„Pripovedačko majstorstvo.“ Los Angeles Times „U rukama Kolin Mekalou istorijske ličnosti postaju fascinantni, kompleksni i verodostojni likovi koji ostavljaju trajni utisak.“ Cleveland Plain Dealer „Prepuno marljivo prikupljenih pojedinosti.“ Philadelphia Inquirer Koliko je dignitas važan? Šta je sve zbog njega u stanju da učini jedan istinski Rimljanin poput Cezara? Može li svoje jedino dete prineti na žrtvenik častoljublja? Kome će ugoditi, a koga žrtvovati? I koliku cenu plaća? O ovome i o osvetama, ljubomori i strahovima, podvalama i zaverama, sporazumima i brakovima, čitajte u poslednjoj knjizi trilogije Cezarove žene.

U osvit petog veka naše ere Rimsko carstvo je na ivici propasti. Svuda se šire glasine o novoj sili koja se diže sa istoka, o neustrašivom narodu ratnika-konjanika poznatom pod imenom Huni koji širi užas među plemenima na granici. A sada ima i novog vođu: Atilu – Biča božjeg. Suprotstaviće mu se samo jedan čovek: Aecije, general rimskih legija – poslednji Rimljanin. Ova saga o ratovanju, požudi i moći pred kojom će Rim pasti na kolena započinje igrom dva dečaka na pašnjacima centralne Azije a završava se u krvi na poljima Francuske. Priča o dva čoveka: jednom koji želi da uništi svet i drugom koji bije poslednju bitku da ga spase. „Vilijem Nejpijer je genije koji je sposoban da krvavi haos drevne istorije pretoči u izuzetnu istorijsku priču.“ Tom Holand, autor Rubikona „Žestoka pripovest o detinjstvu Atile Hunskog koja vrvi od epskih scena i krvavih bitaka. Fascinantan roman.“ Daily Mail „Ako mislite da vas ne interesuju istorijski romani niste čitali Vilijema Nejpijera.“ The Times

„Mekalou je sjajna... njeni likovi odišu životom.“ New York Times Book Review „Cezarove žene su prava poslastica.“ USA Today Kolin Mekalou, čija dela New York Times svrstava na prvo mesto među najprodavanijim knjigama, oživljava izuzetno razdoblje pre nego što je moćna Republika pripala Juliju Cezaru – razdoblje kada su osvojene rimske plemkinje bile njegove najveće pobede. Njegove pobede su bile legendarne – i na bojnom polju i u krevetu. Ljubav je bila političko oružje kojim se služio lukavo i nemilosrdno u svom ličnom ratu protiv neprijateljâ na Forumu. Čovek izuzetnih sposobnosti, vojskovođa, patricij. Gaj Julije Cezar je bio istorija. Preko žena je sticao uticaj. Voljenu kćerku je kao žrtvu prineo na oltar slavoljublja. Goreo je od žudnje za bezdušnom ljubavnicom kojoj nikad nije verovao. Cezarove žene su upoznale njegovu moć i od nje strahovale. On ih je obožavao, koristio i uništavao na neodoljivom putu slave. Jedna od njih će mu zapečatiti sudbinu.

„Epska saga o genijalnosti, strasti, izdaji, osvajanjima i dostojanstvu.“ – New York Times „Mekalou uspeva da iznova stvori fascinantan svet.“ – Washington Post Book World Cezar je u vrtlogu političkih igara, podmetanja, optužbi, nasilja, pretnji, dugova, lažnih dokaza... Brojnima je trn o oku, brojni pokušavaju da mu ukaljaju dignitas. Ali optimati nisu jedini koji Cezaru stvaraju nevolje. Voljeni sin, obožavani otac, strogi muž, hladni ljubavnik, cenjeni veliki pontifik okružen je i ženama. A sa ženama nije lako, ni kad su male devojčice, ni kad su zrele rimske matrone.

