100% original 25 x 20 cm signature, autograph, signed photo Morin O`Hara (engl. Maureen O`Hara; 17. avgust 1920 — 24. oktobar 2015) bila je irska glumica i pevačica poznata po brojnim ulogama u vestern filmovima. Rođena je 17. avgusta 1920. godine u Reneli, Okrug Dablin (Republika Irska), a preminula u 95. godini 24. oktobra 2015. u Bojsiju u američkoj saveznoj državi Ajdaho.

Milena Veinović - PANČEVO NA STARIM RAZGLEDNICAMA 1898-1941 Kulturno-istorijski i slikovni letopis Izdavač: Print art, Zavod za zaštitu spomenika kulture Datum izdavanja: 2007. godine Tvrd povez, 375 strana ISBN: 978-86-85667-02-2

Dokument iz 1937. godine, sa potpisima oko 300 građana Podgorice, među kojima: - Nešo Šćepovič, gradonačelnik Podgorice - ing. Veliša Popović - ing. Blagota Radovic - Mióo Stijović - Jovan P. Vukćević, urednik `Zete` Nešo Šćepović bio je crnogorski biznismen i političar, koji je od 1925. do 1940. bio gradonačelnik Podgorice, tačnije 14 godina i sedam mjeseci, što govori o njegovoj popularnosti. Pričali su da je bio srdačan i energičan čovjek, posjedovao je trgovačke radnje, električnu centralu, hotel. Za njegovo vrijeme, napravljene su mnoge zgrade, doveo je struju Podgorici, do Skadarskog jezera sagradio željeznicu i uspostavio avionski saobraćaj sa Beogradom. Prvi avion je poletio 1938., što je narod komentarisao: “Avion Podgorica krstila ga Nešovica”. Bio je jedan od najbogatijih građana Podgorice i dobio je nadimak „Sirotinjska majka“ jer je često dijelio novac i hranu siromašnima. Kada su mu ljudi zahvaljivali na pomoći, njegov odgovor je bio “zahvaljujući vama ja sam gradonačelnik, vi ste me izabrali”. Kada je doveo struju Podgorici, jedan protivnik uvođenja električne energije je komentarisao: „Pošteni ljuđi dolazu doma za viđela, a skitači neka, tamo oni, lomu vratove“. Tags: Crna Gora, Podgorica Kao na fotografijama.

Vasko Popa potpis autograf autogram Svojeručni potpis pesnika Vaska Pope na naslovnoj strani knjige . Format lista 11,5 x 18,5 cm , Cena 6000 dinara

Kao na fotografijama.

Originalno i autentično pismo koje je 1879 godine Patrijarhu Germanu Anđeliću (u to vreme episkopu), uputio Jozef Podhradski. ______________________________________________________________________________________ German Anđelić (svetovno Grigorije Anđelić, 10. avgusta 1822, Sremski Karlovci — 26. novembra 1888, Sremski Karlovci) je bio mitropolit karlovački i patrijarh srpski i jedan od braće Anđelića. ______________________________________________________________________________________ Jozef Podhradski (svk. Jozef Podhradský; Skalica (Slovačka), 19. april 1823 — Jagodina, 13. novembar 1915) je bio slovački profesor, evangelistički sveštenik, urednik listova, publicista i prevodilac. ____________________________________________________________________________________ Kao na fotografijama.

MOSCHINO Vintage suknja velicina 38 poluobim struk 38-40 poluobim kukovi 49-52 duzina 58

Atelje 212, program predstave KUĆEVLASNIK I PALIKUĆE iz sezone 1959/60, na kojem su potpisi / autogrami 15 učesnika predstave: - Maja Čučković - Stanko Buhanac - Sima Ilić - Ljuba Tadić - Brana Kravljanac - Radomir Popović - Slobodan Aligrudić - Bekim Fehmiu - Zaga Marjanović - Milutin Butković - Margita Predić-Nušić - Ljubomir Draškić - Stojan Dečermić - Radmilo Ćurčić Petnaesti potpis / autogram ne mogu da identifikujem. Kao na fotografijama.

Overena kopija na 83 strana sa 45 fotografija i sema (12X17cm.) i 4 priloga.

Malo nosena atraktivna Pedro del Hierro pamučna suknja, original kao i sve moje stvari. Klasicna A forma sa zatvorenim faltama, karnerom u dnu. Suknja ima dubok pojas tako da moze da se nosi na struku ili na bokovima. Materijal je neelastican pamuk sa vezenim sitnim floral dezenom i zlatnim nitima. Bez traga koriscenja. Velicina PdH 42, mere: struk 40cm, pojas 11cm, duzina 53cm.

