Autorka bestseler serijala Sedam sestara. Pouzi Montegju se bliži sedamdesetom rođendanu. Mada i dalje živi u svom lepom porodičnom domu Admiral hausu, u prekrasnom seoskom predelu Safoka, gde je provela idilično detinjstvo hvatajući leptire sa voljenim ocem, a kasnije sama podizala decu, Ali sada mora da donese mučnu odluku. Iako je sentimentalno vezana za kuću koja uveliko propada, a ima i izuzetan vrt koji je stvarala i negovala dvadeset pet godina, Pouzi je svesna da je došlo vreme da je proda. Pouzi se bori s lošim poslovnim potezima svoga sina Sema, a iznenada se vraća i njen drugi sin Nik posle deset godina života u Australiji. Povrh svega pojavljuje se i Fredi, njena prva ljubav, koji ju je pre pedeset godina ostavio slomljenog srca. Ona nema poverenja u Fredijevu obnovljenu naklonost i ne zna da Fredi i Admiral haus – kriju strašnu tajnu… S već poznatom umešnošću u građenju nezaboravnih likova i zapleta Lusinda Rajli nam pruža još jednu čarobnu, višegeneracijsku priču. „Spremite se da vas ova priča opčini, dirne do suza i uznese u neke druge svetove.“ – Lancashire Evening Post „Lusinda Rajli je kraljica istorijskih porodičnih saga. Soba leptira je pravi primer njenog umeća da isplete složenu porodičnu misteriju oko tema kao što su rat, tajne, izgubljena ljubav i osećanja.“ – Mrs B’s Book Reviews „Puna iznenađenja i preokreta, ova knjiga je čarobno štivo o ljubavi, gubitku i šansi za novi početak.“ – Bookliterati, UK

„Uzbudljiva priča o procvatu ljubavi i dostojanstvu u najtežim okolnostrima.“ – Times „Malo je za ovaj roman reći da je bestseler jer je on evergrin.“ – Saturday Paper Džin Pedžet ima samo dvadeset godina i radi na Malajskom poluostrvu u početku japanske invazije. Zarobljena sa drugim Evropljankama i njihovom decom, biće primorana na mukotrpan marš kroz džunglu koji će mnogima doneti smrt. Surove okolnosti u kojima se zatekla u Džini će probuditi hrabrost, srčanost i pribranost, a poznavanjem malajskog jezika mnogim ženama će sačuvati život. No na maršu je pored iscrpljenosti veliki problem i glad. Kada se njena grupa sretne sa grupom zarobljenih australijskih vojnika, narednik Džo Harman će ukrasti za njih malo hrane i zbog toga biti svirepo kažnjen. Nekoliko godina posle rata Džin je u Engleskoj i sav taj košmar je ostavila za sobom. Međutim, zbog neočekivanog nasledstva vraća se na Malaju, gde je zatiče vest da je mladi australijski vojnik Džo Harman ipak preživeo. Potraga za Džoom dovodi Džin u pustu australijsku stočarsku varošicu po imenu Vilstaun, gde će se suočiti sa izazovom koji će zahtevati svu domišljatost i duh iz njenih ratnodopskih iskušenja, ne bi li u zajedničkoj borbi protiv prošlosti njih dvoje od ubogog mestašceta stvorili zajednicu uspešnu kao grad Alis. „Ova neposredna i jednostavno pripovedana priča govori o iskrenosti i upornosti kao vrlinama svoga doba ali i večnim vrednostima.“ – Times „Dirljiva ljubavna priča o mukama, patnji, ljudskoj istrajnosti i izdržljivosti, nehumanosti i nadvladavanju teškoća.“ – Sunday Times „Verovatno je više ljudi zaplakalo uz poslednju stranicu Grada kao Alis nego uz bilo koji drugi roman na engleskom jeziku... izvanredno.“ – Guardian

Zapamti, dušo, strah je čovekov najveći neprijatelj... Odlučila je da neće dati na majku i sestre, šta god da se desi. Dala je zavet ocu da će se za njih boriti do poslednjeg daha. Pomislila je u tom trenu kako nije sasvim načisto da li je to uistinu bio zavet ili je to bila kletva. Idiličan život porodice Stanimirović iz korena će se promeniti kad njihovo mirno banatsko selo zahvati vihor Drugog svetskog rata. Otac Jovan moraće da napusti porodicu kako bi se pridružio borbi protiv okupatora, a njegova najstarija kćer Dušanka učiniće sve da sačuva majku i tri mlađe sestre. U tome će joj pomoći baba Radojka, nadaleko čuvena po svojim moćima i napicima. Jelena Bačić Alimpić, jedna od najpopularnijih srpskih autorki, u svom novom, dvanaestom romanu uzbudljivo i nadahnuto ispisuje emotivnu i snažnu priču o neizmernoj ljubavi, hrabrosti i odanosti. Roman Kletva je omaž ljudskoj snazi i podsećanje na to da se upornošću i istrajnošću mogu prevazići i najveće strahote i stradanja. Uvek i zauvek...