„Simonsovi romani su uvek dobri, ali Drud je remek-delo.“ Stiven King Mislim da je vreme, dragi čitaoci iz moje posthumne budućnosti, da vam ispričam ponešto o drugom Vilkiju. Moram pretpostaviti da ste sve do sada smatrali kako je taj drugi Vilki ili proizvod moje mašte, ili posledica laudanuma koji sam primoran da uzimam. On nije niti jedno, niti drugo... U ovoj jezivoj povesti o profesionalnoj ljubomori i mogućem ludilu, Vilki Kolins pripoveda o svom prijateljstvu i rivalitetu sa Čarlsom Dikensom, i o tajanstvenom stvorenju po imenu Drud, koji ih obojicu prati. Dikens i Kolins silaze beskrajnim stepeništima u londonsku kanalizaciju u potrazi za obitavalištem te gnusne aveti. U međuvremenu, bivši detektiv upozorava Kolinsa da je Drud odgovoran za više od sto trideset devet ubistava, i da će uništiti Dikensa u svojoj potrazi za besmrtnošću. Kolins je sitničav, tašt i surov, ali i najnepouzdaniji pisac, zavisnik od opijuma, sklon košmarnim vizijama. A Dikens je odlučio da napiše Drudovu biografiju... Da li su Drud i Dikens načinili FAUSTOVSKU POGODBU?

IZA GENIJALNOSTI KRIJE SE LUDILO „Vrtoglavo putovanje kroz krivudav, gasnim svetiljkama obasjan lavirint.“ Giljermo del Toro, režiser Panovog lavirinta Ova priča govori o Čarlsu Dikensu, mom prijatelju (ili makar nekadašnjem prijatelju) te o nesreći koja mu je oduzela duševni mir, zdravlje, a neki bi tu čak šapatom pribrojali i njegov razum... Naškrabanim rečima Vilkija Kolinsa, zapečaćenim stotinu dvadeset pet godina, započinje grozničavi silazak u podzemlje viktorijanskog Londona gde on biva uvučen u potragu Čarlsa Dikensa za utvarnom prilikom poznatom samo po imenu Drud. Njihova istraga odvešće ih u mračne lavirinte ćumeza, opijumskih jazbina, katakombi i kanalizacije. Ono što će otkriti uništiće njihovo prijateljstvo i oba pisca oterati do same ivice razuma. I UBISTVA...

Autorka romana Devojka s bisernom minđušom Od trenutka kada ju je kao bebu udario grom, bilo je jasno da će sudbina Meri Aning biti posebna. A tada, početkom devetnaestog veka, vetrom išibana obala Engleske bila je prepuna fosila – za one kadre da ih vide. Pronalazeći fosile nepoznatih dinosaurusa u stenama blizu svog doma, Meri zapanjuje naučnike dovodeći pod sumnju stavove o postanku sveta i izaziva rasprave o našem poreklu. Ipak, u areni kojom vladaju muškarci, Meri je uskoro svedena na ulogu sluškinje, suočava se s predrasudama akademske zajednice, zlobnim ogovaranjima suseda i patnjama zabranjene ljubavi. Čak joj i priroda preti, napadajući je jakim mrazevima, olujama i odronima kamenja. Srećom, Meri pronalazi prijateljicu u plahoj, inteligentnoj Elizabet Filpot, usedelici iz srednje klase, i samoj opsednutoj fosilima. Njihovo prijateljstvo predstavlja krhku ravnotežu između žestoke odanosti i jedva potisnute ljubomore. Uprkos razlici u godinama i poreklu, Meri i Elizabet otkrivaju da im je u borbi za priznanjem njihovog truda najjače oružje – prijateljstvo. Izuzetna stvorenja je očaravajući novi roman Trejsi Ševalije o tome kako je dar jedne žene prerastao ograničenja pola i klase i doveo do nekih od najvažnijih otkrića devetnaestog veka. Iznad svega, to je rečit portret zamršene i otporne prirode ženskog prijateljstva.

