„Izvanredno i intimno istraživanje života i emocionalne borbe En Morou.“ The Washington Post Ljubitelji romana Pariska žena i Kruženje oko Sunca uživaće u priči koja razotkriva život najneobičnijeg i sasvim izuzetnog američkog para: Čarlsa Lindberga i En Morou. En Morou je stidljiva devojka koja završava koledž i gaji nade da će postati književnica. U zimu 1927. godine odlazi u Meksiko da sa porodicom provede božićne praznike. Tu upoznaje pukovnika Čarlsa Lindberga koji tek ovenčan slavom nakon svog čuvenog leta preko Atlantika, uživa u velikoj pažnji visokih društvenih krugova. Fascinirana njegovom ličnošću i slavom, En je sigurna da je čuveni avijatičar nije ni primetio. Ali, vara se. Čarls u njoj prepoznaje avanturistički duh i srodnu dušu, i njen svet počinje vrtoglavo da se menja. Mladi par će se ubrzo venčati, a En postati prvi američki ženski pilot jedrilica. Uprkos ovom i brojnim drugim njenim dostignućima, javnost i prijatelji ipak je doživljavaju uglavnom samo kao avijatičarevu ženu. Život iz bajke za kojim je čeznula donosi joj samo patnju i tugu. Konačno, priznaje sebi potrebu da bude voljena i želju da bude nezavisna. To priznanje omogućiće joj da prigrli život pun novih mogućnosti, promena, neizvesnosti i nadu da će možda ponovo naći sreću. „Izuzetno. Avijatičareva žena stavlja nas u sam vrtlog neobičnog života En Lindberg i njenog slavnog muža.“ The Denver Post „Oživljeni glas En Morou Lindberg intimno nam pripoveda o tegobnom Lindbergovom braku od blistavih dana sreće do mračne tragedije.“ USA Today „Ovaj roman oduševiće sve ljubitelje istorijskog štiva i iznenaditi svakoga ko je za En čuo samo kao o avijatičarevoj ženi.“ People „Nezaboravan istorijski roman.“ Publishers Weekly

Vatra ljubavi i tragedije. Ne postoji na svetu tako bučna, tako bezumna i neobuzdana ljubav kakva je bila ona između Isidore Dankan i Sergeja Jesenjina. Sve se desilo neočekivano. Mladi, plavokosi i obesni pesnik i sredovečna, legendarna balerina zaljubili su se u Sovjetskom Savezu, u novom svetu komunizma u koji su tada oboje duboko verovali. Ovaj roman je zbir tajni o sumanutoj, neprikladnoj i buntovnoj strasti koja je obuzela dvoje genijalnih umetnika vodeći ih ka tragediji. To je priča koja ostaje vekovima nakon što zgasne ljubavni žar.

Dobitnik Bukerove nagrade. „Divno komponovana fuga o žudnji i poricanju žudnje.“ Times Literary Supplement Matinu, Aboridžinku s Van Dimenove zemlje, usvojili su 1841. godine istraživač ser Džon Frenklin i njegova žena ledi Džejn. Frenklin je uveren da će prosvećenost uzdići Matinu iz divljaštva i požude. No, kada nekoliko godina kasnije Ser Džon izgubi život na arktičkoj ekspediciji, ledi Džejn piše Čarlsu Dikensu i moli ga da odbrani ugled njenog muža od glasina o kanibalizmu među članovima ekspedicije. U odbranu prijatelja Dikens postavlja dramu u kojoj sam igra Frenklina, simbol pobede razuma, ali se zaljubljuje u jednu osamnaestogodišnju glumicu. Dok razum ustupa pred žudnjom, Frenklinovom pričom on meri ledene dubine svog života. Matina, sada već šiparica koja je trebalo da posluži kao zamorac u eksperimentu o tome da li nauka, hrišćanstvo i tekovine civilizovanog društa mogu stati namesto onoga što je u „divljacima“ impulsivno i strasno, naći će se u senci crnog labuda, znamenja kojeg se njen narod najviše plašio. „Ovom knjigom Ričard Flanagan podseća nas da je jedan od najzanimljivijih romanopisaca sveta. Gladna srca su delo značajnog genija... zastrašujuće, uzbudljivo i zapanjujuće lepo. Kakav glas! Dikens bi aplaudirao Flanaganovom stilu. Vrhunska knjiga.“ Chicago Tribune „Ovo je verovatno najbolji roman koji ćete pročitati ove godine. Grubo nas protresa iz obamrlosti i pokazuje nam našu prošlost. Nema pisca strastvenijeg i neobuzdanijeg od Flanagana.“ Sidney Morning Herald „Izvrsno!“ New Yorker „Očaravajuće.“ New York Times „Neodoljivo dobro.“ The Timesa

