Uzbudljiva priča nam na maestralan način približava jednu ključnu istorijsku epizodu, ubistvo ruske carske porodice i pobedu Boljševičke revolucije. Jedan starac leži u bolnici, u dalekom Urugvaju, svestan da je na izmaku života. Da bi ispunio davno obećanje dato Raspućinu, toj fantastičnoj i kontroverznoj ličnosti čija su sudbina i smrt umnogome povezani sa sudbinom Romanovih, on želi da ostavi svedočanstvo o događajima čiji je neposredni svedok bio: o poslednjim godinama Nikolaja II i njegove porodice. Jer samo je jedan čovek izvukao živu glavu iz Kuće posebne namene u kojoj su ubijeni Romanovi: Leonid Sednjev, petnaestogodišnji kuhinjski pomoćnik, carevićev drug u igri i prijatelj velikih kneginja. Na sam dan ubistva otpušten je sa posla i tako mu je poklonjen život. Veran do samog kraja, platonski zaljubljen u jednu veliku kneginju, Leonid će nam iz prve ruke ispričati kako se odvijao život u dvorcu, kako je izbila revolucija i šta se potom događalo carskoj porodici. Neka saznanja stekao je osluškujući razgovore kroz ventilacione otvora peći i cevi a neka u direktnim razgovorima sa članovima carske porodice za koju je bio toliko vezan. Dok su ga godinama kasnije proganjali duhovi prošlosti, Leonid je nastavio da proučava Romanove čitajući njihove memoare, dnevnike, pisma i druge istorijske dokumente. Sada, na samrti, ovaj nevidljivi svedok kazuje nam njihovu priču.

Od autora bestselera Konstantinovo raskršće i Duge noći i crne zastave. Posebno izdanje sa ilustrovanim dodatkom. Godine 297. rimski cezar Galerije kreće u osvetnički pohod na Istok da se obračuna sa Persijom i njenim vladarom. U njegovoj armiji, naći će se tri čoveka koje povezuje nevidljiva nit sudbine: Georgije, stameni i harizmatični general iz Kapadokije, Dimitrije, potomak ugledne senatorske porodice iz Soluna, i Konstantin, mladi naslednik prestola na Zapadu. Galerije, veliki progonitelj hrišćana, ni ne sluti da pod njegovom zastavom jašu tri čoveka koji će snagom volje i prijateljstva promeniti tok istorije i postati hrišćanski sveci – jer... Nebo se ne osvaja ognjem i čelikom. Nebo se osvaja vrlinom. Ovo posebno izdanje romana Znamenje anđela, u kome se pripoveda o tri rimska vojnika čija će dela označiti osvit jednog novog doba i uzdizanje hrišćanske vere, sadrži ilustrovani dodatak (Appendix) sa deset eseja nastalih na osnovu autorovog dugogodišnjeg istraživanja i prikupljanja građe za roman. U njima je data istorijska pozadina opisanih događaja, naročito perioda vladavine tetrarha i dolaska Konstantina Velikog na vlast, predstavljeno turbulentno vreme pozne antike kao i mesta glavnih protaginista romana u istorijskom kontekstu, te svojverstan portret Rimske imperije na samom početku njenog neumitnog opadanja. Dodatak je posebno obogaćen ilustracijama i fotografijama od kojih se neke po prvi put stavljaju na uvid čitaocima.

Pripovest o Cezaru i Kleopatri Julije Cezar – u najboljim godinama, na vrhuncu moći. Ali iza mita krije se čovek opsednut protivrečnostima. Srećno oženjen, ali i ljubavnik Kleopatre, zagonetne egipatske kraljice. Veliki vojskovođa, nastoji da okonča beskrajne rimske ratove. Svestan sopstvene moći, pun prezira prema njemu nedoraslim ljudima, rešen je da se ne proglasi kralj. Ali Cezar je čovek čija veličina u opasnoj meri privlači zavist i ljubomoru. Okružen je sve zamršenijim političkim spletkama i njegova propast postaje neizbežna. A priča – u istoriji jedna od najmoćnijih – bliži se dramatičnom vrhuncu... „Neuporedivo... zanosno... zaprepašćujuće detaljno... Kolin Mekalou je ponovo trijumfovala.“ Chicago Tribune

