Uvek kad neka dogma padne, rodi se novi svet. Prošlost krije ključ razumevanja sadašnjosti i budućnosti. Tačno na svoj osamnaesti rođendan Aris je primila veoma neobično pismo od svoje tetke. Na samom početku, tetka je požuruje da ga odmah pročita. Napisano je u vanrednim okolnostima. Iako se čini da se tetka priseća uspomena na njihovo zajedničko putovanje po južnoj Evropi, ispostaviće se da joj zapravo poverava dugo čuvanu tajnu da drevni mitovi sadrže ključ za shvatanje porekla života, bolesti, pa čak i naše budućnosti. Zasnivajući svoj rad na istraživanjima važnih naučnika i nobelovaca, Havijer Sijera je napisao pronicljivu i opsenjujuću priču koja će proširiti naše vidike i neminovno poremetiti naše dosadašnje poimanje civilizacije. Pandorina poruka se osvrće na drevna vremena u kojima je čovečanstvo takođe bilo izloženo brojnim opasnostima i pandemijama, ali je uvek pronalazilo rešenja da prevaziđe sve pretnje i nevolje. Ovo nesvakidašnje pismo puno je intrige, misterije ali i saznanja i nade jer posle mraka uvek dolazi svetlost. „Pandorina poruka sadrži svu mudrost koju možemo izvući iz krize koja nas trenutno potresa i podseća nas da smo predodređeni za prosperitet i večni procvat života.“ – Libros y literatura „Sijera je u svoju Pandorinu poruku utkao nadu i poverenje u ljudski rod. Stranice ove knjige otvarajte smelo i što češće.“ – Casa del Libro

Vatra ljubavi i tragedije. Ne postoji na svetu tako bučna, tako bezumna i neobuzdana ljubav kakva je bila ona između Isidore Dankan i Sergeja Jesenjina. Sve se desilo neočekivano. Mladi, plavokosi i obesni pesnik i sredovečna, legendarna balerina zaljubili su se u Sovjetskom Savezu, u novom svetu komunizma u koji su tada oboje duboko verovali. Ovaj roman je zbir tajni o sumanutoj, neprikladnoj i buntovnoj strasti koja je obuzela dvoje genijalnih umetnika vodeći ih ka tragediji. To je priča koja ostaje vekovima nakon što zgasne ljubavni žar.

Dobitnik Bukerove nagrade. „Divno komponovana fuga o žudnji i poricanju žudnje.“ Times Literary Supplement Matinu, Aboridžinku s Van Dimenove zemlje, usvojili su 1841. godine istraživač ser Džon Frenklin i njegova žena ledi Džejn. Frenklin je uveren da će prosvećenost uzdići Matinu iz divljaštva i požude. No, kada nekoliko godina kasnije Ser Džon izgubi život na arktičkoj ekspediciji, ledi Džejn piše Čarlsu Dikensu i moli ga da odbrani ugled njenog muža od glasina o kanibalizmu među članovima ekspedicije. U odbranu prijatelja Dikens postavlja dramu u kojoj sam igra Frenklina, simbol pobede razuma, ali se zaljubljuje u jednu osamnaestogodišnju glumicu. Dok razum ustupa pred žudnjom, Frenklinovom pričom on meri ledene dubine svog života. Matina, sada već šiparica koja je trebalo da posluži kao zamorac u eksperimentu o tome da li nauka, hrišćanstvo i tekovine civilizovanog društa mogu stati namesto onoga što je u „divljacima“ impulsivno i strasno, naći će se u senci crnog labuda, znamenja kojeg se njen narod najviše plašio. „Ovom knjigom Ričard Flanagan podseća nas da je jedan od najzanimljivijih romanopisaca sveta. Gladna srca su delo značajnog genija... zastrašujuće, uzbudljivo i zapanjujuće lepo. Kakav glas! Dikens bi aplaudirao Flanaganovom stilu. Vrhunska knjiga.“ Chicago Tribune „Ovo je verovatno najbolji roman koji ćete pročitati ove godine. Grubo nas protresa iz obamrlosti i pokazuje nam našu prošlost. Nema pisca strastvenijeg i neobuzdanijeg od Flanagana.“ Sidney Morning Herald „Izvrsno!“ New Yorker „Očaravajuće.“ New York Times „Neodoljivo dobro.“ The Timesa

