Ukaz iz 1882. godine o postavljenju načelnika druge klase okruga vranjskog. Dimenzije povelje: 294mm x 427mm, suvi žig. Dimenzije rama: 407mm x 535mm. Uramljeno pod anti-refleksnim staklom. Isključivo lično preuzimanje.

VEČERNJE NOVOSTI 6 MAJ 1980 POVODOM SMRTI JOSIPA BROZA TITA

Zenske Italijanske kozne sandale ART-156860 na anatomskom flexy djonu veoma udobna i mekana.Anatomski kozni ulozak sa shock absorberom na peti.Kais oko zgloba podesiv po sirini.Raspoloziva u bez i teget boji. Teget:38 Bez:37 Prilikom porucivanja naglasite koju boju zelite. RASPRODAJA zbog prestanka prodaje ovog artikla koji se nece vise nabavljati (ZOT- clan 37 tacka 3) vazi od 01.08do isteka zaliha.

Zenske Italijanske kozne sandale ART-157250 na anatomskom flexy platformi veoma udobna i mekana.Anatomski kozni ulozak sa shock absorberom na peti.Kais oko zgloba podesiv po sirini.Raspoloziva u bez i crnoj boji. Crne:38. Bez:40.41 RASPRODAJA zbog prestanka prodaje ovog artikla koji se nece vise nabavljati (ZOT- clan 37 tacka 3) vazi od 21.07 do isteka zaliha.

VEČERNJE NOVOSTI 5 MAJ POVODOM SMRTI JOSIPA BROZA TITA

Zenske Italijanske kozne sandale ART-157561 na anatomskom flexy platformi veoma udobna i mekana.Anatomski kozni ulozak sa shock absorberom na peti.Kais oko zgloba podesiv po sirini.Raspoloziva u bez zutoj i teget boji. Plave:prodate Bez:prodate Zute:37.40 Prilikom porucivanja naglasite koju boju zelite. RASPRODAJA zbog prestanka prodaje ovog artikla koji se nece vise nabavljati (ZOT- clan 37 tacka 3) vazi od 21.07 do isteka zaliha.

Zenske kozne cipele ART-1919 na potpetici visine 7 cm,veoma udobna i lagana.Kozna anatomska tabanica.Raspoloziva u crnoj i bez boji. Crne:PRODATE Bez:36.

Kozne sandale Broj 37 Visina platforme pozadi 10cm, napred 4cm Duzina gazista 23,5

Odlične Italijanske sandale , kožne, broj 37 u crnoj boji, plaćene mnooogo više, povoljno!

Spomen dom Bosko Buha - zahvalnica pionirima povodom zavrsetka Spomen doma - RETKO !!!

Prodajem ženske sandale platforma-lagane br.37- bež boje-udobne- vrlo malo nošene..vidi slike

Brošura proizvoda Supitox `VETERINARSKI ZAVOD` Subotica Jugoslavija,iz 70-tih ili 80-tih godina,sa tragovima žutih fleka od stajanja.

Bilten omladinska pruga ORA Šamac-Sarajevo,izašao 27.01.1978,probušen za fasciklu.

13 festival dela koji je održan od 30.05-01.06.1980 godine u Ljubljani,uz časopis doleze i bilteni brojevi 1 i 3,u dobrom su stanju.

SIMMI London sandale broj 37 duzina gazista 24 visina stikle 11,5 srebrne boje porucena sa Simmi sajta obuvene 2 puta, kao nove

Zenske sandale domaci proizvod izradjene od najkvalitetnije koze, mekana tabanica, savitljiv djon !!! Visina stikle 8.5cm Pogledajte i moje ostale oglase !!!` http://www.kupindo.com/Clan/irena-oo7/SpisakPredmeta OBAVEZNO PRE KUPOVINE PROVERITI STANJE BROJEVA POGLEDAJTE NASU KOMPLETNU PONUDU

