O knjizi: Pas koji je pojo sunce ; Istina ima teranje ; Crna kašika ; Ptičje oko na tarabi ; Pre nego što sve počne da se vrti.

Dvestogodišnji čovek Isak Asimov Endrju je bio jedan od prvih kućnih robota na Zemlji - uglađeno dizajniran i funkcionalan. Ali kada je Endru počeo da razvija posebne talente koji su prevazilazili granice njegovih dodeljenih pozitronskih puteva, napustio je svoje kućne obaveze u korist više intelektualnih aktivnosti. Kako je vreme prolazilo, Endru je sticao znanje, osećanja i ambicije daleko iznad svega što je ikada iskusio bilo koji drugi mehanički čovek. I našao se da je krenuo u karijeru koja će mu doneti slavu, bogatstvo - i opasnost. Jer robot koji želi da bude čovek takođe mora biti spreman da umre... U Bicentennial Man, Isaac Asimov se vraća svojoj prvoj i najtrajnijoj ljubavi — robotici. Rezultat je briljantna knjiga prvoklasne zabave i ideja koje se vrte u glavi koje potvrđuju Asimovljev vrhunski status Velikog majstora naučne fantastike. Sadržaj `Feminine Intuition` (1969) `Waterclap` (1970) `That Thou Art Mindful of Him` (1974) `Stranger in Paradise` (1974) `The Life and Times of Multivac` (1975) `The Winnowing` (1976) `The Bicentennial Man` (1976) `Marching In` (1976) `Old-Fashioned` (1976) `The Tercentenary Incident` (1976) `Birth of a Notion` (1976) PANTHER BOOK 1976. 253 str. odlično očuvana exlibris

Никола Тесла: три феномена гения Анатолий Максимов Год издания: 2016 Язык: Русский Твердый переплет, 304 стр. Формат: 84x108/32 Жанры: Биографии и мемуары Серия: Невероятная наука Издательство: Алгоритм В последние годы своей жизни Никола Тесла печально и прозорливо говорил: «Сколько людей называли меня фантазером… Нас рассудит время!» В 1880-х годах позапрошлого века его идею переменного тока специалисты назвали бредом, а ныне весь мир пользуется устройствами, работающими благодаря этому открытию. Многие его гениальные проекты опередили время настолько, что и спустя столетие не смогли быть воспроизведены без чертежей и записей, которые ученый сознательно уничтожил, отказавшись от идеи сверхмощного оружия как сдерживающего фактора в развязывании мировой бойни. Похоже, считает автор книги, что от идеи беспроводной передачи энергии изобретателя заставили отказаться неожиданные масштабы Тунгусской катастрофы… «Электричество для всего и всех», «телеавтоматика», «атмосферное электричество» – в сущность именно этих феноменов заглянул «создатель эры электрификации планеты», прародитель «расы роботов», а главное – Ученый, опередивший время и нашедший в себе мужество отказаться от открытий, к которым человечество, погрязшее в войнах, не готово. Nikola Tesla: tri fenomena genija Anatolij Maksimov knjiga na ruskom u vrlo dobrom stanju