Beograd, jul 1968. godine. Iako eksplozija bombe u bioskopu 20. oktobar nije fizički povredila studentkinju Milicu Miletić, u mislima joj je otvorila Pandorinu kutiju potisnutih događaja, uključujući i one iz porodične istorije. Dok većina lekara klinike na kojoj je Milica smeštena smatra da je reč o prvim znacima teškog duševnog oboljenja, njena čukunbaba s užasom shvata da potomkinja u svojim vizijama otkriva strašne tajne njihove familije i krvne veze s porodicom Obrenovića. Stanje glavne junakinje se pogoršava, ali mudra starica uporno ćuti i čeka na svoj kraj nadajući se da će se time sahraniti i istina. Možda bi tako i bilo da slučaj nije zainteresovao novinara rešenog da konačno razotkrije davnašnju i temeljno skrivanu enigmu. Noć arhangela je istorijska drama koja, posredstvom sećanja jedne starice i vizija njene praunuke, opisuje najkobnije trenutke u životu vladara obe srpske dinastije – Karađorđevića i Obrenovića – i neznani rasplet njihovog sukoba. U rasponu od dva veka autor nas vešto vodi kroz najznačajnije događaje srpske povesti, pokazujući da gotovo svi događaji iz sadašnjosti imaju dalekosežne istorijske korene.

Autorka bestselera Crveni šator i Dan posle noći. Nezaboravan roman o sazrevanju, porodičnim vezama i vrednostima, prijateljstvu i feminizmu, ispripovedan glasom mlade Jevrejke koja odrasta u Bostonu početkom XX veka. Devojka iz Bostona je Adi Baum, rođena 1900. godine u porodici imigranata nepripremljenih za Ameriku i podozrivih prema uticaju koji ova nova zemlja ima na njihove kćeri. Adi stasava u Nort Endu, uzavreloj multikulturnoj četvrti, a inteligencija i radoznalost odvode je u svet kakav njeni roditelji ne mogu ni da zamisle – u svet kratkih suknji, filmova, obožavanja slavnih ličnosti, svet koji nudi ženama nove mogućnosti. Adi želi da završi gimnaziju i ode na studije. Želi da radi, napreduje i nađe pravu ljubav. Od jednosobnog stana u kojem je živela s roditeljima i dvema sestrama, preko devojačkog čitalačkog kluba i prve ljubavi koja se završava razočaranjem, osamdesetpetogodišnja Adi se s oštrim smislom za humor priseća svojih pustolovina puna saosećanja za mladu naivku kakva je nekad bila. Napisan s istom pažnjom za istorijske pojedinosti i emotivnim nabojem koji su proslavili Anitu Dajamant, roman Devojka iz Bostona je dirljiv portret zamršenog života jedne žene u Americi XX veka i očaravajući pogled na pokolenje žena koje su nalazile svoje mesto u svetu punom promena. „Anita Dajamant oživljava deo zaboravljene istorije feminizma.“ Good Houskeeping „Neodoljivo! Nadahnjujući portret života imigranata početkom XX veka.“ Booklist

Carska ljubav koja je uzdrmala čitav vek. Ova neverovatna ljubav i dan danas uzbuđuje romantična srca i nežne duše koje u njoj pronalaze večni izvor inspiracije. Burna romansa legendarnog vojskovođe koji je seme revolucije pronosio Evropom, da bi se na kraju proglasio za cara, i prelepe Žozefine satkana je od žudnje, neverstava, duboke patnje, dostojanstva i drame. Pred vama je mala, tajna slagalica ljubavne vatre o kojoj se i danas šapuće, iako su prohujali vekovi.

U Rimu bremenitom posledicama prevrata, ratova i proskripcija, Sula donosi mnogobrojne zakone koji pre svega treba da učvrste predačke običaje i prošire ovlašćenja Senata. Svirep prema pokorenim oblastima, nemilosrdan prema političkim neprijateljima, neustrašivi čovek koji se do najvišeg položaja uzdigao uz mnogo muke, truda, opasnosti i sreće i neposredno uticao na život kako čuvenih i odvažnih tako i malih ljudi, na vrhuncu moći čini ono što nijedan državnik nije učinio ni pre ni posle njega. Smatrajući da je kao diktator učinio sve što je mogao za svoj voljeni Rim, Sula silazi s vlasti i povlači se u vilu u Mizenu. Tu će napokon biti u društvu ljubljenog Metrobija, pisati memoare i dočekati kraj. „Mekalou uspeva da oživi očaravajući svet.“ Washington Post Book World „Fortuna blista.“ Denver Rocky Mountain News „Neodoljiva priča... Uzbudljiva... Zabavna... Zanimljiva... Vešto napisana.“ Chicago Tribune