„Svini je maestralno iskoristio motive istorijskog događaja i istkao ih u izvanredan i genijalno osmišljen roman.“ – Daily Mail U jeku Drugog svetskog rata japanska carska vojska ulazi u Burmu, a britanski gospodari se spremaju za bekstvo. Ali oni će za sobom ostaviti nasleđe koje Britansko carstvo ne priznaje – šezdeset dvoje anglo-burmanske dece koju su tamošnje žene izrodile iz vezâ sa strancima. Kao meleze, ne priznaju ih ni jedna ni druga strana, odbacuju ih i ostavljaju bez zaštite. Njihova učiteljica, mlada Engleskinja Grejs Kolins, odbija da se evakuiše u Evropu i odlučuje da povede ovu siročad na sigurno, u Indiju. Suočava se s nemogućim poduhvatom jer između njih i Indije proteže se hiljadu i po kilometara prašume, planina, reka – i stalna nevidljiva pretnja Japanaca. Sa japanskim vojnicima za petama smanjuju se izgledi da će grupa preživeti – dok ne naiđe na krdo od pedeset tri slona koji sa svojom strahovitom snagom i dobrotom ubrzo postaju jedina nada za opstanak siročadi. Utemeljen na istinitoj priči, Slonovski mesec je nezaboravna epska pripovest o hrabrosti i samilosti usred svireposti i razaranja.

Potresna i nežna priča o nemogućoj ljubavi velikana nemačke književnosti. Martin Valzer dirljivo, potresno i nežno pripoveda o nemogućoj ljubavi u kojoj snaga osećanja i njihovih književnih izraza svedoče o strasti kakvoj nema ravne. „Kada ju je ugledao, ona ga je već bila opazila. Kada je njegov pogled pao na nju, njen je već bio uperen u njega. To se dogodilo na Krstovom izvoru, posle podne u pet, 11. jula 1823. godine u Marijenbadu.“ Ovim rečenicama započinje roman Martina Valzera o poslednjoj Geteovoj ljubavi. Sedamdesettrogodišnji tajni savetnik i slavni udovac voli devetnaestogodišnju Ulrike fon Levecov. Njih dvoje razdvaja jaz od 54 godine, ali Gete sebi govori: „Moja ljubav ne zna da imam preko sedamdeset. Ni ja ne znam.“ Razmenjuju se pogledi, reči, oni se ljube na Geteov način. On kaže: „Pri ljubljenju nisu bitna usta, usne, već duše.“ Ali sustigla ga je starost. On se ozleđuje pri padu na maskenbalu, a jedan mlađi muškarac pokušava da zavede Ulrike na čajanci. Uprkos tome, Gete upućuje Ulrike bračnu ponudu, koja stiže do nje u trenutku kada je porodični odlazak u Karlsbad već ugovoren. Gete tada piše Marijenbadsku elegiju. „Postoji raj: Dvoje, jedno za drugo. Postoji pakao: Jedno nedostaje.“ „Ovo je bez sumnje najlepši roman jednog od najznačajnijih pisaca savremene nemačke književnosti Martina Valzera.“ – Die Zeit „Valzerov roman o Geteu je čudesan!“ – Süddeutsche Zeitung

Dugo iščekivani nastavak bestseler serijala o krstašima. Trilogija o krstašima otpočeta knjigom Put za Jerusalim završava se stvaranjem nove generacije vladara u evropskom srednjovekovnom svetu. Ovaj nezavisni nastavak izuzetno je dobro potkovan istorijskom građom i kroz pripovest o sudbini viteza Arna Magnusona i njegovih srodnika okončava romanesknu legendu o svojoj zemlji koja od tada počinje da nosi ime Švedska. U priči koju je izneo sveštenik Tibo, leta gospodnjeg 1275, narod je podelio događaje na četiri perioda: prvo je nastupilo vreme udovica, za njim vreme staraca, zatim vreme zločinaca u kome je bilo mnogo požara, suza i besa. Na kraju je došlo vreme jarla – odnosno kralja. Period udovica je za narod bio najbolji. Za kraljevstvo je pak period jarla bio odlučujući. Ovo je veličanstvena i krvava viteška saga o nemilosrdnim vremenima kada je pravo jačeg bilo jedini zakon i kada je Ingrid Ilva čeličnom voljom odgajila svoje sinove i nikog nije iznenadilo što je jedan od njih na kraju pobedio u borbi za vlast. Birjer Magnuson je, uz bezobzirnost koja je uplašila njegove savremenike, za sva vremena slomio vladavinu klanova. Istorija ga poznaje kao Birjera jarla, osnivača Stokholma i utemeljitelja ujedinjene Švedske. „Kao i uvek, Giju se dobro upoznao sa materijom, pa opisuje jedno dramatično razdoblje u snažnim bojama i mirisima, uz zveket mačeva i tutnjavu konjskih kopita.“ Skaraborgs Läns Tidning „Giju još jednom dokazuje da je švedski majstor istorijskog romana.“ Dala-Demokraten „Jan Giju zaista poseduje gotovo muzički osećaj za dramaturgiju, ritam i orkestraciju priče.“ Expressen