Instant bestseler New York Timesa Divna priča o ljubavi, prijateljstvu i preživljavanju mračnih vremena Avgust 1939. Velika Britanija se priprema za rat dok Hitlerove snage haraju Evropom. Grejs Benet je oduvek sanjala da se preseli u London, ali nije očekivala da će je u gradu dočekati improvizovani bunkeri i teške zavese za zamračenje na svakom prozoru. A umesto priželjkivanog posla u Herodsu, počinje da radi u prašnjavoj staroj knjižari na Primrouz hilu. Dok su vazdušni napadi na London sve učestaliji, a rat sve jeziviji, Grejs otkriva malu zajednicu zanimljivih ljudi okupljenih oko knjižare i snagu kojom će pobediti najveću ratnu tamu. „Zabaviće vas brojne reference na klasičnu književnost i oduševiti junakinja koja je oličenje saosećajnosti i hrabrosti. Odličan izbor za sve ljubitelje istorijskih romana.“ – Shelf Awareness „Neodoljiva priča koja nam otkriva transformativnu moć pisane reči i podseća da knjige mogu biti utočište u vremenima teških stradanja.“ – Kim Mišel Ričardson, autorka bestselera Bibliotekarka iz Kentakija „U ovoj divnoj priči nećete moći da izbegnete tragične događaje, ali za svaku suzu koju vam izmami, bićete nagrađeni nesalomivim duhom njenih junaka.“ – Booklist „Napeta, romantična, uzbudljiva i dirljiva istorijska priča koja nikad nije bila aktuelnija i koja nam je svima preko potrebna.“ – Amazon Book Review

Dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost Roman o mom Lisabonu Ispričaš jednu, drugu, treću, pa onda desetu priču, i taj broj počne sam od sebe da raste a priče se uklapaju, prožimaju, nekako postanu jedno i ti vidiš da to više nisu samo priče. Tu je Lisabon, tvoj glavni junak, osunčan, lep, bogat ljudima i događajima, ugnezdio se pod plavetnilom neba koje je takvo samo nad njim. Tu je pripovedač, došao s ovih prostora u neki drugi, zapadni svet i gleda ga ovde rođenim, tamo otvorenim očima. Tu su mnogobrojni likovi, neki davnašnji, neki vrlo moderni, a svi posebni, oblikovani, živi na stranicama romana kao da sad sedite negde na lisabonskom uglu i ćaskate. I ti shvatiš da je pred tobom roman o jednom gradu i njegovim stanovnicima koji ide, teče, čitaš ga, nasmeješ se, pa te obuzme seta, malo se zamisliš, pa ti se osmeh ponovo razlije licem. Uživaš. Tiago, majstor pera, ovenčan Nagradom Evropske unije za književnost, posle Estorila, letovališta burne istorije, i kairskog vrelog Zamaleka obgrljenog vodama Nila, ne posustaje u svojoj geografiji ljudskih duša duž ose vremena i prostora od Atlantika do Mediterana. Odakle sam bila, više nisam od naslova pa do poslednje rečenice donosi izuzetnu atmosferu jednog posebnog grada koju stvaraju njegovi stanovnici, bilo da su rođeni tu, ili pridošli, a pripovedač se potrudio da vaš duh ostane bogatiji i srce radosnije kada zaklopite stranice ove izuzetne knjige.

Dok se svila tka, njihovi životi se paraju. Ester Torel, žena hugenotskog tkača svile, uverena je da sprovodi božju volju kad izbavi Saru Kemp iz bordela. Sara sumnja da je život sluškinja bolji od života kurve, ali prilika da pobegne iz stega svoje madam previše je dobra da bi je odbila. U lepoj kući Torelovih u Spitalfildsu, gde ritam razboja odbrojava vreme, između dve žene vlada nerazumevanje. Sara prezire gospodaričino odbijanje da prizna licemerje koje valda u njenom domu, a Ester, isuviše obuzeta sopstvenim tajnama Saru doživljava kao samo još jedno svoje dobro delo. Zbog svile je Ester toliko rastrojena. Godinama osmišljava dezene za svilu nadajući se da će njen muž dati dozvolu da se oni jednog dana istkaju na tom prefinjenom tkanju. Kad on ismeje njene ambicije, Ester nehotice pokreće događaje koji će promeniti sudbinu čitavog domaćinstva Torelovih i pripremiti pozornicu za pogubni dan obračuna Ester i Sare. „Intrigiraće vas način na koji je opisana veza između junakinja koje se bore za kontrolu nad sopstvenim životima. Uživaćete u uzbudljivoj atmosferi priče.“ – Booklist „Ovaj raskošani i dirljivi roman veoma vešto čitaoce uvodi u osamnaestovekovno okruženje kako bi se što prisnije povezali sa likovima.“ – Historical Novels Review „Uz bogato predstavljenu epohu ovaj precizan i višeslojan istorijski roman tka sopstvenu čaroliju.“ – Daily Mirror