Peter Weiss Die Ermittlung Oratorium in 11 Gesängen Peter Veiss Istraga Oratorijum u 11 pevanja Istraga. Oratorijum u 11 pesama[1] je drama dramskog pisca Petera Vajsa iz 1965. godine, koja govori o prvom frankfurtskom suđenju u Aušvicu od 1963. do 1965. koristeći sredstva dokumentarnog pozorišta. Premijerno je prikazan 19. oktobra 1965. kao deo premijere Prstena u petnaest zapadnonemačkih i istočnonemačkih pozorišta i Kraljevske Šekspirove kompanije u Londonu. Sam Vajs je učestvovao u suđenju u Aušvicu kao gledalac i razvio je svoju dramu iz protokola Bernda Naumana. Rad reprodukuje suđenja u Aušvicu vođena političarima i zvaničnicima ovih koncentracionih logora tokom nacističkog režima, kojima je kao svedok prisustvovao Peter Vajs. Godine 1965. premijerno je izveo delo koje će označiti njegov prodor u takozvani teatar-dokument: „Istraga“, definitivan zagovor protiv nacizma. Na osnovu istinitih istorijskih dokumenata, Vajs se savesno dokumentovala tako što je svakodnevno prisustvovala javnim sednicama procesa u Frankfurtu protiv počinilaca zločina nacističkog logora za istrebljenje Aušvic. Dokumentarac ni na koji način ne umanjuje moćnu dramatiku dela. Prvobitni rad, kompletan i bez pauza, trajao bi otprilike osam i po sati. Namera autora u stvaranju drame takve dužine bila je upravo da iznervira javnost. Prema Piteru Vajsu, poenta istrage nije i nije bila u tome da se zabavlja, već da dosađuje ljudima do te mere da mesecima ne žele da se vrate u pozorište, već da se realnost prikaže ovako grubo i grubo. nedidaktički način na koji je publika htela da ode usred predstave. To je tema koja mora da bude neprijatna za čitav ljudski rod. RORORO 1969. odlično očuvana exlibris

Odlično očuvana knjiga… K132

Opis: Batlerijski džihad, Brajan Herbert Deset hiljada godina pre Dine carstvom vladaju mašine koje misle. Staro carstvo kontrolišu planetarni kompjuteri koji su oduzeli moć svojim gospodarima, drevnim vladarima što su, bežeći od smrti, prebacili svoje umove u mehanička tela i tako stvorili sajmeke – besmrtnu rasu ljudi-mašina. Nakon hiljadu godina brutalne vladavine ljudska vrsta je potlačena i samo još pojedinci uživaju kakvu-takvu slobodu. Idealistična Serena Batler živi na slobodnoj planeti Salusi sekundus sa svojim verenikom, vojnikom Ksavijerom Harkonenom. Vorijan Atreid, kopile sajmeka Agamemnona, ponosi se svojom službom mašinama. Kada kompjuteri odluče da ljudski rod ne zaslužuje dalje postojanje, njih troje će odigrati ključnu ulogu u događaju koji će ne samo spasti čitav ljudski rod već i transformisati poznatu vaseljenu. „Ovu uzbudljivu sagu o borbi ljudske vrste protiv mašina koje misle mora pročitati svaki pravi ljubitelj serijala Dina.“ – Library Journal „Uživanje je gledati kako autori ispredaju niti čiji će se krajevi povezati u Dini.“ – The Philadelphia Inquirer „Herbert i Anderson izvlače emotivnu snagu iz svakog lika kako bi ispripovedali uzbudljivu i složenu sagu.“ – Booklist Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson samostalno su napisali brojne knjige, uglavnom dela naučne fantastike, pre nego što su počeli zajedno da rade na razvijanju serijala Dina. Prva trilogija, Prelude to Dune, odvijala se neposredno pre početka glavnog serijala i bavila se glavnim akterima romana Dina: porodicama Atreid, Harkonen i Korino. Usledili su serijali Legende Dine, Heroes of Dune, Velike škole Dine, kao i dva romana kojima se završava glavni serijal, koje su napisali prema beleškama Frenka Herberta, Lovci Dine i Peščani crvi Dine.

Opis: Božanski car Dine, Frenk Herbert Više od tri i po hiljade godina proteklo je otkako je Pol Atreid postao slobodnjački mesija i car poznate vaseljene. Planeta Arakis, nekad suv, pustinjski svet zvani Dina, sad je puna zelenila i vlage. Jedina karika s tom dalekom prošlošću je Leto II, sin Pola Muad’Diba. Ali on više nije čovek. U nadi da će spasti ljudski rod od sigurnog uništenja, Leto je počinio monstruozno samožrtvovanje i spojio se s peščanim crvom, što mu je podarilo izuzetno dug život i vlast toliko apsolutnu i svemoćnu da ga većina vaseljene smatra bogom. Letova vladavina nije blagonaklona. Njegov preobražaj nije od čoveka načinio čudovište samo fizički, već i moralno. Pobuna koju predvodi Siona, pripadnica kuće Atreida, teži da zbaci despota s vlasti, ali Siona nije svesna da Letova Zlatna staza za spas čovečanstva zahteva da ona ispuni sudbinu koju nikad nije želela – niti je mogla da je zamisli. U Božanskom caru Dine, Frenk Herbert nastavlja da se hvata ukoštac sa spregom vlasti, religije i mitologije, zalazeći ovog puta u pitanja božanskog prava i suštine tiranije, a pritom ne gubi iz vida ključno pitanje – da li je tiranin zlikovac ili heroj, ili pak nešto treće što nadilazi konvencionalne podele i konvencionalni moral. "Četvrta poseta udaljenom Arakisu jednako je fascinantna i relevantna kao prethodne tri." – Time "Raskošno... Intrigantno." – LA Times

