Muška zimska jakna - dužina 88 cm. mereno bez okovratnika - rukavi 74cm. sa ranflom . ramena 58 cm - pazuh 68 cm. sa rajsferšlusom i driher dugmadima 5 kom. jedan unutrašnji džep, džep na levom rukavu sa rajsferšlusom samo nema potezača bez obzira na to džep se otvara, rajsferšlus funkcioniše. Boja jakne je kao na slikama, OČUVANA, RASFERŠLUS METALNI, RANFLA NA RUKAVIMA BEZ OŠTEĆENJA, stanje jakne polovno bez oštećenja, celokupno odlična. na etiketi:NEW RECORDS XL OUTER: 65% POLYESTER, 35%COTTON LINING: 100% NYLON - postava made in ISRAEL B . M. DUBON

Kvalitetna kožna jakna sportskog, ravnog kroja, led boje, marke GICA SPORT, Made in Turqey. Veličina, na njoj piše broj 40, meni pre deluje da je 38, pogledajte mere širina ramena oko 40 cm (ranglan rukav) širina preko grudi oko 51 cm širina merena po donjoj ranfli 50 cm dužina 60 cm dužina rukava oko 56 cm (zavisi od širine ramena) Prirodna, meka koža. Postavljena bež postavom. Dva džepa, kopča se rajsferšlusom. Veoma očuvana, koža nigde oštećena, veoma mali uobičajeni tragovi korišćenja. Šaljem i kao preporučeno pismo jer je jeftinija poštarina. Za više kupljenih stvari GRATIS poštarina. Pogledajte i ostale moje oglase

Pasos iz 1962 ,kompletan sa vizama,pecatima.

pasos

jakna,eko koza,,novo ,M velicina Narandzasto crna jakna nova Poluobim grudi 44-46 Duzina 53,5 Duzina rukava 60 Ramena 36-39 Velicina M Model ustrucen

Dimenzije 31 x 45cm Odlicna ocuvanost od poznatih licnosti mozete prepoznati: David Bowie Elton John Demis Roussos Marc Bolan Elvis Presley Paul McCartney Rod Stewart Cat Stevens Jimi Hendrix Bryan Ferry Mick Jagger i drugi

U savrsenom stanju. Blago strukirana, sa prelepim detaljima na rukavima. Mekan materijal, imitacija prevrnute koze.

Znak koriscenja na ramenu mala ogrebotina, slikano posebno. Bocni dzepovi se kopcaju na driker. Odlicno je odradjena i na dodir je efekat prave koze, mekana je. Dimenzije: -duzina 59cm -duzina rukava 65cm -duzina unutrasnjeg rukava 50cm -sirina ramena 41cm -sirina grudi-pazuh 46cm -sirina oboda 46cm

Ženska sportska jakna marka Crivit Thinsulate 3M Insulation velicina M broj 38 dimenzija sirina ledja 42cm duzina 68cm rukavi 66cm veoma topla nepromociva otporna na vetar i kisu doneta iz Svedske vrlo dobro ocuvana.

Prodajem kao novu žensku texsas jaknu tzv gornjak marke:EDC-M veličine-40...vidi slike

Prodajem žensku texsas jaknu M veličine marke:wild girl jeans W-denim division-vidi slike

VIA CORTESA vrhunska Italy jakna, M tj. 38 Jakna je izvanredna u svakom smislu - najpre protiv kise, snega i vetra (nepropusna), potom vrhunski topla, i na kraju - toliko efektna u boji i dizajnu! Boja je metalik bakarna, nema napadan vec vrlo diskretan sjaj, kao na slikama. Uzivo je jos mocnija... toplo preporucujem! Kapuljaca nije predvidjena, ali postoji viskoa kragna...divna jakna u celini! duz 71 grudi 53 ramena 42 rukav 63

Jakna sportska za devojcice marka JFK velicina S broj 36 za decu 10-12 godina dimenzija sirina ledja 40cm duzina 68cm rukavi 57cm veoma topla doneta iz Nemacke kao nova vrlo dobro ocuvana.