Potresna i nežna priča o nemogućoj ljubavi velikana nemačke književnosti. Postoji raj: dvoje, jedno za drugo. Postoji pakao: jedno nedostaje. „Kada ju je ugledao, ona ga je već bila opazila. Kada je njegov pogled pao na nju, njen je već bio uperen u njega. To se dogodilo na Krstovom izvoru, posle podne u pet, 11. jula 1823. godine u Marijenbadu.“ Ovim rečenicama započinje roman Martina Valzera o poslednjoj Geteovoj ljubavi. Sedamdesettrogodišnji tajni savetnik i slavni udovac voli devetnaestogodišnju Ulrike fon Levecov. Njih dvoje razdvaja jaz od pola veka, ali Gete sebi govori: „Moja ljubav ne zna da imam preko sedamdeset. Ni ja ne znam.“ Razmenjuju se pogledi, reči, oni se ljube na Geteov način. On kaže: „Pri ljubljenju nisu bitna usta, usne, već duše.“ Ne mareći za svoje godine, Gete upućuje Ulrike bračnu ponudu...

Nezaboravni portret služavke koja je, ne znajući to, postala prva žena novoga doba. Zgode ispripovedane ovde zbile su se u nemirnim godinama punim previranja koja su zadesila Evropu polovinom osamnaestog veka. Taj period obeležila su tri suštinski bitna događaja za istoriju sveta kakav danas poznajemo. U Engleskoj je otpočela industrijska revolucija. Francuski filozofi su u Enciklopediji izložili osnove ideala koji su u potonjim godinama doveli do prosvetiteljstva i Francuske revolucije. I naposletku, smrt Johana Sebastijana Baha, 1750. godine, podudarila se s početkom kraja starog načina gledanja na svet, i ubrzo su umetnički i estetički pokreti koji su pripadali baroku ustupili mesto novom obrascu poimanja umetnosti i života. Jednog snežnog dana te 1750. godine mala Madlena napustila je sirotište u Lajpcigu, u kojem je živela, da bi služila kao sobarica kod velikog muzičara Johana Sebastijana Baha. Devojka, zlatna, radoznala i željna učenja, postaje svetlo koje će praviti društvo geniju u poslednjoj godini njegovog života, ali će ubrzo upoznati stvarnost sveta u kojem nema mesta za nju. S upornošću kakvu daju samo beda i jaka volja, prkosiće okoštalim pravilima i tako postati, i ne znajući, prva žena novoga doba. Ovo je priča o njoj.

„Roman o velikim ambicijama.“ Kirkus Reviews Usred izgradnje Ajfelove kule za predstojeću Svetsku izložbu mlada škotska udovica i francuski inženjer se zaljubljuju uprkos svim društvenim ograničenjima. Godine 1887. mlada škotska udovica Katriona Volas stiže u Pariz u svojstvu plaćene družbenice u bogatoj porodici Arol. Na Marsovom polju, prostoru određenom za Izložbu, Katriona upoznaje inženjera Emila Nugijea, jednog od idejnih tvoraca i projektanata gvozdene kule. Među njima se javlja privlačnost, ali ih sputavaju krute i nepremostive klasne razlike, dvostruki standardi za žene i muškarce, kao i licemerno društvo koje je opsednuto javnim moralom dok istovremeno eksperimentiše sa seksom i opijumom. Stoga, kako raste Ajfelova kula, čudo od gvožđa, vazduha i svetlosti, predmet kontroverzi i simbol budućnosti, Katriona i Emil moraju odlučiti koliko im znači njihova ljubav. „Beatris Kolin spretno oživljava vreme pre nego što je gvozdena čipka Ajfelove kule postala čuveni deo pariskog pejzaža. Uhvatiti ono što se ne može zadržati delimično je lekcija iz istorije, a delimično uzbudljiva ljubavna priča, koja vodi do kraja ispunjenog dubinom, obećanjem i nadom.“ BookPage „Čak i dok ispreda vrlo intimnu priču, Beatris Kolin prisustvuje izuzetnoj mašineriji i javnom okruženju tog kontroverznog projekta... Ona je talentovan književni inženjer. Zaplet romana pun je zaprepašćujućih obrta.“ Washington Post

„Divna priča o velikoj ljubavi kojom autorka slika Vivaldijev život u ovoj gorko-slatkoj pripovesti.“ Kirkus Reviews Kao i gotovo svi Venecijanci osamnaestog veka, Adrijana d’Amato obožava muziku, ali joj strogi otac, trgovac, zabranjuje da neguje svoj dar za sviranje violine. No ona ne dozvoljava da je to spreči da ostvari svoje snove pa se pod okriljem noći iskrada iz porodične palate da bi časove violine uzimala od virtuoznog violiniste i kompozitora Antonija Vivaldija. Ono što počinje kao učenje u tajnosti, međutim, ubrzo prerasta u strasnu ljubavnu vezu. Adrijanin otac je rešen da je uda za bogatog i uglednog venecijanskog plemića – i pojavljuje se lep, neodoljiv udvarač, koga bi, svesna je, mogla da zavoli, ali to ne pojednostavljuje njen položaj. Vivaldi je pak sveštenik, pa njihovu vezu zabranjuju i crkva i društvo. Oboje znaju da će se njihova veza okončati posle njene udaje, ali Adrijana ne može da predvidi događaje koji će prinuditi Vivaldija da bira između nje i svoje muzike. Violinista iz Venecije, roman koji obuhvata više od trideset godina Adrijaninog života, priča je o strasti, muzici, ambiciji i pronalaženju snage da se čovek zaljubi i nastavi život kad ljubav prestane. „Ovaj opsežni roman o životu kompozitora Antonija Vivaldija vodi čitaoca u svet lepih melodija i zabranjene strasti. Čitalac gotovo čuje umilne tonove dok čita o strasnim i tragičnim ljubavnicima. Oni koji vole muziku i istoriju na ovim će stranama pronaći ono za čim žude.“ Romantic Times „Očaravajuće... Briljantna romansirana pripovest koja se mora pročitati!“ Historical Novel Society