Holandija četrdesetih godina sedamnaestog veka. Susreću se dva kraljevska prognanika – Elizabeta od Bohemije, kći Džejmsa I od Engleske, i Omoloju Pelagijus od Ojoa, nekada prestolonaslednik kraljevine Joruba, a sada oslobođeni rob sa neobičnim moćima. Elizabeta i Pelagijus se zaljubljuju jedno u drugo i krišom venčavaju. Elizabeta u tajnosti rađa sina, Baltazara Stjuarta, koga oboje vide kao buduću novu nadu. Roman Džejn Stivenson Astrea godi i glavi i srcu. To je krajnje uverljiva slika života i političkih spletki sedamnaestog veka, ali i beskrajno dirljiv prikaz jedne neobične, čarobne ljubavne veze. „Potpuno opčinjavajuća ljubavna priča... Zadivljuje temeljnost opisa epohe, koji verno prikazuju uzavrelu Evropu četrdesetih godina sedamnaestog veka. Ljubavna veza - telesna i duhovna, snažna a ipak izvanredno prefinjena - dostiže, međutim, bezvremenost.“ Image Magazine „Astrea, drugi po redu roman Džejn Stivenson, van svake sumnje dokazuje da talenat koji joj je doneo tolike pohvale za prvi roman nije bio samo kratkotrajni blesak.“ Daily Mail „Savršeno uverljiva... Dirnula me je i očarala ova priča o zabranjenoj ljubavi. Astrea je prvi deo trilogije i unapred se radujem sledećim dvema knjigama ove zadivljujuće uspešne spisateljice.Stvorila je jednu od onih retkih fikcija u kojima se i razumu i osećanjima daje podjednaka težina.“ Sunday Telegrapf

Beskrajan, plavi krug. U njemu, zvezda. Negde mora biti lakšeg života, vedrine događaja, što se slivaju kao čisti i hladni, prijatni, penušavi slapovi. Odseliti se treba zato, otići nekuda, smiriti se negde, na nečem čistom, bistrom, glatkom kao što je površina dubokih, gorskih jezera. Živeti po svojoj volji, bez ove strašne zbrke, idući za svojim životom, za koji se beše rodio. Idući nečem vanrednom, što je, kao i nebo, osećao da sve pokriva. Seobe pričaju o sudbinama srpskog oficira Vuka Isakoviča, njegove žene i njegovog puka tokom vojnog pohoda 1744. godine. Porodični roman tri lika i nacionalni roman o Srbima u Habzburškoj monarhiji u vreme Marije Terezije, ispričan poetskim jezikom bez premca u srpskoj prozi, razgranao se u povest o opštoj tragediji nepripadanja, o lutanju, potrazi za smislom i snovima o utočištu. Odmah po objavljivanju roman dobija nagradu SANU, a tokom decenija postaje jedno od najznačajnijih dela u srpskoj književnosti. Dubina i univerzalnost priče o čovekovoj bezdomnosti nadilaze okvire nacionalnog koda i otvaraju Seobama put ka stranim čitaocima. U Francuskoj su proglašene inostranim romanom godine, doživele su brojne prevode i stekle status književnog dela koje se može meriti sa najvećim delima svetske literature.

Autor kultnog romana Dorotej. Glavni junak ovog jedinstvenog pikarskog romana u savremenoj srpskoj književnosti, mladić zvani Zorzi (po rođenju Đurđe, unuk slepog srpskog despota Stefana Brankovića), zatekao se kao mornar na venecijanskom trgovačkom brodu Karla početkom XVI veka. Posadu sastavljenu od sve samih sumnjivih secikesa, kotlokrpa i derikoža koji kriju svoju prošlost, na putovanju prepunom iskušenja i opasnosti, kraj afričke obale presrešće kuga, strašna srednjovekovna „crna smrt“, u to doba česta, opaka i neizlečiva bolest. Ona počinje da neumoljivo kosi posadu portugalske karavele, a Zorzi da vida obolele i predaje talasima umrle, izlažući se opasnosti da se ne zarazi. Na kraju ove za mnoge kobne plovidbe lađa će najzad pristati u živopisnu i raskalašnu Veneciju, gde će Zorzija očarati sjaj i raskoš ovog renesansnog grada i dočekati vreva i raznolikost njenih trgovaca i plemića, svetine, umetnika i otmenih dama...

