HYALURON 97%

100% original 25 x 20 cm signature, autograph, signed photo Morin O`Hara (engl. Maureen O`Hara; 17. avgust 1920 — 24. oktobar 2015) bila je irska glumica i pevačica poznata po brojnim ulogama u vestern filmovima. Rođena je 17. avgusta 1920. godine u Reneli, Okrug Dablin (Republika Irska), a preminula u 95. godini 24. oktobra 2015. u Bojsiju u američkoj saveznoj državi Ajdaho.

Batch 1603319A, slika 3. Niche unisex gurmanski Il Profvmo Chocolat Bambola parfem, original kao i sve moje stvari. Najlepsa cokolada ikada od onih koje sam ja probala / imala. Omamljujuca, nezna, rafinirana, izuzetno ukomponavana. Na mom profilu imate ponudu za dekant ko je zainteresovan. Cena je za ostatak u bocici od cc 43-44ml ( pakovanje od 50ml edp). Ukoliko imate dilemu vezano za kolicinu, originalnost i sl molim ne kupujte kod mene. Prema opisu sa Punig Mirisa, citiram `Chocolat Bambola od Il Profvmo je amber gurmanski miris za žene i muškarce. Chocolat Bambola je predstavljen 2011. Parfem je kreirao Silvana Casoli. Gornje note su Mango i Papaya; srednja nota je tamna čokolada; bazne note su cvijet badema, Cvet svile, Mimoza (Acacia), Cvet breskve i Cvet trešnje.

Milena Veinović - PANČEVO NA STARIM RAZGLEDNICAMA 1898-1941 Kulturno-istorijski i slikovni letopis Izdavač: Print art, Zavod za zaštitu spomenika kulture Datum izdavanja: 2007. godine Tvrd povez, 375 strana ISBN: 978-86-85667-02-2

Nova, nekorišćena anti aging krema za lice HYBRID ROSE REFINE & RE-YOUTH CREAM renomiranom brenda i kvalitetne prirodne kozmetike koju potpisuje JUDITH WILLIAMS Zapremina 100 ml KARAKTERISTIKE I DETALJI Sa vitaminom E i sojinim izoflavonima za normalnu kožu za 45+ Veoma aktivne matične ćelije hibrida ruže koje mogu pomoći da se stimuliše sastav kolagena kože. Koren ruže podstiče ujednačen ten, a kompleks fosfolipida i vitamina E sprečava aktivnost slobodnih radikala. Soi Isovla Vone može pomoći da se poboljša debljina kože i smanji hrapavost. Vitamin E stimuliše prirodnu obnovu ćelija i reguliše zadržavanje vlage u koži.

Dokument iz 1937. godine, sa potpisima oko 300 građana Podgorice, među kojima: - Nešo Šćepovič, gradonačelnik Podgorice - ing. Veliša Popović - ing. Blagota Radovic - Mióo Stijović - Jovan P. Vukćević, urednik `Zete` Nešo Šćepović bio je crnogorski biznismen i političar, koji je od 1925. do 1940. bio gradonačelnik Podgorice, tačnije 14 godina i sedam mjeseci, što govori o njegovoj popularnosti. Pričali su da je bio srdačan i energičan čovjek, posjedovao je trgovačke radnje, električnu centralu, hotel. Za njegovo vrijeme, napravljene su mnoge zgrade, doveo je struju Podgorici, do Skadarskog jezera sagradio željeznicu i uspostavio avionski saobraćaj sa Beogradom. Prvi avion je poletio 1938., što je narod komentarisao: “Avion Podgorica krstila ga Nešovica”. Bio je jedan od najbogatijih građana Podgorice i dobio je nadimak „Sirotinjska majka“ jer je često dijelio novac i hranu siromašnima. Kada su mu ljudi zahvaljivali na pomoći, njegov odgovor je bio “zahvaljujući vama ja sam gradonačelnik, vi ste me izabrali”. Kada je doveo struju Podgorici, jedan protivnik uvođenja električne energije je komentarisao: „Pošteni ljuđi dolazu doma za viđela, a skitači neka, tamo oni, lomu vratove“. Tags: Crna Gora, Podgorica Kao na fotografijama.