Bestseler roman New York Timesa, USA Todaya, Wall Street Journala, Washington Posta Moglo je da bude samo nekoliko pobednika i mnogo gubitnika. A opet smo igrali dalje, zato što smo se nadali da bismo mi mogli da budemo ti srećnici. Početkom dvadesetog veka, šiparica Sunđa, obožavana kći sakatog ribara, zaljubljuje se u bogatog neznanca na morskoj obali blizu svog doma u Koreji. On joj obećava čitav svet, ali kad ona otkrije da je trudna – i da je njen ljubavnik oženjen – odbija da bude kupljena. Umesto toga, prihvata bračnu ponudu od blagog, bolešljivog sveštenika koji prolazi tuda na svom putu u Japan. Ali njena odluka da napusti kuću i odbije moćnog oca svog sina, započinje dramatičnu sagu koja će se u odjecima razliti kroz generacije. Bogato ispripovedan i duboko dirljiv, Pačinko je priča o ljubavi, žrtvovanju, ambiciji i odanosti. Iz vreve uličnih pijaca preko dvorana najboljih japanskih univerziteta do salona za igranje pačinka kojim upravlja zločinačko podzemlje, kompleksni i strasni likovi Lijeve – snažne, tvrdoglave žene, odane sestre i sinovi, očevi uzdrmani moralnom krizom – preživljavaju i napreduju spram ravnodušnih istorijskih zbivanja. „Izuzetna epopeja u kojoj 'trenuci treperave lepote i malo slave, takođe', obasjavaju priču. Roman koji je oblikovan nakon besprekornog istraživanja, sa savršeno smišljenim zapletom i empatičnom percepcijom.“ Booklist „Duboka, široka, zamamna pripovest o korejskoj porodici u Japanu koja istrajava i napreduje tokom dvadesetog veka.“ Dejvid Mičel

Kultni roman o zločinu i praštanju, zabranjen pre 40 godina zbog „širenja nacionalne mržnje“. Progovarajući prvi put posle II svetskog rata bez ideoloških predznaka o zločinima četnika i muslimana i o paradoksima zajedničkog života pripadnika različitih nacija i vera u posleratnoj Jugoslaviji, Vuk Drašković izneće u svom romanu uzbudljivu priču o krizi identiteta, uz tezu, u vreme raspirivanja nacionalizama posle Titove smrti, da puko rođenje ne određuje čovekovu sudbinu i ne priprema ga za kasnija opredeljenja u životu, niti za pripadnost nekoj veri ili naciji, nego to zavisi od vaspitanja i okoline u kojoj se čovek formira. Posle pokolja u jednom hercegovačkom selu 1942, muslimani otimaju jedino preživelo srpsko dete, koje će kasnije vaspitavati kao muslimansko, dok u istom selu uskoro usledi i četnički pogrom nad muslimanima, koji preživi jedno muslimansko dete za koje četnici misle da je srpsko… Sudbina ova dva dečaka raspetljaće se nekoliko decenija kasnije, kada će se otkriti istina o njihovom poreklu. Draškovićev predgovor ovom izdanju „Nožem na Nož“, poput kakvog dramatičnog trilera, iznosi priču o napadima na pisca po objavljivanju prvog izdanja i životu samog romana posle zabrane, ali i stvarnih ljudi koji su doživeli sudbinu njegovih junaka.

Dugo očekivani nastavak vanserijskog izdavačkog fenomena: romana Katedrala na moru. Pre deset godina, srca miliona čitalaca osvojio je Arnau Estanjol, amal koji je pomogao u izgradnji crkve Santa Marija, katedrale na moru. Sad se priča nastavlja ovim upečatljivim i vernim prikazom srednjovekovne Barselone, ovom izvanrednom, uzbudljivom sagom o odanosti, osveti, ljubavi i naporima da se ostvare snovi. Barselona, 1387. Zvona na crkvi Santa Marija de la Mar i dalje zvone svim stanovnicima četvrti Ribera, ali jedan od njih s posebnom pažnjom sluša kako se ona oglašavaju... Ugo Ljor, sin mornara koji se utopio u moru, u dvanaestoj godini radi u brodogradilištu zahvaljujući velikodušnosti jednog od najviđenijih ljudi u gradu, Arnaua Estanjola. Ali njegovi mladalački snovi da postane brodograditelj postaće prah i pepeo pred okrutnom, nesmiljenom stvarnošću kad porodica Puig, zavađena na krv i nož s njegovim učiteljem i zaštitnikom, iskoristi svoj položaj kod novog kralja da ostvari godinama priželjkivanu osvetu. Od tog časa, Ugov život protiče u kolebanju između odanosti Bernatu, prijatelju i Arnauovom sinu jedincu i potrebe da preživi...

„Izvanredno i intimno istraživanje života i emocionalne borbe En Morou.“ The Washington Post Ljubitelji romana Pariska žena i Kruženje oko Sunca uživaće u priči koja razotkriva život najneobičnijeg i sasvim izuzetnog američkog para: Čarlsa Lindberga i En Morou. En Morou je stidljiva devojka koja završava koledž i gaji nade da će postati književnica. U zimu 1927. godine odlazi u Meksiko da sa porodicom provede božićne praznike. Tu upoznaje pukovnika Čarlsa Lindberga koji tek ovenčan slavom nakon svog čuvenog leta preko Atlantika, uživa u velikoj pažnji visokih društvenih krugova. Fascinirana njegovom ličnošću i slavom, En je sigurna da je čuveni avijatičar nije ni primetio. Ali, vara se. Čarls u njoj prepoznaje avanturistički duh i srodnu dušu, i njen svet počinje vrtoglavo da se menja. Mladi par će se ubrzo venčati, a En postati prvi američki ženski pilot jedrilica. Uprkos ovom i brojnim drugim njenim dostignućima, javnost i prijatelji ipak je doživljavaju uglavnom samo kao avijatičarevu ženu. Život iz bajke za kojim je čeznula donosi joj samo patnju i tugu. Konačno, priznaje sebi potrebu da bude voljena i želju da bude nezavisna. To priznanje omogućiće joj da prigrli život pun novih mogućnosti, promena, neizvesnosti i nadu da će možda ponovo naći sreću. „Izuzetno. Avijatičareva žena stavlja nas u sam vrtlog neobičnog života En Lindberg i njenog slavnog muža.“ The Denver Post „Oživljeni glas En Morou Lindberg intimno nam pripoveda o tegobnom Lindbergovom braku od blistavih dana sreće do mračne tragedije.“ USA Today „Ovaj roman oduševiće sve ljubitelje istorijskog štiva i iznenaditi svakoga ko je za En čuo samo kao o avijatičarevoj ženi.“ People „Nezaboravan istorijski roman.“ Publishers Weekly