Voleti uzvišeno do poslednjeg daha. Njihova uzbudljiva i potresna životna priča bila je satkana od strasne i ogromne ljubavi koju su osećali jedno prema drugom i tragedije koja ih je zadesila u vreme revolucije. Voleli su se od prvog pogleda do poslednjeg daha. Ona je odbacila ugovoreni brak jer se kao mlada devojka zaljubila u Nikolaja, naslednika ruskog prestola. Opčinjen lepom princezom, budući car je ubedio svog bolesnog oca da pristane na savez s njenom porodicom, pa se tako par ubrzo i venčao. Iako se tragično završio, njihov brak je bio srećan i skladan. Imali su četiri ćerke i jednog sina. Raskošna i neskrivena ljubav između krhke Nemice i cara Nikolaja II, za tadašnje prilike i aristokratske krugove neobična i jedinstvena, nikada nije prestala da zadivljuje svet svojom snagom, čak ni kada je ruka zločinca okončala njeno postojanje.

Priča o dečaku koji je postao ratnik, ratniku koji je postao državnik i državniku koji je postao svetac. Nakon godina koje je proveo ratujući i stvarajući državu, veliki župan Stefan Nemanja izborio se konačno za mir. Došle su godine u kojima se gradi i rađa. Njegova država je ojačala i proširila se. Nema više neprijatelja sa kojima valja ukrstiti mačeve. Njegovi sinovi su izrasli u gospodare i dobili zemlje kojima će vladati. Ali nije sve onako kako se ostareli gospodar nadao. Zanesen pričom tajanstvenog ruskog kaluđera, njegov najmlađi sin Rastko beži na Svetu Goru da bi se zamonašio. Nemanja se ne miri s njegovom odlukom i šalje poteru. Istovremeno, između dva starija brata, Vukana i Stefana, rađa se sukob oko toga ko će naslediti oca na tronu. Pod utiskom koji je ostavio odlazak najmlađeg sina u monahe, Nemanja odlučuje da sazove narodni sabor na Sretenje i tamo saopšti svoju odluku o povlačenju sa prestola i imenovanju naslednika... Treća knjiga trilogije o Stefanu Nemanji i treća u seriji knjiga o najpoznatijoj srpskoj vladarskoj dinastiji, koja dolazi iz pera autora bestselera Top je bio vreo i Konstantinovo raskršće.

Ova dirljiva priča o sudbinama tri prijateljice inspirisana je istinitim događajem iz Drugog svetskog rata, kad je devetnaest mladića iz jednog malog američkog mesta stradalo pri iskrcavanju u Normandiju. Godina je 1941. Bejb je snalažljiva, misli svojom glavom i ne pomišlja da će ikad pobeći iz siromašnog malog mesta u Masačusetsu. Onda izbija Drugi svetski rat i sve se menja. Bejb se pita da li da se uda za dobroćudnog Kloda; njena prijateljica Grejs, koja je udata za izveštača lokalnih novina, plaši se da će ostati sama s malim detetom kad joj muža pošalju u rat; Mili, treća članica njihovog trija iz detinjstva, udaje se za momka koji je večito odbijao da se skrasi. Dok u svetu besni rat, život kod kuće ima svoje bitke, poraze i pobede. No niko ne zna kakav će biti život kad se muškarci vrate kući. Od posleratnih trauma do ženskih prava, od rasnih nepravdi do antisemitizma, Bejb, Grejs i Mili prolaze kroz sve mene društva u previranju. Usput će naučiti šta znači biti žena, majka, prijatelj, borac i preživeli, ali i da se snaga ljudske volje i vere u bolje sutra, koje nas nose kroz sve nedaće u životu, mogu meriti jedino sa snagom ljubavi. Prekrasan, zapanjujući i bolan, roman Posle ljubavi posvećen je ženama koje su odredile sudbinu zemlje. „Zanosno i veoma dirljivo. Junakinje ovog romana ne štede svoja osećanja, ni hrabrost, ni frustracije – one žive i vole orkanski snažno.“ Booklist „Intimni uvid u živote koji su u isti mah bili uništeni i ponovo izgrađeni pod najtežim okolnostima.“ O: The Oprah Magazine