Kraj je petnaestog veka. Obruč teških i mračnih vremena steže Španiju koja je sve čvršće i čvršće zarobljena inkvizicijom. Pod izgovorom hrišćanske borbe protiv jeretika, plamen ljudskih lomača gori u sve više poznatih španskih gradova, pa i u Sevilji. Grobovi verskih obraćenika se otvaraju da bi se njihove kosti razvejale i zauvek nestale. U vreme kad vrhovni savet Svete inkvizicije okrutno kažnjava ne samo žive nego i mrtve, glavni junak ovog romana, Seviljac koji je optužen da je proučavao zabranjene mistične knjige, dobija nesvakidašnju šansu. Posle boravka u zatvoru inkvizicije, dok pored njega gori lomača a svetina željna prizora smrti izvikuje pogrde, biskup ga u poslednjem trenutku opravlja na „Prelaz preko mora“, svojevrsno hodočašće suštinskog upoznavanja Boga i Božanskog. Tokom lepog ali i opasnog putovanja vodom i kopnom po divnim mediteranskim prostranstavima Seviljac sa grupom hodočasnika sreće tajanstveni karavan i devojku koja traži cvet što leči sve bolesti, ali i gusare i opasne zveri. I vremenske nepogode umeju da na trenutke ugroze živote hodočasnika. Što više teče radnja ovog uzbudljivog i spoznajno bogatog romana, čiji je autor jedan od najznačajnijih i najuglednijih savremenih srpskih pisaca, jasnije se nameću tri mogućnosti raspleta. Tek ako ne strada tokom samog hodočašća, Seviljac će moći da izabere jednu od dve odluke: da izbegne lomaču ili da po cenu života ostane veran svojim ubeđenjima.

Izuzetna priča o čoveku, prirodi i bezgraničnoj moći imaginacije. Godina je 1867, zima, grad Rjazanj na obali reke Oke u centralnoj Rusiji. Konstantin ima deset godina. Dani su mu ispunjeni sanjarenjem o letenju, za početak do Moskve ali i do dalekih, nečujnih zvezda na nebu. Jednoga dana, dok je bio u ledenoj šumi blizu kuće, prehladio se, a onda je i njegov svet postao nečujan. Ogluveo nakon preležanog šarlaha potpuno je skrhan. Jedinu nadu daje mu oduševljenje novim mehaničkim dobom i njegova zadivljujuća vizija ljudske budućnosti. Ovaj briljantan roman koji nam svima daje nadahnuće pripoveda nesvakidašnju priču inspirisanu životom Konstantina Ciolkovskog – prvog čoveka koji je dao naučne postavke za odlazak ljudi u svemir. „Bulou je uspeo da prevede nauku lunarnih letova u jasnu, slikovitu, lirsku i nadasve odličnu priču.“ New Welsh Review „Ubedljiva pripovest, lirska a egzaktna, o nastajanju jednog naučnika. Možda niste čuli za Konstantina Ciolkovskog, ali ova knjiga će vam u potpunosti otkriti svu njegovu jedinstvenost, genijalnost i životni žar.“ Džon Banvil, autor romana More, dobitnik Bukerove nagrade

Kada se sve ruši, kada zlo postaje sistem a okrutnost pravilo, može li jedna olovka da spase svet? U zatvoru u Santjagu de Kompostela, leta 1936, jedan slikar crta Trijumfalni luk stolarskom olovkom. Lica proroka i staraca iz orkestra Apokalipse lica su njegovih prijatelja republikanci iz kaznionice. Jedan čuvar, njegov budući ubica, posmatra ga oduševljeno… Istorija ove olovke, vodiča kroz sećanje, skupljača duša, nastavlja se do naših dana. Manuel Rivas sledi nit španske tragedije, građanski rat koji je uzdrmao svet i ubeležio se u istoriju XX veka. Ali Stolarska olovka nije tek još jedan roman o ratu. On govori o životima muškaraca i žena u najokrutnijim razdobljima istorije. Govori o snazi ljubavi koja ispunjava prazninu bezdana i očaja. Uz pomoć stolarske olovke, ruku pralja, fantomske boli osakaćenih, sušičave lepote bolesnika… tka se mreža razumne stvarnosti. Jezik se meša s dahom života, s Morzeovom azbukom utroba. Ovo je roman za sva vremena. „Manuel Rivas napisao je kratak ali predivan roman, pun ljudskosti i nežnosti.“ Arturo Perez-Reverte, El Semanal