Nezaboravni portret služavke koja je, ne znajući to, postala prva žena novoga doba. Zgode ispripovedane ovde zbile su se u nemirnim godinama punim previranja koja su zadesila Evropu polovinom osamnaestog veka. Taj period obeležila su tri suštinski bitna događaja za istoriju sveta kakav danas poznajemo. U Engleskoj je otpočela industrijska revolucija. Francuski filozofi su u Enciklopediji izložili osnove ideala koji su u potonjim godinama doveli do prosvetiteljstva i Francuske revolucije. I naposletku, smrt Johana Sebastijana Baha, 1750. godine, podudarila se s početkom kraja starog načina gledanja na svet, i ubrzo su umetnički i estetički pokreti koji su pripadali baroku ustupili mesto novom obrascu poimanja umetnosti i života. Jednog snežnog dana te 1750. godine mala Madlena napustila je sirotište u Lajpcigu, u kojem je živela, da bi služila kao sobarica kod velikog muzičara Johana Sebastijana Baha. Devojka, zlatna, radoznala i željna učenja, postaje svetlo koje će praviti društvo geniju u poslednjoj godini njegovog života, ali će ubrzo upoznati stvarnost sveta u kojem nema mesta za nju. S upornošću kakvu daju samo beda i jaka volja, prkosiće okoštalim pravilima i tako postati, i ne znajući, prva žena novoga doba. Ovo je priča o njoj.

Description Anđelika Put u Versaj – An Golon Godina je 1663, mesto je Pariz, grad divlje ljubavi, ali i žestoke mržnje. Pitamo se koliko njegovih žitelja uopšte zna pravi identitet gospođe Moren. Lepe prodavačice čokolade, dostojanstvene dame koju sa zadovoljstvom dočekuju po salonima i čije čudesne proizvode vole svi, do same kraljice? Zaklevši se sebi da njena deca – deca jedne od najvećih porodica u Francuskoj – nikada više neće trpeti glad i zimu. Anđelika se, preživevši već mnoge peripetije, baca u novi boj sa sudbinom, ne zazirući ni od najstrašnijeg ishoda… Njena lepota, stečeno bogatstvo i, naposletku, njena raskošna ličnost, aduti su na koje se oslanja u toj opasnoj igri u kojoj pokušava da se izbori sa avetima prošlosti, ali i sa neizvesnom budućnošću. Mnogo snage i odvažnosti će joj biti potrebno kako bi zasenila i obrlatila princa Kondea koji se naselio u velelepnom zdanju koje je za nju podigao voljeni i neprežaljeni Žofrej od Pejraka, i u toj nemilosrdnoj partiji moraće da zaigra i na onu najmrskiju kartu, ovaploćenu u liku starog znanca, osionog markiza od Plesi-Belijera, najokrutnijeg među neprijateljima koji će joj se isprečiti na tegobnom putu ka dvoru Luja XIV, Kralja sunca.

Description Anđelika – Anđelika i kralj – An Golon Na dvoru kralja kog cela Evropa priznaje i poznaje kao Kralja Sunce pojavila se jedna markantna, otmena dama. Tek poneko će u njoj prepoznati kćer siromašnog barona od Sansea. Onu uplašenu ženu koja je posle smrti svog muža, bogatog grofa Žofreja od Pejraka, morala da se bori kako zna i ume ne bi li svoje sinove spasla beznađa i bede. Tu na scenu stupa onaj čijoj se volji svi moraju povinovati, čija reč ne zna za pogovor kralj Luj XIV. Kome je Anđelika neizbežno zapala za oko. Burna dešavanja vode ka tome da ona postane prva Lujeva naložnica. Ali tu poziciju već godinama drži gospođa Montespan. Koja uopšte nije raspoložena da povlašćeno mesto ustupi drugoj, a naročito ne samouverenoj došljakinji. Treća knjiga iz slavnog serijala An Golon! Predstavlja prvi Anđelikin susret s dvorom, s njegovom bleštavom raskoši, ali i s mračnom pozadinom naspram koje sija kraljevska kruna. Kako bi zaštitila sebe i sebi bliske ljude, postaje deo surovog sveta spletki, ali njena srčanost i nepokolebljivost, uprkos tragedijama i preprekama, stalno rastu i daju joj novu snagu. Serijal Anđelika je od svoje premijere pre više od pola veka doživeo ogroman uspeh i prodat je u više od 150 miliona primeraka na više od trideset jezika, što ga čini ubedljivo najčitanijom istorijskom romansom u istoriji književnosti. Anđelika je i u bivšoj Jugoslaviji dostigla neverovatnu popularnost, a više generacija čitateljki uživalo je u njenim avanturama. Ovo, srpsko izdanje Anđelike prvi je prevod na našim prostorima koji je urađen prema originalu koji je odobrila sama autorka. Pređašnji hrvatski prevod za osnovu je imao urednički prekrajan tekst od koga se An Golon distancirala.