Atraktivna plise Giorgio Armani nova svečana suknja, original kao i sve moje stvari. Prva linija brenda Armani, Emporio Armani.U struku je plis, donji deo je sitan plise. Oznaka velicine 46, imajte u vidu razliku u vrlicinama italijanske visoke mode i ostalih velicina. Mere: struk 40cm, pojas 6cm, duzina 72cm. Suknja je samo ociscena, nije nosena.

Papir za pakovanje robe kupljene u trgovinskom preduzeću `GVOŽĐAR` Zrenjanin Jugoslavija,iz 80-tih godina,u dobrom je stanju.

Pozivnice za svecanost i dodelu diplome `Dositej Obradovic` u skupstini grada 19. i 20. 0ktobra 1969. od strane tadasnjeg gradonacelnika gosp. Branka Pesica sa svojerucnim potpisom. Na pozivnicama i samoj diplomi postoji ime primaoca, ali sam prekrio da se ne vidi. Pozivnice i diploma imaju ostecenja u vidu izguzvanosti. Sve vidljivo na fotografijama. Kutija odlicna.

Ukaz o postavljenju načelnika druge klase okruga smederevskog. Dimenzije povelje: 290mm x 423mm, suvi žig. Dimenzije rama: 407mm x 535mm. Uramljeno pod anti-refleksnim staklom. Isključivo lično preuzimanje.

Ukaz iz 1884. godine o postavljenju načelnika prve klase okruga vranjskog. Dimenzije povelje: 313mm x 444mm, suvi žig. Dimenzije rama: 407mm x 535mm. Uramljeno pod anti-refleksnim staklom. Isključivo lično preuzimanje.

Ukaz iz 1882. godine o postavljenju načelnika druge klase okruga vranjskog. Dimenzije povelje: 294mm x 427mm, suvi žig. Dimenzije rama: 407mm x 535mm. Uramljeno pod anti-refleksnim staklom. Isključivo lično preuzimanje.

Nova atraktivna Pedro del Hierro A kroj suknja, original kao i sve moje stvari. Klasicna A forma sa zatvorenim kosim preklopom i dekorativnim vezivanjem u struku. Suknja ima dovoljno dubok pojas tako da moze da se nosi na struku ili na bokovima. Materijal je neelastican acetat izuzetne teksture, postava je viskoza ( etiketa fotografisana). Velicina PdH 42, mere: struk 38cm, pojas 4,5 cm, duzina 56,5cm. Boja je intenzivna `karmin` crvena, tamnija od ove na fotografijama. Neuporedivo lepsa uzivo.

Malo nosena izvrsna Urban Babe kožna suknja, klasicnog A kroja. Izrađena je od odlicne dovoljno debele i teske prave prevrnute kože tako da ima formu koja dobro stoji. Zavrseci su minimalno obrađeni, donji porub nema. Mere: struk 38,5cm, duzina 47,5-48cm, sirina u donjem delu 60-61cm. Model moze da se nosi na struku, ali mislim da bolje izgleda ako je nize na bokovima. Izvrsna boja krem bez, na goyogragijama nije bas realna...uzivo je neuporefivo bolja. Ide bukvalno uz sve boje.

Bilten omladinska pruga ORA Šamac-Sarajevo,izašao 27.01.1978,probušen za fasciklu.

13 festival dela koji je održan od 30.05-01.06.1980 godine u Ljubljani,uz časopis doleze i bilteni brojevi 1 i 3,u dobrom su stanju.

Suknja od trevire, radimo je vec punih 7 godina. Da li je kratka,midl ili duga nijanse su u pitanju. Po prvi put imamo i kajsija boji Dostupna u jos boja (poslednja slika sa bojama). Duzina 70cm Prilikom porudzbine po treban nam je Vas obim struka.

Perfektan malo nošena svilena pencil suknja Le Chateau. Original kao i sve moje stvari. Le Chateau je izvrstan kanadski brend. Materijal je sirova svila, neelastična, sa `nepravilnostima` u teksturi koje nisu oštećenja i mane već jednostavno tkanje. Veličina je Le Chateau broj 9, okvirno 34-36, imate mere molim da ih pogledate: struk 35-35,5cm, pojas 4cm, dužina 54-55cm. Suknja je komplet sa peplum bluzom, fotografija 2. Cena za komplet je manja od pojedinačnog zbira cena. Mere bluze:grudi 39-40cm, struk 37-48cm, duzina napred 38cm, duzina nazad 45cm, ukrojen deo za grudi 8,5cm. Savrseno stoji, može da se nosi uz sportske kao i uz posebne odevne varijante. Napravljena je sa fižbajnom tako da brus nije potreban. Cena za komplet je manja od pojedinačnog zbira cena. Boja je besprekorna intenzivna ciklama.

Originalno, rukom pisano i potpisano pismo Tihomira Ostojića, upućeno Jugoslovenskoj Akademiji, iz 1916. Dr Tihomir Ostojić (Potiski Sveti Nikola, 17. jul 1865 — Beč, 18. oktobar 1921) je bio profesor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu, muzikolog, književni i pozorišni kritičar, istoričar književnosti, sekretar Matice srpske i dekan Filozofskog fakulteta u Skoplju. Već sa 11 meseci ostao je bez oca Rade. Odrastao je sa majkom Savetom (rođ. Firićaski), koja se preselila u Novi Sad, kako bi sinu obezbedila bolje obrazovanje. Osnovnu školu završio je u Potiskom Svetom Nikoli. Potom je pohađao gimnaziju u Novom Sadu, u kojoj će kasnije i predavati. Profesor mu je bio Jovan Grčić, koji ga je, prepoznavši njegov talenat za muziku, primio u svoju kuću, gde je ostao sve do mature. Tokom gimnazijskih dana bio je horovođa, čak je i komponovao, a od instrumenata je svirao klavir i violinu. Već kao gimnazijalac okušava se u književnom stvaranju. Preveo je krajem 1882. godine delo Hofnera - Svako je kovač svoje sreće. Kao pitomac Tekelijanuma studirao je filozofiju (germanistiku i slavistiku) u Budimpešti. Bio je vrlo aktivan u budimpeštanskom studentskom književnom društvu „Kolo mladih Srba”. Na redovnim sednicama društva čita svoje brojne pisane radove. Potpisuje se kao dopisnk Stražilova sa pseudonimom „Tih. Radova O.”. Iz studentskih dana potiču njegovi radovi iz srpske istorije i mali kritički ogledi. Profesorski ispit položio i doktorsku tezu o Dositeju Obradoviću (1894) odbranio je u Beču, kod čuvenog profesora Vatroslava Jagića. U Novosadskoj gimnaziji je radio od oktobra 1889. do 1911. godine kao profesor. Predavao je srpski, mađarski i nemački jezik, filozofiju, a povremeno i pevanje i gimnastiku. Kao svestran intelektualac, objavljuje niz knjiga o muzici, teoriji i izvođenju. Smatraju ga tada za profesora i „vrednog i zaslužnog muzičara” koji i dobro svira na klaviru. Po dolasku za katedru gimnazijsku u Novom Sad preuzeo je rukovođenje i dirigovanje gimnazijskim horom. Nižu se svake godine novi muzikalni naslovi: „Staro Karlovačko pjenije” za četiri glasa na note (1887. i 1890), „Srpsko narodno kolo” za glasovir (1891), „Srpski zvuci” pesme i igre za klavir (1892), te knjige o crkvenom notnom pevanju „Mala Katavasija... ”(1880. i 1894). Ostojić se tokom života najviše bavio Dositejem Obradovićem, a prvi u nizu radova o Dositeju javlja se 1894. godine. U matičinim „knjigama za narod” izdao je Dositejeve basne. Neumorni Tihomir je 1901. godine osnovao u Novom Sad prvo Sokolsko društvo, ali koje je radilo bez pisanih pravila. Rad se sastojao u telesnom vežbanju mladih dvaput nedeljno, a subotom su održani drugarski sastanci na kojima se razgovaralo o slovenskom zajedništvu. U Novosadskoj srpskoj čitaonici prof. Ostojić je bio potpredsednik. Na jednom od društvenih prela održanih u čitaonici on je marta 1902. godine održao predavanje pod nazivom: „Ima li Novi Sad uslova da postane središte ovostranih Srba?”. Godine 1905. on je potpredsednik Društva književnika, novinara i umetnika „Zmaj” u Sremskim Karlovcima. Jedna od društvenih aktivnosti bila je staranje o podizanju spomenika pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju. Bio je veliki i bliski prijatelj sa slikarom Urošem Predićem, kojeg je posetio u Orlovatu 1904. godine. Krajem 19. veka doktor filozofije Ostojić je okupio oko sebe grupu mlađih intelektualaca koji su tražili reforme u savremenom društvu. Oni su smatrali da promenu treba da inicira i predvodi Matica srpska. Reforme Matice srpske koje su se desile 1899-1900. godine njegovo su delo. Osnovao je časopis Pokret, koji je povremeno izlazio od 1899. do 1912. godine. U njemu je najčešće napadao Maticu srpsku, zahtevajući promene u načinu na koji je vođena ova institucija. Fokus kritike je bio na Letopisu i Biblioteci Matice. Ostojić je kao urednik šest godišta, od 1903. godine radio na modernizaciji `Kalendara Matice srpske`. Tihomir Ostojić se rano vezao za Maticu; od 1898. godine je član njenog Književnog odeljenja. Ostojić je 1911. godine izabran za sekretara Matice srpske, sa zadatkom da obnovi Maticu i uključi je u pokret nacionalnog preporoda. Na toj poziciji se vodio do marta 1920. godine i taj rad mu je uzet u penzioni staž. U okviru reformi osnovao stručna tela, „zborove”, za prosvećivanje, umetnost, istoriju, antropogeografiju i etnologiju, kao i za srpski jezik. Predložio je izmene u stipendiranju studenata, radio je na širenju članstva i uspostavljanju mreže poverenika, unapređenju edicije Knjige za narod i izdavačke delatnosti.