Originalno, rukom pisano i potpisano pismo Tihomira Ostojića, upućeno Jugoslovenskoj Akademiji, iz 1916. Dr Tihomir Ostojić (Potiski Sveti Nikola, 17. jul 1865 — Beč, 18. oktobar 1921) je bio profesor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu, muzikolog, književni i pozorišni kritičar, istoričar književnosti, sekretar Matice srpske i dekan Filozofskog fakulteta u Skoplju. Već sa 11 meseci ostao je bez oca Rade. Odrastao je sa majkom Savetom (rođ. Firićaski), koja se preselila u Novi Sad, kako bi sinu obezbedila bolje obrazovanje. Osnovnu školu završio je u Potiskom Svetom Nikoli. Potom je pohađao gimnaziju u Novom Sadu, u kojoj će kasnije i predavati. Profesor mu je bio Jovan Grčić, koji ga je, prepoznavši njegov talenat za muziku, primio u svoju kuću, gde je ostao sve do mature. Tokom gimnazijskih dana bio je horovođa, čak je i komponovao, a od instrumenata je svirao klavir i violinu. Već kao gimnazijalac okušava se u književnom stvaranju. Preveo je krajem 1882. godine delo Hofnera - Svako je kovač svoje sreće. Kao pitomac Tekelijanuma studirao je filozofiju (germanistiku i slavistiku) u Budimpešti. Bio je vrlo aktivan u budimpeštanskom studentskom književnom društvu „Kolo mladih Srba”. Na redovnim sednicama društva čita svoje brojne pisane radove. Potpisuje se kao dopisnk Stražilova sa pseudonimom „Tih. Radova O.”. Iz studentskih dana potiču njegovi radovi iz srpske istorije i mali kritički ogledi. Profesorski ispit položio i doktorsku tezu o Dositeju Obradoviću (1894) odbranio je u Beču, kod čuvenog profesora Vatroslava Jagića. U Novosadskoj gimnaziji je radio od oktobra 1889. do 1911. godine kao profesor. Predavao je srpski, mađarski i nemački jezik, filozofiju, a povremeno i pevanje i gimnastiku. Kao svestran intelektualac, objavljuje niz knjiga o muzici, teoriji i izvođenju. Smatraju ga tada za profesora i „vrednog i zaslužnog muzičara” koji i dobro svira na klaviru. Po dolasku za katedru gimnazijsku u Novom Sad preuzeo je rukovođenje i dirigovanje gimnazijskim horom. Nižu se svake godine novi muzikalni naslovi: „Staro Karlovačko pjenije” za četiri glasa na note (1887. i 1890), „Srpsko narodno kolo” za glasovir (1891), „Srpski zvuci” pesme i igre za klavir (1892), te knjige o crkvenom notnom pevanju „Mala Katavasija... ”(1880. i 1894). Ostojić se tokom života najviše bavio Dositejem Obradovićem, a prvi u nizu radova o Dositeju javlja se 1894. godine. U matičinim „knjigama za narod” izdao je Dositejeve basne. Neumorni Tihomir je 1901. godine osnovao u Novom Sad prvo Sokolsko društvo, ali koje je radilo bez pisanih pravila. Rad se sastojao u telesnom vežbanju mladih dvaput nedeljno, a subotom su održani drugarski sastanci na kojima se razgovaralo o slovenskom zajedništvu. U Novosadskoj srpskoj čitaonici prof. Ostojić je bio potpredsednik. Na jednom od društvenih prela održanih u čitaonici on je marta 1902. godine održao predavanje pod nazivom: „Ima li Novi Sad uslova da postane središte ovostranih Srba?”. Godine 1905. on je potpredsednik Društva književnika, novinara i umetnika „Zmaj” u Sremskim Karlovcima. Jedna od društvenih aktivnosti bila je staranje o podizanju spomenika pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju. Bio je veliki i bliski prijatelj sa slikarom Urošem Predićem, kojeg je posetio u Orlovatu 1904. godine. Krajem 19. veka doktor filozofije Ostojić je okupio oko sebe grupu mlađih intelektualaca koji su tražili reforme u savremenom društvu. Oni su smatrali da promenu treba da inicira i predvodi Matica srpska. Reforme Matice srpske koje su se desile 1899-1900. godine njegovo su delo. Osnovao je časopis Pokret, koji je povremeno izlazio od 1899. do 1912. godine. U njemu je najčešće napadao Maticu srpsku, zahtevajući promene u načinu na koji je vođena ova institucija. Fokus kritike je bio na Letopisu i Biblioteci Matice. Ostojić je kao urednik šest godišta, od 1903. godine radio na modernizaciji `Kalendara Matice srpske`. Tihomir Ostojić se rano vezao za Maticu; od 1898. godine je član njenog Književnog odeljenja. Ostojić je 1911. godine izabran za sekretara Matice srpske, sa zadatkom da obnovi Maticu i uključi je u pokret nacionalnog preporoda. Na toj poziciji se vodio do marta 1920. godine i taj rad mu je uzet u penzioni staž. U okviru reformi osnovao stručna tela, „zborove”, za prosvećivanje, umetnost, istoriju, antropogeografiju i etnologiju, kao i za srpski jezik. Predložio je izmene u stipendiranju studenata, radio je na širenju članstva i uspostavljanju mreže poverenika, unapređenju edicije Knjige za narod i izdavačke delatnosti.