„Jedan od najboljih istorijskih romana današnjice. Originalno tumačenje antičkog mita o Tezeju.“ New York Times Izvanredna epopeja u kojoj su na nov način oživljene Tezejeve pustolovine, svet stare Grčke i njenih junaka. Polazeći od jednog od najfantastičnijih mitova stare Grčke – mita o Tezeju – nastao je izvanredan roman koji je uspeo da u potpunosti oživi Atiku i Krit staroga veka i predstavi nam Tezeja kao čoveka koji je zaista mogao postojati. Tezej nije samo Posejdonov sin već sin svoga vremena – ambiciozan i vatren mladić visokog porekla, dobar rvač, a i igrač s bikovima; vladar i ujedinitelj. Kroz godine preranog odrastanja on postaje čovek koji traga za ispunjenjem sudbine iako zna kakav je teret usuda jednog kralja. Izuzetno maštovita i bogata detaljima, ova knjiga je više od pustolovine u kojoj Tezej susreće legendarnog polučoveka-polubika Minotaura, zver koja se hrani osveštanim ljudskim mesom. Ovo je priča puna snažnih osećanja, borbe, ljubavi i uzvišenog junaštva. „Meri Renolt uzima sirov materijal mita i pretvara ga u uverljivu pripovest.“ The Observer

„Snažan, hipnotičan i potpuno impozantan roman.“ Džon Stivens Početak je petnaestog veka i Stogodišnji rat je u punom jeku. Francuski grad Orlean je pod opsadom. Engleski vojnici pod njegovim zidinama divljaju, uništavaju sve pred sobom i ubijaju svakog ko im se nađe na putu. Šarl VII, nekrunisani kralj, nema ni volje ni snage da okupi vojsku. U jednoj bašti u Domermiju dvanaestogodišnja devojčica Žana doživljava prosvećenje koje će joj promeniti život, ali i tok evropske istorije. Priča o Jovanki Orleanki ili pravim imenom Žani od Arka, svetici i ratnici koja je verovala da ju je Bog odabrao da spase Francusku, i koja je predvodila vojsku od deset hiljada vojnika protiv Engleza, vekovima zaokuplja našu maštu. Ali priča o Žani, devojci čiju su sestru ubili engleski vojnici, koja je pobegla od nasilnog oca i od prisilnog braka, sama učila kako da jaše, bori se i vojuje i uspela da ubedi vojsku da za njom pođu u smrt, potpuno je iznenađujuća, uzbudljiva i prepuna emocija. Ovo je roman epskih razmera, prepun intriga, izdaje, ljubavi i smelosti, koji govori o moći i teretu vere i razornim posledicama slave. „Da li je bila svetica ili veštica? Vizionar ili ludakinja? Ili pak nesvakidašnja seljanka koja je, po božjoj zapovesti, povela vojsku, spasla Francusku i platila to smrću na lomači? Kimberli Kater slika neodoljiv portret Žane kao čudnovate, odlučne mlade ’muškarače’ i iskrene vernice.“ USA Today „Kimberli Kater uspela je da unese novu dimenziju u ovu poznatu priču… ona glavnoj junakinji udiše životnost i novi smisao.“ Daily Mail

Njujork – najveći svetski grad i najveća svetska priča. Nade i snovi, pohlepa i potkupljivost – uvek su bili pratioci slobode i novih mogućnosti na prepunim ulicama ovog grada. Doseljenički brodovi doplovljavali su na Elis Ajlend, u samoj senci Kipa slobode, donoseći sve više Nemaca, Iraca, Italijana i Jevreja u uzavreli etnički vrtlog grada. Vrtoglava klackalica bogatstva i bede sunovratila se kroz lude dvadesete i nagli pad berze, a budućnost grada simbolično su predstavljale zgrade koje su i bukvalno doticale nebo: Empajer stejt, Krajzler, blizanački tornjevi Svetskog trgovinskog centra. Raderfurd u ovu neodoljivu priču upliće mnoštvo izmišljenih i stvarnih likova čije se sudbine prepliću kroz sudbinu grada čiji se točak neprestano okreće. Ovo je priča o tome kako je za četiri veka Njujork postao meta svetske zavisti, Velika jabuka, obožavana i omražena, sve dok oni koji su joj ponajviše zavideli nisu pokušali da je unište. Pričajući priču o Njujorku, Raderfurd u ovom epskom remek-delu otelovljuje i samu istoriju Amerike. „Raskošno i precizno…briljantan uvod u istoriju Njujorka, pun napetosti, avantura i strasti.“ News of the World „Maestralni omaž jednom od velikih gradova sveta.“ The Good Book Guide „Teško je zamisliti da bi ijedan drugi pisac mogao spojiti tako opsežnu istorijsku građu sa maštom i to ovako genijalno držati na okupu.“ The Washington Post