[4]Uređivao je i Letopis Matice srpske od 1912. do 1914. godine. U listu Pozorište povremeno je objavljivao pozorišne kritike, što ujedno predstavlja i njegov prvi konakt sa Srpskim narodnim pozorištem (SNP). Za člana Pozorišnog odseka Društva za SNP izabran je 1904. godine, a za predsednika 1907. godine. Kao i u slučaju Matice srpske zahtevao je korenite reforme i modernizaciju pozorišta. Po izbijanju Prvog svetskog rata našao se na udaru austrougarskih vlasti, kao i drugi istaknuti srpski intelektualci u Monarhiji. Zbog disciplinske istrage koja je povedena protiv njega u Matici, a na zahtev komesara, zbog objavljivanja slika srpske vojske u Balkanskom ratu u Matičinom kalendaru za 1914. podneo je ostavku. Ostao je bez primanja, zarađujući tako što je pisao za zagrebačke časopise i skupljao podatke za Hrvatski biografski leksikon. Interniran je zbog „širenja srpske propagande” septembra 1914. godine u logor u Baju, pa u Sekešfehervar, gde je 1916. godine oboleo od tuberkuloze. I za vreme internacije, koju je proveo bolestan i u oskudici, neumorno je pisao. Objavio je tokom rata studiju o Branku Radičeviću u Radu JAZU u Zagrebu. U Novi Sad se vraća maja 1917. teškog zdravstvenog stanja. Oporavlja se na Fruškoj gori, a potom se ukljujučuje u političke pripreme za oslobođenje Vojvodine. Još tokom ratnih meseci vraća se na mesto sekretara Matice. Pošto mu je aprila 1920. ponuđeno mesto profesora i dekana (maja 1920) novoosnovanog Filozofskog fakulteta u Skoplju Ostojić je prihvatio ovu dužnost i napustio Novi Sad. Ministar prosvete donosi maja 1920. godine odluku, da se redovnom profesoru Skopskog univerziteta Ostojiću uračunaju u penzioni staž, sve dotadašnje godine (1889—1920) kao predavača i profesora Novosadske gimnazije i sekretara Matice srpske. Na funkciji se kratko zadržao, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Kao dekan u Skoplju dobio je Orden Sv. Save III stepena za prosvetni rad. U Skoplju je tokom te godine uspešnog rada osnovao „Naučno društvo”, kojim je predsedavao. Odlazi na lečenje u sanatorijum u Beču, gde je i umro 18. oktobra 1921. godine. „Jedan od najvećih Srba rodoljuba u Vojvodini, ozbiljni prosvetni i naučni radnik” sahranjen je 3. novembra 1921. godine na Novom groblju u Beogradu. Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije (od 1910) i dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Održavao je tokom života jake veze sa rodnim Semiklušom, koji je u znak pijeteta 1947. promenio ime u Ostojićevo. Napisao je i monografiju svog sela. Ulica u Novom Sadu i nekim drugim mestima, nosi njegovo ime. Bio je oženjen Jelenom, upravnicom više ženskih internata. Ona je nakon njegove smrti, od 1931. godine vodila u Somboru svoj „Veliki devojački internat”.

Nekorišćena, neobična, izuzetna asimetrična suknja takozvanog PRENS DE GAL printa, postavljena crvenom postavom, u predelu struka, usečeni džepovi postavljeni cvetnom postavom, 4 ukrasna crvena dugmeta. Suknja je nosiva od jeseni do proleća, uz npr. crne, sive ili bordo grilonke, cipele, čizme, uz rolke, dobru košulju i sako, itd... Na njoj stoji oznaka veličine L, po mom mišljenju odgovara osobama koje nose veličine L/XL ili 42/44 čak i 46, što se može postići pomeranjem dugmadi da se dobije na širini ukoliko je potrebno, ali najbolje da procenite po sledećim merama Širina struka 46 cm + Širina bokova 55 cm + Dužina suknje sa strane 55 cm / napred najkraći deo preklopa 47 cm Sastav - 100% pamuk

Dva broja Politike 1. Poslednji broj za vreme vladavine Slobodana Miloševićeve 2. Prvi broj nakon 5.oktobra i demokratske revolucije