Prah sa mešavinom kompleksnih sastojaka i visokim sadržajem kolagena Sadrži velike količine hidroliziranog kolagena, uz dodatu hijaluronsku kiselinu i nekoliko antioksidanasa prirodnog porekla. Aktivni sastojci u sadržaju mogu doprineti smanjenju dubine bora, poboljšavaju hidrataciju i zategnutost kože, smanjuju upalu i iritaciju kože i štite ćelije od štetnog dejstva slobodnih radikala (npr. UV zračenje). Prah prijatnog ukusa citrusa ne sadrži konzervanse, veštačke boje, dodati šećer, gluten, soju, laktozu ili GMO. Kolagen potiče iz govedine, koja je bez čestica „BSE” (bolest ludih krava). Upotreba: Pomešati 1 porciju (17 g) sa 250 ml vode i uzimati 1 obrok dnevno! Kome preporučujemo? • Žene starosne dobi od 20 do 30 godina, kako bi sačuvale elastičnost kože i lakše se regenerisale nakon sunčanja (solarijuma) ili „noćnih izlazaka“. • Žene starosne dobi od 30 do 50 godina, radi smanjenja bora. • Svim muškarcima i ženama starijim od 50 godina, kako bi odložili starenje kože. • Tokom menopauze, za ublažavanje promena na koži, nastalih usled hormonskih poremećaja. • Osobama koje na koži lica imaju bubuljice, ožiljke ili ili pigmentne mrlje, za smanjenje upale (iritacije) i pomoć da koža poprimi ujednačeniji izgled. • U slučaju ekcema ili ožiljaka nakon hirurških ili kozmetičkih intervencija, kao i za olakšano formiranje novog kožnog tkiva. • Za žene koje planiraju trudnoću ili su se porodile, kako bi smanjile vidljivost strija nastalih tokom trudnoće. • Osobama koji su u procesu mršavljenja, kako bi smanjili vidljivost strija. • Osobama koje su naklonjene celulitu, kako bi poboljšali izgled kože. • Sportistima, kako bi smanjili vidljivost strija prouzrokovanih prekomernim rastom mišića. Sadržaj: 100 g Po porciji Hidrolizirani kolagen 59 g 10 g Alfa-lipoinska kiselina 588 mg 100 mg Hijaluronska kiselina 441 mg 75 mg Ekstrakt nara (DER: 45:1) 294 mg 50 mg • Elaginska kiselina 118 mg 20 mg Koenzim Q10 294 mg 50 mg Ekstrakt slatkog krompira (batat) (DER: 6:1; Ipomoea batatas) 235 mg 40 mg Karotinoid kompleks 88 mg 15 mg • Beta karotin 29,4 mg 5 mg • Likopen 29,4 mg 5 mg • Lutein 14,7 mg 2,5 mg • Zeaksantin 14,7 mg 2,5 mg Vitamin E (D-Alfa-Tokoferol) 29,4 mg 5 mg Ostali sastojci: Hidrolizirani kolagen (goveđi), maltodekstrin, limunska kiselina, alfa-lipoinska kiselina, aroma, natrijum-hijaluronat, ekstrakt nara (DER: 45:1; std. 45% elaginske kiseline; Punica granatum), zaslađivač (sukraloza), koenzim Q10, ekstrakt slatkog krompira batata (DER: 6:1; Ipomoea batatas), kompleks karotinoida (beta karotin, likopen, lutein, zeaksantin), sredstvo protiv zgrudnjavanja (silicijum dioksid), D-alfa-tokoferol Svi proizvodi su dodatno ispitani i imaju odobrenje Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Paket saljem Post Express-om, po uplati na moj racun 325930060046079445 u Vojvodjanskoj banci.(OTP BANka )

Where the Story Begins unisex parfem izrađen od pažljivo odabranih kvalitetnih sastojaka, drvene, cvetne, citrusne mirisne note. Izuzetno postojane mirisne note, parfem će zadovoljiti istančan ukus ljubitelja osvežavajućih cvetnih mirisnih kompozicija. Mirisne note (kreirane u Francuskoj):

Vasko Popa potpis autograf autogram Svojeručni potpis pesnika Vaska Pope na naslovnoj strani knjige . Format lista 11,5 x 18,5 cm , Cena 6000 dinara

Tečni puder Teint Idole Ultra Wear 050 Podloga Stik Teint Idole Ultra Wear Stick Podloga u stiku nove generacije, Teint Idole Ultra Wear Stick, omogućava Vam da ujednačite ton Vaše kože i doterate svoje lice kad ste vrlo aktivni ili u pokretu. Ova izuzetna formula nudi visok stepen pokrivenosti uz neverovatno lagan osećaj. Dostupna je u sasvim jednostavnom, praktičnom pakovanju, pa je možete poneti bilo gde sa sobom. A sada dolazi ono najbolje. . . jer se ovaj ultra prilagodljiv stik može koristiti kao podloga, za doterivanje šminke tokom dana, za postizanje prelepog izgleda i oblikovanje crta lica highlighting tehnikom ili tehnikom konturisanja. Profesionalni šminkeri i svi zaljubljenici u lepotu naprosto neće moći da mu odole

Nov, nekorišćen anti aging serum sa pumpicom renomiranom brenda i kvalitetne prirodne kozmetike koju potpisuje JUDITH WILLIAMS Zapremina 100 ml

100% ORIGINALAN ZENSKI PARFEM.

Black Ombre unisex parfem izrađen od pažljivo odabranih kvalitetnih sastojaka, ambera, citrusne, cvetne mirisne note. Izuzetno postojane mirisne note, parfem će zadovoljiti istančan ukus ljubitelja citrusnih mirisnih nota. Mirisne note (kreirane u Francuskoj):

Batch AC7 18030. Niche unisex parfem Jo Malone Oud Bergamot, original kao i sve stvari na mom profilu. Cologne Intense, unisex iz grupe cvetno drveno mošusnog mirisa. Cena je za ostatak parfema u bočici cc 90ml, fotografisano. Na mom profilu imate ponudu za dekant, kao i set originalnih testera. Na mom profilu imate ponudu za puno razlicitih niche/ indie niche- natural parfemskih brendova u razlicitim opcijama - mini parfemi, travel size, refill i ostatak u bocici. Parfem je inspirisan mirisnom tradicijom Bliskog Istoka, kroz svežu interpretaciju mirisa ouda sačinjenu od mirisnih nota bergamota, limuna, kedra, pomorandže i ouda. Besprekoran, postojan, savrsen. Ukoliko ste ljubitelj dizajnerske, atraktivne, perfektne, kvalitetne, ne uniformisane obuce, odece, aksesoara sa identitetom i stilom kod mene ćete pronaći puno takvih komada za sve prilike. Na mom profilu imate puno izvrsnog aksesoara, zgodnih za poklon sebi ili drugom ukljucujuci: nove esarpe, dizajnerski ogroman sal od najfinijeg kasmira i slicno. Mozete pogledati. Takođe imate dosta aksesoara, torbi/ obuce/ nakita razlicitih, savrsenih, uglavnom italijanskih brendova ukljucujuci i high-end brendove poput raznih sa mog profila. Na profilu je aktuelno veliko snizenje zbog preseljenja. Ukoliko imate neki omiljen predmet kod mene, a nije snizen, pisite ( mozda se dogovorimo).

