TRAGOM VEĆNIKA II ZASEDANjA AVNOJ-A, izdaje: SAVEZ IZVIĐAČA JUGOSLAVIJE, Beograd, Terazije 41, 16.-28. VII 1963., tisak: ŠTAMPARSKI ZAVOD `OGNjEN PRICA`, Karlovac, 1963. Originalni meki kartonski povez. Odlična očuvanost, bez oštećenja. Listovi čisti i prazni, nekorišćeni. Jezik srpski, latinica. + 7 NALEPNICA SAVEZA IZVIĐAČA + RAZGLEDNICA SAVEZA IZVIĐAČA NAPOMENA: U pitaju je dnevnik za evidenciju aktivnosti Saveza izviđača Jugoslavije.

NOVI KONEKTORI CENA JE ZA 4 KOMADA! Troskove slanje snosi kupac. CLANOVIMA KOJI IMAJU VISE OD 2 NEGATIVNE OCENE I ONIMA KOJI IMAJU MANJE OD 5 POZITIVNIH OCENA, SALJEM PO UPLATI NA KUCNU ADRESU !!!

ISPRAVAN BROJAC NAPAJANJE 24 VOLTI DC DIMENZIJE MASKE 50mm X 25mm

CENA PO KOMADU, TO105 408 2KOM 407A 24 KOM 417A 21 KOM NAPISITE KOJI ZELITE DODATNE INFORMACIJE http://bazashem.narod.ru/cir/dir/tr/BC4_1.htm

29262 TIG nosač sa sitom 1.6mm

USB programator EZP2019 koji podržava 25 FLASH, 24 EEPROM, 25 EEPROM, 93 EEPROM, itd. . . Programator radi pod Windowsom XP, a može i pod Win7 64bit koji je u tom slučaju potrebno podići u modu za učitavanje nepotpisanih drajvera (F8 pri startovanju računara). U kompletu dolazi programator, USB kabal, CD sa drajverima i programom, nekad dolazi, nekad ne mali ispravljač za slucaj da programator radi samostalno u modu za kopiranje i dva adaptera za smd verzije čipova. Karakteristike: - Konekcija: USB 2.0 - brzina do 12 MBPS - Automatska identifikacija čipa - Automatsko detektovanje stanja čipa - Automatsko određivanje napona za napajanje čipa - Automatsko ofline kopiranje *******************25 SPI FLASH************************* AMIC: A25L05P, A25L512, A25L010, A25L10P, A25L020, A25L20P, A25L040, A25L40P, A25L080, A25L80P, A25L016, A25L16P, A25L032 ATMEL: AT25F512, AT25F512A, AT25F512B, AT25F1024, AT25F1024A, AT25FS010, AT25DF021, AT25F2048, AT25DF041A, AT25F4096, AT25FS040, AT26F004, AT26DF081A, AT25DF161, AT26DF161, AT26DF161A, AT25DF321, AT25DF321A, AT26DF321, AT25DF641 EON: EN25F05, EN25LF05, EN25P05, EN25D10, EN25F10, EN25LF10, EN25P10, EN25D20, EN25F20, EN25LF20, EN25D40, EN25F40, N25LF40, EN25D80, EN25F80, EN25Q80, EN25T80, EN25B16, EN25B16T, EN25D16, EN25F16, EN25Q16, EN25T16, EN25B32, EN25B32T, EN25F32, EN25P32, EN25Q32, EN25B64, EN25B64T, EN25F64, EN25P64, EN25Q64, EN25F128, EN25Q128 ES: ES25P10, ES25P20, ES25M40, ES25M40A, ES25P40, ES25M80, ES25M80A, ES25P80, ES25M16, ES25M16A, ES25P16, ES25P32 ESMT: F25L004A, F25L04UA, F25L008A, F25L08PA, F25L016A, F25L16PA, F25L32PA, F25L32QA MXIC: MX25L512, MX25V512, MX25L1005, MX25L2005, MX25L4005A, MX25V4005, MX25L8005, MX25V8005, MX25L1605D, MX25L1635D, MX25L3205D, MX25L3225D, MX25L3235D, MX25L3237D, MX25L6405D, MX25L12805D NEXFLASH: NX25P10, NX25P20, NX25P40, NX25P80, NX25P16, NX25P32 PMC: PM25LV512A, PM25LV010A, PM25LV020, PM25LV040, M25LV080B, PM25LV016B SAIFUN: SA25F005, SA25F010, SA25F020, SA25F040, SA25F080, SA25F160, SA25F320 SPANSION: S25FL004A, S25FL008A, S25FL016A, S25FL032A, S25FL064A, S25FL128A, S25FL128P SST: SST25VF512, SST25VF512A, SST25VF010, SST25VF010A, SST25VF020, SST25VF020A, SST25VF040, SST25VF040A, SST25VF040B, SST25VF080B, SST25VF016B, SST25VF032B, SST25VF064C ST: M25P05A, M25P10A, M25PE10, M25P20, M25PE20, M25P40, M25PE40, M25P80, M25PE80, M25PX80, M25P16, M25PE16, M25PX16, M25P32, M25PX32, M25P64, M25PX64, M25P128 WINBOND: W25P10, W25X10, W25X10A, W25X10AL, W25X10L, W25P20, W25X20, W25X20A, W25X20AL, W25X20L, W25P40, W25X40, W25X40A, W25X40AL, W25X40L, W25P80, W25X80, W25X80A, W25X80AL, W25X80L, W25P16, W25X16, W25P32, W25X32, W25X64, W25Q64BV, W25Q128BV MSHINE: MS25X80, MS25X40, MS25X64, MS25X32, MS25X16, MS25X128, MS25X10, MS25X05, MS25X20 GIGADEVICE: GD25T80, GD25Q80, GD25Q32, GD25Q64, GD25Q128, GD25Q512, GD25Q16, GD25Q20, GD25Q10, GD25F80, GD25F40, GD25D80, GD25D40 ***********************24 EEPROM************************* ATMEL: AT24C01, AT24C01A, AT24C01B, AT24C02, AT24C02A, AT24C02B, AT24C04, AT24C04A, AT24C04B, AT24C08, AT24C08A, AT24C08B, AT24C16, AT24C16A, AT24C16B, AT24C32, AT24C32A, AT24C32B, AT24C64, AT24C64A, AT24C64B, AT24C128, AT24C128A, AT24C128B, AT24C256, AT24C256A, AT24C256B, AT24C512, AT24C512A, AT24C512B, AT24C1024, AT24C1024A, AT24C1024B CATALYST: CAT24C01, CAT24WC01, CAT24C02, CAT24WC02, CAT24C04, CAT24WC04, CAT24C08, CAT24WC08, CAT24C16, CAT24WC16, CAT24C32, CAT24WC32, CAT24C64, CAT24WC64, CAT24C128, CAT24WC128, CAT24C256, CAT24WC256, CAT24C512, CAT24WC512, CAT24C1024, CAT24WC1024 COMMON: 24C00 3V, 24C00 5V, 24C01 3V, 24C01 5V, 24C02 3V, 24C02 5V,24C04 3V, 24C04 5V, 24C08 3V, 24C08 5V, 24C16 3V, 24C16 5V, 24C32 3V, 24C32 5V, 24C64 3V, 24C64 5V, 24C128 3V, 24C128 5V, 24C256 3V, 24C256 5V, 24C512 3V, 24C512 5V, 24C1024 3V, 24C1024 5V FAIRCHILD: FM24C01L, FM24C02L, FM24C03L, FM24C04L, FM24C05L, FM24C08L, FM24C09L, FM24C16L, FM24C17L, FM24C32L, FM24C64L, FM24C128L, FM24C256L, FM24C512L, FM24C1024L HOLTEK: HT24C01, HT24LC01, HT24C02, HT24LC02, HT24C04, HT24LC04, HT24C08, HT24LC08, HT24C16, HT24LC16, HT24C32, HT24LC32, HT24C64, HT24LC64, HT24C128, HT24LC128, HT24C256, HT24LC256, HT24C512, HT24C1024 ISSI: IS24C01, IS24C02, IS24C04, IS24C08, IS24C16, IS24C32, IS24C64, IS24C128, IS24C256, IS24C512, IS24C1024 MICROCHIP: 24AA00, 24C00, 24LC00, 24AA01, 24AA014, 24C01C, 24LC014, 24LC01B, 24AA02, 24LC02B, 24AA024, 24AA025, 24AA04, 24C02C, 24LC024, 24LC025, 24LC04B, 24AA08, 24LC08B, 24AA16, 24LC16B, 24AA32, 24LC32, 24AA64, 24FC64, 24LC64, 24AA128, 24FC128, 24LC128, 24AA256, 24FC256, 24LC256, 24AA512, 24FC512, 24LC512, 24AA1024