„Hemingvej, Porter, Džon Dos Pasos i njihove supruge u priči o prijateljstvu, rivalstvu, romansama i tragediji... Neodoljivo!“ Library Journal Pošto su se Sara Viborg i Džerald Marfi venčali, odlučili su da zajednički stvore jedan divan svet, nesputan ograničenjima društvenog života u Njujorku. Doselivši se s decom na jug Francuske, okupili su oko sebe krug bliskih ljudi, među kojima će se naći Pablo Pikaso, Ernest Hemingvej, Skot i Zelda Ficdžerald. U vili Amerika, svom mirisnom raju u blizini Antiba, Marfijevi priređuju dragim, biranim gostima maštovite provode na plaži, iskričave debate o najnovijim idejama i večere pod zvezdanim francuskim nebom. Neko vreme ovaj začarani život mami daškom večnosti, ali i Marfijevi su ipak samo ljudi – pod raskošnim sjajem kriju svoje brojne tajne. Kad u njihov krug bude uvučen mladi američki pilot koji je iz rata izašao s raznim ožiljcima, raskošni, živopisni svet Marfijevih nepovratno će se izmeniti. Život u kojem je sve bilo tako izvanredno osmišljeno i predviđeno odjednom postaje sudbinski svojevoljan. Granice su pomerene, ulozi neizmerno visoki. Ništa više nije kao što je bilo pre. Napisana s beskrajnom nežnošću i toplinom, Vila Amerika je emotivno snažna priča o braku, ljubavi i porodici, i o jednom zlatnom dobu koje je neizbežno moralo da se okonča. „Dok se razorna ljubav, prevara i okrutna sudbina zahuktavaju prikupljajući lagano snagu uragana, Liza Klausman prikazuje silovite scene tako raznolike kao što su peščana oluja, rovovski rat, blaženstvo leta nad prekrasnim francuskim priobaljem, veselje Sarinih gala večeri i zabranjeni seksualni zanosi. Uzbudljiv istorijski roman o braku iz ljubavi i potisnutim strastima u jednom dobu koje će postati legendarno po svojim kreativnim previranjima.“ Booklist

„Roman Toma Hilenbranda nije samo uzbudljiv krimić o počecima trgovine kafom već je iznad svega neobičan i prebogat istorijski roman. Prava poslastica za svakog čitaoca“. Stern Roman čiji je glavni junak možda najomiljenija namirnica na svetu: kafa. Godina je 1683. Evropa je preplavljena novom drogom. Ta droga zove se kafa. Svuda je tražena – iako je izuzetno skupa jer je monopol na nju u rukama Osmanlijskog carstva. Međutim, jedan mlad Englez osmislio je plan kako da od Turaka izmami ta dragocena zrna... Dugo su Evropljani imali prezriv odnos prema tom neznabožačkom bućkurišu i radije su pili pivo. Tek krajem 17. veka Evropa je otkrila kafu. Londonski filozofi, amsterdamski trgovci začinima i pariski pesnici; svi oni okupljaju se u kafedžinicama kako bi uživali u ovom prosvetiteljskom napitku. Međutim, kafa je skupa. I svakome ko želi da je prokrijumčari iz jemenske Moke sleduje smrtna kazna. A čovek koji ipak želi da iskuša svoju sreću je mladi Obedaja Čalon, špekulant, trgovac i lisac. Ionako je pretrpeo brodolom na Londonskoj berzi. Samo velik posao, uistinu velik posao mogao bi da ga spase od potpune propasti. I zato je odlučio da igra na sve ili ništa: uz novčanu podršku Istočnoindijske kompanije, okupio je tim stručnjaka iz raznih zemalja s namerom da Turcima ukrade kafu. Ispočetka se čini kao da sve ide glatko, ali kako vreme prolazi jasno im je da su se upustili u skoro neizvodljiv izazov... „Prekrasni su opisi boja, mirisa i zvukova Londona, Amsterdama i jemenskog lučkog grada Moke – njihovih uličica, štamparija, kafedžinica, knjižara i (...) Hilenbrandova veština pripovedanja s lakoćom nam prenosi te čudesne i raskošne slike...“ People „Kao i svaki dobar istorijski roman i Kradljivac kafe postavlja najvažnija savremena pitanja: pitanja odnosa prema totalnom nadzoru, globalilzaciji, političkim i ekonomskim smicalicama na uštrb naroda... Nesvakidašnja, izvrsno ispripovedana pustolovina.“ Münchner Feuillton