[4]Uređivao je i Letopis Matice srpske od 1912. do 1914. godine. U listu Pozorište povremeno je objavljivao pozorišne kritike, što ujedno predstavlja i njegov prvi konakt sa Srpskim narodnim pozorištem (SNP). Za člana Pozorišnog odseka Društva za SNP izabran je 1904. godine, a za predsednika 1907. godine. Kao i u slučaju Matice srpske zahtevao je korenite reforme i modernizaciju pozorišta. Po izbijanju Prvog svetskog rata našao se na udaru austrougarskih vlasti, kao i drugi istaknuti srpski intelektualci u Monarhiji. Zbog disciplinske istrage koja je povedena protiv njega u Matici, a na zahtev komesara, zbog objavljivanja slika srpske vojske u Balkanskom ratu u Matičinom kalendaru za 1914. podneo je ostavku. Ostao je bez primanja, zarađujući tako što je pisao za zagrebačke časopise i skupljao podatke za Hrvatski biografski leksikon. Interniran je zbog „širenja srpske propagande” septembra 1914. godine u logor u Baju, pa u Sekešfehervar, gde je 1916. godine oboleo od tuberkuloze. I za vreme internacije, koju je proveo bolestan i u oskudici, neumorno je pisao. Objavio je tokom rata studiju o Branku Radičeviću u Radu JAZU u Zagrebu. U Novi Sad se vraća maja 1917. teškog zdravstvenog stanja. Oporavlja se na Fruškoj gori, a potom se ukljujučuje u političke pripreme za oslobođenje Vojvodine. Još tokom ratnih meseci vraća se na mesto sekretara Matice. Pošto mu je aprila 1920. ponuđeno mesto profesora i dekana (maja 1920) novoosnovanog Filozofskog fakulteta u Skoplju Ostojić je prihvatio ovu dužnost i napustio Novi Sad. Ministar prosvete donosi maja 1920. godine odluku, da se redovnom profesoru Skopskog univerziteta Ostojiću uračunaju u penzioni staž, sve dotadašnje godine (1889—1920) kao predavača i profesora Novosadske gimnazije i sekretara Matice srpske. Na funkciji se kratko zadržao, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Kao dekan u Skoplju dobio je Orden Sv. Save III stepena za prosvetni rad. U Skoplju je tokom te godine uspešnog rada osnovao „Naučno društvo”, kojim je predsedavao. Odlazi na lečenje u sanatorijum u Beču, gde je i umro 18. oktobra 1921. godine. „Jedan od najvećih Srba rodoljuba u Vojvodini, ozbiljni prosvetni i naučni radnik” sahranjen je 3. novembra 1921. godine na Novom groblju u Beogradu. Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije (od 1910) i dopisni član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Održavao je tokom života jake veze sa rodnim Semiklušom, koji je u znak pijeteta 1947. promenio ime u Ostojićevo. Napisao je i monografiju svog sela. Ulica u Novom Sadu i nekim drugim mestima, nosi njegovo ime. Bio je oženjen Jelenom, upravnicom više ženskih internata. Ona je nakon njegove smrti, od 1931. godine vodila u Somboru svoj „Veliki devojački internat”.

Nove, nekorišćene sandale izrađene od tekstila sa štiklom u obloženim kanapom - jutom bež boje Visina štikle 11 cm Visina prednje platforme 2,5 cn

Odlično očuvane, malo korišćene sandale izrađene od prirodne kože koralno crvene boje. Dužina gazišta od samog kraja do kraja 25,5 cm Provereno odgovaraju osobama koje nose veličine 39 i 40

Dva broja Politike 1. Poslednji broj za vreme vladavine Slobodana Miloševićeve 2. Prvi broj nakon 5.oktobra i demokratske revolucije

Visina štikle 11 cm Visina prednje platforme 2-2,5 cm

Visina štikle 11 cm Visina prednje platforme 2-3 cm

Nove polu sandale

Nova kožna sandala...Proizvod iz Turske. Atraktivna i preudobna... Visina potpetice ppozadi 7cm.

Dizajnerske sandale, fantasticne, materijali su vrhunski: drvo-orirodna koza-perje fazana,impregnirano je i stilizovano tako da su savrsene, pripadaju visokoj modi. Kupljene u Italji, podosta placene... broj 39, sa gazistem 25,5 cm.