KARTALIN HERBA – RUSKA 100% PRIRODNA MAST za ublažavanje simptoma psorijaze, atopijskog dermatitisa i ekcema sa klinički dokazanim dejstvom 100 ml BESPLATNA DOSTAVA na Vašu kućnu adresu na teritoriji Srbije Proizvođač: Astrofarma, Tomsk, Rusija Sinergija sibirskog nevena i solidola u ublažavanju simptoma psorijaze, atopijskog dermatitisa i ekcema Kartalin HERBA mast predstavlja efikasnu kombinaciju ekstrakta sibirskog nevena i solidola sa ostalim sastojcima koji pomažu u ublažavanju simptoma psorijaze, atopijskog dermatitisa i ekcema (ulja lavande, kamilice i eukaliptusa, salicilna kiselina, med, vitamini A i D, lizozim). Zahvaljujući sinergizmu svih sastojaka Kartalin HERBA mast deluje tako što: - omekšava i neguje suvu i hrapavu kožu - odstranjuje odumrle ćelije kože, dajući joj zdrav i gladak izgled - ima efekat ljuštenja - čuva odbrambeni mehanizam i funkcije Dozvola ministarstva zdravlja Srbije ANALIZE I RESENJA KARTALIN KREMA ZA TELO SRBIJA.pdf Kliničke studije koje su ispitivale efikasnost Kartalina u ublažavanju simptoma psorijaze, atopijskog dermatitisa i ekcema urađene su na Sibirskom Državnom Unverzitetu u Tomsku u Rusiji, na Medicinskoj akademiji za postdiplomske studije u Moskvi i u više specijalizovanih ruskih dermatoloških klinika. Kliničke studije su dokazale brz efekat Kartalina sa dugim periodima remisije. Nisu primećeni slučajevi alergijskih reakcija. Kartalin - mast guste konzistencije tamno-braon do svetlo-žute boje specifičnog mirisa. Način primene: Nanosi se na kožu (bez utrljavanja) 1 do 2 puta dnevno. Ukoliko se tretira veća površina kože, mast se uvodi postepeno. Sa primenom započeti nanošenjem masti na kožu nogu, kroz 3 dana na kožu ruku, a nakon naredna 3 dana nanositi i na ostale delove kože. S obzirom da Kartalin ne sadrži kortikosteroide, može se koristiti u dužem vremenskom periodu. U cilju postizanja stanja sa što dužim periodom remisije preporučuje se upotreba Kartalin masti u periodu od 2 do 4 meseca u zavisnosti od stepena oboljenja. Receptura je razvijena u laboratorijama ruskog proizvođača Astrofarma sa ciljem da se dobije što efikasniji proizvod u ublažavanju simptoma psorijaze, s obzirom da je incidenca pojave psorijaze česta u hladnim sibirskim predelima. Sastav: Ekstrakt sibirskog nevena Solidol Ulja lavande, kamilice i eukaliptusa Salicilna kiselina Med Vitamini A i D Lizozim Upozorenje: Proizvod se ne preporučuje osobama osetljivim na neki od sastojaka. Opšte preporuke u toku primene masti: - Ne upotrebljavati alkohol - Prekinuti ili smanjiti pušenje - Iz ishrane izbaciti jaja, masnu, prženu i ljutu hranu - Preporučuje se dovoljno sna - Ukoliko se posle kupanja javi osećaj suvoće kože, koristi neutralnu kremu - Ne preporučuje se istovremena primena sa hormonskim mastima - Ukoliko se na početku primene javi alergijska reakcija, ukloniti mast i konsultovati lekara - Ne preporučuje se dugotrajno izlaganje suncu Pakovanje: 100 ml Proizvođač: Astrofarma, Tomsk, Rusija

Originalno i autentično pismo koje je 1879 godine Patrijarhu Germanu Anđeliću (u to vreme episkopu), uputio Jozef Podhradski. ______________________________________________________________________________________ German Anđelić (svetovno Grigorije Anđelić, 10. avgusta 1822, Sremski Karlovci — 26. novembra 1888, Sremski Karlovci) je bio mitropolit karlovački i patrijarh srpski i jedan od braće Anđelića. ______________________________________________________________________________________ Jozef Podhradski (svk. Jozef Podhradský; Skalica (Slovačka), 19. april 1823 — Jagodina, 13. novembar 1915) je bio slovački profesor, evangelistički sveštenik, urednik listova, publicista i prevodilac. ____________________________________________________________________________________ Kao na fotografijama.

Niche unisex Ex Nihilo Bois d`Hiver parfem, original kao i sve moje stvari. Cena je za dekant od 10ml. Dekantujem u nove staklene bocice sa rasprsivacem. Besprekoran brend, sinonim za francuski luksuz. Slova na bocici su malo deformisans od koriscenja, nevazno za sam parfem ali je vazno da znate. Na mom profilu imate ponudu za ceo parfem, ostatak u bocici. Prema opisu sa Punog Mirisa `Bois d`Hiver od Ex Nihilo je drveni cvjetni mošusni miris za žene i muškarce. Bois d`Hiver je predstavljen 2014. Parfem je kreirao Givaudan. Gornje note su Kardamon i Ružičasti biber; srednje note su Ekstrakt belog kedra, Heliotrop i Ciklama; bazne note su pačuli, Sandalovo drvo, mošus i Cypriol Oil ili Nagarmotha.`