Duž mutnog toka reke Jangce, preko opasnog i glamuroznog predratnog Šangaja i boemskog sjaja Pariza dvadesetih godina, i natrag u Kinu na ivici revolucije – ovo je epska priča o Pang Julijang, jednoj od najtalentovanijih i najprovokativnijih kineskih umetnica XX veka. „Očaravajuće... neodoljivo.“ New York Times Book Review „Celo delo je prožeto ubedljivim istorijskim detaljima… Svaka rečenica je remek-delo za sebe.“ Publishers Weekly

„Briljantna mešavina trilera, istorijskog istraživanja i čiste poezije. Predivna knjiga.“ Džordžija Metkaf, Dejli mejl Opčinjeni draguljima prati tri života koja povezuje jedan dragulj. Ketrin Stern pretražuje zlatarske četvrti i skrivene arhive savremenog Londona, Tokija i Istanbula, na tragu davno izgubljenog dragocenog broša s rubinima, dijamantima i biserima koji je nekad nosila kraljica Elizabeta I. Dve stotine godina ranije dvojica braće, Jevreja iz Iraka, putuju u London gde grade juvelirsku karijeru na račun otkrića starog ćupa punog tajanstvenog, basnoslovnog dragog kamenja. Ovo je priča epskih razmera, koja se prostire na dva kontinenta i obuhvata šest vekova. Opčinjeni draguljima prati troje veoma različitih ljudi koje opseda ista želja. U srcu njihove potrage su Tri sabrata, legendarni komad nakita koji ih povezuje u okviru ove neodoljive naracije. „Ovaj roman svetluca tvrdim sjajem neuhvatljivih dragulja o kojima pripoveda, a u isto vreme, još od prve strane čitaočevu pažnju zaokuplja inteligentnom i inventivnom pričom.“ Piter Parker, Sandej tajms (London) „Hrabar i višeslojan roman... Kompleksno tkanje koje se prostire iznad vremena i prostora.“ Penelopi Lajvli, Indipendent „Hil se ustoličio kao majstor istorijskog trilera... Izuzetan roman.“ Adam Mars-Džons, Obzerver

Devetsto devedeset deveta, godina pre prvog milenijuma, označava rođenje Torgilsa Leifsona, sina Leifa Srećnog i Torgune, tajanstvene irske plemkinje obdarene šestim čulom. Gotovo kao da je siroče, Torgilsa su na Islandu i Grenlandu odgajali različiti staratelji koji su ga učili prastarim običajima i upozoravali ga na navalu Belog Hrista u zemlju starih bogova. Još kao dete stigao je do Vinlanda, najudaljenije tačke na zapadu, samo da bi postao svedok užasnog pokolja koji je predvodila njegova krvoločna tetka, a koji je potpuno opustošio njihovu vikinšku naseobinu. Na Islandu, našao se uklješten u krvnoj osveti između dveju suprotstavljenih porodica, a u Irskoj biva zarobljen u bici i prodat kao rob. Torgils je junak bez čvrstih korena, bistar i prilagodljiv, čija sudbina leži daleko izvan poimanja onih kojima je okružen. Ovog Odinovog poklonika uzburkani događaji dovodiće na ivicu smrti u bici, od pošasti, ili u brodolomu... Bazirana na vikinškim sagama i prepuna predivnih ponovo izmaštanih doživljaja i zadivljujućih likova, Viking – Odinovo dete predstavlja nov način pisanja istorijskih romana.