Dva ispravljacka stepena sa slike Podaci vidljivi sa prethodnog oglasa saljem nakon uplate na Postnet ili racun Kupac placa troskove dostave na Postexpres

Komandovanje 8 relea preko mreže Modul za komandovanje na daljinu, pametne kuće , smart house. Pristupi se modulu iz browsera preko mreze i pale se i gase pojedinačni izlazi. Karakteristike: - Napajanje: 5 V DC - Struja: 2 A max - Hladnjak u kompletu - Maksimalna snaga: 6 W Product Introduction 8-channel network module is a network-based relay control module 32 of the system, through this module to the router via the Internet or internal network control relay module, enabling remote control of electrical switches enable power centralized management purposes. It can be set directly through the IE browser and control, use please refer to the instructions. Suitable for: home decoration, hotels, shopping malls factories, cafes, karaoke oK timer management, daily office, entity shop monitoring, physical networking, industrial control equipment, testing equipment power control, unattended, underground pipelines, mining equipment, ships, stations room, street management, intelligent management and centralized management. NOTES: When access to high-voltage power supply modules, please note the wiring to prevent equipment damage caused by short circuit. How to use 1. Set IP 2. Default IP: 192.168.1.4 Port: 30000 Open your browser address bar: http: //192.168.1.4/30000 enter the control interface 3, relay control HTTP commands: Relays 1-8 command: http: // ip / port / 00: Relay-01 OFF http: // ip / port / 01: Relay-01 ON http: // ip / port / 02: Relay-02 OFF http: // ip / port / 03: Relay-02 ON http: // ip / port / 04: Relay-03 OFF http: // ip / port / 05: Relay-03 ON http: // ip / port / 06: Relay-04 OFF http: // ip / port / 07: Relay-04 ON http: // ip / port / 08: Relay-05 OFF http: // ip / port / 09: Relay-05 ON http: // ip / port / 10: Relay-06 OFF http: // ip / port / 11: Relay-06 ON http: // ip / port / 12: Relay-07 OFF http: // ip / port / 13: Relay-07 ON http: // ip / port / 14: Relay-08 OFF http: // ip / port / 15: Relay-08 ON Relay 9-10 road command: http: // ip / port / 16: Relay-09 OFF http: // ip / port / 17: Relay-09 ON http: // ip / port / 18: Relay-10 OFF http: // ip / port / 19: Relay-10 ON http: // ip / port / 20: Relay-11 OFF http: // ip / port / 21: Relay-11 ON http: // ip / port / 22: Relay-12 OFF http: // ip / port / 23: Relay-12 ON http: // ip / port / 24: Relay-13 OFF http: // ip / port / 25: Relay-13 ON http: // ip / port / 26: Relay-14 OFF http: // ip / port / 27: Relay-14 ON http: // ip / port / 28: Relay-15 OFF http: // ip / port / 29: Relay-15 ON http: // ip / port / 30: Relay-16 OFF http: // ip / port / 31: Relay-16 ON 4, relay status query command: http: // ip / port / 99: IO status feedback current feedback 16 ACSII correspond relatively IO; the highest bit of the first path, the least significant bit to 16. For example: 1,111,000,011,110,000 Back Relay1 ~ 4 switch state is ON, Relay5 ~ 8 is OFF, Relay9 ~ 12 is ON, Relay13 ~ 16 is OFF 5, modify the IP: http: // ip / port / 41: Changing the IP and port number of the page; when you change the IP and port number, IP1 must not be 0, IP1-IP4 whole is not greater than 255; port can not be 0; to change a success. 6, restore factory: Press the reset switch, LED will flash a warning about, Press the reset switch and hold until the LED lights president, release the button, after a while lamp is off, the factory settings are restored, the factory IP is: 192.168.1.4 port: 30000