TRILOGIJA O CARSTVU Isak Asimov Str 505 Povez mek Stanje knjige dobro pisano na zadnjoj strani. O knjizi Svemirske struje Zvezde, prah nebeski Kamičak na nebu Polaris

Knjiga je u odličnom stanju, samo što ima potpis i pečat na jednoj strani, kao što se vidi na slici. Seventeen-year-old Iris Hollow has always been strange. Something happened to her and her two older sisters when they were children, something they can’t quite remember but that left each of them with an identical half-moon scar at the base of their throats. Iris has spent most of her teenage years trying to avoid the weirdness that sticks to her like tar. But when her eldest sister, Grey, goes missing under suspicious circumstances, Iris learns just how weird her life can get: horned men start shadowing her, a corpse falls out of her sister’s ceiling, and ugly, impossible memories start to twist their way to the forefront of her mind. As Iris retraces Grey’s last known footsteps and follows the increasingly bizarre trail of breadcrumbs she left behind, it becomes apparent that the only way to save her sister is to decipher the mystery of what happened to them as children. The closer Iris gets to the truth, the closer she comes to understanding that the answer is dark and dangerous – and that Grey has been keeping a terrible secret from her for years.

Šnajder & prijatelji : у потрази за изворимаживотне радости Balkanski književni glasnik, 2017

Roman koji je učvrstio reputaciju Jusija Adlera Olsena kao vrhunskog pisca trilera. Lov je počeo... Godine 1987, u vikendici na severu Danske, surovo su ubijeni brat i sestra. Policija sumnja da je ubica pripadnik elitne družine iz privatne gimnazije, koju pohađaju deca najbogatijih porodica u zemlji. Dvadeset godina kasnije, taj slučaj pojavio se na stolu policijskog inspektora Karla Merka, briljantnog detektiva koji vodi Odeljenje Q – odeljenje za nerešene slučajeve. Kada Merk ponovo otvori slučaj, postaje jasno da nije sve onako kako na prvi pogled izgleda. Istraga će ga odvesti do Kimi, žene koja živi na ulici i krade da bi preživela, i koja je majstorski uvežbala skrivanje od policije. Međutim, nisu policajci sada jedini koji su joj za petama, jer ona čuva tajne zbog kojih bi neki moćnici ubili da ih sačuvaju... kao i tajnu zbog koje će se sve promeniti. k29+

I tri jabuke padoše s nebesa: Jedna onome ko je video, Jedna onome ko je ispričao, I jedna onome ko je slušao. U izolovanom selu visoko u jermenskim planinama, u surovoj lepoti prirode u kojoj život lebdi između stvarnosti i bajke, živi tek šačica ljudi. Njihova jedina veza sa spoljašnjim svetom jeste jedan prastari telegraf, i opasan planinski put koji čak i koze izbegavaju. Dok se bave svakodnevnim poslovima – žetvom, pravljenjem baklava, spremanjem kuća – podržavaju jedni druge u dobru i u zlu, uz razmirice, ogovaranja i smeh. Ali ponekad je potrebna samo iskra romanse da se sve preokrene, da se poremeti krhki mir ovih neobičnih ljudi, a jedno malo čudo donosi život i nadu u napušteno selo. Sudbine nekoliko generacija povezuju ljubav i bol, osveta i praštanje, stvarno i čarobno, u priči koja ima toliko duše da će vam biti toplo oko srca: kao da ste ponovo u nedrima srećnog detinjstva, u zagrljaju najdraže osobe. „Pročitajte ovu knjigu, pravi je melem za dušu.“ – Ljudmila Ulicka