„Briljantna... Zadivljujuća... Priča o drevnom svetu ispričana znalački, duhovito, bogato i pomalo poetski.“ Cleveland Plain Dealer New York Times smatra Kolin Mekalou autorom vrhunskih bestselera, spisateljkom koja s neuporedivom pripovedačkom veštinom oživljava Rim u svoj njegovoj veličanstvenosti – i osvetljava svet onih koji su pri rođenju stekli naklonost bogova. U doba kataklizmičnih prevrata smeli novi naraštaj Rimljana nadmeće se za moć usred raspadnutih ostataka svoje voljene Republike. Oni su izabrani... i prokleti – blagosloveni bogatstvom i povlasticama, a ipak opterećeni zapovestima sudbine u nemilosrdnoj borbi za vlast koja će za sobom ostaviti bezbrojno mnoštvo smrvljenih i uništenih. Ali jedan će se izdići iznad svih ostalih – briljantan lepi dečak čija ambicija nije imala premca, čija je ljubav postala legenda i čija slava je bila slava Rima – dečak koga će jednog dana zvati Cezar.

Kristina, perspektivni njujorški advokat, pomalo nadmena i uobražena, za svoj dvadeset sedmi rođendan na poklon dobija dva prstena. Prvi, verenički prsten s velikim dijamantom, dobija od bogatog berzanskog posrednika, dok drugi, tajanstveni starinski prsten, dobija od nepoznatog pošiljaoca. Ona prihvata oba, ne znajući da su nespojivi. Prsten s crvenim rubinom vodi je u pustolovinu koja će je naučiti životu, ljubavi i smrti, dati joj nezaboravan nauk što će joj zauvek izmeniti sudbinu i pogled na svet. Kristina u Barseloni započinje obilazak obala Sredozemlja, vraćajući se u prošlost, otkrivajući tragičnu sudbinu poslednjeg templara.

„Moja gospa Fjameta Bjankini čupala je obrve i grickala usne ne bi li se zarumenele kada se dogodilo nezamislivo. Vojska cara Svetog rimskog carstva napravila je rupu u zidu božjeg večnog grada kroz koju je navalila bujica poluizgladnelih, polusumanutih vojnika koji su na umu imali samo pljačku i uništavanje.“ Dok papski grad kog su opustošili opsadnici i protestantski jeretici bukti, dvoje prepredenjaka, Fjameta Bjankini, čuvena gradska kurtizana i njen pratilac, kepec Bučino Teodoldi, planiraju budućnost na zgarištu voljenog grada. Njihov zlatni krčag je blistava Venecija u kojoj nepobedivi partneri, kreću u pohod na bogatstvo. Bučino oštrog uma, hitrog oka i otrovnog jezika i Fjameta, božanske lepote i đavolskog karaktera, odmalena naučena da zavede, zabavi i zadovolji muškarca koji to može da plati. Venecija je, međutim, puna iskušenja: od Turčina u potrazi za novim mladim ljubavnicama za svog sultana, do ustreptale strasti mladog Fjametinog ljubavnika koji želi mnogo više od burnih noći. Najveći izazov zlatne Venecije je tajanstvena slepa devojka koja će razorno uticati na njihove živote. Ponegde duhovita, a ponegde tužna, ovo je priča o čežnji, prevarama, grehovima i odanosti, o svemu što muškarci i žena izazivaju jedno u drugom, često s nesagledivim posledicama.

Ovo je priča o životu jedne Evropljanke na marokanskom dvoru u osamnaestom veku i o njenoj borbi za moć i ljubav. Četvrta kraljica pripoveda o lepoj, odlučnoj Helen Gloag, koja beži iz Škotske i plovi za kolonije. Brod zarobljavaju gusari i prodaju Helen podvodačici u Maroku. Tamo je otkriva dosetljivi patuljak mekog srca Mikrofilus, koji nadgleda kraljev harem. Znajući da će njena crvena kosa i mlečnobela koža očarati gospodara, on vodi Helen u Marakeš. Bačena u raskošan, čulan, ali ipak zloban svet harema, Helen saznaje da je kralj upravo oterao jednu od svoje četiri kraljice. Njegovih hiljadu konkubina otima se za upražnjeno mesto i na taj način priprema pozornicu tragičnoj borbi za moć u ljubavnoj priči koja sledi... Bujan, neodoljiv istorijski ep.