Nov Schneider relej i postolje. 24V DC.

Originalno i autentično pismo koje je 1879 godine Patrijarhu Germanu Anđeliću (u to vreme episkopu), uputio Jozef Podhradski. ______________________________________________________________________________________ German Anđelić (svetovno Grigorije Anđelić, 10. avgusta 1822, Sremski Karlovci — 26. novembra 1888, Sremski Karlovci) je bio mitropolit karlovački i patrijarh srpski i jedan od braće Anđelića. ______________________________________________________________________________________ Jozef Podhradski (svk. Jozef Podhradský; Skalica (Slovačka), 19. april 1823 — Jagodina, 13. novembar 1915) je bio slovački profesor, evangelistički sveštenik, urednik listova, publicista i prevodilac. ____________________________________________________________________________________ Kao na fotografijama.

Ispravna sonda ferokonstantan .

Očuvana!

str. 77 , 11 x 18 cm, stenje LOSE s blagoslovom njegovog preosvestenstva episkopa zickog gospodina nikolaja stampa : Ced. Milosevica, kraljevo Žiča je srpski srednjovekovni manastir iz prve polovine 13. veka, koji se nalazi u blizini Kraljeva i pripada Eparhiji žičkoj Srpske pravoslavne crkva. Podigao ju je prvi kralj Srbije iz dinastije Nemanjića, Stefan Nemanjić (veliki župan 1196—1217, kralj 1217—1228), od 1206. do 1221. godine. Stefan Prvovenčani je takođe naredio da se budući kraljevi Srbije krunišu u Žiči. Značajnu ulogu u podizanju manastira imao je i njegov brat, Sveti Sava (1219—1233). Posle sticanja crkvene samostalnosti 1219. godine, u Žiči je smešteno sedište autokefalne srpske arhiepiskopije. Početkom poslednje decenije XIII veka, manastir je stradao u napadu Tatara, posle čega je sedište arhiepiskopije preneto u Svete Apostole kod Peći, a sam manastir je početkom 14. veka obnovio kralj Milutin (1282—1321). Tokom srednjeg veka, u Žiči su ustoličavani episkopi i ovenčavani kraljevi iz dinastije Nemanjića, zbog čega je poznata i kao Sedmovrata. Glavna manastirska crkva, podignuta u Raškom stilu, posvećena je Vaznesenju Hristovom (Svetom Spasu) i prema mišljenju akademika i istoričara umetnosti Vojislava J. Đurića crkva Vaznesenja Hristovog kada je bila gotova, postala je uzor i ostala to kroz čitav 13. vek, time je u istoriji raškog graditeljstva, kao zametak novog razdoblja, zauzela ključno mesto. U njenoj unutrašnjosti nalaze se dva sloja živopisa: stariji, nastao oko 1220. godine i pripada tzv. Zlatnom dobu srpskog slikarstva mlađi, nastao početkom XIV veka i pripada slikarstvu iz doba kralja Milutina, stvaranog pod uticajem Renesanse Paleologa za koje se može reći da su reprezentativni primeri slikarstva svog doba. Unutar manastirskog kompleksa, istočno od glavne crkve, nalazi manja crkva, posvećena svetim Teodorima Tironu i Stratilatu, podignuta u 14. veku. Tokom perioda osmanske vladavine manastir je u više navrata zapusteo, nakon čega je obnavljan. Između Prvog i Drugog svetskog rata, manastir je doživeo veliku obnovu, a najopsežniji radovi na njegovoj konzervaciji, izvedeni su nakon zemljotresa koji je tu oblast pogodio 1987. godine. Manastir Žiča je 1979. godine proglašen za spomenik kulture od izuzetnog značaja i nalazi se pod zaštitom Republike Srbije. Postojale su Žičke povelje. ------------------------------------------- Nikolaj Velimirović (svetovno Nikola Velimirović; Lelić, kod Valjeva, 23. decembar 1880/4. januar 1881. — Libertivil, 18. mart 1956) bio je episkop ohridski i žički, istaknuti teolog i govornik, otuda je nazivan Novi Zlatousti. Nikolaj Velimirović je novokanonizovani srpski svetitelj kao Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički. NJegovo rođeno ime je Nikola. U mladosti je teško oboleo od dizenterije i zakleo se da će posvetiti svoj život Bogu, ako preživi. Preživeo je i zamonašio se pod imenom Nikolaj. Velimirović je školovan na Zapadu i u mladosti je bio velik zastupnik liberalnih ideja i ekumenizma. Takođe je primljen u sveštenstvo i brzo je postao važna ličnost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno u odnosima sa Zapadom. U međuratnom periodu postao je predvodnik pravoslavnih bogomoljaca i okrenuo se antievropejstvu i konzervativizmu. Osnivač je desničarske političke ideologije svetosavskog nacionalizma. Smatra se duhovnim inspiratorom LJotićeve organizacije ZBOR. Često je kritikovan zbog antisemitskih stavova. Kada su u Drugom svetskom ratu Nemci okupirali Jugoslaviju, Velimirović je stavljen u kućni pritvor i na kraju odveden u logor Dahau, gde je proveo tri meseca pre nego što su ga Nemci oslobodili da bi pomogao u obrazovanju objedinjavanju jugoslovenskih kvislinga protiv nadiruće NOVJ i Crvene armije. Po završetku rata, Velimirović je odlučio da se ne vrati u Jugoslaviju, u koju su na vlast došli komunisti. Umesto toga, 1946. emigrirao je u Ameriku, gde je i ostao do svoje smrti 1956. Centralno mesto u Velimirovićevim razmišljanjima činila je kritika humanizma, evropske civilizacije, materijalističkog duha i sl. O Evropi je mislio kao o velikom zlu kojeg se treba čuvati, i prezirao je njenu kulturu, nauku, progres. Episkop Nikolaj je bio duboko očaran srpskom prošlošću nemanjićkog perioda pa je ona, po njemu, trebalo da bude paradigma nove srpske stvarnosti. Velimirović je snažno podržavao jedinstvo svih pravoslavnih crkava i upostavio je dobre odnose sa anglikanskom i Američkom episkopalnom crkvom. Uvršten je među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Nikolaj je rođen 23. decembra 1880, po julijanskom, tj. 4. janaura 1881. po gregorijanskom kalendaru. Rodio se u selu Leliću, nedaleko od Valjeva, na padinama planine Povlena. NJegovi roditelji, Dragomir i Katarina, bili su prosti zemljoradnici i pobožni hrišćani, naročito majka. Na krštenju je dobio ime Nikola. O poreklu porodice Velimirović postoje dva stanovišta. Jedno je da su oni poreklom iz Zagarača iz Katunske nahije, a drugo je da su oni poreklom iz Banjana, starohercegovačkog