Tamo gde se čudesno susreću prošlost i budućnost stvoren je jedan od najboljih romana srpske književnosti... „Da si ti mene tome učio umesto što sam pred gostima morao da recitujem beslovesne himne svetome Savi i da ponavljam kako onaj ko laže taj i krade, ko krade ubija, a ko ubija ne vešalima završava, kad je već i poslednjoj budali na svetu jasno da je istina upravo obrnuta, da ko najviše laže posatje moćan, ko krade bogat, a ko najviše ubija ne završava na omči, nego u đačkoj čitanci...“ Borislav Pekić Oživljavajući nam porodicu Njegovan, u istorijskim sunovratima i značajnim događajima od antičkih vremena, preko Sulejmana Veličanstvenog, do Drugog svetskog rata, Pekić nas kroz ovaj roman vodi do krajnje mitske metafore, plovidbe Argonauta na Istok, po zlatno runo Života. „Zlatno runo obeležava čitavu jednu istorijsku epohu i stoji u samom vrhu književnosti napisane na srpskom jeziku u drugoj polovini XX veka. (...) Roman je ostvaren kao ciklus od sedam velikih samostalnih delova, koji su iznutra povezani porodičnom sudbinom balkanskih Cincara, pomešanih sa srpskim stanovništvom i srpskom građanskom klasom u njenom usponu u raspadanju.” Predrag Palavestra „Zlatno runo je klasik naše književne epohe i udžbenik za mnoge pisce, alem-kamen jedne književnosti.” Anđelka Cvijić Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

U središtu ovde živopisne sage je Ibis, nekadašnji brod za prevoz roblja, koji se otisnuo na burno putovanje preko Indijskog okeana, a koga čekaju borbe u okrutnim Opijumskim ratovima iz devetnaestog veka. Posada mu je vrlo šarolika, sastavljena od mornara, slepih putnika, prinudnih radnika i osuđenika. U doba kad u kolonijalnom svetu dolazi do krupnih promena, sudbina će spojiti sasvim različite Indijce i Zapadnjake. Kako su im sve porodične veze presečene, oni će postati džahadž-bai, braća po brodu. Nastaje jedna nova dinastija koja će spojiti kontinente, rase i pokolenja. More makova vodiće vas od bujnih polja maka uz obalu Ganga preko uzburkanog mora i kroz zakrčene uličice Kantona. Ali neverovatnu živost romanu daje ponajviše široki spektar likova, čija raznovrsnost verno odražava burnu kolonijalnu prošlost Istoka. Ovo je vrhunsko remek-delo iz pera jednog od najboljih romanopisaca današnjice. „Raskošna saga... s mnoštvom događaja i pustolovina u stilu Aleksandra Dime, na momente i tolstojevski duboka, i sa trunčicom dikensovske sentimentalnosti.“ The Observer „Delovi radnje koji se odvijaju na moru ravni su Melvilu i Konradu, ali i scene na kopnu jednako su uzbudljive. Ova se knjiga ne ispušta iz ruke, a na kraju žalimo što se završila... More makova je izuzetan roman koji će svakako biti svrstan u remek-dela književnosti dvadeset prvog veka.“ The LiteraryReview „Izvanredno satkan roman koji nas ostavlja bez daha. Čarobno!“ The Indipendent

Poslednji deo najprodavanije trilogije o rimskoj Britaniji započete romanom Orao devete legije, a nastavljene romanom Srebrna grana. Iz Britanije su zauvek otplovili poslednji rimski vojnici i prepustili je građanskom ratu i opasnosti od saksonske najezde. Akvila napušta svoj puk i vraća se porodici, ali u ruševinama zatiče i svoj dom i sve što je voleo. Posle mnogo godina teškog rada i odricanja, Akvilu na kraju samo jedno održava u životu – želja za osvetom... Roman Lučonoše dobitnik je prestižne Karnegijeve medalje, napeta je i složena priča napisana sa velikom strašću i mnoštvom detalja koji vas poput vremeplova prenose na samo poprište događaja u davno rimsko doba.