Priča o strasnoj vezi između čuvenog slikara Eduara Manea i mlade umetnice Eve Gonzales. Eva Gonzales je imala dvadeset godina kad su je 1869. predstavili tridesetsedmogodišnjem Eduaru Maneu, autoru skandalozne slike Doručak na travi. Ona ne sluša svog zabrinutog oca koji je upozorava na lošu slikarevu reputaciju. Zar nije slavni Mali flautista portret njegovog vanbračnog sina? Ubeđena da njen umetnički talenat može procvetati samo uz Maneovu podršku, ne osvrće se na reči slikara Alfreda Stivensa koji je opisuje kao devojku „vatrenog temperamenta koja ne shvata koliko je senzualna“. Uskoro će početi da često navraća u atelje i postaće Maneova ljubavnica – ali i njegova najposvećenija učenica. Biće to početak jedne tajne veze, burne i veličanstvene, isprekidane putovanjima, sve do neobičnog nestanka ove mlade žene 1872: nosila je Maneovo dete koji se gnuša skandala... sem kad je reč o slikarstvu. Razdvojeni sudbinom, oni neće ni biti svesni da će se ubrzo ponovo sresti. Eduardo Mane otkriva malo poznatu priču o strasnoj vezi između slavnog slikara Eduara Manea i mlade umetnice Eve Gonzales i oživljava Pariz u Drugom francuskom carstvu, veličanstvenom periodu francuske umetnosti kada su stvarali Zola, Mone, Dega, Renoar...

Potresna priča o Koreji i dve sestre razdvojene vihorom Drugog svetskog rata. „Posle svakog zaranjanja traži pogledom sestru. Nikad to ne zaboravi. Ako vidiš nju, bezbedna si.“ Hana i njena mlađa sestra Emi pripadaju ostrvskoj zajednici henjo, žena koje žive od ronjenja u duboke vode mora na krajnjem jugu Koreje. Jednog dana Hana će ugledati japanskog vojnika koji se zaputio tačno tamo gde Emi na žalu čuva svoj ulov. Iz straha za sestru, Hana će svom snagom zaplivati ka obali. Tako počinje priča o dve sestre koje je iznenada i silovito rastavio rat. Na smenu pripovedajući priču o Hani 1943. i Emi kao starici u savremeno doba, Bela hrizantema nas vodi u mračan i užasan kutak istorije. No na svetlost nas ponovo izvode ove dve žene čija je međusobna ljubav dovoljno jaka da pobedi ratno zlo. „Roman o korejskim ’ženama za utehu’, koje su japanski vojnici primoravali na prostituciju – i o snažnoj sponi između dveju sestara koje su razdvojili ratni sukobi.“ Kirkus Reviews „Majstorski napisan roman Meri Lin Brakt bogat je istorijskim detaljima i dubinom emocija. Ovo je nezaboravna priča o hrabrosti Korejki u Drugom svetskom ratu.“ Publishers Weekly „Meri Lin Brakt je podigla spomenik ’ženama za utehu’. Bela hrizantema je knjiga žestokih osećanja i pojavljuje se u pravi čas.“ Guardian

Knjiga godine po izboru Washington Posta, San Francisco Chroniclea, Nacionalnog javnog radija SAD. Beč, 1914. godine. Izbio je Prvi svetski rat. Lucije je dvadesetdvogodišnji student medicine i, očaran romantičnim pričama o hirurgiji na bojnom polju, prijavljuje se u vojsku očekujući raspored u dobro organizovanoj terenskoj bolnici. No, stiže u zabačenu dolinu usred Karpata i zatiče bolnicu u rekviriranoj crkvi, okovanu hladnoćom i opustošenu tifusom. Ostali lekari su pobegli, a s pacijentima je ostala samo jedna bolničarka, tajanstvena opatica po imenu sestra Margareta. Lucije nikada do tada nije držao hirurški skalpel. Dok rat besni zimskim predelima, on se zaljubljuje u ženu od koje mora da uči surovu veštinu snalaženja u medicini. Jednog dana u snegu pronalaze vojnika bez svesti, a u njegovoj uniformi čudnovate crteže. Čini se da vojniku nema spasa, sve dok Lucije ne donese odluku koja će zauvek promeniti njihove živote. Od pozlaćenih balskih dvorana Beča do smrznutih šuma Istočnog fronta; od sklepanih užurbanih operacionih sala do tutnjave kozačke konjice na bojištu, Zimski vojnik je priča o ratu i medicini, o porodici, o pronalaženju ljubavi usred snažnih plima istorije, a pre svega o greškama koje pravimo i dragocenim prilikama za iskupljenje. „Zimski vojnik vrvi od neverovatnih pripovedačkih slasti... Ove stranice pucketaju od uzbuđenja... Spektakularan podvig.“ New York Times Book Review „Ovaj roman je san snova... Delom triler, delom ratna povest, delom ljubavna priča.“ Entoni Dor, autor romana Sva svetlost koju ne vidimo