O knjizi: „Erikson je majstor zaboravljenih epova, kovač drevnih priča.“ salon.com „Homersko delo po obimu i viziji... Erikson je udahnuo život u jednu od najstarijih tradicija fikcije... Pored Mesečevih vrtova i Dveri Kuće Mrtvih, Sećanja na led nudi sve blagodati koje reč epsko tako često priziva a ne uspeva da dočara. Čitajte i spremite se da vas savlada ne samo priča, koja nikako da omane s uzbuđenjima i zabavom, već i saga koja je dostojna svog imena, intelektualno i istovremeno svojim dramatičnim, vizuelno bogatim i raskošnim pripovedanjem.“ SF Site „Stiven Erikson u meni izaziva strahopoštovane. On uspeva da uradi nešto što može malo piseca: menja čitaočevu percepciju realnosti.“ Stiven R. Donaldson „Potpuno sam zapanjen Malaškom knjigom Palih. Ovo remek-delo mašte je novi standard epske fantastike.“ Glen Kuk

O knjizi: Od dobitnika Nobelove nagrade za mir. „Moj cilj je bio da likvidiram komunizam i diktaturu nad celim narodom“. - Mihail Gorbačov „Čovek koji je prestrojio sebe i svet“ možda je najbolji opis autora ove knjige, poslednjeg sovjetskog predsednika, ruskog državnika koji je okončao Hladni rat, tvorca perestrojke i glasnosti. Ispisujući uzbudljivu i pitku povest o svom životu (od dečačkih dana, siromaštva u jednom zakavkaskom selu, teških godina Staljinovog terora i herojskog otpora njegovih sunarodnika nemačkom agresoru, do vremena studija prava u Moskvi i napredovanja na lestvici sovjetske komunističke nomenklature do samog vrha vlasti sredinom 1980-ih godina), Mihail Gorbačov je istovremeno odao i dužno poštovanje svojoj generaciji i svojim istomišljenicima koji su se, iznutra, opirali staljinističkom nasleđu. Posvećena Gorbačovljevoj životnoj saputnici Raisi Maksimovnoj, ova autobiografija čita se gotovo kao avanturistički roman o jednom ogromnom i neprekidnom životnom naporu da se bez krvi preuredi i promeni okoštali, nefunkcionalni i neproduktivni sistem vlasti u Sovjetskom Savezu, koji je već bio na izdisaju, i predstavlja jedinstveno svedočanstvo o autentičnim demokratskim snagama koje su se rađale u vreme stvaranja, razvoja i najzad raspada Istočnog bloka i sovjetske imperije u drugoj polovini XX veka. „Mi nemamo moćnu liberalnu istorijsku tradiciju, ali smo imali perestrojku. Imali smo Staljina, ali smo imali i antistaljina – Gorbačova, čija je epoha za tradicionalnu svest epoha ’raspada’ i ’najveće geopolitičke katastrofe’, a za novu demokratsku svest epoha osvajanja slobode i stvarne veličine Rusije.“ - Dmitrij Furman

Dodatne informacije Pisac NIL GEJMEN Izdavač LAGUNA – BEOGRAD Izdanje 2024 Povez MEKI Strana 345 Stanje Vrlo Dobro