„Izvanredna ljubavna priča u srcu kubanske revolucije.“ El País Pasija po Karmeli je izuzetna priča o ljubavi između kubanske lekarke i argentinskog ekonomiste u srcu kubanske revolucije. Njihovim erotskim odnosom i ideološkim shvatanjima upravlja realnost koju ne kontrolišu, i tako postaju likovi homerovskih razmera. Nevidljivi bogovi se mešaju i prepliću fizičku privlačnost i intelektualno divljenje, hrabrost i strah i neočekivano saučesništvo. Grade svoju tešku i iskrenu ljubav na jednom od najtrusnijih i najromantičnijih poprišta latinskoameričke istorije, upadajući u vrtloge koji oduzimaju dah i preokreću svet. Naslovom ovog dela pisac je želeo da naglasi višeznačnost reči „pasija“. Pasija koja se odnosi na ljubav, ali i na snagu ideala, patnju, uživanje, spas i težnju ka slobodi. Borba osećanja između glavnih junaka odvija se naporedo s vrtoglavim bleskovima realnosti i stvara napetost od prve do poslednje stranice. Ritam pripovedanja istovremeno teče, obavija i potresa kao ritam muzičkih pasija. Ne bi trebalo da čudi što je ovo delo – u kojem se smenjuju glasovi junakinje, njenog ljubavnika i sveprisutnog pripovedača – napisano po modelu Bahovog kontrapunkta. U daljini, neiskazana, odjekuje epika drugog rata gde su oslobodioci pevali drugoj Karmeli, metafori baklje i strasti. Aginis umetnički oslikava svoje likove i čini ih neizbrisivima. Njegova poetska veština u prikazivanju osećanja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ovo stilski prefinjeno delo u kontrastu sa strahotama rata i progona iznedrilo je jednu od najlepših ljubavnih priča latinoameričke književnosti.

„Pripovedačko majstorstvo.“ Los Angeles Times „U rukama Kolin Mekalou istorijske ličnosti postaju fascinantni, kompleksni i verodostojni likovi koji ostavljaju trajni utisak.“ Cleveland Plain Dealer „Prepuno marljivo prikupljenih pojedinosti.“ Philadelphia Inquirer Koliko je dignitas važan? Šta je sve zbog njega u stanju da učini jedan istinski Rimljanin poput Cezara? Može li svoje jedino dete prineti na žrtvenik častoljublja? Kome će ugoditi, a koga žrtvovati? I koliku cenu plaća? O ovome i o osvetama, ljubomori i strahovima, podvalama i zaverama, sporazumima i brakovima, čitajte u poslednjoj knjizi trilogije Cezarove žene.

Autorka romana Devojka s bisernom minđušom Od trenutka kada ju je kao bebu udario grom, bilo je jasno da će sudbina Meri Aning biti posebna. A tada, početkom devetnaestog veka, vetrom išibana obala Engleske bila je prepuna fosila – za one kadre da ih vide. Pronalazeći fosile nepoznatih dinosaurusa u stenama blizu svog doma, Meri zapanjuje naučnike dovodeći pod sumnju stavove o postanku sveta i izaziva rasprave o našem poreklu. Ipak, u areni kojom vladaju muškarci, Meri je uskoro svedena na ulogu sluškinje, suočava se s predrasudama akademske zajednice, zlobnim ogovaranjima suseda i patnjama zabranjene ljubavi. Čak joj i priroda preti, napadajući je jakim mrazevima, olujama i odronima kamenja. Srećom, Meri pronalazi prijateljicu u plahoj, inteligentnoj Elizabet Filpot, usedelici iz srednje klase, i samoj opsednutoj fosilima. Njihovo prijateljstvo predstavlja krhku ravnotežu između žestoke odanosti i jedva potisnute ljubomore. Uprkos razlici u godinama i poreklu, Meri i Elizabet otkrivaju da im je u borbi za priznanjem njihovog truda najjače oružje – prijateljstvo. Izuzetna stvorenja je očaravajući novi roman Trejsi Ševalije o tome kako je dar jedne žene prerastao ograničenja pola i klase i doveo do nekih od najvažnijih otkrića devetnaestog veka. Iznad svega, to je rečit portret zamršene i otporne prirode ženskog prijateljstva.

