VELIKOG FORMATA, 5 KARATA RUCNO NAPISANIH,SPOMINJU SE POZNATE CETNICKE VOJVODE OD MAJORA KESEROVICA...NIKADA OBJAVLJENO..JEDINSTVENO

Letna jaknica Stefano S/M

Velika putna karta iz 1962.godine, u kartonskoj fascikli, izradio Vojnogeografski institut, Beograd, iz 4 dela, razmera 1:500000

BEATE HEYMANN jakna. Kombinacija puno materijala. Ramena 43cm,od miske do miske 52cm,rukavi 60cm i duzina 60cm.

KAREN MILLEN tanka jakna u vojničkom - militari fazonu. Maslinasto zelena, sa mnoštvo detalja, fazonskih dugmića, kaišem.. kao nova. S velicina, uk 8, us 4.

49% pamuk,47% poliester i 4% elastin. Ramena 39cm ,od miske do miske 42cm,rukavi 61cm i duzina 98cm.

ČLANSKA KARTA KPJ-KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE IZ 1952 GODINE. Stanje kao na slikama. Listovi se odvojili. Retko

Prelep kaputic Etam velicina s Kapuljaca se skida Prelep model Kao nov

Jakna canda 36 jednom obucena Može s I m. Krzno se skida sa kragne Uživo prelepa Kupljena u c&a.

Teksas jakna sako velicine s. Nosena par puta.

Lepa bundica ali posto sam je oprala odlepilo se platno od veštačkog krzna,to se ni ne vidi al moje je da kažem.Obim grudi 106cm,obim struka 94cm,dužina rukava 60cm.duzina bundice 67cm,širina ramena 46cm.