O knjizi: Sokolstvo je počelo u Češkoj, kada je grupa „Mladočeha” osnovala u Pragu „Gimnastičko društvo praško” čiji je idejni tvorac bio dr Miroslav Tirš. Profesor Emanuel Toner je, čitajući srpske narodne junačke pesme u kojima reč „soko” označava sve ono što je junačko, slobodoljubivo, pravdoljubivo i plemenito, došao na ideju da se Društvu da ime „Sokol”. Dve godine kasnije, 1864, na njegov predlog, Društvo je tako i dobilo ime. Osnovni cilj „Sokola” je bio razvijanje snage i morala češkog naroda i podizanje nacionalne svesti koja im je bila potrebna u borbi protiv germanizacije i za nacionalno oslobođenje. Ubrzo se Sokolstvo širi u sve Slovenske zemlje sa ciljem da se oslobodi i ujedini celokupno Slovenstvo i na taj način Sokolstvo dolazi i na prostore gde su živeli Srbi. Sokolstvo se širi među Srbima koji su živeli u Austrougarskoj monarhiji, a u isto vreme razvijalo se i u Kraljevini Srbiji i Kraljevini Crnoj Gori. Ova knjiga je prvi pokušaj da se na jednom mestu objedini pesničko stvaralaštvo Sokolskih članova na našim prostorima.

O knjizi: Novi slučaj inspektora Salgada. Od autora romana Leto mrtvih igračaka. Noć je uoči praznika Sveta tri kralja 2011. godine. Inspektor Ektor Salgado, opsednut nestankom Rut, svoje bivše žene, ne može da zaspi i puši cigaretu za cigaretom. U sitne sate, još budan, dobija poziv od novog agenta: sekretarica generalnog direktora poznate kozmetičke kuće bacila se pod voz u metrou. Izgleda kao lak slučaj, ali kako dani budu prolazili, Salgado će polako otkrivati da se iza tog tobožnjeg samoubistva skriva složena i opasna mreža laži. Za to vreme, agentkinja Leire Kastro je „zarobljena“ kod kuće – na bolovanju je i mora da miruje zbog opasnosti od prevremenog porođaja do kog je ostalo još mesec i po dana. I ona razmišlja o nikad zatvorenom Rutinom slučaju. Ne može da odoli toj zagonetki i mada u svom stanju ne bi smela da započinje istragu, narav joj je takva da se ne zaustavlja, da ne odustaje, da mora da ruši fasade iza kojih se uvek krije još veće zlo... „Željena protivteža zaslepljujućem belilu ogromnog broja nordijskih kriminalističkih romana.“ -Guardian „Povratak mediteranskog detektivskog romana.“ El Pais „Nova pojava u kriminalističke proze.“ - La Vanguardia

Lepo očuvana. Sifra adp20.5

O knjizi: U japanskom jeziku slovo Q i broj 9 isto se izgovaraju. Kada se 1Q84 izgovori na japanskom, dobije se 1984, što je direktna aluzija na poznati roman Džordža Orvela koji se više puta i pominje i citira na ovim stranicama.Čitalac zajedno sa glavnim likovima lebdi između 1984. godine i paralelnog vremena u godini 1Q84. Prvi tom ovog kapitalnog romana pokriva period od aprila do juna i kroz poglavlja koja se naizmenično smenjuju pratimo priče dvoje glavnih junaka - Aomame i Tenga. Ona je instruktorka borilačkih veština, član misteriozne organizacije koja sprovodi pravdu ubijajući nasilnike ... Tengo je profesor matematike u pripremnoj školi, tipičan murakamijevski muški lik - pasivan, bez inicijative, talentovan bez ostvarenja, jednostavno on je „deo slagalice koji se nigde ne uklapa".Nerealni elementi, tako prepoznatljivi za Murakamija, ipak ne vode ovaj roman u žanr SF-a. Autor je ovde angažovaniji nego ikad, s namerom da mnoge važne teme modernog sveta dovede u fokus - političke zločine, tumačenje istorije, nasilje, religiozni fanatizam, slobodu, ali i nastanak književnog dela, granicu između laži i istine, realnosti i fikcije... U 1Q84 svet je pun zlostavljanja, napuštanja, nasilja, gotovo svi likovi su otuđeni, usamljeni, izolovani, ostavljeni, nesposobni za istinsko vezivanje, željni ljubavi, a neretki opisi seksa, od mehaničkog do divljeg, tek ponekad imaju blagu naznaku površne emocije.Pišući u trećem licu (za razliku od svih prethodnih romana), pisac nas vešto vodi kroz vrlo kompleksnu strukturu i brojne slojeve, zahvaljujući umeću zavođenja nepoznatim i postepenim otkrivanjem, koje čitaoca mami da ne ispušta ovaj roman.Novi murakamijevski humor, kao i pominjanje najznačajnijih muzičkih, filmskih i književnih imena, unose vedre boje u ovaj naizgled mračan roman.

