Istorijski roman o Skitima. Čudesna i uzbudljiva sudbina amazonke Manje... Mlada Manja živi s majkom u jednom ratarskom selu i sanja o venčanju sa Vilufarom, mladićem iz susedstva. Međutim, nakon napada Skita, nomadskih ratnika konjanika i lovaca na skalpove, nemilosrdnih vladara stepske divljine, Manja dospeva među Sarmate, narod u kome žene upravljaju sudbinom plemena. U svoje pleme se vraća kao ratnica u pratnji vučice i mora da se odluči između mladalačke ljubavi i novog života...

Pre trideset pet vekova vladala je Egiptom, ne kao kraljica već kao faraon. Pa ipak, njeno ime – Hatšepsut – ne pojavljuje se u dinastičkim svicima niti se njena vladavina slavi na spomenicima. Predrasude protiv žene na prestolu bile su toliko jake da su njeni naslednici pokušali da izbrišu svaki trag o tome da je vladala. Zapisi i spomenici su uništeni, grobnice vernih ministara oskrnavljene. Na sličan način, načinjeni su nečitljivim i zapisi na zidu ogromnog, veličanstvenog hrama, koji je za nju u Deir-al-Bahriju podigao kraljevski arhitekta i njen ljubavnik. Pa ipak je istrajala. Ovo je priča o mladoj ženi koja je zauzela presto Egipta, usavršila umeće ratovanja i vladanja, živela život po vlastitoj zamisli i vladala carstvom kao jedina žena faraon u istoriji. „Divno i podrobno napisana fiktivna biografija u tradiciji Meri Reno... Čulan, plodan, složen svet spletke i strasti.“ Elizabet Pomada, San Francisco Cronicle „Reinkarnacija jednog dramatičnog, zanimljivog, složenog života.“ Publishers Weekly „Izvanredno... Pruža moćan doživljaj atmosfere, krajnje zanimljiva interpretacija zagonetne Hatšepsut.“ Meri Reno „Bestidno briljantno.“ Kirkus Reviews

Kvint Licinije Katon 42. godine naše ere stiže u Germaniju kao regrut Druge legije, koja je najopasnija u rimskoj vojsci. Kao da privikavanje na strog vojnički život nije dovoljno načitanom mladiću, on mora da se nosi i s prezirom drugih vojnika zato što je dobio položaj viši od njihovog zahvaljujući svojim vezama s carem. Kao desna ruka Makrona, neustrašivog centuriona punog ožiljaka, Katon će morati da se dokazuje više od ostalih u poduhvatima koji ih očekuju. A sledeći ratni pohod će odvesti vojsku u varvarsku zemlju bez premca – Britaniju. Posle dugog marša na zapad, Makron i Katon dobijaju naročit zadatak koji će ih uvući u zaveru čiji je cilj da se svrgne car... „Uzbudljiva čitalačka avantura“ Good Book Guide „Poslednji Skerouov roman biće neodoljiv za one koji vole istorijske romane pune krvavih uzbuđenja i obrta.“ Living History

„Rubin u njenom pupku je čaroban, čulan, i veoma potresan roman. Pomaže nam da razumemo savremeni svet, što je teško postići. Bari Ansvort je majstor za pisanje istorijskih romana bogatih detaljima, a ovde je u vrhunskoj formi.“ Džim Krejs Dvor kralja Ruđera na Siciliji u dvanaestom veku razdiru silne strasti hrišćana, muslimana, Jevreja, Latina i Grka. Među njima, mladi Norman po imenu Tirstan nalazi posao kod Jusufa, muslimana koji nadzire riznicu hrišćanskog kralja. Ali dok Tirstan želi da postane vitez, nimalo mu ne prijaju dvorske spletke i umesto njih je rastrzan između božanskog – u obliku ljubavi iz svoje mladosti, gospe Alisije – i onog svetovnog: senzualne i egzotične igračice Nesrine. Međutim, dok pokušava da nađe ljubav i ostvari snove o viteštvu, Tirstan ne shvata da je možda puka figura u jednoj mnogo smrtonosnijoj igri… „Bari Ansvort briljantno prikazuje jedno od najblistavijih i najmanje poznatih poglavlja evropske istorije; knjiga me je oduševila.“ Džon Džulijus Norvič „Ansvortova sofisticirana proza veoma uverljivo dočarava srednjovekovni svet gde su nacionalnost i religija važniji od svega ostalog, a mir je samo privid. Zaplet je pun preokreta i nagoveštaja, u isto vreme i otkriva i prikriva. Ovu potresnu priču možete čitati kao odličan istorijski roman, ali i kao savremenu parabolu o opasnostima slepog patriotizma.“ Buklist „Rubin u njenom pupku je veoma maštovit roman o srednjem veku. Ansvort, dobitnik Bukerove nagrade, postavlja pitanja o rasi, bogu i vernosti... Ansvortova sočna istorija je odlična osnova za raspravu o večitoj borbi protiv netolerancije, naizgled neizbežne ljudske osobine.“ Kirkus rivjuz „Bari Ansvort je jedan od tri najvažnija britanska romanopisca današnjice.“ Ričard Eder, Njujork tajms