str. 77 , 11 x 18 cm, stenje LOSE s blagoslovom njegovog preosvestenstva episkopa zickog gospodina nikolaja stampa : Ced. Milosevica, kraljevo Žiča je srpski srednjovekovni manastir iz prve polovine 13. veka, koji se nalazi u blizini Kraljeva i pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkva. Podigao ju je prvi kralj Srbije iz dinastije Nemanjića, Stefan Nemanjić (veliki župan 1196—1217, kralj 1217—1228), od 1206. do 1221. godine. Stefan Prvovenčani je takođe naredio da se budući kraljevi Srbije krunišu u Žiči. Značajnu ulogu u podizanju manastira imao je i njegov brat, Sveti Sava (1219—1233). Posle sticanja crkvene samostalnosti 1219. godine, u Žiči je smešteno sedište autokefalne srpske arhiepiskopije. Početkom poslednje decenije XIII veka, manastir je stradao u napadu Tatara, posle čega je sedište arhiepiskopije preneto u Svete Apostole kod Peći, a sam manastir je početkom 14. veka obnovio kralj Milutin (1282—1321). Tokom srednjeg veka, u Žiči su ustoličavani episkopi i ovenčavani kraljevi iz dinastije Nemanjića, zbog čega je poznata i kao Sedmovrata. Glavna manastirska crkva, podignuta u Raškom stilu, posvećena je Vaznesenju Hristovom (Svetom Spasu) i prema mišljenju akademika i istoričara umetnosti Vojislava J. Đurića crkva Vaznesenja Hristovog kada je bila gotova, postala je uzor i ostala to kroz čitav 13. vek, time je u istoriji raškog graditeljstva, kao zametak novog razdoblja, zauzela ključno mesto. U njenoj unutrašnjosti nalaze se dva sloja živopisa: stariji, nastao oko 1220. godine i pripada tzv. Zlatnom dobu srpskog slikarstva mlađi, nastao početkom XIV veka i pripada slikarstvu iz doba kralja Milutina, stvaranog pod uticajem Renesanse Paleologa za koje se može reći da su reprezentativni primeri slikarstva svog doba. Unutar manastirskog kompleksa, istočno od glavne crkve, nalazi manja crkva, posvećena svetim Teodorima Tironu i Stratilatu, podignuta u 14. veku. Tokom perioda osmanske vladavine manastir je u više navrata zapusteo, nakon čega je obnavljan. Između Prvog i Drugog svetskog rata, manastir je doživeo veliku obnovu, a najopsežniji radovi na njegovoj konzervaciji, izvedeni su nakon zemljotresa koji je tu oblast pogodio 1987. godine. Manastir Žiča je 1979. godine proglašen za spomenik kulture od izuzetnog značaja i nalazi se pod zaštitom Republike Srbije. Postojale su Žičke povelje. ------------------------------------------- Nikolaj Velimirović (svetovno Nikola Velimirović; Lelić, kod Valjeva, 23. decembar 1880/4. januar 1881. — Libertivil, 18. mart 1956) bio je episkop ohridski i žički, istaknuti teolog i govornik, otuda je nazivan Novi Zlatousti. Nikolaj Velimirović je novokanonizovani srpski svetitelj kao Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički. NJegovo rođeno ime je Nikola. U mladosti je teško oboleo od dizenterije i zakleo se da će posvetiti svoj život Bogu, ako preživi. Preživeo je i zamonašio se pod imenom Nikolaj. Velimirović je školovan na Zapadu i u mladosti je bio velik zastupnik liberalnih ideja i ekumenizma. Takođe je primljen u sveštenstvo i brzo je postao važna ličnost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno u odnosima sa Zapadom. U međuratnom periodu postao je predvodnik pravoslavnih bogomoljaca i okrenuo se antievropejstvu i konzervativizmu. Osnivač je desničarske političke ideologije svetosavskog nacionalizma. Smatra se duhovnim inspiratorom LJotićeve organizacije ZBOR. Često je kritikovan zbog antisemitskih stavova. Kada su u Drugom svetskom ratu Nemci okupirali Jugoslaviju, Velimirović je stavljen u kućni pritvor i na kraju odveden u logor Dahau, gde je proveo tri meseca pre nego što su ga Nemci oslobodili da bi pomogao u obrazovanju objedinjavanju jugoslovenskih kvislinga protiv nadiruće NOVJ i Crvene armije. Po završetku rata, Velimirović je odlučio da se ne vrati u Jugoslaviju, u koju su na vlast došli komunisti. Umesto toga, 1946. emigrirao je u Ameriku, gde je i ostao do svoje smrti 1956. Centralno mesto u Velimirovićevim razmišljanjima činila je kritika humanizma, evropske civilizacije, materijalističkog duha i sl. O Evropi je mislio kao o velikom zlu kojeg se treba čuvati, i prezirao je njenu kulturu, nauku, progres. Episkop Nikolaj je bio duboko očaran srpskom prošlošću nemanjićkog perioda pa je ona, po njemu, trebalo da bude paradigma nove srpske stvarnosti. Velimirović je snažno podržavao jedinstvo svih pravoslavnih crkava i upostavio je dobre odnose sa anglikanskom i Američkom episkopalnom crkvom. Uvršten je među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Nikolaj je rođen 23. decembra 1880, po julijanskom, tj. 4. janaura 1881. po gregorijanskom kalendaru. Rodio se u selu Leliću, nedaleko od Valjeva, na padinama planine Povlena. NJegovi roditelji, Dragomir i Katarina, bili su prosti zemljoradnici i pobožni hrišćani, naročito majka. Na krštenju je dobio ime Nikola. O poreklu porodice Velimirović postoje dva stanovišta. Jedno je da su oni poreklom iz Zagarača iz Katunske nahije, a drugo je da su oni poreklom iz Banjana, starohercegovačkog plemena. Poznato je da se porodica doselila u Lelić krajem 18. veka iz Osata u Bosni. Svoje obrazovanje Nikola je otpočeo u manastiru Ćelije, gde ga je otac odveo da se opismeni makar toliko „da zna čitati pozive od vlasti i na njih odgovarati“, pa da ga onda zadrži na selu kao hranitelja i „školovanog“ čoveka. Od prvih dana pokazivao je svoju izuzetnu revnost u učenju. NJegovu darovitost zapazio je i njegov učitelj Mihajlo Stuparević i preporučio mu nastavak školovanja u valjevskoj gimnaziji, gde se Nikola pokazao kao dobar đak, iako je, da bi se školovao, služio u varoškim kućama, kao i većina đaka u to vreme. Po završetku šestog razreda gimnazije, Nikola