Nagrada Sir Walter Scott za najbolji istorijski roman. Šta se događa kad žena odluči da živi kao muškarac? Kad odseče kosu, obuče mušku odeću i počne da se ponaša u skladu sa zahtevima njene nove uloge? Ovo je pustolovna priča o Katalini de Erauzo, i opisuje epohu evropske kolonijalizacije Latinske Amerike u 17. veku. Katalina je za sobom ostavila kratku autobiografiju koja predstavlja upečatljivo svedočanstvo o jednom neverovatnom životu. A Markus Orts, pisac ove knjige, daje nam nov prikaz njenog života: uzbudljiv, potkovan i ispunjen čudesnim događajima i obrtima. Od priče o doživljajima Kataline de Erauzo na putu od San Sebastijana do Nove Španije, Čilea i Perua, zastaje dah. Na prvi pogled to je priča o očajničkoj potrazi za nečim dalekim i nepoznatim, a u stvari je reč o potrazi za sopstvenim identitetom. „Uživajmo u piščevom umeću. Zaista je vrlo vešto ispripovedao jednu čudesnu priču.“ Die Zeit „Оvo je knjiga o potrazi za identitetom i nesvakidašnjoj ljubavi, a uz to opisuje i celu epohu evropske istorije kolonijalizacije. Izuzetan istorijski roman.“ Stern

Autorka romana Mati pirinča i Dodir tla Ugovoreni brak Detetu je suđeno da se uda za čoveka silnog bogatstva. Ali brak će biti prava propast. Proročanstvo sveštenika se ostvaruje: Naivna devojka sa Cejlona, koju ju je otac na prevaru udao, postaje gospodarica velelepnog imanja u Malaji. Ipak, to je život bez strasti i Parvati žudi da predano voli i bude voljena. Generalova ljubavnica Ako želiš da poštediš ćerku, možeš da zauzmeš njeno mesto. Japanci okupiraju Malaju i oduzimaju Parvati kuću. Ona je primorana da se u trenutku odluči i pristane da bude ljubavnica čoveka koji joj je zakleti neprijatelj. Prvi put će doživeti seksualnu ekstazu, a neprijatelj joj postepeno postaje ljubavnik za kakvim je oduvek čeznula… Svaki je kraj samo novi početak. „ Ispričana s velikim nadahnućem, ova neuobičajena ljubavna priča s lakoćom će vas preneti u egzotičnu, iako ne tako daleku, prošlost u kojoj ćete sresti izuzetne likove.“ She „Slikovit, slojevit i prepun boja, ovo je čudesan roman.“ Choice „Zavodljiva priča o zabranjenoj ljubavi.“ Stylist „Ono što razlikuje ovu porodičnu sagu od drugih takvih priča je Manikin izrazito bogat književni stil i način na koji oplemenjuje priču stvarajući posebnu atmosferu oživljavajući predivnu kuću pored mora i tajnovitu džunglu koja je okružuje.“ The Age, Australija „Idealna knjiga za iskrene romantičare. Opojno pripovedanje koje će vam omogućiti da osetite tlo Cejlona pod soptvenim stopalima. Priča koja će vas u potpunosti prožimati i obuzeti.“ Grazia, Australija

Arn Magnuson je napunio 27 godina i već je iskusan veteran među krstašima u Svetoj zemlji. Mnogo toga se dogodilo tokom deset godina otkako je prognan iz Arnesa u Zapadnom Jetalandu zbog zabranjene veze sa svojom voljenom Sesilijom. Sada je gospodar templarskog zamka i zapoveda garnizonom u Gazi sa zadatkom da održava red i mir u okolini. Za to vreme Sesilija služi svoju kaznu u manastiru Gudhem. Unutar manastirskih zidina vlada stroga opatica Rikisa dok se izvan njih i dalje odvija krvava borba za vlast između rodova Sverkerovaca i Erikovaca. Dok Sesilija svakodnevno izgovara brojne molitve da se dogodi čudo i da joj se Arn vrati, vitez upoznaje neobičnog saracena Jusufa koji mu postaje prijatelj. Templar predstavlja živopisno putovanje u srce Bliskog istoka u kojem se romansa i surova srednjovekovna istorija prepliću i stvaraju izuzetan, uzbudljiv roman. „Uzbudljivo i nadahnjujuće, krvavo i romantično, istovremeno verodostojno i izuzetno moderno.“ Tom Holand

Izvanredna priča o ljubavi, gubitku i odanosti, smeštena u očaravajuće neizvesnom istorijskom trenutku. Ðunčou, Kina, 1928. godina. Prognana iz otadžbine za vreme Oktobarske revolucije, Lidija Ivanova ostala je bez oca i živi s majkom Valentinom u Kini. Preživljavanje je težak zadatak. Valentina se predala životu ispunjenom tajnama, tugom i alkoholom, a Lidija je prisiljena da krade kako bi mogle da plate iznajmljeni stan i da obezbede sebi hranu. Jednog dana Lidija je na tržnici ukrala sat engleskom džentlmenu i bežeći od policije zašla u zlokobnu sporednu uličicu. Čang Anlo, mladi Kinez koji je i sam u bekstvu zbog lojalnosti komunistima, spasao ju je od sigurne smrti. Taj slučajan susret zauvek će oboma promeniti život. Devojka iz ruske četvrti je epski roman o ljubavi i gubitku, o tajnama i lažima, o opasnosti i izdaji.