U vrtu Maslinove gore, jedan čovek čeka vojnike da ga uhapse i odvedu na pogubljenje. Tri dana kasnije, u jutro na Pashu, Pilat predvodi zaista neobičnu istragu: telo nazaretskog čarobnjaka, kog je osudio na smrt, nestalo je... Koje su natprirodne sile preobrazile ovog drvodeljinog sina u proroka, čudotvorca i propovednika ljubavi i praštanja? Ovako počinje sjajan i nesvakidašnji roman o Isusu Hristu, mesiji čiji život pripovedaju Pontije Pilat i Pilatova supruga. Prefekt Judeje, kao nepristrasan posmatrač uvodi nas u priču o Isusovom životu i njegovim poslednjim danima onako kako su ih mogli doživeti i videti mesijini savremenici, onako kako su ih prihvatili prvi hrišćani. „Najzanimljivije je bogatstvo same priče, koja veoma vešto prelazi iz bezbrižnosti u ozbiljnost, iz humora u uzvišenost.“ Pjer-Rober Leklerk „Šmit ima dara. Proučio je Bibliju i ne plaši se da iznese veoma smele teorije. Ipak, radije bismo pripisali njegov uspeh – bez ikakve sumnje – iskrenosti njegove poruke i njegovoj skrušenosti pred nepojmljivim.“ Mond „Jedna od najuzbudljivijih knjiga ove godine, kultni roman.“ Tjeri Gandije „Jedan od najoriginalnijih elemenata knjige je način na koji Šmit prikazuje Hristov lik, način koji podseća na otkrića savremenih egzegeta.“ R. Bišelberger „Ovo je dubokoumna knjiga koja će oduševiti sve one kojima je pravo na slobodno mišljenje važnije od svega ostalog.“ Fransoa Busnel

Bela sova sleće na granu smokve što raste ispod Penelopinog prozora. To je jedini prozor u palati na kojem još uvek gori svetlo. Tu je njena pomoć potrebna. Penelopa, verna i odana Odisejeva supruga, već više od deset godina čeka muža da se vrati u njihov dom na Itaki, prelepom ostrvu u plavim vodama Jonskog mora. O njemu nema nikakvih vesti još od završetka Trojanskog rata, i Penelopa ne zna je li Odisej preživeo razaranje tog grada. Kad spokoj što vlada na Itaki bude narušen dolaskom prosaca koji žele ruku njene gospodarice Penelope, i mlada služavka Klimena uplešće se u mreže strasti koje pletu sami bogovi... Ovaj izvanredno maštoviti roman nije prepričavanje Homerove Odiseje – to je priča o ostavljenim ženama koje čekaju da se Odisej vrati na svoje voljeno ostrvo.

Snežna oluja dovodi mladog novinara Karlosa Alberta u španski gradić Agredu gde nailazi na gotovo zaboravljen samostan iz sedamnaestog veka koji čuva sećanje na staru špansku istorijsku misteriju o dami u plavom, ženi koja je osnovala samostan. Pokrenut pričama o njenim natprirodnim moćima, odlučuje da sazna više. Dženifer Narodi u Los Anđelesu svake noći ima uznemirujuće snove o čudesnoj ženi obučenoj u plavo. Ona ne zna da se isti duh prikazao poglavicama Humano Indijanaca iz Novog Meksika trista šezdeset dve godine ranije. Ko je misteriozna žena i šta njeno pojavljivanje znači pokušavaju da otkriju katolička crkva, američka vlada i novinar koji konačno sreće Dženifer Narodi. Konkistadori su verovali da je tajanstvena prikaza sama Devica iz Gvadalupe, ali istina donosi daleko više iznenađenja. „Dama u plavom je zavodljiva i provokativna priča o nadmoći modernog doba i nauke nad zaverom starom četiri stotine godina. Sijerino istraživanje istorije ruši stereotipe o svetu koji smo verovali da poznajemo i nudi iznenađujuću sliku o razornom sukobu katoličke Evrope i drevne civilizacije nastale na jugozapadu severne Amerike.“ Ketrin Nevil „Izuzetna priča koja pruža paralelan, produbljen pogled kakav akademske, politički motivisane istorijske knjige ne nude. Pročitajte Damu u plavom pre nego što postane filmski scenario. Biće vam drago.“ Skip Etvorter „Havijer Sijera je ponovo uspeo! Njegovo prethodno delo, Tajna večera, pobudilo je čežnju čitalaca i autor im je Damom u plavom, pružio upravo ono za čim su žudeli! Svako poglavlje će vas očarati i gotovo naterati da se osvrćete preko ramena u potrazi za duhom španske opatice. Potpuno sam zaljubljena u ovu nezaobilaznu knjigu.“ Meri Rouz Okino