je konkurisao u Vojnu akademiju, ali ga je lekarska komisija odbila, jer je bio „sitan“ i nije imao dovoljan obim grudi. Odmah po odbijanju ove komisije, Nikola podnosi dokumenta za beogradsku Bogosloviju, gde je bio primljen, iako opet ne bez teškoća, navodno zbog slabog sluha za pevanje. Kao učenik Bogoslovije je bio uspešan. NJegovo isticanje u naukama bilo je rezultat sistematskog rada. U svome školskom učenju nije se držao samo skripti i udžbenika, nego je čitao i mnoga druga dela od opšte-obrazovnog značaja. Do svoje 24. godine već je bio pročitao dela NJegoša, Šekspira, Getea, Voltera, Viktora Igoa, Ničea, Marksa, Puškina, Tolstoja, Dostojevskog i drugih. Posebno je u bogosloviji bio zapažen svojim mislima o NJegošu, koga je kao pesnika i mislioca voleo i još u valjevskoj gimnaziji dobro prostudirao. Za vreme školovanja u Beogradu Nikola je zbog stanovanja u memljivom stanu i slabe ishrane dobio tuberkulozu od koje je godinama patio. Po svršetku bogoslovije je kraće vreme bio učitelj u selima Dračiću i Leskovicama, više Valjeva, gde je izbliza upoznao život i duševno raspoloženje srpskog seljaka i gde se sprijateljio sa sveštenikom Savom Popovićem, izbeglim iz Crne Gore, sa kojim je išao po narodu i pomagao mu u parohijskim poslovima. Letnje raspuste Nikola je, po savetu lekara, provodio na moru, tako da je tada upoznao i sa ljubavlju opisao život Bokelja, Crnogoraca i Dalmatinaca. Već u bogosloviji pomagao je proti Aleksi Iliću u uređivanju lista „Hrišćanski vesnik“, u kome je i nekoliko godina objavljivao svoje prve dopise i radove. Posle toga, Nikola je bio izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima, državnim stipendistima, pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu. Izabrao je tada rađe studiranje u Evropi, na starokatoličkom fakultetu u Bernu, a zatim je prošao studirajući i Nemačku, Englesku i Švajcarsku, a nešto kasnije i Rusiju. Svoje studije u Bernu Nikolaj je, u svojoj 28. godini, okončao doktoratom iz teologije, odbranivši disertaciju pod naslovom „Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve“.[2] Sledeću 1909. godinu Nikola je proveo u Oksfordu, gde je pripremao doktorat iz filosofije i zatim ga u Ženevi, na francuskom, i odbranio („filosofija Berklija“). Vrativši se iz Evrope Nikolaj se, u jesen 1909, razboleo od dizenterije i u bolnici ležao oko 6 nedelja. On se uskoro i monaši u manastiru Rakovici i postaje jeromonah Nikolaj (20. XII 1909). Po povratku sa studija trebalo je, po tadašnjem zakonu, nostrifikovati svoje diplome, ali kako nije imao punu svršenu gimnaziju, morao je polagati sedmi i osmi razred i veliku maturu, da bi tek onda mogao predavati u Bogosloviji. Ipak, pre no što je postao suplent u Bogosloviji, upućen je od mitropolita Srbije Dimitrija u Rusiju, gde je proveo godinu dana, najviše putujući po širokoj Rusiji i upoznajući njen crkveni život, dušu ruskog čoveka i njegove svetinje. Za to vreme napisao je i svoje prvo veće delo — studiju „Religija NJegoševa“. Kao suplent Bogoslovije Sv. Save u Beogradu Nikolaj je predavao filosofiju, logiku, psihologiju, istoriju i strane jezike. No on nije mogao ostati u okvirima Bogoslovije. On zato počinje da piše, govori i objavljuje. Počinje sa besedama po beogradskim i drugim crkvama širom Srbije, pa onda drži i predavanja na Kolarčevom univerzitetu i drugim mestima. Govorio je uglavnom na teme iz života. Istovremeno, Nikolaj objavljuje u crkvenim i književnim časopisima svoje članke, besede i studije: o NJegošu, o Ničeu i Dostojevskom i na druge filosofsko-teološke teme. Godine 1912. pozvan je u Sarajevo na proslavu lista „Prosveta“, gde se upoznao sa najviđenijim predstavnicima tamošnjih Srba: Ćorovićem, Dučićem, Šantićem, Grđićem, LJubibratićem i drugima. Poznate su tadašnje njegove reči da su „svojom velikom ljubavlju i velikim srcem Srbi Bosanci anektirali Srbiju Bosni“, što je u eri austrijske aneksije bilo izazovno, pa je pri povratku u Beograd skinut sa voza u Zemunu i zadržan nekoliko dana. Iste austrijske vlasti nisu mu dozvolile da sledeće godine otputuje u Zagreb i govori na tamošnjoj proslavi NJegoša, no njegova je beseda ipak u Zagreb dospela i bila pročitana. Narodni rad Nikolajev nastavlja se još više kada je uskoro Srbija stupila na put ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srpskog i ostalih Jugoslovenskih naroda. U sudbonosnim danima ratova, od 1912. do 1918. godine, Nikolaj aktivno učestvuje. Nikolaj je živo i aktivno učestvovao i u tadašnjem crkvenom životu, mada je imao kritičkih primedbi na rad i ponašanje izvesnih crkvenih ljudi. NJegova je, međutim, kritika bila pozitivna (on se ubrzo razišao sa protom Aleksom iz „Hrišćanskog vesnika“ zbog negativnih pogleda ovoga na stanje u Srpskoj Crkvi) i takva je ostala do kraja života. Aprila meseca 1915. godine Srpska vlada je uputila Nikolaja iz Niša u Ameriku i Englesku (gde je ostao do aprila 1919) u cilju rada na nacionalnoj srpskoj i jugoslovenskoj stvari. On je po Americi, i zatim Engleskoj, držao brojna predavanja: u crkvama, univerzitetima, hotelima i po drugim ustanovama, boreći se na taj način za spas i ujedinjenje Srba i Južnoslovenskih naroda. Već avgusta 1915. godine on je na velikom zboru u Čikagu objedinio i pridobio za jugoslovensku stvar (program Jugoslovenskog odbora) veliki broj naroda i sveštenstva, i to ne samo pravoslavnog, nego i rimokatoličkog, unijatskog i protestantskog, koji su tada javno izrazili želju za oslobođenjem i ujedinjenjem sa Srbijom. Veliki broj dobrovoljaca iz Amerike otišao je tada na Solunski front, tako da zaista nije neosnovano ono izneto mišljenje (od engleskog Načelnika armije) da je „otac Nikolaj bio treća armija“ za srpsku i jugoslovensku stvar, jer je njegov doprinos tada zaista bio veliki. Nikolaj je u ovo vreme iznosio i ideju o ujedinjenju svih Hrišćanskih crkava. I od tada se on posebno sprijateljio sa Anglikanskom i Episkopalnom crkvom. Takođe je u to vreme pomagao i grupu naših studenata u Oksfordu, gde je jedno vreme i predavao. Po završetku rata, dok je još bio u Engleskoj, izabran je (12/25. marta 1919) za episkopa žičkog, odakle je ubrzo, krajem 1920, premešten u Ohridsku eparhiju. Tih godina slan je u mnoge crkvene i narodne misije: u Atinu i Carigrad, u Svetu goru, u Englesku i Ameriku. Nikolaj je učestvovao i na konferencijama za mir, na ekumenskim crkvenim susretima i skupovima, na konferencijama Hrišćanske zajednice mladih u svetu, na Svepravoslavnim konsultacijama. No naročito treba istaći njegovu pastirsku službu u Ohridskoj eparhiji od 1920. do 1931. godine i potonjoj Ohridsko-bitoljskoj eparhiji od 1931. do 1936. godine[4], a zatim i u njegovoj prvobitnoj Žičkoj eparhiji gde će biti konačno vraćen 1936. godine, po želji Arhijerejskog sabora i naroda. Tek kao episkop ohridski i žički, Nikolaj razvija svoju punu i pravu delatnost u svim pravcima crkvenog i narodnog života, ne zanemarujući pritom ni svoj bogoslovsko-književni rad. On je takođe mnogo doprineo i ujedinjenju naših pomesnih crkvenih jedinica na teritoriji novostvorene države (od koje često nije imao ni razumevanja ni naročite podrške). Posebno je na Vladiku Nikolaja delovao drevni Ohrid. Na Nikolaja je već bila izvršila dobar uticaj pravoslavna Rusija. Sada je taj uticaj nastavio i upotpunio Ohrid i Sveta gora, koju je Vladika svakog leta redovno posećivao. Sveta gora i dela Svetih Otaca, koja je u ovo vreme Nikolaj naročito mnogo čitao i proučavao, izvršili su na njega trajni uticaj. Na Bitoljskoj bogosloviji je sarađivao sa Jovanom Šangajskim i Justinom Popovićem. Drugi je često pomagao i pisao pohvalno o bogomoljačkom pokretu koji je vodio Nikolaj i bio satrudnik na misionarskom polju sa izbeglim pravoslavnim Rusima, ispred Oktobarske revolucije. Iz ovog perioda potiču mnoga važna dela Vladike Nikolaja. Ovde treba makar spomenuti i ona druga ne manje značajna opštenarodna dela kao što su njegov rad sa narodom i posebno sa bogomoljcima, Nikolaj je iz Ohrida i Žiče razvio i mnogostranu međucrkvenu delatnost. Tako je učestvovao 1930. godine na Predsabornoj konferenciji Pravoslavnih Crkava u manastiru Vatopedu. Zatim je radio na obnovi opštežiteljnog načina života u manastiru Hilandaru. Bivao je često na međunarodnim susretima mladih hrišćana u svetu i na više ekumenskih susreta i konferencija u svetu. Takođe je nastojao da održava dobre odnose sa Bugarina i Grcima, kao i dobre međuverske odnose u predratnoj Jugoslaviji. Nikolaj je bio umešan i u poznatu „ Konkordatsku borbu“ kada je iznenada i misteriozno preminuo Patrijarh srpski Varnava. Ostao je između ostaloga poznat Nikolajev telegram i Otvoreno pismo „Gospodinu dr Antonu Korošecu, Ministru unutrašnjih poslova“ (avgust 1937) u kojem se žali na „pandurski kurjački napad 19. jula na mirnu pravoslavnu litiju pred Sabornom crkvom u Beogradu“ i na gonjenje i hapšenje mnogih nedužnih pravoslavnih sveštenika i vernika širom Jugoslavije. Uprkos sličnosti političkih stavova Velimirovića i LJotića, između njih je do kraja 1930-ih i početka 1940-ih postojala razlika. Velimirović je osuđivao nemački imperijalizam, dok je LJotić ostao poštovalac nacizma, koji je smatrao vrednim saveznikom u borbi protiv komunizma i navodne jevrejske zavere. Ipak, Velimirović nikada nije javno osudio LJotićev pronemački stav. Nikolaj je, uz Patrijarha Gavrila, imao svoj udeo i u obaranju antinarodnog pakta vlade Cvetković-Maček, zbog čega je od naroda bio pozdravljen, a od okupatora Nemaca posebno omražen. Nemačka obaveštajna služba je Nikolaja Velimirovića registrovala kao izrazitog anglofila, uprkos tome što je Velimirović bio blizak vođi pokreta Zbor Dimitrije LJotićem. Aprilski rat i kapitulacija Kraljevine Jugoslavije zatekli su Velimirovića u manastiru Žiči. Pošto je Velimirović u Vrnjačkoj Banji održao javnu propoved protiv partizana, agenti Ziherhajtsdinsta i LJotićev ministar u Nedićevoj vladi Mihailo Olćan su posetili Velimirovića sa ciljem da ga privole da sarađuje sa Nemcima. Od ove namere se odustalo jer su Nemci smatrali da je Velimirović povezan sa Dragoljubom Mihailovićem. Harald Turner i Milan Nedić su došli do zaključka da bi Velimirovića trebalo internirati u okolinu Beograda, ali do toga nije došlo. Ipak, januara 1942. Velimirović je obavestio Gestapo da je spreman za saradnju u borbi protiv partizana. Zahvaljujući ovoj ponudi i LJotićevoj intervenciji, Velimirović je ostao u manastiru LJubostinji sve do 18. novembra 1942, kada je prebačen i stavljen pod stražu u manastir Vojlovicu kod Pančeva zbog sumnje za saradnju sa četnicima. Maja 1943. tamo je prebačen iz Rakovice i patrijarh Gavrilo Dožić.[10] Sačuvan je iz tih dana, u jednoj svesci, Nikolajev „Molbeni kanon i Molitva“ Presvetoj Bogorodici Vojlovačkoj, kao i kasnije napisane, u Beču januara 1945. već poznate „Tri molitve u senci nemačkih bajoneta“, zabeležene na koricama Jevanđelja u Srpskoj crkvi u Beču. Dana 14. septembra 1944. godine Nemci su vladiku Nikolaja i patrijarha Gavrila sproveli iz Vojlovice u koncentracioni logor Dahau. Tamo su oni zatvoreni u posebnom delu za visoke oficire i sveštenstvo (Ehrenbunker), tretirani bolje od ostalih i imali status posebnih zatočenika (Ehrenhäftling).[11] U Dahauu su ostali tri meseca, do decembra 1944. godine kada ih Nemci oslobađaju na intervenciju Hermana Nojbahera, kao deo pogodbe sa LJotićem i Nedićem.[11] Putuovali su zajedno sa Milanom Nedićem i Hermanom Nojbaherom u Sloveniju, gde se LJotić i Nedić sa drugim srpskim nacionalistima (Momčilom Đujićem, Dobroslavom Jevđevićem) pripremali da vode bitku protiv partizana. Za vreme boravka u Sloveniji, Velimirović je blagosiljao ljotićevce i četnike. Na LJotićevoj sahrani održao je posmrtni govor. Nakon LJotićeve pogibije, Velimirović je napustio Sloveniju i otišao za Austriju, gde su ga zadržali Amerikanci. Po puštanju, otišao je u Englesku, pa potom u Ameriku, dok se patrijarh Gavrilo Dožić vratio u Beograd. Nikolaj je došao u Ameriku tokom 1946. godine, gde je od tada češće poboljevao. Ipak, i u Americi je Nikolaj nastavio svoj crkveni rad, pa je putovao po Americi i Kanadi. Nikolaj je i u Americi nastavio svoju spisateljsku i bogoslovsku delatnost, kako na srpskom tako i na engleskom jeziku. Iz ovoga vremena potiču njegova dela „Kasijana“, „Zemlja Nedođija“, „Žetve Gospodnje“, „Divan“ i njegovo poslednje, nedovršeno delo „Jedini Čovekoljubac“. Iz Amerike je stizao da koliko može pomogne i našim manastirima i pojedincima u starom kraju, šaljući skromne pakete i priloge, naročito u crkvenim stvarima i potrebama. Vladika Nikolaj je u Americi i povremeno predavao: u privremenoj srpskoj bogosloviji u manastiru Sv. Save u Libertivilu, u njujorškoj Akademiji Sv. Vladimira i u ruskim bogoslovijama Svete Trojice u DŽordanvilu i Sv. Tihona u Saut Kananu, u Pensilvaniji. U ovoj poslednjoj ga je i smrt zatekla. Iz manastira Sv. Tihona prenet je zatim u manastir Svetog Save u Libertivil i sahranjen kraj oltara crkve, na južnoj strani 27. marta 1956, uz prisustvo velikog broja pravoslavnih Srba i drugih vernika širom Amerike. Mnogo godina posle smrti njegove mošti su prenete iz Libertivila u Lelić 12. maja 1991. godine. One su izložene u hramu manastira Lelić, koji je njegova zadužbina. Na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve u maju 2003. kanonizovan je za svetitelja. Svečana kanonizacija obavljena je u Hramu Svetog Save na Vračaru, u Beogradu, 24. maja 2003. Već sledeće godine, episkop šabačko-valjevski Lavrentije je svoju zadužbinu, manastir Soko blizu LJubovije i Krupnja, posvetio Sv. Nikolaju. Manastir Soko je osveštan 8. maja 2004. godine. U ovom manastiru postoji i muzej posvećen Sv. Nikolaju, njegova velika bista u dvorištu manastira i još jedna velika zgrada koja se zove „Dom Sv. vladike Nikolaja“ i u kojoj preko leta borave učesnici „Mobe“. Po njemu se zove OŠ „Vladika Nikolaj Velimirović” Valjevo. U knjizi „Kroz tamnički prozor“, napisanom tokom zarobljeništva u Dahau, za rat optužuju se nehrišćanske ideologije Evrope, poput: demokratije, komunizma, socijalizma, ateizma i verske tolerancije. U osnovi ovih pojava Velimirović vidi jevrejsko delovanje: „To Evropa ne zna, i u tome je sva očajna sudba njena, sva mračna tragedija njenih naroda. Ona ništa ne zna osim onog što joj Židovi pruže kao znanje. Ona ništa ne veruje osim onog što joj Židovi zapovede da veruje. Ona ne ume ništa da ceni kao vrednost dok joj Židovi ne postave svoj kantar za meru vrednosti. NJeni najučeniji sinovi su bezbožnici (ateisti), po receptu Židova. NJeni najveći naučnici uče da je priroda glavni bog, i da drugog Boga izvan prirode nema, i Evropa to prima. NJeni političari kao mesečari u zanosu govore o jednakosti svih verovanja i neverovanja. Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kaptalizam, i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola. Za čuđenje je da su se Evropejci, potpuno predali Židovima, tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska gesla kao svoja primaju, po židovskom putu hode i židovskim ciljevima služe.” Nikolaj je ovaj rad napisao u zarobljeništvu i on je objavljen u Lincu, u Austriji, 1985. godine. Prisutno je uverenje da je Velimirović aktivno pomagao Jevreje u vreme rata, mada je samo jedna takva epizoda zabeležena. Ela Trifunović rođena Nojhaus (Neuhaus) je 2001. godine pisala Srpskoj pravoslavnoj crkvi tvrdeći da je nju i njenu porodicu 18 meseci Velimirović skrivao od Nemaca u manastiru LJubostinji. Adolf Hitler je 1934. godine odlikovao Velimirovića zbog njegovih napora na obnavljanju nemačkog vojnog groblja u Bitolju. Godine 1935. Nikolaj Velimirović je održao predavanje u Beogradu pod naslovom „Nacionalizam Svetog Save“. U tom izlaganju izneo je tvrdnju da su pokušaji Adolfa Hitlera o nemačkoj nacionalnoj crkvi slične idejama Svetog Save o narodnoj veri i crkvi: „Ipak se mora odati priznanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u 20. veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju.” Nikolaj Velimirović objavio je veliki broj književnih dela duhovne sadržine. U periodu posle Drugog svetskog rata njegova dela su bila zabranjena za štampanje u Jugoslaviji. Tek kasnih osamdesetih godina ona počinju ovde ponovo da se štampaju, pre toga su uglavnom štampana u dijaspori zaslugom episkopa Lavrentija, a zatim ovamo prenošena. NJegova dela su: Uspomene iz Boke, 1904. Francusko-slovenska borba u Boki Kotorskoj 1806-1814 (nem. Französisch-slawische Kämpfe in der Bocca di Cattaro 1806-1814), 1910. Religija NJegoševa, 1911. Iznad greha i smrti, 1914. Mesto Srbije u svetskoj istoriji (eng. Serbias place in human history), 1915. Srbija u svetlosti i mraku (eng. Serbia in light and darkness), 1916. Paterik Manastira svetog Nauma, 1925. Ohridski prolog, 1928. Rat i Biblija, 1932. Emanuil: tajne neba i zemlje: čudesni doživljaji iz oba sveta, 1937. Tri molitve u senci nemačkih bajoneta, 1945. Pobedioci smrti: pravoslavna čitanja za svaki dan godine, 1949. Zemlja Nedođija: jedna moderna bajka, 1950. Pesme molitvene, 1952. Kasijana; nauka o hrišćanskom pojimanju ljubavi, 1952. Divan: nauka o čudesima, 1953. Žetve Gospodnje: od početka do našeg vremena i do kraja, 1953.

