Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
101-125 od 9389 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Vasilije Kovačević Čile / Potpis na dokumentu iz 1961 Василије Ковачевић Чиле (Грахово, код Никшића, 14. јануар 1911 — Сан Франциско, 21. децембар 1961), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и генерални конзул ФНР Југославије у Сан Франциску и народни херој Југославије. Рођен је 14. јануара 1911. године у селу Грахову, код Никшића. Био је девето дете у породици сердара Петра Ковачевића. После завршене основне школе, у родном месту, уписао се у гимназију у Никшићу, у којој је завршио шест разреда. Из гимназије је искључен 1931. године, због инцидента са професорима гимназије. Искључен је из свих школа у земљи, без права на даље школовање.[1] Године 1932. запослио се у Београду, у предузећу „Траверза“, где је радио до априла 1934. године, када је послат на одслужење војног рока у Бању Луку. Као члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) активно је политички деловао међу војницима, због чега је 14. децембра 1934. године ухапшен. До 10. фебруара 1936. године био је у војном затвору, оптужен по Закону о заштити државе, да је као вођа група од једанаест војника и подофицира организовао и водио комунистичку пропаганду међу подофицирима и војницима. На процесу је ослобођен због недостатка доказа. После завршетка војног рока, враћа се у Београд и запошљава у листу „Политика“. Полиција га поново хапси 1. марта 1937. године, али је 1. децембра исте године, због недостатка доказа, пуштен. Заједно са братом Мирком, до његовог одласка у Шпанију, играо је фудбал у Спортском друштву „Раднички“. У периоду од 1939. до 1941. године живео је илегално. Био је повезан с Мустафом Голубићем, и с њим радио на специјалним задацима Партије. Рат га је затекао у Београду. Успео је да избегне хапшење које је Гестапо организовао и крајем јуна 1941. године одлази из Београда у Црну Гору.[2] У време Тринаестојулског устанка, Чиле се налазио у Граховском партизанском батаљону. У јесен 1941. године, учествовао је у борби на Вилусима, с групом коју је предводио Сава Ковачевић, када је заробљено неколико италијанских тенкова. У борби код Црквица, изнад Рисна, децембра 1941. године, био је тешко рањен.[2] Почетком 1942. године упућен је у Херцеговину, на дужност политичког комесара Љубомирског партизанског батаљона. После тога, био је комесар Првог, Другог, па Трећег херцеговачког батаљона. После повлачења партизанских јединица у Босну, од маја до децембра 1942. године, радио је као илегалац у Грахову и околини. Децембра 1942. године заједно са братом Војом, одлази у Врховни штаб НОВ и ПОЈ, који се тада налазио у западној Босни. У маршу који је трајао 21 дан, прелазе пут од Црне Горе, преко Херцеговине и Далмације, до Ливна. У Врховном штабу реферисали су о ситуацији у Црној Гори и Херцеговини. Учествовали су на Првом конгресу Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ), као делегати омладине Црне Горе.[2] Јануара 1943. године, с групом бораца упућен је у Херцеговину и Црну Гору. Маја 1943. године постављен је за контраобавештајног официра Прве пролетерске дивизије. Од јула до марта 1944. године радио је у Одељењу за заштиту народа (ОЗНА) при Врховном штабу. Почетком марта 1944. године упућен је на рад у Главни штаб НОВ и ПО Србије. Од доласка у Србију до почетка 1945. године радио је у ОЗНА за Србију. На рад у ОЗНА Југославије прешао је 1945. године, и остаје до јуна 1946. године. Тада постаје шеф Југословенске комисије за ратне злочинце у Аустрији и америчкој зони Немачке, акредитован код Контролног војног савета за Аустрију и Немачку. На тој дужности остаје до октобра 1948. године.[2] Новембра 1948. године враћа се у Београд и ради у Управи државне безбедности (УДБА). Био је веома активан и у друштвено-политичким организацијама, један је од иницијатора обнављања Спортског друштва „Раднички”.[2] Године 1952. године премештен је у Министарство иностраних послова, а затим постављен за саветника југословенске амабасаде у Канади. Од 1957. до 1960. године био је начелник Четвртог одељења у Савезном секретаријату за иностране послове (ССИП). 1960. године постављен је на дужност генералног конзула ФНРЈ у Сан Франциску. На тој дужности је, 15. децембра 1961. године, преминуо. Сахрањен је 21. децембра 1961. године у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.[2] Читава његова породица је учествовала у Народноослободилачкој борби, а од седморице браће њих тројица — Мирко, Војо и Василије су проглашени народним херојима. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден за храброст и др. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године. Kao na fotografijama.