Kad se probudila, prišla je prozoru, i dok je posmatrala sunce kako uranja u more, prvi put od dolaska oseti nostalgiju i postade svesna nepreglednog prostranstva Indije koje ju je okruživalo... Jesen 1928. Tri devojke putuju u Indiju, svaka zaokupljena mislima o novom životu. Rouz, lepa, ali naivna buduća mlada, uznemirena je jer napušta porodicu zbog udaje za čoveka koga jedva poznaje. Viktorija, njena deveruša, presrećna zbog prilike da pobegne od nametljive i ohole majke čvrsto je rešena da nađe muža. A Viva, njihova neiskusna pratilja, u potrazi je za Indijom svog detinjstva, duhovima iz prošlosti – i slobodom. Svaka od njih ima svoje razloge zbog kojih napušta domovinu – ali nade i tajne koje nose u sebi nisu dovoljne da ih pripreme za ono što ih čeka u Indiji.

„Veličanstvena pustolovina, nadmoćno ispripovedana.“ Filipa Gregori U doba Čoserove Engleske rađa se raskošna priča o Džonu od Gonta, vojvodi od Lankastera, i Katarini Svinford, devojci prostog roda. Četrnaesti vek je doba kada Crna smrt briše granice između sirotinje i velikaša, kada moć dvorskih intriga po snazi gotovo prevazilazi seljačka buna i njena kratkotrajna pobeda. Ova istinita pripovest o dvoje ljubavnika koje je istorija ovenčala i srećom i nesrećom, a legenda i naklonošću i mržnjom, u knjizi Anje Seton pretvara se istovremeno u ozbiljno, utemeljeno dokumentarističko delo i snažnu, autentičnu srednjovekovnu ljubavnu romansu. Katarinu mnogi s razlogom smatraju jednim od najboljih romana o srednjem veku napisanih u naše vreme: ona prikazuje sve njegove lepote i rugobe, strahove i radosti, verovanja i sumnje, a čitaoca svakako nosi u jedan drugi svet. „Setonova udiše život u istorijske činjenice… blistav primer istorijskog romana u najklasičnijem smislu.“ Austin Chronicle „Potresna i divna priča, i najbolja knjiga Anje Seton.“ Kirkus Reviews „Ono najlepše što Setonova daruje svojim romanima možda je upravo žar njenog pripovedanja, život kojim vaskrsava i najsporednije likove, atmosfera čitavog vremena koje ih okružuje.“ Books and bookmen „Vrhunsko istorijsko zdanje.“ Evening News „Zanos Anje Seton je zarazan i kad je reč o likovima, i kad je reč o dobu. Katarina je ličnost koja zrači životom.“ Daily Telegraph „Anja Seton nas vodi u druge svetove, omogućuje nam da i sami proživimo među velikašima.“ Women’s Journal

„Delo koje odiše avanturizmom, hrabrošću, surovošću i ljubavlju.“ Publishers Weekly Ovo je nastavak sage o Istoku i Zapadu, Indiji i Engleskoj; Priče o Eštonu Pelam-Martinu, Englezu koji vaspitavan kao Indijac i koji nastoji pomiriti razlike između dva potpuno različita sveta. Raspredajući niti ljudske duše, autorka nepogrešivo opisuje epohu Indije devetnaestog veka. Ovaj nesvakidašnji istorijski roman protkan romantičnim osećanjima glavnog junaka velika je i nezaboravna avantura za svakog čitaoca. „Knjiga koja je uspela proniknuti u egzotičnu stvarnost Indije. Veličanstvena priča koju je samo istinski majstor književnosti mogao preneti sa toliko neverovatnih detalja.“ The Indian Express „Neobično uzbudljiva priča o prijateljstvu, strasti i indijskim prostranstvima.“ Guardian Weekly „Pravi način da otkrijete i zavolite jednu predivnu daleku zemlju.“ The Journal