Kanjiga je u odličnom stanju, bez oštećenja. Broj strana - 120 Izdavač - Kulturni centar islamske republike Irana. Knjige ne šaljem u inostranstvo. Zbog određenih zabrana, a tiču se slanja knjiga na srpskom jeziku, ne šaljem knjige na teritoriju Kosova i Metohije. Za sva pitanja, tu sam.

Otkako je sišla sa drveća i iz pećina, rasa koja je postala čovek bila je sumnjičava prema inovatorima, rugala se novim otkrićima, progonila velike mislioce – ali je na kraju, udarajući, vrištala i boreći se, morala da prihvati posledice novog razmišljanja. Dvaput su takvi efekti doveli čovečanstvo na ivicu istrebljenja, dva puta su se ljudi popeli nazad. Sada, daleko u budućnosti, Treći ljudi su sačuvali drevnu, zastarelu kulturu sa fanatičnom i krvavom odlučnošću... CORORNET BOOKS 1975. 223 str. dobro očuvana exlibris

O knjizi Pustinjak, bivši lovac i plaćenik, Klajd Bar je čovek s kojim se ne treba šaliti. Šesnaest godina. Toliko je Klajd Bar proveo daleko od gustih šuma, kanjona Kolorada i krševitih vrhova Stenovitih planina, bežeći od utvara iz prošlosti. Prešao je tri kontinenta, bio je usamljeni lovac, plaćenik i na kraju zatočenik, bez krivice lišen slobode. Sada se vratio, ali čim je zakoračio u svoj nekadašnji život, prošlost je došla po njega... Kada u pustinjski sumrak Kolorada dobije poziv od Džen, svoje sestre, koja ga očajnički moli da joj pomogne, Klajd kreće u grozničavu potragu. Prek i ne naročito druželjubiv, usput je navukao na sebe gnev nekih vrlo nezgodnih momaka. Kada je, povrh svega, jednom od njih nehotice preoteo devojku, potpisao je sebi smrtnu presudu bez prava na pomilovanje. Na prilično obeshrabrujuć početak nadovezuje se i neizvesnost: Klajd ne zna ko je oteo Džen, ne zna gde se ona nalazi ni koliko mu je vremena ostalo. Ali zna da ga samo smrt može zaustaviti, jer Klajd ne voli siledžije i kad ga put nanese na nekog od njih, pretvara se u smrtonosno oružje... „Amerika iz romana Čovek koji je dao reč nije se promenila još od vremena O. K. korala, a Klajd Bar je oličenje muškarčine, savremena verzija kauboja sa Divljeg zapada, šerifa i usamljenog jahača iz filmova, kakvima ste se uvek divili.” Nelson de Mil „Čovek koji je dao reč možda je najbolji debitantski triler ove godine, a Klajd Bar je oličenje heroja samotnjaka koji može sam da se izbori protiv zla. Ščepaće vas poput kurjaka, zariće očnjake u vas i neće vas pustiti... Uveren sam da će svi koji pročitaju prvi roman Erika Storija nestrpljivo iščekivati nastavak.” Vilijam Kent Kruger, autor bestselera Njujork tajmsa „U ovom savremenom revolveraškom klasiku svi su loši momci, a Klajd Bar je najgori među njima.” Skot Sigler, autor bestselera Njujork tajmsa „Ovo je roman u kome se, jedna za drugom, nižu akcione scene pucnjave sa mnogo krvi. Čovek koji je dao reč je mesto na kome su se susreli Kventin Tarantino i Divlji Bil Hikok.” Milan Aranđelović, Bookvar magazin