plemena. Poznato je da se porodica doselila u Lelić krajem 18. veka iz Osata u Bosni. Svoje obrazovanje Nikola je otpočeo u manastiru Ćelije, gde ga je otac odveo da se opismeni makar toliko „da zna čitati pozive od vlasti i na njih odgovarati“, pa da ga onda zadrži na selu kao hranitelja i „školovanog“ čoveka. Od prvih dana pokazivao je svoju izuzetnu revnost u učenju. NJegovu darovitost zapazio je i njegov učitelj Mihajlo Stuparević i preporučio mu nastavak školovanja u valjevskoj gimnaziji, gde se Nikola pokazao kao dobar đak, iako je, da bi se školovao, služio u varoškim kućama, kao i većina đaka u to vreme. Po završetku šestog razreda gimnazije, Nikola je konkurisao u Vojnu akademiju, ali ga je lekarska komisija odbila, jer je bio „sitan“ i nije imao dovoljan obim grudi. Odmah po odbijanju ove komisije, Nikola podnosi dokumenta za beogradsku Bogosloviju, gde je bio primljen, iako opet ne bez teškoća, navodno zbog slabog sluha za pevanje. Kao učenik Bogoslovije je bio uspešan. NJegovo isticanje u naukama bilo je rezultat sistematskog rada. U svome školskom učenju nije se držao samo skripti i udžbenika, nego je čitao i mnoga druga dela od opšte-obrazovnog značaja. Do svoje 24. godine već je bio pročitao dela NJegoša, Šekspira, Getea, Voltera, Viktora Igoa, Ničea, Marksa, Puškina, Tolstoja, Dostojevskog i drugih. Posebno je u bogosloviji bio zapažen svojim mislima o NJegošu, koga je kao pesnika i mislioca voleo i još u valjevskoj gimnaziji dobro prostudirao. Za vreme školovanja u Beogradu Nikola je zbog stanovanja u memljivom stanu i slabe ishrane dobio tuberkulozu od koje je godinama patio. Po svršetku bogoslovije je kraće vreme bio učitelj u selima Dračiću i Leskovicama, više Valjeva, gde je izbliza upoznao život i duševno raspoloženje srpskog seljaka i gde se sprijateljio sa sveštenikom Savom Popovićem, izbeglim iz Crne Gore, sa kojim je išao po narodu i pomagao mu u parohijskim poslovima. Letnje raspuste Nikola je, po savetu lekara, provodio na moru, tako da je tada upoznao i sa ljubavlju opisao život Bokelja, Crnogoraca i Dalmatinaca. Već u bogosloviji pomagao je proti Aleksi Iliću u uređivanju lista „Hrišćanski vesnik“, u kome je i nekoliko godina objavljivao svoje prve dopise i radove. Posle toga, Nikola je bio izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima, državnim stipendistima, pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu. Izabrao je tada rađe studiranje u Evropi, na starokatoličkom fakultetu u Bernu, a zatim je prošao studirajući i Nemačku, Englesku i Švajcarsku, a nešto kasnije i Rusiju. Svoje studije u Bernu Nikolaj je, u svojoj 28. godini, okončao doktoratom iz teologije, odbranivši disertaciju pod naslovom „Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve“.[2] Sledeću 1909. godinu Nikola je proveo u Oksfordu, gde je pripremao doktorat iz filosofije i zatim ga u Ženevi, na francuskom, i odbranio („filosofija Berklija“). Vrativši se iz Evrope Nikolaj se, u jesen 1909, razboleo od dizenterije i u bolnici ležao oko 6 nedelja. On se uskoro i monaši u manastiru Rakovici i postaje jeromonah Nikolaj (20. XII 1909). Po povratku sa studija trebalo je, po tadašnjem zakonu, nostrifikovati svoje diplome, ali kako nije imao punu svršenu gimnaziju, morao je polagati sedmi i osmi razred i veliku maturu, da bi tek onda mogao predavati u Bogosloviji. Ipak, pre no što je postao suplent u Bogosloviji, upućen je od mitropolita Srbije Dimitrija u Rusiju, gde je proveo godinu dana, najviše putujući po širokoj Rusiji i upoznajući njen crkveni život, dušu ruskog čoveka i njegove svetinje. Za to vreme napisao je i svoje prvo veće delo — studiju „Religija NJegoševa“. Kao suplent Bogoslovije Sv. Save u Beogradu Nikolaj je predavao filosofiju, logiku, psihologiju, istoriju i strane jezike. No on nije mogao ostati u okvirima Bogoslovije. On zato počinje da piše, govori i objavljuje. Počinje sa besedama po beogradskim i drugim crkvama širom Srbije, pa onda drži i predavanja na Kolarčevom univerzitetu i drugim mestima. Govorio je uglavnom na teme iz života. Istovremeno, Nikolaj objavljuje u crkvenim i književnim časopisima svoje članke, besede i studije: o NJegošu, o Ničeu i Dostojevskom i na druge filosofsko-teološke teme. Godine 1912. pozvan je u Sarajevo na proslavu lista „Prosveta“, gde se upoznao sa najviđenijim predstavnicima tamošnjih Srba: Ćorovićem, Dučićem, Šantićem, Grđićem, LJubibratićem i drugima. Poznate su tadašnje njegove reči da su „svojom velikom ljubavlju i velikim srcem Srbi Bosanci anektirali Srbiju Bosni“, što je u eri austrijske aneksije bilo izazovno, pa je pri povratku u Beograd skinut sa voza u Zemunu i zadržan nekoliko dana. Iste austrijske vlasti nisu mu dozvolile da sledeće godine otputuje u Zagreb i govori na tamošnjoj proslavi NJegoša, no njegova je beseda ipak u Zagreb dospela i bila pročitana. Narodni rad Nikolajev nastavlja se još više kada je uskoro Srbija stupila na put ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srpskog i ostalih Jugoslovenskih naroda. U sudbonosnim danima ratova, od 1912. do 1918. godine, Nikolaj aktivno učestvuje. Nikolaj je živo i aktivno učestvovao i u tadašnjem crkvenom životu, mada je imao kritičkih primedbi na rad i ponašanje izvesnih crkvenih ljudi. NJegova je, međutim, kritika bila pozitivna (on se ubrzo razišao sa protom Aleksom iz „Hrišćanskog vesnika“ zbog negativnih pogleda ovoga na stanje u Srpskoj Crkvi) i takva je ostala do kraja života. Aprila meseca 1915. godine Srpska vlada je uputila Nikolaja iz Niša u Ameriku i Englesku (gde je ostao do aprila 1919) u cilju rada na nacionalnoj srpskoj i jugoslovenskoj stvari. On je po Americi, i zatim Engleskoj, držao brojna predavanja: u crkvama, univerzitetima, hotelima i po drugim ustanovama, boreći se na taj način za spas i ujedinjenje Srba i Južnoslovenskih naroda. Već avgusta 1915. godine on je na velikom zboru u Čikagu objedinio i pridobio za jugoslovensku stvar (program Jugoslovenskog odbora) veliki broj naroda i sveštenstva, i to ne samo pravoslavnog, nego i rimokatoličkog, unijatskog i protestantskog, koji su tada javno izrazili želju za oslobođenjem i ujedinjenjem sa Srbijom. Veliki broj dobrovoljaca iz Amerike otišao je tada na Solunski front, tako da zaista nije neosnovano ono izneto mišljenje (od engleskog Načelnika armije) da je „otac Nikolaj bio treća armija“ za srpsku i jugoslovensku stvar, jer je njegov doprinos tada zaista bio veliki. Nikolaj je u ovo vreme iznosio i ideju o ujedinjenju svih Hrišćanskih crkava. I od tada se on posebno sprijateljio sa Anglikanskom i Episkopalnom crkvom. Takođe je u to vreme pomagao i grupu naših studenata u Oksfordu, gde je jedno vreme i predavao. Po završetku rata, dok je još bio u Engleskoj, izabran je (12/25. marta 1919) za episkopa žičkog, odakle je ubrzo, krajem 1920, premešten u Ohridsku eparhiju. Tih godina slan je u mnoge crkvene i narodne misije: u Atinu i Carigrad, u Svetu goru, u Englesku i Ameriku. Nikolaj je učestvovao i na konferencijama za mir, na ekumenskim crkvenim susretima i skupovima, na konferencijama Hrišćanske zajednice mladih u svetu, na Svepravoslavnim konsultacijama. No naročito treba istaći njegovu pastirsku službu u Ohridskoj eparhiji od 1920. do 1931. godine i potonjoj Ohridsko-bitoljskoj eparhiji od 1931. do 1936. godine[4], a zatim i u njegovoj prvobitnoj Žičkoj eparhiji gde će biti konačno vraćen 1936. godine, po želji Arhijerejskog sabora i naroda. Tek kao episkop ohridski i žički, Nikolaj razvija svoju punu i pravu delatnost u svim pravcima crkvenog i narodnog života, ne zanemarujući pritom ni svoj bogoslovsko-književni rad. On je takođe mnogo doprineo i ujedinjenju naših pomesnih crkvenih jedinica na teritoriji novostvorene države (od koje često nije imao ni razumevanja ni naročite podrške). Posebno je na Vladiku Nikolaja delovao drevni Ohrid. Na Nikolaja je već bila izvršila dobar uticaj pravoslavna Rusija. Sada je taj uticaj nastavio i upotpunio Ohrid i Sveta gora, koju je Vladika svakog leta redovno posećivao. Sveta gora i dela Svetih Otaca, koja je u ovo vreme Nikolaj naročito mnogo čitao i proučavao, izvršili su na njega trajni uticaj. Na Bitoljskoj bogosloviji je sarađivao sa Jovanom Šangajskim i Justinom Popovićem. Drugi je često pomagao i pisao pohvalno o bogomoljačkom pokretu koji je vodio Nikolaj i bio satrudnik na misionarskom polju sa izbeglim pravoslavnim Rusima, ispred Oktobarske revolucije. Iz ovog perioda potiču mnoga važna dela Vladike Nikolaja. Ovde treba makar spomenuti i ona druga ne manje značajna opštenarodna dela kao što su njegov rad sa narodom i posebno sa bogomoljcima, Nikolaj je iz Ohrida i Žiče razvio i mnogostranu međucrkvenu delatnost. Tako je učestvovao 1930. godine na Predsabornoj konferenciji Pravoslavnih Crkava u manastiru Vatopedu. Zatim je radio na obnovi opštežiteljnog načina života u manastiru Hilandaru. Bivao je često na međunarodnim susretima mladih hrišćana u svetu i na više ekumenskih susreta i konferencija u svetu. Takođe je nastojao da održava dobre odnose sa Bugarina i Grcima, kao i dobre međuverske odnose u predratnoj Jugoslaviji. Nikolaj je bio umešan i u poznatu „ Konkordatsku borbu“ kada je iznenada i misteriozno preminuo Patrijarh srpski Varnava. Ostao je između ostaloga poznat Nikolajev telegram i Otvoreno pismo „Gospodinu dr Antonu Korošecu, Ministru unutrašnjih poslova“ (avgust 1937) u kojem se žali na „pandurski kurjački napad 19. jula na mirnu pravoslavnu litiju pred Sabornom crkvom u Beogradu“ i na gonjenje i hapšenje mnogih nedužnih pravoslavnih sveštenika i vernika širom Jugoslavije. Uprkos sličnosti političkih stavova Velimirovića i LJotića, između njih je do kraja 1930-ih i početka 1940-ih postojala razlika. Velimirović je osuđivao nemački imperijalizam, dok je LJotić ostao poštovalac nacizma, koji je smatrao vrednim saveznikom u borbi protiv komunizma i navodne jevrejske zavere. Ipak, Velimirović nikada nije javno osudio LJotićev pronemački stav. Nikolaj je, uz Patrijarha Gavrila, imao svoj udeo i u obaranju antinarodnog pakta vlade Cvetković-Maček, zbog čega je od naroda bio pozdravljen, a od okupatora Nemaca posebno omražen. Nemačka obaveštajna služba je Nikolaja Velimirovića registrovala kao izrazitog anglofila, uprkos tome što je Velimirović bio blizak vođi pokreta Zbor Dimitrije LJotićem. Aprilski rat i kapitulacija Kraljevine Jugoslavije zatekli su Velimirovića u manastiru Žiči. Pošto je Velimirović u Vrnjačkoj Banji održao javnu propoved protiv partizana, agenti Ziherhajtsdinsta i LJotićev ministar u Nedićevoj vladi Mihailo Olćan su posetili Velimirovića sa ciljem da ga privole da sarađuje sa Nemcima. Od ove namere se odustalo jer su Nemci smatrali da je Velimirović povezan sa Dragoljubom Mihailovićem. Harald Turner i Milan Nedić su došli do zaključka da bi Velimirovića trebalo internirati u okolinu Beograda, ali do toga nije došlo. Ipak, januara 1942. Velimirović je obavestio Gestapo da je spreman za saradnju u borbi protiv partizana. Zahvaljujući ovoj ponudi i LJotićevoj intervenciji, Velimirović je ostao u manastiru LJubostinji sve do 18. novembra 1942, kada je prebačen i stavljen pod stražu u manastir Vojlovicu kod Pančeva zbog sumnje za saradnju sa četnicima. Maja 1943. tamo je prebačen iz Rakovice i patrijarh Gavrilo Dožić.[10] Sačuvan je iz tih dana, u jednoj svesci, Nikolajev „Molbeni kanon i Molitva“ Presvetoj Bogorodici Vojlovačkoj, kao i kasnije napisane, u Beču januara 1945. već poznate „Tri molitve u senci nemačkih bajoneta“, zabeležene na koricama Jevanđelja u Srpskoj crkvi u Beču. Dana 14. septembra 1944. godine Nemci su vladiku Nikolaja i patrijarha Gavrila sproveli iz Vojlovice u koncentracioni logor Dahau. Tamo su oni zatvoreni u posebnom delu za visoke oficire i sveštenstvo (Ehrenbunker), tretirani bolje od ostalih i imali status posebnih zatočenika (Ehrenhäftling).