Rembrant je primetio da ga netremice gledam i nasmejao se. „Znam, previše pričam. Buncam. Molim vas da mi oprostite. Ali jedna misao me sve više proganja. Želim da naslikam ponor koji deli istinu od slike koju imamo o sebi.“ Ko su dvoje ljubavnika sa portreta Jevrejska mlada, jednog od najtajanstvenijih Rembrantovih dela? Ko su te dve zagonetne ličnosti, koje je holandski majstor zauvek sjedinio u smelom i tananom gestu naklonosti, zbog kojih već vekovima stojimo zapitani pred skandalom ljubavi? Čini se da je odgovor zapisan u jednoj žutoj svesci među stotinama sitno ispisanih stranica, od koje se studentkinja istorije umetnosti, Rebeka Lopes da Kosta nikada ne odvaja, noseći je sa sobom po pokislim ulicama jednog hladnog Pariza s kraja osamdesetih. Devojčinu tajnu deli samo Leo Gvaltijeri, čovek prema kome oseća ljubav koja joj nije uzvraćena. On je pisac na početku karijere, sklon piću, u beznadežnoj potrazi za idejom koja mu nedostaje. U devojčinom umu granica između fikcije i realnosti postaje sve zbrkanija, dovodeći je na ivicu ludila. Jer život ostaje neispunjen, neodgonetljiv, kao nedovršena slika. Novi uzbudljivi roman Luiđija Gvarnijerija sa potresnom ironijom prepliće dve začuđujuće ljubavne priče iz različitih epoha, povezane tananom niti večite borbe između strasti i patnje, nemogućnosti praštanja, dvosmislenog odnosa između književnosti i života. Delo koje govori o bezvremenoj vrednosti lepote, mitskoj moći pripovedanja, neizmernoj snazi uobrazilje.

Najnoviji roman autorke bestselera Druga Bolenova kći Godine 1539. čitav dvor Henrija VIII živi u sve većem strahu od hirova starog i bolesnog kralja. S jednim jedinim naslednikom, još nejakim dečačićem, Henri je prinuđen da se ponovo oženi, a opasna čast da ponese krunu engleske kraljice pripala je Ani od Kleva. Ona ima sopstvene razloge da dođe u zemlju čiji su joj jezik i običaji sasvim strani i uda se za čoveka koji bi joj mogao biti otac. Premda je zadivljena svojim novim okruženjem, oseća kako se mreža zavere oko nje polako steže. Njena dvorska dama Katarina Hauard dobila je od svoje ambiciozne porodice nalog da se, po uzoru na svoju rođaku Anu Bolen, koketiranjem domogne engleskog prestola. Ali njena rođaka i savetnica Džejn Bolen opsednuta je prošlošću i bolenovskim nasleđem sumnje, izdaje i smrti. Priča o ove tri mlade žene koje se bore za opstanak na najprevrtljivijem i najopasnijem evropskom dvoru tog vremena, u doba verskih prevrata i političke neizvesnosti, predstavlja do sada najuzbudljiviji i najdinamičniji roman Filipe Gregori. „Filipa Gregori oživljava prizore, mirise, atmosferu i emocionalnu klimu Engleske šesnaestog veka.“ Financial Times