Od 1931. godine Mandžurijom, koju je okupirala japanska armija, vlada poslednji kineski car, zapravo lišen svih ovlašćenja. Dok plemstvo kroz zaludnu zabavu pokušava da zaboravi na strahote rata, jedna šesnaestogodišnja gimnazijalka igra go. Na Trgu hiljadu vetrova, njene ruke nepogrešivo barataju pešacima. Melanholična ali puna žara, ona sanja o nekoj drugačijoj sudbini. Na tabli nadigrava svakog takmaca. Igračica, međutim, ne zna svog novog suparnika: jednog japanskog oficira, tvrdog poput čelika, tek nešto malo starijeg od nje same, potpuno posvećenog imperijalističkoj utopiji. Njih dvoje će se sučeliti i zavoleti, ni na koji način ne pokazujući to jedno drugom, i voleće se do samoga kraja, dok Kina podrhtava pod naletima osvajača koji ubija, pljačka, muči. Pada sneg. Zastave jednog mandžurskog plemena lepršaju na vetru. Šan Sa prepušta svojim likovima, tako potresno izvajanim, da vode rat kao da je reč o partiji goa. „Čemu ovo bezumno nasilje? Kako to moj narod, brojčano stoput nadmoćniji, dopušta da ga kolju?“, pita autorka. Kako je moguće voleti svoga krvnika?

Simon svake noći sanja isti san čije će mu značenje otkriti jedna enigmatična žena: on je reinkarnacija Milarepinog strica (Milarepa je čuveni tibetanski isposnik iz XI veka) koji je prema svom sinovcu osećao neoprostivu mržnju. Da bi prestao da kruži iz tela u telo, Simon mora da ispriča priču o toj dvojici ljudi. Tokom priče poistovećuje se s njima do te mere da povremeno zaboravlja na svoj identitet. Ali gde uopšte počinje san, a gde se završava stvarnost? U ovom monologu, koji je istovremeno i novela u duhu tibetanskog budizma, Erik Emanuel Šmit nastavlja svoje filozofsko traganje za istinom: da li stvarnost postoji nezavisno od načina na koji je opažamo? Bestseler godine u Francuskoj!

Nadarena mimo svog vremena i okruženja, zarobljena u umetnički i kulturno presahloj Srbiji XVIII veka, junakinja Vezilje susrešće se sa moralnom dilemom svakog stvaraoca: koliko je i šta čoveku dopušteno na njegovom putu do samoostvarenja. Pritisnuta između dveju velikih kultura, između Istoka i Zapada, uslovljena izborom između ovozemaljske ljubavi i umetnosti, ona bira teži put. Vezilja je roman o ljubavi, ali o ljubavi ljudi jednog gorkog vremena koje je, po svaku cenu, htelo da bude blistavo. „Prefinjen emotivni i jezički vez, satkan na tradiciji andrićevske i selimovićevske mudrosti pomešane sa stankovićevskom strašću. Most duginih boja između dva sveta, istorijom vazda rušen a umetnošću vazda obnavljan...“ Ljiljana Šop Komentari čitalaca Roman koji se čini poput pjesme. Neobično istkane riječi poput perli koje autorica niže sa vrhunskom umješnošću. Od (ne)obične ljubavne priče čitamo jedan od najljepše napisanih romana koje sam pročitala do sada. pošiljalac mama

„Nakon ogromnog uspeha njegovog prvog romana, Otadžbina, postavljalo se pitanje da li će Robert Heris uspeti da održi visok nivo koji je postavio. Ovo je njegovo ubedljiv odgovor.“ Mail on Sunday Mart 1943. Odnosi snaga u ratu su izbalansirani, ali u Blečli parku, Tomas Džeriko, briljantni stručnjak za razbijanje šifara suočava se sa dvostrukim košmarom. Nemci su neočekivano promenili svoju podmorničku Enigma šifru, preteći tako da Saveznicima nanesu odlučujući poraz. I dok narastaju sumnje da se možda unutar samog Blečlija nalazi špijun, Džerikova devojka, lepa i tajanstvena Kler iznenada nestaje. „Izuzetna knjiga – nesumnjivo najbolji triler godine, a možda i nekoliko narednih godina.“ Evening Standard „Završio sam knjigu žaleći što je morala da se okonča. I dalje sam zaokupljen neobičnim svetom, ljudima i dostignućima koje je oživela.“ Observer „Sve u svemu – vrhunsko delo.“ The Times

Nesvakidašnja porodična saga i priča o zabranjenoj ljubavi. Ko je bila Emili Rite, poznata kao Salme od Zanzibara? Arapska princeza koja je 1866. iz ljubavi prema hamburškom trgovcu Hajnrihu Riteu napustila zavičaj? Žena koja je uzela novo ime, prihvatila novu religiju i započela u Nemačkoj novi život? Mlada udovica koja je u tuđoj zemlji morala sama da podiže troje dece? Igračka političkih interesa i spletki Nemačke kao kolonijalne sile i njenih pokušaja da zauzme ostrvo Zanzibar? Bekstvom arapske princeze u Hamburg krajem 19. veka počinje jedna porodična saga, velika pustolovina koja čitaoca vodi od Zanzibara do Nemačke. Uzbudljiva sudbina Emili Rite i njenih potomaka obeležena je protivrečnostima islama i hrišćanstva, visokog porekla i gorkog siromaštva, nemačke discipline i egzotike Istoka... Lukas Hartman, jedan od najznačajniji švajcarskih književnika i dobitnik nagrade „Ser Valter Skot“ za najbolji istorijski roman, predstavlja nam deo nepoznate istorije, dirljivu priču o nastojanju da se u ime ljubavi prevaziđu sve razlike. „Priča o ljubavi, gubitku identiteta i svetskoj istoriji napisana vrsnim književnim jezikom.“ Schweiz am Sonntag „Roman koji poseduje veliku poetsku snagu, punu senzibiliteta i rečitosti.“ Neue Zürcher Zeitung

„Emotivna priča o gubitku, propuštenim prilikama i neumornoj ljubavi.“ Good Housekeeping Oprosti mi, Doroteja, što ja tebi ne mogu oprostiti. To što radiš onom detetu, detetovoj majci, pogrešno je. Roberta radi u knjižari i voli da sakuplja pisma i razglednice koje nalazi u polovnim knjigama. Kad joj otac jednog dana donese knjige koje su pripadale njenoj babi, među njima nađe zbunjujuće pismo od davno stradalog dede koje je datirano u vreme kad bi trebalo da je on već poginuo. Doroti je nesrećno udata za Alberta koji je otišao u rat. Kad se u polju blizu njene kuće sruši avion, ona upoznaje vođu poljske eskadrile Jana Pjetrikovskog. Kako im se veza produbljuje, Doroti počinje da se nada zajedničkoj sreći. Međutim, sudbina im je namenila nešto drugo. Ubrzo će se u Dorotinom životu dogoditi nešto od izuzetnog značaja, nešto što će mnogo godina kasnije dotaći i njenu unuku. Kofer gospođe Sinkler je priča o tajnama i lažima, o odnosima koji nas sve povezuju, ali pre svega o naporima i žrtvama u ime ljubavi. „Veoma šarmantan i uverljiv, dobro napisan roman koji vam drži pažnju.“ The Times