Autor bestselera Otadžbina i Enigma. Istorijski roman godine po izboru Timesa. Hju Legat, britanski diplomata u usponu na službi u Ulici Dauning broj 10, privatni je sekretar predsednika vlade Nevila Čemberlena. Paul fon Hartman radi u nemačkom ministarstvu inostranih dela – a tajno je pripadnik antihitlerovskog pokreta otpora. Njih dvojica su bili prijatelji u Oksfordu dvadesetih godina, ali se od tada nisu ni čuli ni videli. Sada, pošto Hju stiže avionom u Čemberlenovoj pratnji, a Hartman putuje u Hitlerovom vozu iz Berlina, njihovi životi će se opet ukrstiti u Minhenu, sa naizgled katastrofalnim posledicama. Robert Heris nam ponovo prikazuje događaje od velike istorijske važnosti. Na scenu je izveo Hitlera, Čemberlena, Musolinija, Daladjea – i postavio ih u srce napetog, dinamičnog špijunskog trilera o izdaji i savesti, odanosti i prevari, koji se odvija u doba sudbonosne minhenske konferencije u septembru 1938. „Snaga ovog romana krije se u sukobu onoga što mi danas znamo sa strahovima i nadama glavnih junaka.“ Times „Herisov stil je kroz čitav roman sveden i precizan, čak i kada počnu špijunske vratolomije. Tako dobijamo uzbudljivu mešavinu diplomatije i pustolovine koja će biti posebno primamljiva ljubiteljima istorije.“ Richmond Times Dispatch „Brižljivo pripremljen, precizno konstruisan i vešto napisan roman.“ Wall Street Journal

Nove hronike Jevrema Utvića, raspopa i istražitelja. Neko ubija žene u haremu Zekerija-paše, jednog od zapovednika Niša. Pošto ne može da sam pronađe ubicu, paša traži pomoć od Uzun-age, svog najvećeg neprijatelja, da pronađe i dovede raspopa Jevrema Utvića, razvratnika i bivšeg ubicu, pripadnika Obrenovićeve tajne policije. Iako mu je glava ucenjena zbog učešća u Milojevoj buni, Jevrem se odaziva pozivu, ali ni njegovo prisustvo na pašinom dvoru ne sprečava nova ubistva. Postaje svestan da zločini nisu puka i nasumična smaknuća i da tragovi vode do grčkih fanariota, Srbije, Stambola i... jedne žene – Bulut-hanume, glavne žene Zekerija-paše. U lagumima ispod pašinih dvorova raspop pronalazi tajne koje će baciti senku sumnje na svakog u istrazi. Ali ko je ubica? Besomučna potraga vodi čitaoca od ciganskih šatri do turskih zindana, od spaljenih srpskih sela do niških džamija, od izdaja do večnih prijateljstava, od senki do sunca. I do jedne ljubavi zbog koje se paša i aga nikada neće pomiriti.

Description Ovo je roman koji na veoma zanimljiv način opisuje Englesku u XIV veku, o odnosima između crkve i kralja, plemića i seljaka, o kralju i kraljevim legatima. Brenda Rikman nam na izuzetan način priča srednjovekovnu sagu o vremenu kada je crkva imala veliku moć bez ograničenja, o ra|anju novih prekretnica u istoriji Engleske pojavom Džona Viklifa, koji se zalagao za crkvenu službu i propovedi na engleskom jeziku.

Description Anđelika Put u Versaj – An Golon Godina je 1663, mesto je Pariz, grad divlje ljubavi, ali i žestoke mržnje. Pitamo se koliko njegovih žitelja uopšte zna pravi identitet gospođe Moren. Lepe prodavačice čokolade, dostojanstvene dame koju sa zadovoljstvom dočekuju po salonima i čije čudesne proizvode vole svi, do same kraljice? Zaklevši se sebi da njena deca – deca jedne od najvećih porodica u Francuskoj – nikada više neće trpeti glad i zimu. Anđelika se, preživevši već mnoge peripetije, baca u novi boj sa sudbinom, ne zazirući ni od najstrašnijeg ishoda… Njena lepota, stečeno bogatstvo i, naposletku, njena raskošna ličnost, aduti su na koje se oslanja u toj opasnoj igri u kojoj pokušava da se izbori sa avetima prošlosti, ali i sa neizvesnom budućnošću. Mnogo snage i odvažnosti će joj biti potrebno kako bi zasenila i obrlatila princa Kondea koji se naselio u velelepnom zdanju koje je za nju podigao voljeni i neprežaljeni Žofrej od Pejraka, i u toj nemilosrdnoj partiji moraće da zaigra i na onu najmrskiju kartu, ovaploćenu u liku starog znanca, osionog markiza od Plesi-Belijera, najokrutnijeg među neprijateljima koji će joj se isprečiti na tegobnom putu ka dvoru Luja XIV, Kralja sunca.