Prsten je napravljen je od prvoklasnog Hiruskog Celika 316L sa pozlatom 18K Ovaj prsten ne izaziva nikakve alergijske reakcije, ne ljusti se i ne gubi boju. Mozete se kupati sa njim , ne rdja i ne gubi svoj sjaj. Sirina prstena u gornjem delu : 15mm Unutrasnji precnik : 21mm i 21.5mm
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Brošura proizvoda Supitox `VETERINARSKI ZAVOD` Subotica Jugoslavija,iz 70-tih ili 80-tih godina,sa tragovima žutih fleka od stajanja.
Replika idola Svetovida pronađenog u Volinu (Poljska), izrađena od metala, posrebrena i patinirana. Kod Slovena, naročito zapadnih, SVETOVID je najviši bog, bog bogova, vezuje se za rat i pobedu i najčešće je predstavljan u liku ratnika i konjanika. `Četiri lica pod jednom kapom` znače da pruža zaštitu sa sve četiri strane sveta, da ujedno sve vidi i sve zna. Kažu da stara slovenska reč `svet` znači `snažan ili moćan` a `Vit/Vid` - `vladar` te bi Svetovid bio u stvari `moćni vladar`. Veličina priveska je 5,3 cm Pogledajte celokupnu našu ponudu inspirisanu srpskom, slovenskom (i pomalo vikinškom i keltskom) mitologijom https://www.kupindo.com/Clan/ROD-suveniri/SpisakPredmeta
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Stara karta FNRJ koja se sastoji od dva dela,sa tragovima žutih fleka od stajanja.
HRASTOV LIST U slovenskoj mitologiji, kao i u mitologijama svih drevnih civilizacija, HRAST je sveto drvo, ili DRVO ŽIVOTA koje, sa svojim večitim ili obnavljajućim zelenilom, kao osa sveta predstavlja sam život. Njegov vrh predstavlja prostor neba, a koren drveta - donji svet. U krošnji drveta borave bogovi na čelu sa Perunom, vladarem ljudi i gospodarom neba, a u korenju stabla je Veles, koji u svom drugom obliku (zmija ili zmaj) vlada podzemljem, odnosno svetom u kome obitavaju duhovi predaka. Zato je drvo hrasta naša spona sa bogovima sa jedne i precima sa druge strane, hram bogova i skup energija koje nas nadahnjuju, leče i ozdravljaju, štite i razvijaju svest i duhovnost. Veličina priveska je 2x3,5 cm Cena se odnosi na privezak na ogrlici od srnog voskiranog kanapa. Cena na lančetu od nerđejućeg čelika, kao na slici, je 1500,00+ptt Pogledajte celokupnu našu ponudu inspirisanu srpskom, slovenskom (i pomalo vikinškom i keltskom) mitologijom https://www.kupindo.com/Clan/ROD-suveniri/SpisakPredmeta
Dobrodošli u svet slovenske mitologije! KOLOVRAT, kolo Svaroga - simbol je Sunca, Života, neprestanog kruženja prirode i univerzuma. Može se naći u gotovo svim drevnim religijama, ali najviše kod Slovena. Naši preci su kolovrat nosili oko vrata, vezli na odeću, vojne zastave i urezivali na oružje, verujući da će im Sunce doneti pobedu i slavu, a tako je obično i bivalo. Sunčev kolovrat može da se okreće u smeru kazaljke na satu ili suprotnom, a može da se prikaže i u krugu, kada simbolizuje ciklus večnog kretanja univerzuma. Prečnik ovog priveska je 3,5cm. Postoji u dve boje - srebro i mesing, pa naznačite koju želite. Privesci, ogrlice i medaljoni ROD ® inspirisani srpskom i slovenskom mitologijom nisu od plemenitih metala, izrađeni su od kvalitetne metalne legure na bazi cinka, aluminijuma, bakra i magnezijuma, bez olova, kalaja i nikla (osim ako je posebno naglašeno `niklovan`), zatim su galvanizovani slojem srebra (ili mesinga) i na kraju patinirani. Ne preporučuje se kvašenje privezaka (zbog patine). Pogledajte celokupnu našu ponudu inspirisanu srpskom, slovenskom (i pomalo vikinškom i keltskom) mitologijom https://www.kupindo.com/Clan/ROD-suveniri/SpisakPredmeta