Od autorke bestselera Julija. „Blistavo, plameno, veličanstveno ostvarenje. Izatkano od misterije i junaštva, osvaja maštu i srce.“ Elle Dajana Morgan predaje na Oksfordu i stručnjak je za klasične jezike i grčku mitologiju. Njena opsednutost Amazonkama rodila se još u detinjstvu, kada je njena ekscentrična baba tvrdila da je i sama Amazonka – pre nego što će nestati bez traga. Dajanine kolege vrte glavom na tu njenu opsednutost. Ali izvesna misteriozna i novcem dobro potkovana fondacija upućuje Dajani ponudu koju ona prosto ne može odbiti. Stigavši u Severnu Afriku, Dajana je prinuđena da sarađuje s Nikom Baranom, tajanstvenim vodičem sa Bliskog istoka: njen posao je da dešifruje neobičan natpis na zidu nedavno otkopanog hrama. Tamo otkriva ime prve amazonske kraljice Mirine, koja je prešla Sredozemno more u junačkom pokušaju da oslobodi otete sestre iz ruku grčkih pirata, ali biva upletena u najslavniji sukob starog sveta – Trojanski rat. Rukovodeći se natpisom kao putokazom, Dajana i Nik daju se u potragu za basnoslovnim blagom koje su Mirina i njene sestre Amazonke navodno spasle iz zaraćene Troje. Dajana ne zna kakve je prirode to blago, ali zato zna da je neko prati kao senka i da Nik ima neke zloslutne planove. Dok je opasnost vreba na svakom koraku, ne znajući kome da veruje Dajana se otiskuje na hrabar i opasan put do istine, koji će zauvek promeniti njen svet. Krećući se od Engleske do Severne Afrike, od Grčke do ruševina drevne Troje, između prošlosti i sadašnjosti, Trojansko sestrinstvo opisuje strasnu pustolovinu dve žene na dva naporedna putovanja, razdvojena milenijumima, ali sa istim ciljem: da sačuvaju zaveštanje Amazonki kako ne bi zauvek nestalo sa lica zemlje. „Magična i zavodljiva, knjiga Trojansko sestrinstvo stapa prošlost i sadašnjost i oživljava mit o Amazonkama starog veka. U zamahu od alžirske pustinje pa do ruševina Troje i dalekih, ledenih krajeva Finske, priča En Fortije o mladoj oksfordskoj naučnici koja kreće na tajanstven zadatak majstorski je spoj napetog avanturističkog romana i velelepnog epa.“ Kim Fej, književnica

Čega biste se odrekli radi ljubavi? Viktorija Melita od Koburga, Daki, unuka kraljice Viktorije, po ocu je Engleskinja, po majci Ruskinja, a po zavičaju Nemica. Već samo zbog toga osuđena je na to da bude pion svoje porodice na šahovskoj tabli dinastije. Ali njome nije lako manipulisati. U epohi u kojoj se smrt smatra prihvatljivijom od razvoda, Daki će se boriti za pravo da bude sa svojom istinskom ljubavlju. Ona će krčiti svoj put preko sramotnog egzila u Pariz do raskoši Sankt Peterburga i blata i krvi na Istočnom frontu. Dok Rusija tone u haos 1917. godine i dinastija Romanovih doživljava pad, iznova prognana, Daki nam pripoveda svoju priču. Uverljiv poput memoara, ovo je roman o jednoj izrazito inteligentnoj i duhovitoj ženi, snažne ličnosti, oštrog oka, bez ikakvih izlišnih ukrasa i sentimentalnosti, a ipak duboko potresan i životan. Pripadnica generacije koja je raskinula s krutim dvorskim običajima, a ipak nerazdvojiva od svog dinastičkog bremena, stostruko težeg u okolnostima ruskog prevrata, Viktorija Melita je savršeno odabrana junakinja ovog tragičnog doba i istovremeno divan, poetski ženski lik. Lori Grejam možemo zahvaliti što ju je ponovo oživela u svom neizmerno zanimljivom romanu koji se ujedno čita i kao najlepša životna priča, i kao istorija. „Grejamova ponovo pokazuje svoju genijalnost pri pisanju o ozbiljnim istorijskim temama na lagan način pun topline i duhovitosti. Neodoljiva Daki ima uvid u živote svih, od svoje bake kraljice Viktorije do Raspućina. Oduševila me je ova knjiga.“ Daily Mail „Fascinantan uvid u svet koji je nestao.“ Sunday Times