NOVI ROMAN AUTORA BESTSELERA POSLEDNJI LISABONSKI KABALISTA U praskozorje devetnaestog veka u Portugalu Džon Zarko Stjuart je nestašno radoznalo dete, koje nesvesno nasleđuje tri stotine godina skrivanu veru – Jevreji se na Pirinejskom poluostrvu kriju još od doba Inkvizicije. Džonovu dečju nevinost naglo prekida gubitak i gorko saznanje. Tek će pomoću čudnog neznanca, koga u Porto s puta preko mora dovodi njegov otac, ponovo postati bezbedan. Ponoć, afrički iscelitelj i oslobođeni rob, postaće Džonov najbolji prijatelj i odrediti tok njegove sudbine. Posle ulaska Napoleonove vojske u Portugal, stravičnog gubitka, gorkih istina o onima kojima je najviše verovao i posle otkrića neizrecive izdaje, Džon će se otisnuti za Ameriku, u potrazi za nadom u zemlji okovanoj lancima neoprostivog greha. Ogromnom moći zapažanja i oštrim okom koje primećuje bogate istorijske detalje i slike – od živopisnih tržnica u Portu do učmalih plantaža američkog juga, od judaizma do mistične Afrike – Ričard Zimler je stvorio istinsko remek-delo. „Čik neka neko odloži ovu knjigu. To je velika i smela priča o ljubavi koja će vas povesti na putovanje puno tuge i svetlosti.“ Nikolas Šekspir, pisac knjiga Brus Četvin i Plesač na spratu „Istorijski tačan, čudesan roman sa strukturom kriminalističke priče, ritmom trilera i očaravajućom temom.“ Elle „Pouzdana rekonstrukcija ugrožene kulture u divljem vremenu i mestu...“ Kirkus Reviews

Hauard Fast, autor čuvenog Spartaka, i u ovom romanu koristi svoj nesumnjivi pripovedački dar da naslika portret jednog od najslavnijih likova Biblije. U kraljevskoj kući Ramzesa II, okružen intrigama političkih grupa, dečak Mojsije postaje mladić i oseća – ali ne razume potpuno – jedinstveni paradoks svog položaja. Uvek po strani od dvorske klike, Mojsije otkriva svu izopačenost kraljevske porodice, a sudar s neograničenom moći vladara samo jača njegovu unutrašnju snagu. Fast nas vodi do bele kuće iznad prvog katarakta, gde Mojsije doživljava prvu ljubav, prati surovi pohod egipatske vojske protiv crnaca u Kušu i pokazuje prave uzroke pobune mladića protiv egipatskog sveštenstva. Pošto je odbacio kraljevska znamenja, Mojsije se okreće sopstvenom porobljenom narodu i za sva vremena postaje duhovni uzor svetu. Uzbudljiva istorijska freska o ranim godinama čoveka koji će svoj narod izvesti iz ropstva u slobodu.

Robert Merivel napušta studije medicine i odlazi na živopisni dvor kralja Čarlsa II gde, obasut neočekivanom milošću, postaje „formalni mladoženja“ najmlađe kraljeve ljubavnice. Ali, zaljubivši se u nju, Merivel je prekršio pravila, zbog čega će biti prognan iz svog novootkrivenog raja. Primoran da radi u kvekerskoj duševnoj bolnici, moraće da podnese sve užase gubitka kraljeve naklonosti, pre nego što doživi duhovnu i duševnu restauraciju. „Rouz Tremejn je vratila istorijski roman na početno mesto koje mu s pravom pripada... Ona je majstor prefinjene slikarske tahnike... ali njen najveći uspeh je analiza ciničnog, kompleksnog, uvrnutog lika Čarlsa II... Ništa manje nego savršeno.“ The New York Times Book Review „Najbolja tvorevina Tremejnove do sada…istinski književni i psihološki trijumf...“ New Statesmen & Society „Duhovit i potresan, prefinjen i raskalašan i duboko povezan sa sadašnjošću, veličanstven portret tog komplikovanog stvorenja, čoveka. Čita se sa uživanjem.“ The Listener „Njen najbolji roman, veoma impresivna razrada forme istorijskog romana.“ The Sunday Times Books of the Year Knjiga godine po izboru časopisa Sunday Expres

„Može li stvarno jedna žena da upravlja zemljom? Da zapoveda vojnom starešini? Može li da obavlja najviše svešteničke dužnosti? I da deli pravdu?“ Solomon je pun nedoumica. Umetnici i pesnici svih vremena pothranjivali su legendu o kraljici od Sabe. Nije joj odolela ni Mišel Kan, te nam priča kako je Balkida, došavši da sklopi savez s „najmudrijim i najmoćnijim kraljem na zemlji“, upoznala Jedinog Boga. Solomon je vodi i ona se rascvetava kao nova žena i ispunjena vrhovna vladarka. Mnogo godina kasnije, svrgnuti kralj Izraela oživljava lik ponosne crne kraljice čiji su mu karakter i lepota pomutili razum, ali koju je ipak umeo da povede na put mudrosti. Mišel Kan je autorka nekoliko veoma zapaženih knjiga i piše za književne časopise.

Rođena je u sedmom veku, u doba bajoslovne dinastije Tang. Odrasla je na obali reke Long, gde je naučila da kroti konje. Stupila je u carski Gineceum u kom je živelo 10.000 konkubina. Srela sa ubistvima, zaverama, izdajama. Postala je carica Kine. Upoznala je rat, glad, zarazu. Ona je kinesku civilizaciju dovela do vrhunca. Živela je okružena pesnikinjama, kaligrafima, filozofima. Vladala je najprostranijim carstvom pod kapom nebeskom, u najlepšoj palati na svetu. Postala je Sveti-Car-Koji-Okreće-Zlatni-Točak. Njeno ime je oskrnavljeno, priča o njoj izvitoperena, spomen na nju izbrisan. Muškarci su se osvetili jednoj ženi koja se usudila da postane Car. Prvi put posle trinaest vekova, ona otvara kapije Zabranjenoga Grada.

Ono što je prisustvo te žene u meni stišalo, nije putena žeđ neumornog putnika, već moje izvorno očajanje. Rođen sam kao stranac, živeo sam kao stranac i umreću kao još veći stranac. Suviše sam gord da bih govorio o neprijateljstvu, o poniženjima, o srdžbi, o patnjama, ali umem prepoznati poglede i kretnje. Ima ženskih naručja koja su mesto izgnanstva i onih drugih, koja su rodni kraj." Otisnuvši se na put uoči 1666, godine Antihrista, pripovedač ove povesti, Baldasar Embrijako, Ðenovljanin sa Orijenta i trgovac retkostima, traga za jednom tajanstvenom knjigom koja navodno može doneti spas svetu u rasulu. Ali nesumnjivo traga i za onim što još može pružiti smisao njegovom sopstvenom životu. Tokom svog putešestvija, od Biblosa, preko Mediterana i dalje, Baldasar krstari zemljama u propasti, gradovima u plamenu, zajednicama u očekivanju čuda. Doživljava strah, prevaru i razočarenje; ali i ljubav, u trenutku kad joj se više nije nadao.

„Najzanosnijim bojama oslikava biblijsku priču, jednako dobro kao Anita Dajamant u svom Crvenom šatoru.“ Kirkus Reviews Jedina žena za koju je Biblija zabeležila da je volela nekog muškarca, carica Mihala bila je Davidova ljubav iz detinjstva, njegova prva žena i kći njegovog najvećeg prijatelja i najvećeg neprijatelja, cara Saula. Pošto se oženio njome, a zatim je napustio u njenoj petnaestoj godini, David će deset godina kasnije primorati Mihalu da se ponovo venča s njim i postane njegova prva carica. Bačena u samo središte bure, Mihala odoleva ambicijama i pohlepi koji će podjednako postati deo Davidove ličnosti i njegovog carevanja. Postupajući plemenito kao njegova carica, ali odbijajući da pogazi svoje srce, Mihala sklapa prijateljstvo s jednom od svojih pratilja s dvora. Među Davidovim konkubinama i ljubavnicama je i Vitsaveja, koja će postati mati njegovog sina Solomona. U Davidovoj carici Mihala je prikazana kao žena puna ljubavi i mudrosti, kojoj će ženski deo porodice pružiti podršku i pomoći joj da postavi duhovne temelje čitavog carstva. Raskošnim opisima detalja i nezaboravnim likovima, Indija Edžhil nas vraća u jedan od najslavnijih perioda biblijske istorije, u vreme ratova, izdaje i proročanstava, prikazujući ga onako kako ga nikada do sada nismo videli – kroz oči i glasom ove ponosite i strasne carice.

Sa četrnaest godina Lakšmi napušta rodni Cejlon i putuje u daleku Malaju da bi se udala za znatno starijeg čoveka. Namamljena obećanim bogatstvom i lagodnim životom, otkriva da je stvarnost podeljena s Ajom unekoliko drugačija. Pre nego što napuni devetnaest leta, Lakšmi svake godine donosi na svet po jedno dete i, uprkos svojoj mladosti, postaje stroga materinska ličnost. Vatrene ambicije razgorene izneverenim nadama provlače se kroz odnos sa svakim od šestoro njene međusobno veoma različite dece, dok porodične veze postaju sve napetije zbog ličnih i društvenih zategnutosti. Snagom volje Lakšmi preživljava košmar japanske okupacije – ali ne prolazi bez ozleda. Duboke ožiljke kojima je porodica obeležena, njeni članovi prenose i na sledeće pokolenje. Sve do Lakšmine praunuke Niše, koja iznova slaže deliće mozaika svoje porodične istorije, zaveštanje koje je ostavila Mati pirinča neće uroditi plodovima. Mati pirinča je retkost među pripovedačkim delima. Preneće čitaoca u jedno drugo vreme, na jedno drugo mesto, u nemilosrdni svet egzotične lepote, gde sitna životna zadovoljstva moraju da nadoknade njegove nezamislive užase. Stilom poetična, a domašajem opsežna, ova priča ispričana je sa živopisnošću koja ume da vas progoni, i koja omogućuje da kroz odškrinuta vrata provirite u drugačiji svet, čudan, a ipak prisan po temama i preispitivanjima. Na kolenima svog ujaka, trgovca mangom, prvi put sam čula za čudesne skupljače ptičjih gnezda u dalekoj zemlji zvanoj Malaja. Bez baklji, smelo se penju uz uznjihane bambusove motke na visinu od stotinu metara da bi dosegli svodove planinskih pećina. Pod motrenjem duhova ljudi koji su se sunovratili u svoju smrt, posežu oni sa svojih opasnih uporišta da ukradu poslasticu za bogate sladokusce – gnezdo od ptičje pljuvačke. U užasnoj tmini čak ni same reči strah, pad ili krv ne smeju se nikad izustiti, jer njihov odjek mami zle duhe. Jedini prijatelji skupljača gnezda su bambusove motke koje nose njihovu težinu. Pre nego što načine prve kretnje, muškarci kucnu bambus blago, i uzdahne li s tugom, odustaju smesta. Ujak mi je rekao da mi je srce bambus i postupam li s njim nežno i slušam li njegovu pesmu, najviše, najveće gnezdo biće moje. Lakšmi

„A sada, prošetaj pogledom po Samarkandu! Nije li taj grad kralj Zemlje? Ponosit, iznad svih gradova, a u njegovim rukama njihove sudbine?“ Edgar Alan Po Samarkand, to je Persija Omara Hajama, pesnika vina, slobodnog mislioca, genijalnog astronoma, ali i Persija Hasana Sabaha, osnivača reda asasina, najstrašnije sekte u Istoriji. Samarkand, to je Orijent XIX veka i početka XX, putovanje u svet u kom su snovi o slobodi oduvek uspevali da odole utvarama. Samarkand, to je pustolovina jednog rukopisa nastalog u XI veku, izgubljenog prilikom mongolskih upada i ponovo pronađenog šest vekova kasnije. Još jednom, vodeći nas putem svile kroz najzanosnije gradove Azije, Amin Maluf nas oduševljava svojim izvanrednim pripovedačkim darom. Amin Maluf je danas jedan od najznačajnijih svetskih pisaca. Njegova prva knjiga, Krstaški ratovi viđeni očima Arapa, već je postala klasično delo.

Jedno od malobrojnih obeležja spartanske civilizacije koja su preživela do danas leži u uzanom planinskom prolazu zvanom Termopile. Na tom su mestu tri stotine najboljih spartanskih ratnika zadržali najezdu Persijskog carstva. Jednostavan kamen s uklesanim natpisom obeležava mesto gde su pali. Nadahnut ovim kamenom i zainteresovan usudom Sparte, Stiven Presfild je izvanredno objedinio učenost s pripovedačkim darom. Ognjena kapija, koju priča jedini preživeli posle ove epske bitke – štitonoša u spartanskoj teškoj pešadiji – opčinjavajuća je pripovest o čoveku pridobijenom spartanskim načinom življenja i umiranja, i o muškarcima i ženama koji su ušli u legendu obesmrtivši svoju kulturu. Ognjena kapija upliće istorijsko i mistično s dirljivom ljubavnom pričom, dostiže vrhunac u uzbudljivoj i stravičnoj epskoj bici, i izrasta u delo koje se čita u dahu i dovodi homerovsko predanje u dvadeset prvi vek. „Ognjena kapija je neverovatno uzbudljivo, dirljivo i dobro napisano književno delo. Retko kom piscu uspeva da oživi jedan istorijski trenutak s toliko majstorstva, kompetentnosti i psihološkog uvida. Stiven Presfild nije bio u Termopilskoj bici 480. godine pre naše ere, ali kad pročitate njegovu knjigu poverovaćete da jeste, a poverovaćete da ste bili i sami.“ Nelson de Mil

Od pisca bestselera Grad zvani Armagedon. „Izvanredan osećaj za epohu, realistični i odlično izgrađeni likovi i veoma uzbudljiva priča – istorijski roman koji morate pročitati.“ HWA (Udruženje pisaca istorijskih romana) London, 1599. Grad na ivici revolucije... On je poslednja, možda i najveća ljubav kraljice Elizabete – Robert Devero, erl od Eseksa. Vrhunski vitez, smeli vojnik... i čovek kog Džon Louli, najbolji engleski mačevalac, svesrdno izbegava. Jer Džon poznaje i drugačijeg erla – lakomislenog melanholika – i prečesto je boreći se uz njega stavljao život na kocku. Džon želi samo da ga ostave na miru kako bi ponovo osvojio srce voljene žene, zbližio se sa svojim sinom i postavljao scenske borbe u londonskom veličanstvenom novom pozorištu Glob. Da bi to postigao, mora da izbegava i Eseksa i njegovog nemilosrdnog protivnika Roberta Sesila, kao i da ostane na slobodi kako bi pomogao svom najstarijem prijatelju Vilu Šekspiru da dovrši komad koji mu preti uništenjem: Tragediju Hamleta. No Džona uskoro u dvorske spletke uvlači sama Elizabeta. Odaslan u beznadežni rat u Irskoj, Džon je prinuđen da odigra svoju ulogu u smrtonosnoj igri vlasti, politike i pobune. Od uličnih borbi u Sadarku, preko zasede u Irskoj do još veće pretnje u palati, Džon Louli pokušava biti – ili ne biti – čovek koji bi mogao da spasi Englesku. „K. K. Hamfriz je među najboljim piscima istorijskih romana danas.“

„Tri sudbine utkane u književnu simfoniju koja će još dugo odjekivati.“ Kleine Zeitung Autor bestselera Leon i Luiz. Tri istorijske ličnosti u ovom romanu mogle su se sresti samo jednom: u novembru 1924. na Glavnoj železničkoj stanici u Cirihu – gde priča počinje... Mladi pacifista Feliks Bloh studira atomsku fiziku kod Hajzenberga u Lajpcigu, buntovna Laura d’Oriano odlučna je da postane uspešna pevačica, a student umetnosti Emil Žiljeron prati čuvenog arheologa Šlimana u Troju, gde oslikava vaze i restaurira freske. Ali vremena se menjaju, nacisti dolaze na vlast, sprema se Drugi svetski rat. Životni putevi tri junaka se razilaze, ali njihove sudbine ostaju na čudan način povezane. Mladić koji je sanjao o svetskom miru završava u Americi gde učestvuje u projektu izgradnje Atomske bombe. Nesuđena pevačica sada je saveznička špijunka u fašističkoj Italiji. A student umetnosti postaje najveći falsifikator svih vremena. Aleks Kapi gradi uzbudljivu priču preplićući fikciju i brižljivo istražene biografije svojih junaka koje su okolnosti primorale da, odustajući od svojih snova, obezbede svoje mesto u istoriji...

Dešavalo se da šetam okolinom Samarkanda, a tamo sam video ruševine s napisima koje niko ne ume da odgonetne, pa sam se upitao: šta je ostalo od grada koji se nekad uzdizao ovde? Ne govorim o ljudima, oni su najkratkovečnija stvorenja, ali šta je ostalo od njihove civilizacije? Koje je kraljevstvo opstalo, koja nauka, koji zakon, koja istina? Ništa. Uzalud sam tražio i rio po tim ruševinama, uspeo sam da vidim samo jedno lice urezano na krhotini nekog komada grnčarije, i fragment slike na jednome zidu. Eto šta će biti moje jadne pesme za hiljadu godina, krhotine, fragmenti, razvaline jednog zauvek pokopanog sveta. Od jednoga grada ostaje ravnodušni pogled što će ga na nj spustiti neki polupijani pesnik. Samarkand, to je Persija Omara Hajama, pesnika vina, slobodnog mislioca, genijalnog astronoma, ali i Persija Hasana Sabaha, osnivača reda asasina, najstrašnije sekte u Istoriji. Samarkand, to je Orijent XIX i početka XX veka, putovanje u svet u kom su snovi o slobodi oduvek uspevali da odole utvarama. Samarkand, to je pustolovina jednog rukopisa nastalog u XI veku, izgubljenog prilikom mongolskih upada i ponovo pronađenog šest vekova kasnije. Vodeći nas putem svile kroz najzanosnije gradove Azije, Amin Maluf nas još jednom oduševljava svojim izvanrednim pripovedačkim darom.