Nesumnjivo najzreliji Marojevićev roman do sada, Majčina ruka prvi put u srpskoj književnosti otvoreno i ubedljivo rasvetljava osetljivu i bolnu temu odnosa novih vlasti i domaćeg stanovništva prema folksdojčerima posle II svetskog rata. Glavni junak je gimnazijalac čiji je jedini san da se oslobodi nevinosti. U potrazi za ženama i devojkama, upoznaje dve Nemice, svoju vršnjakinju Hertu i njenu znatno stariju sestru Sonju. Naizgled još jedan Marojevićev roman o ljubavnom trouglu neosetno prelazi u uznemirujuću priču o porodici Šleser i drugim „Švabama“, većinom civilima, koje je između 1944. i 1948. godine zadesio izgon iz socijalističke Jugoslavije ili smrt i poniženja u vojvođanskim logorima. Tako u ovom romanu doslovno oslobađanje od nevinosti nosi i dodatno značenje koje se odnosi na istoriju, na istinu koju je sve do tada, krajem sedamdesetih godina prošlog veka, dečakova familija na čelu sa majkom krila od glavnog junaka. Kome je pripadala kuća u koju se posle rata, među mnogim drugim kolonistima, uselila njegova porodica? Kakvo je sazrevanje mladih ljudi pod neočekivanom senkom istorije? Koliko je moguća ljubav opterećena povešću? Ovo su samo neka od pitanja koja Majčina ruka pokreće na uzbudljiv, duhovit i intrigantan način. „Divim se… britkoj ironiji Igora Marojevića.“ Matijas Enar, Politika „Upoznat sam sa srpskom istorijom, tradicijom, kulturom, umetnošću... ‘Favoriti’ su mi: Ivo Andrić, Igor Marojević, Emir Kusturica…“ Huan Gomez Hurado, Večernje novosti

Prva sveska iz Flešmenovih arhiva 1839–1842. Može li čovek... koga su iz škole izbacili zbog pijanstva i siledžijstva koji besramno zavede očevu ljubavnicu koji laže, vara a na bojnom polju pokazuje preispoljni kukavičluk ...biti baš potpuno đubre? Hari Flešmen – ljubavnik, vojnik, silom prilika tajni agent – u prvoj svesci iz Flešmenovih arhiva uspeva da iz katastrofalnog pohoda u Avganistan iznese ne samo živu glavu – već i glavu ovenčanu slavom. „Gospodin Mekdonald Frejzer je vešt i izuzetno brižljiv pisac, dvaput bolji od Bjukena i dvadeset puta bolji od Fleminga.“ Oberon Vo – Ivning standard

Mislio sam – sećam se – da je Šalupa veštica ogromne utrobe i da su ljudi, koje je deda bacao u more, bili živi, a da su im bile umrle samo ruke i noge. Nisam znao šta je paluba, ko je Campika, odakle mu takvo ime, zašto je gledao u nebo, dok su ljudi tonuli u more, i na koga je gore, iznad oblaka, galamio. U novom romanu Vuka Draškovića stvarnost je neverovatnija od svake fantazije, a košmarna snoviđenja pretaču se u takvu realnost. U životnoj drami glavnog junaka Vidana ogleda se ceo dvadeseti vek Srbije, i doba današnje, i obrisi onoga što će se tek dogoditi. Još dok je bio dete Vidana su priče njegovog dede odnosile na dno mora, pored grčkog ostrvca Vido kraj Krfa, gde bi, među algama i školjkama, sanjao sa zaspalom dedinom vojskom. Odatle, iz tog sna, Vidan je video sve. I vreme prošlo i vreme buduće. Usnuli na dnu mora umiru tek na kraju dvadesetog veka. Njihovi snovi su potopljeni, pobede prometnute u poraze, slava u stid, a kuća u ruševinu, u kojoj vrači sude po kamenom zakonu. „Načinivši korak dalje od Doktora Arona u svet književne imaginacije, Vuk Drašković se zapravo vrtoglavo približio i istorijskoj, i umetničkoj istini o nama, nekadašnjima i sadašnjima.“ Ljiljana Šop

Kroz vešto sklopljen mozaik tragedije, rata i ljubavi u jednom burnom vremenu, YU puzzle priča priču o uglednoj srpsko-hrvatskoj porodici Romića iz Dubrovnika koja nije samo svedok istorije – već i njena žrtva. Porodično stablo imaće mnogo izdanaka i svako će ostaviti svoj pečat i ostvariti svoj usud, neko kao španski borac, neko kao partizan, a neko kao ustaša... Čak ni azijska krv Ai, supruge generala Zorana Romića, neće biti dovoljno jaka da izbriše zlu kob. Čak ni pobeda u ratu u kome su izabrali pravu stranu neće doneti očekivani spokoj. Kada Ai nestane u Beogradu 1958. godine, otvoriće se Pandorina kutija iz koje će izaći najmračnije porodične tajne. Da li je Zoran Romić znao za Ainu preljubu sa italijanskim oficirom i njegovim smrtnim ideološkim neprijateljem tokom Drugog svetskog rata? Šta je Partija godinama skrivala od njega? I zašto njihova kćerka Tekla mora da nastavi potragu za majkom u Japanu, potragu u koju će se uplesti američka ambasada i vojska? Pišući roman o tri generacije jedne porodice i strastima, ljubavima i tragedijama njenih pripadnika, Rade Jarak ubedljivo slaže komadiće jednog veoma burnog veka u romanu YU puzzle, knjizi koja otvara novu Laguninu ediciju Plavo-belo-crveno. „Vrlo ambiciozno zamišljen, roman YU puzzle važno je djelo na našoj suvremenoj književnoj sceni jer malo je autora koji imaju petlje uhvatiti se u koštac s povijesnim temama, mnoštvom likova i složenom romanesknom strukturom.“ Jadranka Pintarić Nacional, Zagreb