„Mekalou uverljivo oživljava vatru i bes.“ Cleveland Plain Dealer Da bi uništili najvećeg zaštitnika Rima, osvetoljubivi spletkaroši poput Katona i Bibula neće prezati ni od toga da unesu razdor i u sam grad koristeći sopstveno lukavstvo, položaj i lažna obećanja ne bi li na svoju stranu namamili ostale – beskičmenjaka Cicerona, gramzivog Bruta, pa čak i Pompeja, prvog čoveka Rima i Cezarovog bivšeg saveznika. Ali zla kob jedino je što će zadesiti optimate koji potcenjuju Cezara. Jer, Rim jeste njegova sudbina – sudbina koja će ga slavodobitno odvesti preko obala Rubikona... i dalje, u legendu. „Bravo, Kolin Mekalou! Ona ponovo odaje priznanje kakvo pripada Cezaru… Roman Cezar predstavlja nam i Julija Cezara i spisateljicu na vrhuncu moći… Sa svim svojim makijavelističkim spletkama i sluhom za zanimljivu istoriju, najnovije delo Kolin Mekalou zaslužuje podaničku pokornost njenih legija obožavalaca.“ Columbus Dispatch

Knjiga o istorijskim korenima sukobljavanja i prožimanja Orijenta i Zapada. U krstaškim ratovima srednjeg veka sudarila su se dva sveta: s jedne strane hrišćanski Zapad, a sa druge muslimanski Istok, koji je u mnogo čemu bio kulturno nadmoćan. Vilfrid Vestfal kroz likove dvojice glavnih aktera Trećeg krstaškog rata – Ričarda Lavljeg Srca i Saladina – daje veoma živu sliku dveju kultura kao i njihovog spektakularnog sukoba u bici kod Akre. Ovde se pripoveda o političkim spletkama i masovnim pogubljenjima, ali i o poštovanju suparnika, miroljubivom zajedničkom životu i uzajamnom uticaju dve kulture. Koliko poučna toliko i zabavna, priča Vilfrida Vestfala o Trećem krstaškom ratu i veličanstvenim suparnicima Ričardu Lavljeg Srca i Saladinu omogućava nam da razumemo istorijske uzroke današnjih žarišta.

Priča o ljubavi koja je nadživela svoj kraj… Nagrada „Branko Ćopić“! Najuži izbor za Ninovu nagradu! Emilija Leta je parabola o onome što je danas nevidljivo, i što tek u istoriji može dobiti svoj lik i svoj glas. Autorka, pri tom, ne čini grešku koja bi se dala očekivati: da moć poistoveti sa zlom, a nemoć sa dobrim. Emilija Leta, glavna junakinja romana, pripada figurama suvišnih ljudi. Ova supruga ambicioznog rimskog vojskovođe Galerija Maksimijana, čija se karijera strelovito uspinje ka samim vrhovima Dioklecijanove Rimske imperije, odjednom postaje tehnološki višak vlasti. Slobodan Vladušić, Politika Starinski lepo! Tihomir Brajović, NIN Razmišljajući o tome kako je mogao izgledati život žene, ostavljene radi braka iz interesa i zbog uspeha, spisateljica je zakoračila u istoriju, nadigrala je – pošto se ovako nešto moglo ali nije moralo dogoditi – te tu bezimenu junakinju, kojoj istorija nije zabeležila čak ni ime, nazvala Emilijom Letom. Mića Vujičić, Danas Posezanje Mirjane Mitrović za istorijom njen je oproban recept, ali i ovladana pripovedna tehnika. Ona nepretenciozno i vrlo inteligentno koristi istorijske podatke. Saša Ćirić, Beton