Prodajem odlicnu jaknu veličine L marke:remax-maslinasto zelene boje-sa kapuljačom-sa postavom-100%-pamuk. Vidi slike

Mapa za sto Desk map Podloga za radni sto Kompletna dimenzija je 83,5 x 42,5 cm Izrađeno u OOUR Kartografija - TLOS zagreb 1979. Tisak: Litokarton - Osjek karta je odštampana na tvrdom i debelom kartonu i obavijeno je plastičnom folijom. Folija je u donjem levom uglu, obodno, u dužini od oko 10 cm. odvojena od plave plastične obloge. Ali, kao što se naslućuje na fotografiji, ravno i relativno uredno, popravljivo za veštiju osobu, ako je uopšte potrebno.

Zenska jakna, markirana, duga, topla, ide uz sve.

H&M parka, nošena nekoliko puta, odlično očuvana.

Pull &bear jakna crna M velicine dole dzepovi su lazni . Gore dva su pravi . Jakna je kao nova Ako imate pitanja pitajte tu sam za odg. Ramena 40cm Ispod pazuha 44cm Duzina 48cm Rukavi 59cm

Suština i ciljevi marksizma - Beograd, 1943 godine Propagandna knjižica na 14 numerisanih stranica iz perioda drugog sv. rata Format: 20,4 x 14 cm Oštećen donji desni ugao, iskrzan hrbat 1 cm. Pogledajte uveličane slike, pitajte... Slanje posle uplate na račun - postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može i vrednosnim pismo-poštarina u zavisnosti od vrednosti... Preporučena tiskovina na rizik kupca... 2

Teme i zahtevi za priznavanje prve izvidjacke zvezde - Odred izvidjaca Djuka Dinic Niš - Prikupio i sredio Zivota M. Ilic - izvidjacki instruktor 1969-1977 godina .

Ramena 45cm,od miske do miske 58cm,rukavi 70cm i duzina 69cm. 65% poliester i 35% pamuk. Rajfeslus radi.

Blažo Jovanović / Potpis na dokumentu iz 1961 Blažo Jovanović (Velje Brdo kraj Podgorice, 28. marta 1907. – Igalo, 4. februara 1976.), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Crne Gore, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. Rođen je 28. marta 1907. godine u selu Veljem Brdu, kod Podgorice. Potiče iz siromašne seljačke porodice, zbog čega je veoma rano počeo da radi, da bi zaradio za školovanje. Još kao gimnazijalac, pristupio je radničkom pokretu, a 1924. godine postao je član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Ubrzo posle primanja u Partiju postaje sekretar partijske ćelije u rodnom mestu. Posle završetka gimnazije u Podgorici, odlazi u Beograd gde najpre upisuje Medicinski, a potom prelazi na Pravni fakultet. Za vreme studija aktivno je učestvovao u radu studentskog pokreta na Beogradskom univerzitetu. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature kralja Aleksandra Karađorđevića, 1929. godine, Blažo, kao apsolvent prava, odlazi u Zagreb, gde se zapošljava u Sreskom sudu, kao zapisničar. Diplomirao je Pravnom fakultetu u Zagrebu, 1931. godine, i dobio mesto sudskog pripravnika u Sreskom sudu u Varaždinu. Dolaskom u Varaždin, Blažo je oživeo partijski rad u ovom mestu. Formirao je prve partijske ćelije, a potom i Mesni komitet, čiji je bio sekretar. Njegova partijska delatnost se kasnije proširila i na okolna mesta, pa je formiran i Okružni komitet KPJ za Varaždin, a Blažo je bio njegov sekretar tri godine. Uspeo je i da uspostavi partijsku vezu sa Zagrebom i Pokrajinskim komitetom KPJ za Hrvatsku. Krajem 1934. godine, premešten je u Okružni sud u Podgorici. Ali je ubrzo potom je napustio sudski posao i prešao u advokate. Povremeno se bavio i novinarstvom, bio je politički komentator u više crnogorskih listova: „Ceti“, „Slobodnoj misli“, „Glasu Crne Gore“ i dr. U periodu od 1934. do 1936. godine bio je sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak i Kosovo i Metohiju i član Centralnog komiteta SKOJ-a. Posle velike policijske provale u partijsku organizaciju u Crnoj Gori, 1936. godine, došlo je do rascepa partijske organizacije. Veliki broj komunista je pohapšen, određeni broj je prešao u Albaniju, a ostli su prešli u ilegalnost. Aktivno je učestvovao u organizovanju demonstracija na Cetinju, povodom hapšenja komunista, 1936. godine. Iako su demonstracije bile zabrnjene, okupilo se oko 2.000 ljudi i uspelo da probije žandarmerijsku blokadu i održi demonstracije na Belverdu, kod Cetinja. Prilikom pokušaja žandarma da rasture demonstracije ubijeno je šest, a ranjeno 33 demonstranata. Blažo je, kao jedan od glavnih organizatora, uhapšen i zabranjeno mu je kretanje van Crne Gore, na godinu dana. Vlado Dapčević, tada organizacioni sekretar SKOJ-a, koji je zajedno sa njim organizovao demonstracije, opisuje njegovu ulogu kao kukavičku.[1] Posle hapšenja Blažo prelazi u ilegalnost i aktivno nastavlja politički rad. Organizator je više štrajkova u Podgorici i Nikšiću. Bio je izabran za predsednika Radničko-seljačke stranke, preko koje je delovala tada ilegalna KPJ. Na izborima 1938. godine, dobio je najveći broj glasova za narodnog poslanika podgoričkog sreza, ali je iste noći posle izbora, skinut s poslaničke liste, zbog komunističkog delovanja. Godine 1938. na Sedmoj pokrajinskoj konferenciji izabran je za sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžk i Kosovo i Metohiju. Bio je jedan od organizatora Osme pokrajinske konferencije, održane 16. i 19. avgusta 1940. godine u selu Žugića Barama, kod Žabljaka. U radu ove konferencije učestvovalo je 30 delegata, kao i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito i član CK KPJ Ivan Milutinović. Blažo je konferenciji podneo politički referat i izabran za delegata za Petu zemaljsku konferenciju KPJ. Na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, održanoj oktobra 1940. godine u Zagrebu, izabran je za člana Centralnog komiteta KPJ. Takođe, tokom 1940. godine bio je slušalac kursa CK KPJ održanog u Zagrebu. Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, aktivno je učestvovao u organizovanju ustanka naroda Crne Gore. Učestvovao je na Majskom savetovanju KPJ u Zagrebu, na kome su donesene instrukcije za pokretanje Narodnooslobodilačke borbe. Kao sekretar PK KPJ za Crnu Goru, učestvovao je u radu svih sednica i savetovanja Pokrajinskog komiteta, kao i u organizovanju Trinaestojulskog ustanka. Posle splašnjavanja ustanka u Crnoj Gori i povlačenja partizanskih jedinica i Vrhovnog štaba NOPOJ-a iz Srbije, krajem 1941. godine učestvovao je u sređivanju stanja u partizanskim jedinicama i formiranju Glavnog štaba NOP odreda Crne Gore i Boke. U tom periodu vršio je nekoliko odgovornih funkcija: bio je organizacioni sekretar Pokrajinskog komiteta, politički komsara Glavnog štaba i komandant Zetskog NOP odreda. Kao komandant Zetskog NOP odreda rukovodio je partizanskom akcijom na jelinom Dubu, u Bratožićima, kada je uništeno 40 italijanskih kamiona i zarobljeno više vojnika i oficira. Učestvovao je u pripremi i radu Ostroške skupštine, održane 8. februara 1942. godine u manastiru Ostrog, na kojoj je izabrn Glavni Narodnooslobodilački odbor za Crnu Goru, Boku i Sandžak. Marta 1942. godine, zbog slabosti u radu, Vrhovni štab NOV i POJ je reorganizovao Glavni štab NOPO Crne Gore i Boke, a CK KPJ je reorganizovao Pokrajinski komitet KPJ za Crnu Goru i Boku. Tada je od svih starih članova ostao samo Blažo Jovanović, koji je preuzeo funkciju zamenika političkog komesara Glavnog štaba. Juna 1942. godine postavljen je za zamenika političkog komesara, tek formirane, Pete proleterske (crnogorske) NOU brigade. A septembra 1942. godine dobija specijalni zadatak, od generalnog sekretara KPJ i Vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita, da ide u Albaniju i pomogne albanskim komunistima u organizovanju oružane borbe. S grupom od 15 boraca, početkom oktobra krenuo je iz Prozora za Albaniju. U Albaniji je proveo osam meseci. Dao je veliku pomoć albanskim komunistima u organizovanju Prve konferencije Komunističke partije Albanije, kao i u organizovanju oružane borbe. Bio je predstavnik KPJ i Kominterne u KP Albanije. Posle povratka iz Albanije, u proleće 1943. godine imenovan je za političkog sekretara Pokrjainskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandžak. Bio je član Crnogorske antifašističke skupštine narodnog oslobođenja i Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Jugoslavije. Aprila 1945. godine Blažo Jovanović je postao prvi predsednik Vlade Narodne Republike Crne Gore i na toj dužnosti ostao je do 1953. godine. Od decembra 1953. do jula 1962. godine bio je za predsednik Narodne skupštine NR Crne Gore. Od 1943. do 1963. godine obavljao je dužnost sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, a kasnije Komunističke partije Crne Gore. Bio je prvi predsednik Narodnog fronta, a kasnije Saveza socijalističkog radnog naroda Crne Gore i prvi predsednik SUBNOR-a Crne Gore. Od 1940. do 1954. bio je član CK KPJ, a od 1954. do 1969. godine član Izvršnog komiteta CK SKJ. Od 1945. do 1963. biran je za poslanika Savezne skupštine, a od 1963. do 1975. godine bio je predsednik Ustavnog suda Jugoslavije. Učestvovao je na održavanju Prve konferencije evropskih ustavnih sudova i Pete međunarodne konferencije „Evropski mir putem prava“. Jula 1971. godine izabran je u Izvršni komitet Svetske organizacije pravnika „Svetski mir putem prava“, a 1973. godine učestvovao je na konferenciji ove organizacije. Autor je više političkih tekstova, kao i monografije „Aktuelna pitanja Ustavnog suda Jugoslavije“. Imao je čin rezervnog general-majora JNA i bio član Saveta federacije. Umro je 4. februara 1976. godine u Igalu, a sahranjen je u Titogradu. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i velikog broja stranih i jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 10. jula 1953. godine. Kao na fotografijama.

Siva jakna marke C&a-Canda velicine je m, ima uckur da se podesi struk , ima zip za zakopcanja i ove kopcice, na okovratniku ima uckure da se podesi kragna.Super stoji jakna i za prelazno vreme je, kao nova je, meni ej veca i zato sam je i nosila samo jednom i stoji mi .Evo mere: duzina 73 cm sirina pazuh pazuh 53 cm sirina ramena 42 cm duzina rukava 63 cm

Nekorišćena prolećno letnja pamučna jakna bež boje, neobičnog urbanog kroja, sa asimetričnim kopčanjem, postavljena, ruska kragna. Na njoj stoji oznaka veličine 42, po mom mišljenju odgovara osobama koje nose veličine 40/42, ali najbolje da procenite po sledećim merama Širina ramena 40-42 cm Širina od pazuha do pazuha 47-48 cm Širina struka oko 42 cm Dužina rukava 57 cm Dužina jakne 55 cm Visina ruske kragne 4 cm Sastav - 100% pamuk

Vasilije Kovačević Čile / Potpis na dokumentu iz 1961 Василије Ковачевић Чиле (Грахово, код Никшића, 14. јануар 1911 — Сан Франциско, 21. децембар 1961), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и генерални конзул ФНР Југославије у Сан Франциску и народни херој Југославије. Рођен је 14. јануара 1911. године у селу Грахову, код Никшића. Био је девето дете у породици сердара Петра Ковачевића. После завршене основне школе, у родном месту, уписао се у гимназију у Никшићу, у којој је завршио шест разреда. Из гимназије је искључен 1931. године, због инцидента са професорима гимназије. Искључен је из свих школа у земљи, без права на даље школовање.[1] Године 1932. запослио се у Београду, у предузећу „Траверза“, где је радио до априла 1934. године, када је послат на одслужење војног рока у Бању Луку. Као члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) активно је политички деловао међу војницима, због чега је 14. децембра 1934. године ухапшен. До 10. фебруара 1936. године био је у војном затвору, оптужен по Закону о заштити државе, да је као вођа група од једанаест војника и подофицира организовао и водио комунистичку пропаганду међу подофицирима и војницима. На процесу је ослобођен због недостатка доказа. После завршетка војног рока, враћа се у Београд и запошљава у листу „Политика“. Полиција га поново хапси 1. марта 1937. године, али је 1. децембра исте године, због недостатка доказа, пуштен. Заједно са братом Мирком, до његовог одласка у Шпанију, играо је фудбал у Спортском друштву „Раднички“. У периоду од 1939. до 1941. године живео је илегално. Био је повезан с Мустафом Голубићем, и с њим радио на специјалним задацима Партије. Рат га је затекао у Београду. Успео је да избегне хапшење које је Гестапо организовао и крајем јуна 1941. године одлази из Београда у Црну Гору.[2] У време Тринаестојулског устанка, Чиле се налазио у Граховском партизанском батаљону. У јесен 1941. године, учествовао је у борби на Вилусима, с групом коју је предводио Сава Ковачевић, када је заробљено неколико италијанских тенкова. У борби код Црквица, изнад Рисна, децембра 1941. године, био је тешко рањен.[2] Почетком 1942. године упућен је у Херцеговину, на дужност политичког комесара Љубомирског партизанског батаљона. После тога, био је комесар Првог, Другог, па Трећег херцеговачког батаљона. После повлачења партизанских јединица у Босну, од маја до децембра 1942. године, радио је као илегалац у Грахову и околини. Децембра 1942. године заједно са братом Војом, одлази у Врховни штаб НОВ и ПОЈ, који се тада налазио у западној Босни. У маршу који је трајао 21 дан, прелазе пут од Црне Горе, преко Херцеговине и Далмације, до Ливна. У Врховном штабу реферисали су о ситуацији у Црној Гори и Херцеговини. Учествовали су на Првом конгресу Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), као делегати омладине Црне Горе.[2] Јануара 1943. године, с групом бораца упућен је у Херцеговину и Црну Гору. Маја 1943. године постављен је за контраобавештајног официра Прве пролетерске дивизије. Од јула до марта 1944. године радио је у Одељењу за заштиту народа (ОЗНА) при Врховном штабу. Почетком марта 1944. године упућен је на рад у Главни штаб НОВ и ПО Србије. Од доласка у Србију до почетка 1945. године радио је у ОЗНА за Србију. На рад у ОЗНА Југославије прешао је 1945. године, и остаје до јуна 1946. године. Тада постаје шеф Југословенске комисије за ратне злочинце у Аустрији и америчкој зони Немачке, акредитован код Контролног војног савета за Аустрију и Немачку. На тој дужности остаје до октобра 1948. године.[2] Новембра 1948. године враћа се у Београд и ради у Управи државне безбедности (УДБА). Био је веома активан и у друштвено-политичким организацијама, један је од иницијатора обнављања Спортског друштва „Раднички”.[2] Године 1952. године премештен је у Министарство иностраних послова, а затим постављен за саветника југословенске амабасаде у Канади. Од 1957. до 1960. године био је начелник Четвртог одељења у Савезном секретаријату за иностране послове (ССИП). 1960. године постављен је на дужност генералног конзула ФНРЈ у Сан Франциску. На тој дужности је, 15. децембра 1961. године, преминуо. Сахрањен је 21. децембра 1961. године у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.[2] Читава његова породица је учествовала у Народноослободилачкој борби, а од седморице браће њих тројица — Мирко, Војо и Василије су проглашени народним херојима. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден за храброст и др. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године. Kao na fotografijama.