Pisac bestseler romana Njujork. Pariz. Grad ljubavi. Grad revolucije. Nadahnut očaravajućom i strastvenom pričom o Gradu svetlosti, ovaj epski roman plete uzbudljivu priču o četiri porodice koja se proteže kroz vekove: od laži o poreklu plemenite loze De Sinj do revolucionarnih Le Surovih, koji žele da zatru De Sinjeve; od Blanšarovih, kojima buržoaski ugled nudi slabu zaštitu od skandala, do vrednih Gaskonovih i njihovih sve većih ambicija. Stotinama godina ove četiri porodice povezivale su zabranjene ljubavi i brakovi iz računa, razarale su ih osveta i smrtonosne tajne, razdirale nepomirljive razlike u poreklu i veri, i spajala burna istorija njihovog grada. Priča o Parizu oživljava kroz intrige, podlosti i slavu njegovih stanovnika. Omiljeni autor romana London, Njujork i Ruska Edvard Raderfurd osvetljava Pariz onako kako samo on to ume: prikazujući ljubavi i svakodnevne drame muškaraca i žena koji su, za dve hiljade godina, preobrazili ovu skromnu trgovačku luku na blatnjavim ulicama pored Sene u najslavniji grad na svetu. „Pariz, uzvišeni Grad svetlosti, blista u ovom raskošnom epskom romanu baš kao i Raderfurd, neosporni majstor višegeneracijskih istorijskih saga.“ Booklist „Remek-delo... do sada najromantičniji roman Edvarda Raderfurda sa obiljem zanimljivih pojedinosti.“ Bookreporter „Božanstveno... veličanstveno i uzbudljivo kao i sam Pariz.“ Historical Novels Review

„Jer nekad je lakše umreti nego voleti.“ Izabela Mesini Ljubav se ne bira, baš kao ni smrt. Sve je negde u nebesima već odavno zapisano. Ne možeš se odupreti sudbini, niti preskočiti noć ili dan. Volela bih da ga nisam toliko volela. Onda možda ne bih bila spremna da počinim zločin, ako se zločinom zove to što sam učinila. Smemo li suditi nekom ko je žrtvovao sve zbog ljubavi? Kako je jedna mlada žena svojom hrabrošću, snagom svoje posvećenosti i ljubavi uzburkala italijansku i svetsku javnost neposredno posle Prvog svetskog rata? Izabela Mesini, pametna i saosećajna devojka iz malog sicilijanskog sela, prijavljuje se za bolničarku Crvenog krsta kako bi pobegla iz kuće svoje majke. U vihoru ratnih stradanja, mnogi ranjenici proći će kroz spretne Izabeline ruke u maloj poljskoj bolnici na Dolomitima. Jednog dana tu dovoze Marka, ratnog izveštača iz Srbije koji je teško ranjen, i Izabela dobija zadatak da se nakon operacije stara o njemu. Tokom dugih, teških dana Markovog oporavka Izabela sa njim razvija neobičan odnos: iako stranci, oni će se razumeti bez mnogo reči. Mada znaju da njihova veza osuđena na propast, ljubav će biti jača od svih pravila i ograničenja. Ali, kada posle završetka rata Izabeli prošlost pokuca na vrata, počeće drama njenog života o kojoj će pričati čitava Italija. Roman Nigde nema te protkan je najdubljim emocijama i moralnim dilemama o dobru i zlu, o ljubavi i mržnji, o životu i smrti, poverenju i zahvalnosti u teškim životnim okolnostima. Jelena Bačić Alimpić, autorka danas najčitanijih romana na srpskom jeziku, napisala je britko i vešto, izuzetnu priču o nesvakidašnjoj ratnoj heroini.

Dirljiva saga o rascepu u čoveku koji pokušava da pomiri nespojivo i da ostvari ljubav o kojoj je sanjao. „U romanu Vuka Draškovića, simboličnog naslova Via Romana glavni junak, doktor Damjan Čavka, kroz svoju sudbinu opisuje skoro četiri veka srpskih posrtanja, od 1602. do današnjeg dana. Veliki Carski put, upamćen kao Via Romana, svedok je vekovnih patnji, janičarstva, raskola, ubistava, samoubistava, begova i podanika, pobednika i pobeđenih, četnika, partizana, ustaša, komunista, svakovrsnih zabluda, krvavih osveta, slepih obožavanja i pobuna, pohlepe, odmetništva, snova i surove stvarnosti, zapleta i loših raspleta, naših pojedinačnih i kolektivnih drama. Osnova romana je potresna ispovest dvojice janičara, iz istog sela, iz iste kuće, ali vekovima udaljenih. Jedan obožava sultana Osmana i služi mu, a drugi bogotvori svog ’sultana’ i ’carstvo’ zvano Titova Jugoslavija.“ Večernje novosti „Snažna priča o čoveku našega vremena koji pokušava da umiri janičara u sebi. ’Tajna u zidu’, segment romana koji se izdvaja ne samo po stilu pisanja, već i po protagonistima, kao priča unutar priče, potresna je ispovest janičara Arslana (Božidara) u vreme turske vladavine, napisana neponovljivim poetskim jezikom kroz koji se čuje eho minulih vremena.“ Ana Todorović Radetić „Vrstan pripovedač, izuzetan znalac jezika i sjajan stilista, Vuk Drašković u ovom romanu uspešno provlači ideju da se vremena o kojima pripoveda razlikuju po kostimima i tehnologiji, ali ne i u ljudskim naravima, odnosima i psihologiji. Po ovim odlikama podseća na Dostojevskog i Andrića, a pojedina poglavlja spadaju u najbolje stranice srpske proze.“ Ljiljana Šop