London, 1593: radnja romana započinje tri nedelje pre ubistva Kristofera Marloa, pisca i špijuna u tajnoj službi kraljice Elizabete I. Taj zločin je do danas ostao nerasvetljen. Marlo se nada da će mu se vratiti izgubljena muza dok kreće na novi obaveštajni zadatak... i otkriva tajnu koje će mu zapečatiti sudbinu. Njurjork Siti, sadašnjost: stručnjak za renesansu i privatni detektiv Kejt Morgan istražuje krađu i užasno ubistvo koje uključuje misteriozni, stari rukopis nedavno otkriven u centru Londona. Kakva to tajna vreba sa požutelih, šifrovanih strana... i kako može, vekovima kasnije, navesti nekoga na ubistvo? Dok nas prebacuju iz senki šesnaestovekovnog podzemlja u prostorije tajne američke obaveštajne službe, dve priče Obaveštajca se prepliću i sudaraju dok jure ka zapanjujućem završetku. „Odlično, čarobno i domišljato... drži nas u neizvesnosti do samoga kraja.“ Los Anđeles tajms „Ljubitelji zagonetki će ovaj roman progutati... zanimljivo istorijsko istraživanje... Lesli Silbert zrači inteligencijom.“ Pipl „Ovo je sjajno - oštrouman, prefinjen a istovremeno veoma moćan triler. Zamislite spoj Zaljubljenog Šekspira i Džejmsa Bonda.“ Li Čajld „Vešta i dovitljiva mešavina elizabetanske istorije i špijunaže dvadeset prvog veka koju nam priča nadareni i pronicljivi posmatrač mračne strane obaveštajne službe.“ Džek Devin, bivši vršilac dužnosti direktora u sektoru za operacije CIA

U Rimu bremenitom posledicama prevrata, ratova i proskripcija, Sula donosi mnogobrojne zakone koji pre svega treba da učvrste predačke običaje i prošire ovlašćenja Senata. Svirep prema pokorenim oblastima, nemilosrdan prema političkim neprijateljima, neustrašivi čovek koji se do najvišeg položaja uzdigao uz mnogo muke, truda, opasnosti i sreće i neposredno uticao na život kako čuvenih i odvažnih tako i malih ljudi, na vrhuncu moći čini ono što nijedan državnik nije učinio ni pre ni posle njega. Smatrajući da je kao diktator učinio sve što je mogao za svoj voljeni Rim, Sula silazi s vlasti i povlači se u vilu u Mizenu. Tu će napokon biti u društvu ljubljenog Metrobija, pisati memoare i dočekati kraj. „Mekalou uspeva da oživi očaravajući svet.“ Washington Post Book World „Fortuna blista.“ Denver Rocky Mountain News „Neodoljiva priča... Uzbudljiva... Zabavna... Zanimljiva... Vešto napisana.“ Chicago Tribune

Vrtovi svetlosti su priča o Maniju. Kada govorimo o manihejstvu i manihejcima, retko pomišljamo na tog čoveka iz Mesopotamije, slikara, lekara i proroka koji je, u trećem veku naše ere, predlagao novu viziju sveta, duboko humanističku i tako smelu da je postala predmet progona od strane svih religija i svih carstava. Čemu takva ostrašćenost? Koje je to svete barijere Mani porušio? „Došao sam iz zemlje Vavilona“, govorio je, „da učinim da jedan krik odjekne svetom“. Amin Maluf ovu knjigu posvećuje Maniju, u njoj slika njegov život, otkriva njegovo pravo lice i njegovo delo otima od zaborava.

Drugi svetski rat napokon je završen. Džejk Gajzmar, bivši dopisnik CBS-a iz Berlina, uspeva da dobije jedno od poželjnih novinarskih mesta na Potsdamskoj konferenciji. Zadatak mu je da napiše niz članaka o savezničkoj okupaciji. Njegov lični plan je da pronađe Lenu, ljubavnicu koju je ostavio kad je izbio rat. Kad naiđe na ubistvo – jezero izbacuje telo američkog vojnika na mestu gde se održava konferencija – misli da je pronašao ključ koji će mu otvoriti vrata njegove berlinske istorije. Umesto toga, Džejk će otkriti mnogo veću priču o korupciji i smutnjama koje sežu duboko u srž okupacije. Posle dvanaest godina nacističke vladavine, šest godina rata i višemesečnog brutalnog ponašanja Rusa, Berlin, grad uništen ne samo u fizičkom već i moralnom pogledu, konačno stiže do nulte tačke. Deca po ruševinama skupljaju ostatke hrane, ljubav se može voditi u zamenu za cigaretu, a delovima nasledstva plaćaju se konzerve sledovanja iz američke vojne prodavnice. Američki vojnici, prepuni crnoberzijanskog novca, žive u rekviriranim vilama i provode se s Nemicama po tajnim džez klubovima; u međuvremenu, u vazduhu i dalje lebdi prašina od porušenih građevina, a leševi plutaju po kanalima. Nigde nije kao u Berlinu jula 1945. godine – tragedija i grozničava zabava posle propasti sveta. I ništa nije jednostavno. Kada dve potrage počnu da se prepliću, Džejk shvata da se američka Vojna uprava već bori protiv novog neprijatelja s istoka i marljivo otkriva „dobre Nemce“ koji u novom ratu mogu da doprinesu pobedi. A iznad svega lebdi veći zločin, toliko velik da izgleda – što je najstrašnije – da se ne može kazniti. Ujedno zagonetna priča o ubistvu, dirljiva ljubavna storija i izuzetno zanimljiv portret jedinstvenog vremena i prostora, Dobar Nemac je prvoklasan istorijski triler.