Description Anđelika – Anđelika i kralj – An Golon Na dvoru kralja kog cela Evropa priznaje i poznaje kao Kralja Sunce pojavila se jedna markantna, otmena dama. Tek poneko će u njoj prepoznati kćer siromašnog barona od Sansea. Onu uplašenu ženu koja je posle smrti svog muža, bogatog grofa Žofreja od Pejraka, morala da se bori kako zna i ume ne bi li svoje sinove spasla beznađa i bede. Tu na scenu stupa onaj čijoj se volji svi moraju povinovati, čija reč ne zna za pogovor kralj Luj XIV. Kome je Anđelika neizbežno zapala za oko. Burna dešavanja vode ka tome da ona postane prva Lujeva naložnica. Ali tu poziciju već godinama drži gospođa Montespan. Koja uopšte nije raspoložena da povlašćeno mesto ustupi drugoj, a naročito ne samouverenoj došljakinji. Treća knjiga iz slavnog serijala An Golon! Predstavlja prvi Anđelikin susret s dvorom, s njegovom bleštavom raskoši, ali i s mračnom pozadinom naspram koje sija kraljevska kruna. Kako bi zaštitila sebe i sebi bliske ljude, postaje deo surovog sveta spletki, ali njena srčanost i nepokolebljivost, uprkos tragedijama i preprekama, stalno rastu i daju joj novu snagu. Serijal Anđelika je od svoje premijere pre više od pola veka doživeo ogroman uspeh i prodat je u više od 150 miliona primeraka na više od trideset jezika, što ga čini ubedljivo najčitanijom istorijskom romansom u istoriji književnosti. Anđelika je i u bivšoj Jugoslaviji dostigla neverovatnu popularnost, a više generacija čitateljki uživalo je u njenim avanturama. Ovo, srpsko izdanje Anđelike prvi je prevod na našim prostorima koji je urađen prema originalu koji je odobrila sama autorka. Pređašnji hrvatski prevod za osnovu je imao urednički prekrajan tekst od koga se An Golon distancirala.

Fascinantno putovanje jedne žene koja je ostavila sve da bi pronašla svoje mesto u svetu. Škrinja koja je preplovila okean. Žena koja je napustila sve. Nepoznata i zagonetna zemlja. Priča koja se prenosi s kolena na koleno. Kulinarsko putovanje kroz vreme i kulturu. Portret Istanbula urezan u pamćenje. Roman o tradiciji, osećanjima i ukusima. Ventura, lepa i mlada Sefartkinja, volela je svoj svet. Njen Istanbul ju je ispunjavao bojama, mirisima, zvucima, ukusima, osećanjem pripadnosti, ljubavlju, vodama Bosfora, kupolama džamija. Ali prihvatila je svoju sudbinu i pristala da otputuje u Meksiko i tamo se uda za muškarca koga su njeni roditelji odabrali za nju. Sa škrinjom u koju je bilo spakovano tek nešto malo stvari, i sa nadom da će biti kadra da se suoči s nepoznatim, otisnuće se na iznenađujući put i otpočeti novi život daleko od zavičaja. Tamo će se susresti prvi put sa mnogim egzotičnim aromama, upoznaće i meksičke vulkane i jezera, otkriti drevne prestonice Ćapultepek i Soćimilko. Svaki od tih događaja proživljava intenzivno i začinjuje svoje dane bogatstvom mirisa, ukusa, boja i poslovica koje je donela sa sobom sa dalekog Orijenta. Iako stvara porodicu i novi život u toj neobičnoj zemlji, ona nije u stanju da zaboravi mesečinu nad Istanbulom.

Beograd, jul 1968. godine. Iako eksplozija bombe u bioskopu 20. oktobar nije fizički povredila studentkinju Milicu Miletić, u mislima joj je otvorila Pandorinu kutiju potisnutih događaja, uključujući i one iz porodične istorije. Dok većina lekara klinike na kojoj je Milica smeštena smatra da je reč o prvim znacima teškog duševnog oboljenja, njena čukunbaba s užasom shvata da potomkinja u svojim vizijama otkriva strašne tajne njihove familije i krvne veze s porodicom Obrenovića. Stanje glavne junakinje se pogoršava, ali mudra starica uporno ćuti i čeka na svoj kraj nadajući se da će se time sahraniti i istina. Možda bi tako i bilo da slučaj nije zainteresovao novinara rešenog da konačno razotkrije davnašnju i temeljno skrivanu enigmu. Noć arhangela je istorijska drama koja, posredstvom sećanja jedne starice i vizija njene praunuke, opisuje najkobnije trenutke u životu vladara obe srpske dinastije – Karađorđevića i Obrenovića – i neznani rasplet njihovog sukoba. U rasponu od dva veka autor nas vešto vodi kroz najznačajnije događaje srpske povesti, pokazujući da gotovo svi događaji iz sadašnjosti imaju dalekosežne istorijske korene.