Dugo očekivani nastavak vanserijskog izdavačkog fenomena: romana Katedrala na moru. „Kipling je govorio da majstorska umešnost stoji u osnovi svake velike umetnosti. Te reči smo neprekidno imali na umu čitajući obiman (i pisan veoma negovanim stilom) nastavak Katedrale na moru. Ovo je dobar istorijski roman koji uspeva da prenese čitaoca u atmosferu prošlih vremena, svakako nastavak na visini izvornika.“ Karlos Barba, La Vanguardia „Najbolje u romanu je što je stvoren gotovo magičan svet jedne još prepoznatljive Barselone, ali čija prošlost je nepoznata. Falkones je otkriva, prikazuje njene draži i približava nam je u visprenoj igri paralelizama. Ti paralelizmi, uz spektakularno verodostojan odraz minulih epoha, doprinose da roman Naslednici zemlje višestruko ispuni zahteve uspele istorijske pripovesti.“ Huan Anhel Huristo, ABC Cultural

Nastavak romana Duge noći i crne zastave. Bitka se nastavlja. Oluja je stigla... I pred kapijom moćne tvrđave, čiji bedemi sežu do neba, ordija velikog osmanskog emira pali vatre i oštri svoje handžare. Među zidovima grada jedan vitez, jedna gospa i jedan uglednik postaće neimari sopstvene sudbine. U jesen 1386, nakon pada Pirota, moćna turska ordija predvođena lično sultanom Muratom stiže u dolinu Nišave. Knez Lazar, svestan opasnosti po svoju državu, nije siguran gde će Turci udariti: na Kruševac ili na Niš. Zato u moćnu tvrđavu grada na Nišavi šalje svog kuma, krajiškog vojvodu Milana Toplicu, sa zadatkom da, u slučaju osmanlijske opsade, zapoveda odbranom grada. Ta kneževa odluka nije po volji kefaliji Nenadi, gospodaru Niša, koji će se zato sukobiti sa topličkim vojvodom, a sve se dodatno zaplete kada Nenada otkrije da njegova rođaka Dostana gaji naklonost prema mladome vitezu, iako je obećana drugom proscu. I dok se Niš sprema za veliku bitku, vitezovi Reda Zmaja, vojvoda Ivan Kosančić i Pavle Orlović, u potrazi su za Milošem Obilićem, koga nalaze na krajnje neočekivanom mestu. Dodatni njihov zadatak biće da iz Niša pod opsadom iznesu mošti Svetog Prokopija. Istovremeno, u pustinjskom gradu na obodima carstva derviš Edhem i mladi princ Bajazit bore se sa silama i iskušenjima koji nisu od ovoga sveta... Olujni bedem je nastavak priče o vitezovima Reda Zmaja, o usponu i padu srpske srednjovekovne države, o opsadi Niša i bici na Pločniku.

Šesti roman u serijalu Rodbinski ratovi. „Uzbudljiva priča koja obiluje pojedinostima, s mnoštvom dvorskih intriga i politike kao začinima radnje... Preporučujemo.“ Library Journal Prateći nit Rodbinskih ratova Filipe Gregori, u šestom romanu ovog serijala srećemo se sa izuzetno zanimljivom i uzbudljivom pričom o Margareti Pol, kćeri Džordža, vojvode od Klarensa, jednog od malobrojnih pripadnika dinastije Plantageneta koji su preživeli Ratove ruža. Iako su njenoj porodici oduzete kraljevske privilegije Margareta će biti u prilici da bude neposredni svedok vrtoglavog uspona kralja Henrija VIII u tjudorskoj Engleskoj. Nakon što joj je po naređenju Henrija VII pogubljen mlađi brat, Margareta bira da se udajom za ser Ričarda Pola, lorda komornika Velsa i pristalice Tjudora izbavi iz materijalne bede u koju je zapala i zaštiti svoj život. Njeno povlačenje iz javnosti biće prekinuto dolaskom Artura, mladog princa od Velsa i njegove mlade i lepe žene Katarine Aragonske. Margareta ubrzo postaje njihov odani prijatelj i savetnik. Događaji koji će zatim uslediti promeniće sudbinu obeju žena. Katarina, koja u početku dominira nad mladim kraljem Henrijem VIII, doživeće strmoglavi pad, a Margareta će morati da odabere da li će ostati odana sve paranoičnijem tiranskom kralju ili voljenoj kraljici koja je u nemilosti. „Najveću vrednost ove knjige predstavlja istovremeno zadivljujući i užasavajući pogled iz prve ruke na preobražaj Henrija VIII iz naočitog mladog princa do čudovišnog tiranina... Filipa Gregori nas vodi iza zavodljivih ukrasa istorijskih pojedinosti i omogućava nam da zaista osetimo kako je život u ta burna vremena mogao biti užasan.“ Miami Herald „Izvanredan dodatak žanru tjudorskog kraljevskog romana, ne samo zbog jedinstvene perspektive, već i zbog lakoće pripovedanja i intrigantne složenosti likova.“ Historical Novels Review

Tri žene progonjene prošlošću i tajnom koju čuvaju. Bestseler New York Timesa. Na slavlju u plemićkom zamku, u samo predvečerje rata, porodica Fon Lingenfels okuplja oko sebe slobodoumne i časne ljude svog doba. Priprema se za ubistvo Hitlera. Marijana fon Lingenfels dobija dužnost da u slučaju neuspeha zaštiti porodice zaverenika koji će možda nastradati. Istrajna u svom shvatanju moralne obaveze, Marijana uspeva da pronađe dve takve žene i ponudi im krov nad glavom. Tri porodice tako, naizgled, postaju jedna. Ali njihova prošlost i tajne počinju da grade sliku tri potpuno različita lica Nemačke. Jer borba za opstanak nije samo predratna i ratna; ona se produžuje lažima i samozavaravanjima i godinama potom, a pojedina otkrića nanose teške rane. „Pun dubokog sagledavanja i saosećanja, roman Žene iz zamka upadljivo se ističe među književnim delima koja otkrivaju nove istine o jednoj od najtragičnijih istorijskih epoha.“ USA Today „Ova britka pripovest, sa svojim i ogromnim i sitnim pronicanjima, elegantno istražuje kako tri duševno ranjene žene pronalaze svoje odgovore.“ Washington Independent