„Izuzetno delo o dobu Američke revolucije, po svemu sudeći roman godine.“ – Vogue Pričom koja se odigrava u malom primorskom mestu u Severnoj Karolini, u godinama kada se Američka revolucija već bliži kraju, ovaj briljantni roman prati tri generacije jedne porodice, junake koji žude za iskupljenjem usred omamljujućeg vrtloga rata, otmica, ropstva i ljubavi. Džon, gusar koji se zbog ljubavi vezao za kopno vraća se na more u nadi da će morska so izlečiti njegovu kćer Tabitu od smrtonosne žute groznice. Godinama ranije, njegova žena Helen gazi sve konvencije i želje pobožnog oca Ejse, kako bi se udala za ozloglašenog gusara Džona načinivši time odluku koja će im svima promeniti živote. Helenina družbenica iz detinjstva, robinja Mol, i dalje živi u vlasništvu sve povučenijeg Ejse. Jedina uteha joj je sin Dejvi koga će štititi sa strašću koja raskida stege ropstva. Životne priče Džona, Ejse i Mol prepliću se u veštom mozaiku strasti, ljubavi i očaja u ovom istančanom, evokativnom i nezaboravnom romanu, koji prikazuje prikazuje jedinstvenu ljubav između roditelja i deteta, ali i samotničke staze kojima putujemo u ime preporoda. „Upečatljiv stil, životni i originalni likovi i pripovedački zamah s kojim Smitova kazuje svoju priču o očajničkoj porodičnoj ljubavi na jednoj obali pružiće čitaocu nekoliko sati najlepšeg zadovoljstva i retku sliku dobrote.“ – Anita Šriv „Istančana zapažanja o ljudskoj duši koja nam prikazje Kejti Simpson Smit u ovom romanu nagoveštavaju da je Toni Morison verovatno dobila svoju književnu naslednicu.“ – Erin Betani, Boston Literary Times „Gubitak voljenih Smitova opisuje jezikom koji je po svojoj osećajnosti bezmalo biblijski, a opisi tuge njenih junaka poetski su i potresni.“ – Publishers Weekly

Čudesan roman o Žani Tusen, juvelirki kraljeva Ovo je istinita priča. Ona je kći jedne flandrijske vezilje krajem XIX veka. Poseduje siguran ukus, čeličnu volju i san da osvoji Pariz. Kada osvoji srce Luja Kartijea, koji je uči o dragom kamenju i misterioznim dodacima, iz njihove saradnje, a zatim i ljubavi, rađa se čudesan nakit: rajske ptice, indijski nakit, pera i izrezane dijademe, ali pre svega mitska panterka... Stil je rođen, njen. Njeno ime je Žana Tusen. Ona je blistavo otelotvorenje kuće Kartije. Ona je juvelirka kraljeva. Kroz sliku jednog veka u kome srećemo Prusta, Koktoa, Hemingveja, Skota i Zeldu, Koko Šanel, i čak vojvotkinju od Vindzora, otkrijte čudesnu sudbinu genijalne Žane Tusen, žene koju su zvali Panterka. „Ko se seća Žane Tusen? Srećom, Stefani dez Or je oživela svojim spretnim perom nezaobilaznu figuru kuće Kartije u vreme Belle Epoque i Années Folles. U ovom istinitom romanu, autorka uspeva da nađe pravi ritam, brz i precizan, koji omogućava čitaocu da razume vatrenu ličnost one koja je bila najveća juvelirka svog vremena, izuzetna žena, ljubavnica i desna ruka Luja Kartijea, gazdarica prestižnog poslovanja u Ulici mira.“ – Le Figaro littéraire

Šta učiniti kad nestane strasti u braku? Prevariti supružnika, razvesti se ili trpeti nadajući se da strast može oživeti? Osamnaestogodišnja lepotica Manja, Crnogorka iz imućne bokeljske porodice, na početku XX veka, pred Prvi svetski rat, pohađa časove engleskog jezika u Trstu kod čuvenog pisca Džemsa Džojsa, koji ubrzo postaje njen mentor. Iako obrazovana i otvorenog duha, ona pogrešno shvata književnikove savete o slobodi i ljudskoj potrebi za avanturom, i zaljubljuje se u barona De Rosetija, sredovečnog italijanskog zavodnika koji joj oduzima nevinost. Posle ovog skandala, Manju prisilno vraćaju u Boku Kotorsku i udaju za Filipa, njenog najboljeg druga iz mladosti. U provincijskoj konzervativnoj sredini Manja počinje da oseća dosadu i usamljenost, a Filip ne uspeva da zadovolji njene seksualne apetite koje je probudio italijanski ženskaroš. Prefinjena Manja dugo uspešno odoleva iskušenjima sve dok se ne pojavi Marko, zbog koga će njen brak poći stranputicom, baš kao što je to u pismima anticipirao Džojs… Ovaj dirljivi roman preispituje granice ljubavi u upečatljivoj priči o ambicijama i izdaji, izneverenim očekivanjima i vernosti, ali pre svega o naglim promenama u životu, i o tome šta se dogodi kad nas zaslepi strast.

Autorka bestselera Crveni šator. Pre gotovo deset godina Anita Dajamant pronašla je pripovest o zabačenom selu blizu obale Masačusetsa, zapustelom početkom devetnaestog veka. Taj tekst nadahnuo je ovaj zapanjujući roman o maloj grupi osobenjaka i neprilagođenih i o njihovoj borbi za život svega sedamdesetak kilometara od Bostona, a ipak u sasvim drugom svetu. Poslednji dani oživeli su nekadašnji svet Nove Engleske, koji je istorija zaboravila. Ovo je roman o žiteljima „Kerograda“ na rtu En: udovicama, siročadi, bludnicama, oslobođenim robovima i „vešticama“. U središtu svega je Džudi Rajns, vatreno nezavisna i duboko usamljena žena, koja ipak oblikuje svoj život i nadahnjuje sve oko sebe na velikodušnost i toleranciju. „Anita Dajamant stvorila je ženu koja od života ne dobija baš ono što želi, ali koja ipak uspeva da stvori sopstvenu sreću. Džudi Rajns živi život punim plućima, grli svaki trenutak i poštuje svačiju jedinstvenost i sopstveni integritet. I Džudi i sablastima opsednuti predeli Nove Engleske prizivaju u sećanje Skerletno slovo Natanijela Hotorna i njegovu junakinju Hester Prin, koja takođe gazi konvencije sledeći svoju strast. Ovaj roman prenosi čitaoca u očaravajuće vreme i mesto u kom su čak i psi privlačni likovi.“ Publishers Weekly „Ovaj roman je pravo zadovoljstvo, naseljavaju ga likovi koji čitaocu prirastu za srce, naslikani uzdržanim i elegantnim jezikom. Dirljivo, privlačno, uzbudljivo.“ Kirkus Reviews

Od autorke bestelera Emilija Leta. Na samom obodu Rimskog carstva, na obalama Dunava, licem prema varvarskim zemljama pod patronatom imperijalne politike Rima, grad Margum opstaje kao karaula i mesto izgnanstva svih onih koji se ne uklapaju u političke igre i pritvornosti rimske metropole. Stvarnost prožeta vojnim pohodima, prevarama i švercom sa varvarskim zemljama pritiska dušu Julije Mas, žene vojnog zapovednika Kornusa Masa, i jedini izlaz koji ona pronalazi leži u opsesivnoj bolesti – mesečarenju. Prognanik iz Rima – sudija Gaj Flavije Roman njena je jedina stanica na tom putu u tamu. Budući da je stvarnost nepromenljiva, oni počinju da žive i da se sastaju u snovima, gradeći jedan sasvim drugačiji svet, ispunjavajući ga strepnjama i osećanjima – oštricama života i elegijom snova. Ali imperatora ubijaju u Persiji i Diokle kreće sa legijama ka Margumu; iz Rima dolazi još jedan pretendent na presto. Susret u Margumu odrediće sudbinu Rimskog carstva, ali i dvoje zanesenih snevača koji više ne mogu da sačuvaju nedodirljivost svog sveta snova.