Holandija četrdesetih godina sedamnaestog veka. Susreću se dva kraljevska prognanika – Elizabeta od Bohemije, kći Džejmsa I od Engleske, i Omoloju Pelagijus od Ojoa, nekada prestolonaslednik kraljevine Joruba, a sada oslobođeni rob sa neobičnim moćima. Elizabeta i Pelagijus se zaljubljuju jedno u drugo i krišom venčavaju. Elizabeta u tajnosti rađa sina, Baltazara Stjuarta, koga oboje vide kao buduću novu nadu. Roman Džejn Stivenson Astrea godi i glavi i srcu. To je krajnje uverljiva slika života i političkih spletki sedamnaestog veka, ali i beskrajno dirljiv prikaz jedne neobične, čarobne ljubavne veze. „Potpuno opčinjavajuća ljubavna priča... Zadivljuje temeljnost opisa epohe, koji verno prikazuju uzavrelu Evropu četrdesetih godina sedamnaestog veka. Ljubavna veza - telesna i duhovna, snažna a ipak izvanredno prefinjena - dostiže, međutim, bezvremenost.“ Image Magazine „Astrea, drugi po redu roman Džejn Stivenson, van svake sumnje dokazuje da talenat koji joj je doneo tolike pohvale za prvi roman nije bio samo kratkotrajni blesak.“ Daily Mail „Savršeno uverljiva... Dirnula me je i očarala ova priča o zabranjenoj ljubavi. Astrea je prvi deo trilogije i unapred se radujem sledećim dvema knjigama ove zadivljujuće uspešne spisateljice.Stvorila je jednu od onih retkih fikcija u kojima se i razumu i osećanjima daje podjednaka težina.“ Sunday Telegrapf

Jedan blagi zemljoters sa epicentrom u Egejskom moru doneće nenadano otkriće na Rodosu. Na istočnoj strani ostrva nalazi se zaliv pod imenom Laguna svetog Pavla i istoimeni manastir. Legenda kaže da je zaliv nastao na mestu gde je stopa svetog Pavla prvi put dodirnula tlo Evrope. Trag stope u pesku produbljivao se sve dok se nije pojavio izvor kristalno čiste, čudotvorne vode. Prema predanju, oko izvora je izgrađena prvobitna, vizantijska crkva svetog Pavla. Ipak, vremenom se svaki trag ovog hrama gubi. Matija Latinović, srpski arheolog, poslat je na Rodos kao deo ekspertskog tima čiji je zadatak utvrđivanje identiteta hrama. Vest ga zatiče na skupu u Atini, na kome otpočinje platonska veza između njega i Elefterije Mihailidi, istoričarke umetnosti. Oprezan i uplašen njenim nedavnim razvodom, Matija nije siguran da li da se upusti u vezu s mladom Grkinjom. U iskopavanjima na Rodosu arheolozima pomažu monasi obližnjeg manastira, među njima i brat Simeon, srpski monah. Simeon poverava Matiji da za nekoliko meseci odlazi u drugi manastir, gde će primiti zavet tišine, ćutanja do kraja svog života. Monah moli arheologa da sasluša njegovu priču, priču o zastrašujućem zločinu. Ispovedanje počinje, a počinje i Matijina i Elefterijina veza. Pored potrage za mitskom crkvom svetog Pavla i čudotvorni izvorom, Matija pretražuje i sopstvenu dušu. Može li opstati veza žene tek izašle iz braka i emotivnog poraza, i čoveka koji odavno nije voleo? Roman prati tri paralelne priče – arheološku potragu za mitskom crkvom, potragu za ljubavlju i potragu za spasenjem duše.