AC-Zymes Plus Kompleksni pro- i prebiotik Kao rezultat najnovijih naučnih istraživanja i u skladu sa zahtevima naših članova, mi smo naš izuzetno popularan probiotski proizvod AC-Zymes dodatno unapredili, i tako je nastao AC-Zymes Plus, koji na svetskom nivou može da se takmiči sa bilo kojim drugim sinbiotskim proizvodom. AC-Zymes Plus sadrži 6 vrsta bakterijskih kultura, sa 6 milijardi probiotskih bakterija, kao i prebiotike, koji doprinose bržem rastu broja korisnih bakterija. Probiotici doprinose optimalnom funkcionisanju gastrointestinalnog trakta, održavanju normalne ravnoteže crevne flore i boljem funkcionisanju creva. Uz pomoć ove kombinacije sastojaka doprinosi se optimalnom funkcionisanju imunog sistema. CaliVita već više od 20 godina uz izuzetno profesionalnu pozadinu i iskustvo nudi svoje vrhunske proizvode, u skladu sa najvišim standardima kvaliteta. · Uvek se trudimo da koristimo sirovine iz najboljih prirodnih izvora, u njihovoj izvornoj formi. · Tokom procesa razvoja primenjujemo prirodnu organsku formu, za bolju apsorpciju. · Dajemo 100% garanciju na kvalitet za sve naše proizvode. · Naši proizvodi prolaze strogu, višestruku proceduru ispitivanja, za obezbeđivanje konstantnog održavanja vrhunskog kvaliteta. · Velika većina naših dodataka ishrani se proizvodi u Sjedinjenim Američkim Državama, prema proizvodnim procesima farmaceutskog kvaliteta. · Proizvodnja je u skladu sa rigoroznim odredbama GMP (Dobre proizvođačke prakse) za kontrolu kvaliteta, a preparati se redovno kontrolišu od strane FDA (Biro za kontrolu prehrambenih i farmaceutskih proizvoda u SAD-u). Mi smo i u bliskoj saradnji sa lokalnim vlastima, kako bi za naše korisnike uvek osigurali proizvode najboljeg kvaliteta. Svi proizvodi su upisani u registar dijetetskih proizvoda Ministarstva zdravlja Republike Srbije.