[11] U Dahauu su ostali tri meseca, do decembra 1944. godine kada ih Nemci oslobađaju na intervenciju Hermana Nojbahera, kao deo pogodbe sa LJotićem i Nedićem.[11] Putuovali su zajedno sa Milanom Nedićem i Hermanom Nojbaherom u Sloveniju, gde se LJotić i Nedić sa drugim srpskim nacionalistima (Momčilom Đujićem, Dobroslavom Jevđevićem) pripremali da vode bitku protiv partizana. Za vreme boravka u Sloveniji, Velimirović je blagosiljao ljotićevce i četnike. Na LJotićevoj sahrani održao je posmrtni govor. Nakon LJotićeve pogibije, Velimirović je napustio Sloveniju i otišao za Austriju, gde su ga zadržali Amerikanci. Po puštanju, otišao je u Englesku, pa potom u Ameriku, dok se patrijarh Gavrilo Dožić vratio u Beograd. Nikolaj je došao u Ameriku tokom 1946. godine, gde je od tada češće poboljevao. Ipak, i u Americi je Nikolaj nastavio svoj crkveni rad, pa je putovao po Americi i Kanadi. Nikolaj je i u Americi nastavio svoju spisateljsku i bogoslovsku delatnost, kako na srpskom tako i na engleskom jeziku. Iz ovoga vremena potiču njegova dela „Kasijana“, „Zemlja Nedođija“, „Žetve Gospodnje“, „Divan“ i njegovo poslednje, nedovršeno delo „Jedini Čovekoljubac“. Iz Amerike je stizao da koliko može pomogne i našim manastirima i pojedincima u starom kraju, šaljući skromne pakete i priloge, naročito u crkvenim stvarima i potrebama. Vladika Nikolaj je u Americi i povremeno predavao: u privremenoj srpskoj bogosloviji u manastiru Sv. Save u Libertivilu, u njujorškoj Akademiji Sv. Vladimira i u ruskim bogoslovijama Svete Trojice u DŽordanvilu i Sv. Tihona u Saut Kananu, u Pensilvaniji. U ovoj poslednjoj ga je i smrt zatekla. Iz manastira Sv. Tihona prenet je zatim u manastir Svetog Save u Libertivil i sahranjen kraj oltara crkve, na južnoj strani 27. marta 1956, uz prisustvo velikog broja pravoslavnih Srba i drugih vernika širom Amerike. Mnogo godina posle smrti njegove mošti su prenete iz Libertivila u Lelić 12. maja 1991. godine. One su izložene u hramu manastira Lelić, koji je njegova zadužbina. Na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve u maju 2003. kanonizovan je za svetitelja. Svečana kanonizacija obavljena je u Hramu Svetog Save na Vračaru, u Beogradu, 24. maja 2003. Već sledeće godine, episkop šabačko-valjevski Lavrentije je svoju zadužbinu, manastir Soko blizu LJubovije i Krupnja, posvetio Sv. Nikolaju. Manastir Soko je osveštan 8. maja 2004. godine. U ovom manastiru postoji i muzej posvećen Sv. Nikolaju, njegova velika bista u dvorištu manastira i još jedna velika zgrada koja se zove „Dom Sv. vladike Nikolaja“ i u kojoj preko leta borave učesnici „Mobe“. Po njemu se zove OŠ „Vladika Nikolaj Velimirović” Valjevo. U knjizi „Kroz tamnički prozor“, napisanom tokom zarobljeništva u Dahau, za rat optužuju se nehrišćanske ideologije Evrope, poput: demokratije, komunizma, socijalizma, ateizma i verske tolerancije. U osnovi ovih pojava Velimirović vidi jevrejsko delovanje: „To Evropa ne zna, i u tome je sva očajna sudba njena, sva mračna tragedija njenih naroda. Ona ništa ne zna osim onog što joj Židovi pruže kao znanje. Ona ništa ne veruje osim onog što joj Židovi zapovede da veruje. Ona ne ume ništa da ceni kao vrednost dok joj Židovi ne postave svoj kantar za meru vrednosti. NJeni najučeniji sinovi su bezbožnici (ateisti), po receptu Židova. NJeni najveći naučnici uče da je priroda glavni bog, i da drugog Boga izvan prirode nema, i Evropa to prima. NJeni političari kao mesečari u zanosu govore o jednakosti svih verovanja i neverovanja. Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kaptalizam, i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola. Za čuđenje je da su se Evropejci, potpuno predali Židovima, tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska gesla kao svoja primaju, po židovskom putu hode i židovskim ciljevima služe.” Nikolaj je ovaj rad napisao u zarobljeništvu i on je objavljen u Lincu, u Austriji, 1985. godine. Prisutno je uverenje da je Velimirović aktivno pomagao Jevreje u vreme rata, mada je samo jedna takva epizoda zabeležena. Ela Trifunović rođena Nojhaus (Neuhaus) je 2001. godine pisala Srpskoj pravoslavnoj crkvi tvrdeći da je nju i njenu porodicu 18 meseci Velimirović skrivao od Nemaca u manastiru LJubostinji. Adolf Hitler je 1934. godine odlikovao Velimirovića zbog njegovih napora na obnavljanju nemačkog vojnog groblja u Bitolju. Godine 1935. Nikolaj Velimirović je održao predavanje u Beogradu pod naslovom „Nacionalizam Svetog Save“. U tom izlaganju izneo je tvrdnju da su pokušaji Adolfa Hitlera o nemačkoj nacionalnoj crkvi slične idejama Svetog Save o narodnoj veri i crkvi: „Ipak se mora odati priznanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u 20. veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju.” Nikolaj Velimirović objavio je veliki broj književnih dela duhovne sadržine. U periodu posle Drugog svetskog rata njegova dela su bila zabranjena za štampanje u Jugoslaviji. Tek kasnih osamdesetih godina ona počinju ovde ponovo da se štampaju, pre toga su uglavnom štampana u dijaspori zaslugom episkopa Lavrentija, a zatim ovamo prenošena. NJegova dela su: Uspomene iz Boke, 1904. Francusko-slovenska borba u Boki Kotorskoj 1806-1814 (nem. Französisch-slawische Kämpfe in der Bocca di Cattaro 1806-1814), 1910. Religija NJegoševa, 1911. Iznad greha i smrti, 1914. Mesto Srbije u svetskoj istoriji (eng. Serbias place in human history), 1915. Srbija u svetlosti i mraku (eng. Serbia in light and darkness), 1916. Paterik Manastira svetog Nauma, 1925. Ohridski prolog, 1928. Rat i Biblija, 1932. Emanuil: tajne neba i zemlje: čudesni doživljaji iz oba sveta, 1937. Tri molitve u senci nemačkih bajoneta, 1945. Pobedioci smrti: pravoslavna čitanja za svaki dan godine, 1949. Zemlja Nedođija: jedna moderna bajka, 1950. Pesme molitvene, 1952. Kasijana; nauka o hrišćanskom pojimanju ljubavi, 1952. Divan: nauka o čudesima, 1953. Žetve Gospodnje: od početka do našeg vremena i do kraja, 1953.