Pisac bestselera Katedrala na moru i Fatimina ruka. Jedna mlada Ciganka i jedna oslobođena robinja dve su vrlo različite junakinje u najosećajnijem i najemotivnijem romanu Ildefonsa Falkonesa dosada. Ildefonso Falkones nas prenosi u jedno uzbudljivo doba, obojeno predrasudama i netrpeljivošću. Od Sevilje do Madrida, od vreve i buke ciganske mahale do gospodskih pozorišta u glavnom gradu, čitaoci će uživati u istorijskoj fresci prepunoj likova koji žive, vole, pate i bore se za ono za šta veruju da je pravedno. Veran odraz muškaraca i žena koji nisu pognuli glavu, nego su podigli glas da se suprotstave ustanovljenom poretku. „Britko delo kojim autor iskazuje majstorstvo u prikazivanju tragičnog poglavlja španske istorije.“ – La Razón „Falkones održava formulu kojom je uspeo da proda milione primeraka svojih dela: velike doze istorije, zavođenja i avantura ispričane kroz dva ženska glasa.“ – El País

Autorka romana Sveta srca i U društvu kurtizane. „Briljantan portret porodice čija je krv 'gusta od ambicija i odlučnosti'.“ – People Krajem petnaestog veka, lepota i stvaralaštvo Italije bile su na ravnoj nozi s njenom surovošću i korupcijom, ali nigde kao u Rimu i u samoj Crkvi. Kada je kardinal Rodrigo Bordžija kupio sebi put do papskog prestola i postao Aleksandar VI, njega kao ličnost nisu označavali samo bogatstvo ili strastvena ljubav prema nezakonitoj deci koju je imao već i sama njegova krv: on je bio španski papa u gradu kojim upravljaju Italijani. Da bi porodica Bordžija mogla likovati, ovaj harizmatični, vrhunski političar sa ogromnom ljubavlju prema životu, ženama i moći morao je iskoristiti svoju papsku moć i sopstvenu porodicu na putu ka uspehu. Glavno oruđe bio mu je najstariji sin Čezare, čovek neverovatno hladne inteligencije i još hladnije duše, premda sve nestabilniji kao ličnost. Docnije ovekovečen u Makijavelijevom Vladaocu, on je svome ocu obezbeđivao energiju i snagu. Aleksandrova kći Lukrecija, koju su obojica mnogo volela, bila je pak najznačajnije dinastičko sredstvo. Ovaj roman možda ponajviše prati njen životni put kroz tri braka: od detinje naivnosti do bolnih iskustava, od piona na tabli do političkog igrača. Razbijajući mnoge mitove o Bordžijama Krv i lepota je veličanstveno delo koje je iznova udahnulo život ovoj jedinstvenoj porodici, ujedno veličajući sirovu snagu same istorije. „Ona piše kao slikar, razmišlja kao filozof... Briljantno pripovedačko ostvarenje.“ – Amanda Forman, istoričar i pisac „Sara Dunant je izuzetno precizna u istorijskom detalju; ona ne zaobilazi nijednu raspoloživu činjenicu i podatak, tako da se ova njena knjiga, zbog svoje informativnosti i tačnosti, umnogome može čitati i kao ’istorija’.“ – Sajmon Šama, istoričar

„Ovakve priče dopiru do dubina našeg bića i menjaju nam život.“ – Bookreporter.com Pred vama je izuzetna pripovest. Pokazaće vam veličanstveno bogatu kulturu koja se upinje da preživi pomoću kradomičnih naklona, skrivenih grivni za gležanj, delova zapamćene poezije. Pobrinuće se za to da svet nikada ne zaboravi grozote koje je počinio režim Crvenih Kmera u Kambodži između 1975. i 1979. godine, kada je, po procenama, živote izgubilo oko dva miliona ljudi. Uliće vam nadu i potvrditi da pripovedanje ima moć da nas ushiti i pomogne nam ne samo da preživimo već i da prevaziđemo patnju, svirepost i gubitak. Za sedmogodišnju Rami, razoran kraj njenog detinjstva počinje s koracima njenog oca koji se vraća kući u rane jutarnje sate donoseći podrobnosti o građanskom ratu koji je preplavio ulice Pnom Pena, glavnog grada Kambodže. Ubrzo porodični svet brižljivo čuvanih kraljevskih povlastica biva naprasno zahvaćen haosom revolucije i prinudnog raseljavanja. Tokom naredne četiri godine, dok Crveni Kmeri nastoje da liše stanovništvo i poslednjeg delića individualnog identiteta, Rami se drži za jedinu preostalu trunku svog detinjstva – pesme i mitska predanja koja joj je pričao otac. U atmosferi sistematskog nasilja, gde je sećanje bolest i opravdanje za pogubljenje, Rami se bori za malo verovatan opstanak. Ispoljavajući autorkinu izuzetnu nadarenost za jezik, roman U senci svetog drveta jeste blistavo ispredena priča o ljudskoj izdržljivosti. „Roman U senci svetog drveta jedan je od najizvanrednijih i najlepših činova pripovedanja s kojima sam se susreo. Ova knjiga uspešno ostvaruje potresan podvig da bude i krajnje dirljiva i neverovatno lepa. Remek-delo koje nas oplemenjuje.“ – Kris Kliv