Moskva. SSSR. Kultura je u službi države. Vladimir Katuškov i Pavle Goljšenko, dvadesetogodišnjaci, sreću se slučajno jedne večeri. Prvi je cenzor u Odeljenju za književnost i izdavaštvo, Glavlitu, koje nadgleda sve što se objavljuje u zemlji. Drugi je kino-operater u Goskinu, zvaničnoj produkcijskoj kući Partije. To su dve institucije gde se svakodnveno zabranjuju, cenzurišu, skraćuju, dela nove generacije pisaca i reditelja koji pokušavaju da se probiju nakon Staljinove smrti. Vladimir Katuškov, zgrožen sistemom, odlučuje da razotkrije licemerje. Na sopstveni rizik. I uskoro na štetu ljudi koji ga okružuju. Crvene duše su omaž nezavisnim sovjetskim umetnicima i remek-delima takozvanih „disidenata“. Ovo je i oda prijateljstvu koje vezuje, tokom godina i brojnih iskušenja, Rusa Vladimira Katuškova i Ukrajinca Pavla Goljšenka, u vremenu koje nije bilo tako davno, kada je umetnost mogla imati cenu života. „Intrigantno i ironično, Pol Grevejak pripoveda kako je ruska politička mašinerija pokušala da uguši stvaralaštvo šezdesetih godina XX veka.“ Paris Match „Hronika političkog, društvenog i intelektualnog života u SSSR-u - ali pre svega, počast knjigama i piscima“ Le Figaro

Napeta porodična saga o dostojanstvu, ljubavi i hrabrosti. U protivrečnosti sa željom da stanovništvo ostane mirno i bude spokojno bilo je samo to što su na Terazijama u samom centru sa stubova uzdignutih za električne vodove tramvaja visila tela petorice obešenih muškaraca. „Poslednji potez, kapitalno delo vrhunskog pripovedača Ivana Ivanjija, nudi originalan i svež pogled na prelomne događaje oko Drugog svetskog rata na primeru jedne sasvim neobične jevrejske porodice. Savremenik i učesnik događaja koje opisuje u Poslednjem potezu, Ivanji na maestralan način stvara značajan roman srpske književnosti. On to čini lomeći sudbinske istorijske poteze preko leđa muškaraca i žena iz jevrejske porodice Rotbart, odnosno Radvanji, odnosno Radvan. Ti ljudi su menjali prezimena i imena kako su ih političke i ratne okolnosti nagonile, rizikujući sve da bi ostali dosledni svojim idealima. Zagrebavši u prošlost ove familije i ovog prostora, Ivanji daje lični pečat vremenima u kojima je i sam bio značajan akter, kreirajući fikciju koja pleni istinitošću i doživljajem proživljenog. Pokazujući redak osećaj za detalj i nenametljive istorijske lekcije, autor nas vodi, u epopeji dužoj od veka, kroz prošlost koju tek treba u potpunosti da razumemo i prihvatimo.“ Pavle Zelić, pisac i scenarista

„Svetlucav portret Pariza XIX veka i njegove operske scene. Čarobna priča o spletkama i samospoznaji.“ Buzzfeed Očaravajući roman o burnom putu jedne mlade žene, od cirkuske jahačice i kurtizane do svetski poznate dive. Lilijet Bern je senzacija Pariske opere, legendarni soprano sa svim priznanjima osim životne uloge, koju svaki pevač želi kako bi postao besmrtan. Kad joj takvu ulogu ponude, ona shvata sa strepnjom da se libreto zasniva na tajni iz njene prošlosti. Samo četiri osobe mogle su da je izdaju: jedna je mrtva, jedna je voli, jedna želi. A za jednu se nada da ju je zaboravila. Dok kopa po svojim uspomenama kako bi našla trag, priseća se svog života kad je kao siroče došla u Evropu iz Amerike i uletela u bleštavi i vrtoglavi svet Drugog carstva u Parizu. Kako bi preživela, ona od cirkuske jahačice postaje kurtizana, od caričine služavke pevačica, a sve vreme je upletena u komplikovanu mrežu ljubavi, dužnosti i političkih intriga. Pored sudbine istorijskih ličnosti, roman prati i Lilijet i ulogu Kraljice noći koja može da joj osigura ugled – ili je uništi tajnama koje otkriva. „Život kao opera: intrige i strasti slavnog soprana u Parizu devetnaestog veka. Satkana od bogatog, temeljno istraženog materijala, baroknih zapleta, ova priča zahteva i nagrađuje pomnu pažnju.“ Kirkus Reviews „Čitaoci raspoloženi da se podvrgnu činima ovog blistavog romana raskošnog takta otkriće da im je pažnja nagrađena, od uvodnih misterija do ubedljivog finala koje zatvara krug. Najveća hvala ovoj knjizi jeste lakoća s kojom možemo zamisliti njenu scensku verziju kako trijumfuje na pozornici.“ The Wall Street Journal