Autorka bestselera Crveni šator i Dan posle noći. Nezaboravan roman o sazrevanju, porodičnim vezama i vrednostima, prijateljstvu i feminizmu, ispripovedan glasom mlade Jevrejke koja odrasta u Bostonu početkom XX veka. Devojka iz Bostona je Adi Baum, rođena 1900. godine u porodici imigranata nepripremljenih za Ameriku i podozrivih prema uticaju koji ova nova zemlja ima na njihove kćeri. Adi stasava u Nort Endu, uzavreloj multikulturnoj četvrti, a inteligencija i radoznalost odvode je u svet kakav njeni roditelji ne mogu ni da zamisle – u svet kratkih suknji, filmova, obožavanja slavnih ličnosti, svet koji nudi ženama nove mogućnosti. Adi želi da završi gimnaziju i ode na studije. Želi da radi, napreduje i nađe pravu ljubav. Od jednosobnog stana u kojem je živela s roditeljima i dvema sestrama, preko devojačkog čitalačkog kluba i prve ljubavi koja se završava razočaranjem, osamdesetpetogodišnja Adi se s oštrim smislom za humor priseća svojih pustolovina puna saosećanja za mladu naivku kakva je nekad bila. Napisan s istom pažnjom za istorijske pojedinosti i emotivnim nabojem koji su proslavili Anitu Dajamant, roman Devojka iz Bostona je dirljiv portret zamršenog života jedne žene u Americi XX veka i očaravajući pogled na pokolenje žena koje su nalazile svoje mesto u svetu punom promena. „Anita Dajamant oživljava deo zaboravljene istorije feminizma.“ Good Houskeeping „Neodoljivo! Nadahnjujući portret života imigranata početkom XX veka.“ Booklist

„Hemingvej, Porter, Džon Dos Pasos i njihove supruge u priči o prijateljstvu, rivalstvu, romansama i tragediji... Neodoljivo!“ Library Journal Pošto su se Sara Viborg i Džerald Marfi venčali, odlučili su da zajednički stvore jedan divan svet, nesputan ograničenjima društvenog života u Njujorku. Doselivši se s decom na jug Francuske, okupili su oko sebe krug bliskih ljudi, među kojima će se naći Pablo Pikaso, Ernest Hemingvej, Skot i Zelda Ficdžerald. U vili Amerika, svom mirisnom raju u blizini Antiba, Marfijevi priređuju dragim, biranim gostima maštovite provode na plaži, iskričave debate o najnovijim idejama i večere pod zvezdanim francuskim nebom. Neko vreme ovaj začarani život mami daškom večnosti, ali i Marfijevi su ipak samo ljudi – pod raskošnim sjajem kriju svoje brojne tajne. Kad u njihov krug bude uvučen mladi američki pilot koji je iz rata izašao s raznim ožiljcima, raskošni, živopisni svet Marfijevih nepovratno će se izmeniti. Život u kojem je sve bilo tako izvanredno osmišljeno i predviđeno odjednom postaje sudbinski svojevoljan. Granice su pomerene, ulozi neizmerno visoki. Ništa više nije kao što je bilo pre. Napisana s beskrajnom nežnošću i toplinom, Vila Amerika je emotivno snažna priča o braku, ljubavi i porodici, i o jednom zlatnom dobu koje je neizbežno moralo da se okonča. „Dok se razorna ljubav, prevara i okrutna sudbina zahuktavaju prikupljajući lagano snagu uragana, Liza Klausman prikazuje silovite scene tako raznolike kao što su peščana oluja, rovovski rat, blaženstvo leta nad prekrasnim francuskim priobaljem, veselje Sarinih gala večeri i zabranjeni seksualni zanosi. Uzbudljiv istorijski roman o braku iz ljubavi i potisnutim strastima u jednom dobu koje će postati legendarno po svojim kreativnim previranjima.“ Booklist

„Roman Toma Hilenbranda nije samo uzbudljiv krimić o počecima trgovine kafom već je iznad svega neobičan i prebogat istorijski roman. Prava poslastica za svakog čitaoca“. Stern Roman čiji je glavni junak možda najomiljenija namirnica na svetu: kafa. Godina je 1683. Evropa je preplavljena novom drogom. Ta droga zove se kafa. Svuda je tražena – iako je izuzetno skupa jer je monopol na nju u rukama Osmanlijskog carstva. Međutim, jedan mlad Englez osmislio je plan kako da od Turaka izmami ta dragocena zrna... Dugo su Evropljani imali prezriv odnos prema tom neznabožačkom bućkurišu i radije su pili pivo. Tek krajem 17. veka Evropa je otkrila kafu. Londonski filozofi, amsterdamski trgovci začinima i pariski pesnici; svi oni okupljaju se u kafedžinicama kako bi uživali u ovom prosvetiteljskom napitku. Međutim, kafa je skupa. I svakome ko želi da je prokrijumčari iz jemenske Moke sleduje smrtna kazna. A čovek koji ipak želi da iskuša svoju sreću je mladi Obedaja Čalon, špekulant, trgovac i lisac. Ionako je pretrpeo brodolom na Londonskoj berzi. Samo velik posao, uistinu velik posao mogao bi da ga spase od potpune propasti. I zato je odlučio da igra na sve ili ništa: uz novčanu podršku Istočnoindijske kompanije, okupio je tim stručnjaka iz raznih zemalja s namerom da Turcima ukrade kafu. Ispočetka se čini kao da sve ide glatko, ali kako vreme prolazi jasno im je da su se upustili u skoro neizvodljiv izazov... „Prekrasni su opisi boja, mirisa i zvukova Londona, Amsterdama i jemenskog lučkog grada Moke – njihovih uličica, štamparija, kafedžinica, knjižara i (...) Hilenbrandova veština pripovedanja s lakoćom nam prenosi te čudesne i raskošne slike...“ People „Kao i svaki dobar istorijski roman i Kradljivac kafe postavlja najvažnija savremena pitanja: pitanja odnosa prema totalnom nadzoru, globalilzaciji, političkim i ekonomskim smicalicama na uštrb naroda... Nesvakidašnja, izvrsno ispripovedana pustolovina.“ Münchner Feuillton

Pisac bestseler romana Njujork. Pariz. Grad ljubavi. Grad revolucije. Nadahnut očaravajućom i strastvenom pričom o Gradu svetlosti, ovaj epski roman plete uzbudljivu priču o četiri porodice koja se proteže kroz vekove: od laži o poreklu plemenite loze De Sinj do revolucionarnih Le Surovih, koji žele da zatru De Sinjeve; od Blanšarovih, kojima buržoaski ugled nudi slabu zaštitu od skandala, do vrednih Gaskonovih i njihovih sve većih ambicija. Stotinama godina ove četiri porodice povezivale su zabranjene ljubavi i brakovi iz računa, razarale su ih osveta i smrtonosne tajne, razdirale nepomirljive razlike u poreklu i veri, i spajala burna istorija njihovog grada. Priča o Parizu oživljava kroz intrige, podlosti i slavu njegovih stanovnika. Omiljeni autor romana London, Njujork i Ruska Edvard Raderfurd osvetljava Pariz onako kako samo on to ume: prikazujući ljubavi i svakodnevne drame muškaraca i žena koji su, za dve hiljade godina, preobrazili ovu skromnu trgovačku luku na blatnjavim ulicama pored Sene u najslavniji grad na svetu. „Pariz, uzvišeni Grad svetlosti, blista u ovom raskošnom epskom romanu baš kao i Raderfurd, neosporni majstor višegeneracijskih istorijskih saga.“ Booklist „Remek-delo... do sada najromantičniji roman Edvarda Raderfurda sa obiljem zanimljivih pojedinosti.“ Bookreporter „Božanstveno... veličanstveno i uzbudljivo kao i sam Pariz.“ Historical Novels Review

„Jer nekad je lakše umreti nego voleti.“ Izabela Mesini Ljubav se ne bira, baš kao ni smrt. Sve je negde u nebesima već odavno zapisano. Ne možeš se odupreti sudbini, niti preskočiti noć ili dan. Volela bih da ga nisam toliko volela. Onda možda ne bih bila spremna da počinim zločin, ako se zločinom zove to što sam učinila. Smemo li suditi nekom ko je žrtvovao sve zbog ljubavi? Kako je jedna mlada žena svojom hrabrošću, snagom svoje posvećenosti i ljubavi uzburkala italijansku i svetsku javnost neposredno posle Prvog svetskog rata? Izabela Mesini, pametna i saosećajna devojka iz malog sicilijanskog sela, prijavljuje se za bolničarku Crvenog krsta kako bi pobegla iz kuće svoje majke. U vihoru ratnih stradanja, mnogi ranjenici proći će kroz spretne Izabeline ruke u maloj poljskoj bolnici na Dolomitima. Jednog dana tu dovoze Marka, ratnog izveštača iz Srbije koji je teško ranjen, i Izabela dobija zadatak da se nakon operacije stara o njemu. Tokom dugih, teških dana Markovog oporavka Izabela sa njim razvija neobičan odnos: iako stranci, oni će se razumeti bez mnogo reči. Mada znaju da njihova veza osuđena na propast, ljubav će biti jača od svih pravila i ograničenja. Ali, kada posle završetka rata Izabeli prošlost pokuca na vrata, počeće drama njenog života o kojoj će pričati čitava Italija. Roman Nigde nema te protkan je najdubljim emocijama i moralnim dilemama o dobru i zlu, o ljubavi i mržnji, o životu i smrti, poverenju i zahvalnosti u teškim životnim okolnostima. Jelena Bačić Alimpić, autorka danas najčitanijih romana na srpskom jeziku, napisala je britko i vešto, izuzetnu priču o nesvakidašnjoj ratnoj heroini.