Vremenski rele - tajmer sa daljinskim - 12V Karakteristike: - Ulazni napon: 12 V DC - Dimenzije: 56 x 34 x 20 mm - Maksimalno opterecenje: 10A / 250VAC / 30VDC - Rele: NO + NC kontakt - Indikatori upaljenosti uređaja i relea crvene boje - Domet: nekoliko metara, navodno 5-8m daljine maksimalno Na daljinskome na ON startujete podešeni program. Na daljnskome na OFF zaustavite program u željenome trenutku ako ne želite da ide do kraja. Na daljisnkome menjate vremenski interval na MS (milisekunde), SEC (sekunde), MIN (minute), HOUR (sate). Na tasteru MOD menjaju se modovi u kom će režimu raditi i nakon par sekundi sam zapamti mod. Na taster CLR se resetuju podešavanja vremena. Unos vremena je preko tastature tipa zelite 10 da bude vreme, unosi se na tastaturi 010 vrednost i na SAV se memoriše Modovi: - Mod 0: Pali rele, odradi zadati interval i gasi isti - Mod 1: Rele je ugašen dok ne prođe zadato vreme nakon čega se pali i ostaje u radu - Mod 4: Ciklično ponavlja dva intervala vremena pri čemu se pali rele uneto drugo vreme, pa onda gasi rele interval prvoga unetoga vremena i tako u krug. Dva vremena se unose tipa 005 na tastaturi pa onda tipa 010 pa na SAV da memoriše - Mod 5: Sličan modu 4 samo prvo čeka rele pa ga onda pali i tako u krug Uređaj pamti memorisani mod i vreme. Na dovođenje napona se aktivira i odradi podeseni mod pri čemu i ne mora da ima daljinski. Na levi taster na ploči se gasi funkcija daljinskoga, da bi se isti opet upalio treba raskačiti napajanje uređaju. Na desni taster se gase cire i pale displeja. Na dve izvedene žice se može isto kao daljinskim startovati podešeni mod i vreme. Povezivanje: +12 volti napona ide na prvi zavrtanj do belog džeka na pločici, a na sledeći ide masa tj minus napon napajanja.

Nov vlagomer i termometar u jednom uredjaju. . Sonda sa kablom od 2 metra(ide uz uredjaj), veliki lcd ekran. Uredjaj se isporucuje bez baterija.

Originalni meki kartonski povez. Odlična očuvanost, bez oštećenja. Listovi čisti i prazni, nekorišćeni. Jezik srpski, latinica. NAPOMENA: U pitaju je dnevnik evidenciju aktivnosti voda Saveza izviđača Jugoslavije.

Originalni meki kartonski povez. Odlična očuvanost, bez oštećenja. Listovi čisti i prazni, nekorišćeni. Jezik srpski, ćirilica. NAPOMENA: U pitaju je sveska bez linija / dnevnik za vođenje evidencije o partizanskom maršu na Kadinjači iz 1959. godine.

29259 TIG nosač sa sitom 2.4mm

29260 TIG nosač sa sitom 3.2mm Cena se odnosi za komad.

29261 TIG nosač sa sitom 1mm

ŠIFRA: 1681 - Kablovska spojnica sa kalajem, - Izolacija: providni termoskupljajući bužir sa zaptivnim prstenovima u boji, - Termoskupljajući bužir sadrži termoplastični lepak i kalaj za lemljenje, koji se tope zajedno i obezbeđuju siguran kontakt žica. Lepak osigurava nepropusnost i izolaciju veze, - Temperaturna otpornost: -55°C...+125°C, - Boja: zelena, - Dužina: 40mm, - Unutrašnji prečnik: 3.7mm, - Odgovara kablovima poprečnog preseka 1mm2-1.5mm2.

ŠIFRA: 1680 - Kablovska spojnica sa kalajem, - Izolacija: providni termoskupljajući bužir sa zaptivnim prstenovima u boji, - Termoskupljajući bužir sadrži termoplastični lepak i kalaj za lemljenje, koji se tope zajedno i obezbeđuju siguran kontakt žica. Lepak osigurava nepropusnost i izolaciju veze, - Temperaturna otpornost: -55°C...+125°C, - Boja: plava, - Dužina: 40mm, - Unutrašnji prečnik: 4.5mm, - Odgovara kablovima poprečnog preseka 1.5mm2-2.5m

ŠIFRA: 1679 - Kablovska spojnica sa kalajem, - Izolacija: providni termoskupljajući bužir sa zaptivnim prstenovima u boji, - Termoskupljajući bužir sadrži termoplastični lepak i kalaj za lemljenje, koji se tope zajedno i obezbeđuju siguran kontakt žica. Lepak osigurava nepropusnost i izolaciju veze, - Temperaturna otpornost: -55°C...+125°C, - Boja: žuta, - Dužina: 40mm, - Unutrašnji prečnik: 6mm, - Odgovara kablovima poprečnog preseka 4mm2-6mm2.

ŠIFRA: 1682 - Kablovska spojnica sa kalajem, - Izolacija: providni termoskupljajući bužir sa zaptivnim prstenovima u boji, - Termoskupljajući bužir sadrži termoplastični lepak i kalaj za lemljenje, koji se tope zajedno i obezbeđuju siguran kontakt žica. Lepak osigurava nepropusnost i izolaciju veze, - Temperaturna otpornost: -55°C...+125°C, - Boja: crvena, - Dužina: 40mm, - Unutrašnji prečnik: 2.7mm, - Odgovara kablovima poprečnog preseka 0.5mm2-1mm2.

ŠIFRA: 1683 - Kablovska spojnica sa kalajem, - Izolacija: providni termoskupljajući bužir sa zaptivnim prstenovima u boji, - Termoskupljajući bužir sadrži termoplastični lepak i kalaj za lemljenje, koji se tope zajedno i obezbeđuju siguran kontakt žica. Lepak osigurava nepropusnost i izolaciju veze, - Temperaturna otpornost: -55°C...+125°C, - Boja: bela, - Dužina: 26mm, - Unutrašnji prečnik: 1.7mm, - Odgovara kablovima poprečnog preseka 0.25mm2-0.34mm2.