O knjizi: „Prelepo i potresno, veliki doprinos književnosti XXI veka.“ Toni Morison, dobitnica Nobelove nagrade za književnost Korali je kćer tajanstvenog Profesora Sardija, zlokobnog impresarija Muzeja nesvakidašnjih bića. Svake večeri ona nastupa u velikom akvarijumu kao devojka-sirena, jedna od „živih čudesa“ poput čoveka-vuka i stogodišnje kornjače. Jedne noći Korali nailazi na intrigantnog mladića koji fotografiše drveće na divljim obalama reke Hadson. Edi Koen je ruski imigrant koji se odmetnuo od svog oca i porekla kako bi se posvetio novom čudu tehnologije – fotografiji. Kada Edi fotografiše šokantne i tragične posledice velikog požara koji je zahvatio Njujork, uplešće se u misteriozni nestanak jedne devojke i raspaliti vatru u Koralinom srcu. Njihov susret u gradu laži, žudnje i preobražaja navešće ih na put koji će im otkriti magiju, strah i uzbuđenje ljubavi . Opčinjavajući i uzbudljiv Muzej nesvakidašnjih bića Alis Hofman je priča o naelektrisanoj i strastvenoj ljubavi dvoje potpuno različitih ljudi koji žive u Njujorku tokom turbulentnih prvih decenija dvadesetog veka. „Danas za mnoge romane kažemo da su ’sjajni’, ali ovaj to uistinu jeste: delom ljubavna, delom detektivska, delom istorijska priča, ali sva satkana od lepote.“ Džodi Piko, književnica „Raskošna, živopisna i upečatljiva priča... Jedinstveno čitalačko iskustvo.“ The Seattle Times

Naslov: Oklop od papira - Autorbiografski saldakonti 1966 - 2013 Autor: Igor Mandić Izdavač: VBZ latinica, mek povez, 21 cm, 490 str. u odličnom stanju INTELEKTUALNU AUTOBIOGRAFIJU – ovdje sažetu u razdoblju od 1966. do 2013. g. – želio sam predočiti kao vrtoglavu tobogansku vožnju preko staza i bogaza tih proteklih desetljeća, kao usamljeničku plovidbu između Scile i Haridbe, vođen devizom da postupam s MINIMUMOM KOMPROMISA, ali zato s MAKSIMUMOM KONTROVERZIJA. Ovaj treći svezak autobiografije razlikuje se od prva dva (Sebi pod kožu, 2006., i U zadnji čas, 2009.), u kojima sam razotkrivao mnogošto iz svojeg privatnog, intimnog iliti osobnoga života – djetinjstva, školovanja, studiranja, ljubavi, braka i roditeljstva – utoliko što je OKLOP OD PAPIRA napravljen od samih tekstova »koji su me obilježili i razgraničili«. Desetljećima se ta masa tekstova (kritika, feljtona, polemika, intervjua...) gomilala i slagala, stvarajući oko mojega intimnoga bića zaštitnu barijeru, oklop tvrđi od čelika, ispod kojega ostajem netaknut, poput – ribe u soli! Ovdje preobjavljujem neke tekstove koji su me tako obilježili da sam bio etiketiran (po sistemu pljuni pa prilijepi), neke koji su ostali dosele slabije poznati široj javnosti, a u kojima se razgraničavam (po sistemu MOJ RAZLAZ SA SVIMA) te brojne intervjue u kojima sam se slobodnije iskazivao nego kad literariziram činjenice (po sistemu zini, izvali pa što bude). Dugotrajno je bilo meandriranje kroz kontradiktornosti idejno-političkih prilika, tijekom burnih i (ne)slavnih desetljeća, ali mislim da sam, »na liniji vlastite savjesti«, ovu veliku »amplitudu«, kao raspon između mladenačke euforije (1966.) i skepse (pre)zrelih godina (2013.), doveo do KATARZE zahvaljujući kojoj mogu reći kako je ovaj treći svezak autobiografije, zapravo, »MOJ OPROŠTAJ SA SVIMA«.

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić