Lep crni kozni mantil. Pise velicina 40, mislim da odgovara osobama koje nose S i M. Jednostavan a vecno moderan, moze se nositi i sa krznom (ili raznim esarpama i salevima). Kupljen je u prodavnici specijalizovanoj za koznu odecu, u Novom Sadu. Potpuno ocuvan. Ne propustite!!! Cene ovakvog mantila se sada u prodavnicama krecu oko 22-25 000din... Moze se poruciti i ulozak po meri pa se nositi i zimi. Sirina ramena: 41cm preko grudi ispod pazuha: 46cm struk kada je zakopcan 43cmx2 rukavi: 58cm duzina mantila: 88cm obim rukava 17cm x 2

Kozna jakna,nova.Boja je neodredjena,ne znam koliko se na slikama vidi,plavo,sivo,zelenkasto...Moze uz sve da se kombinuje i prelepo stoji.Pise velicina 6XL,ali ja nosim 44 i malo mi je komotnija,znaci da bi moglo i za osobe koje nose 46.

Nova, unikatna ženska jakna, sa ručno rađenim detaljima. Pogodna je za prelazni period; može se nositi preko majice, košulje, tunike, rolke, uskog džemperića... Veličina i dimenzije: M/L (najbolje pristaje damama koje nose veličinu 42; dužina jakne ≈ 58 cm) Sašivena je kombinovanjem punijeg, debljeg pliša (sivi delovi jakne), mekanijeg pliša (teget delovi jakne) i laganog štofića (karirani delovi jakne). Postava – jednobojni saten. Kroj jako naglašava struk, a spušteni rukavi omogućavaju da se jakna lako oblikuje prema različitoj širini ramena i obima grudi. Veseli i intenzivni kolorit ostavlja brojne mogućnosti kombinovanja. Način održavanja: preporuka je hemijsko čišćenje. Peglati samo postavu, na veoma niskoj temperaturi, preko vlažne krpe. Uslovi prodaje: obavezno me kontaktirajte, kako bih vam predočila uslove prodaje. Na teritoriji Srbije, besplatna dostava kurirskom službom. Izvolite pogledati sve moje oglase; verujem da ćete naći nešto zanimljivo.

Leidensweg der Deutschen im kommunistischen Jugoslawien (Trnoviti put Nemaca u komunističkoj Jugoslaviji), Band II, Erlebnisberichte, 3 izdanje, München/Sindelfingen, 1997, format 17 x 24 cm, strana 1040, kožni povez, tvrde korice, ilustrovano kartama i tabelama. Koncepcija i glavna redakcija Josef Beer. ISBN 3-926276-17-7; Od strane 59-78 odvojeni su-isečeni listovi od poveza; malo korišćeno. Unutrašnji listovi čisti, bez mrlja i bez podvlačenja redova; Leidensweg der Deutschen im kommunistischen Jugoslawien, Band III, Erschießungen, Vernichtungslager, Kinderschicksale in der Zeit von 1944 bis 1948, München/Sindelfingen, 1995, format 17 x 24 cm, strana 992; kožni povez, autor Georg Wildmann ; ISBN 3-926276-21-5; strana 701-702 isečena od poveza; knjiga je malo korišćena, čistih listova, bez mrlja i bez podvlačenja redova; Leidensweg der Deutschen im kommunistischen Jugoslawien, Band IV, Menschenverluste, Namen und Zahlen, München, Sindelfingen, 1994, format 17 x 24 cm, strana 1052; ISBN 3-926276-22-3; Priređivač Karl Weber; knjiga je malo korišćena, čistih listova, bez mrlja i bez podvlačenja redova. Sve tri knjige je izdavač Donauschwäbische Kulturstiftung (Dunavskošvapska kulturna zadužbina) iz Minhena, a težina svake knjige 2,5 kg. Ne korespondiram SMS porukama. Cena je za sve tri knjige sa poštarinom.

JAKNA MANGO KVALITETNA, ZIMSKA ISPOD KOLENA.Dimenzije jakne su. ramena 42 cm, pol. pazuha 55cm, dužina od ramena do dole `07cm, duz rukava 64cm.

Zenski kaput br.42,marke Nicolas,malo korišćen,u odličnom stanju Dužina kaputa 131cm ,dužina rukava62cm ,širina ramena42cm Sirovinski sastav 80% vuna,poliamid 20%

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U kutiji! Arhipelag Gulag 1918–1956, 1-3 Roman Arhipelag GULAG umetničko je i istorijsko delo o represiji u Sovjetskom Savezu u periodu od 1918. do 1956. godine, izatkano na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Solženjicin je ovo delo tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968); prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam Solženjicin odredio je taj svoj epohalni rad kao književno istraživanje. Na dokumentovan i publicistički način izneo je nebrojene činjenice staljinističke represije. Potkrepljene brutalnim dokazima, one svakom čitaocu omogućuju da se i sam oseti kao sužanj Gulaga; sužanj koji bez krivice biva uhapšen, koji je iz noći u noć potom mrcvaren ispitivanjima i podvrgavan sofisticiranim mučenjima sve dok ne potpiše priznanje za neučinjene zločine. Atmosfera totalnog terora s jedne strane i sveproždirućeg straha s druge, kao da prži svest i rađa unutrašnji protest protiv nehumanog sistema što obogaljuje dušu velikog naroda s obe strane bodljikave žice. Roman Arhipelag GULAG sudbonosno je uticao na život autora. Zbog njega, Solženjicina su proterali kao izdajnika, zbog njega su ga, potom, kao da se ništa nije desilo, pozvali da se vrati. Bez obzira na to kako se na ovo delo gledalo tada, ili kako se ono čita u sadašnjem trenutku, svoju građansku dužnost pisac je ispunio. I pred živima i pred mrtvima. Roman Arhipelag GULAG mora se pročitati ako ni zbog čega drugog, onda radi toga da ljudski rod nikad više olako ne dozvoli nešto slično, da svakog trenutka bude svestan koliko čoveku vredi sloboda. „Svi književni pravci imaju svoje periferije i svoje centre, odnosno vrhove. Autora knjige Arhipelag GULAG ja bih nazvao genijem `socijalističeskog realizma`. Ako sovjetska vlast nije imala svoga Homera, u liku Solženjicina ona ga je dobila. Ova knjiga bezuslovno jeste pisana u prvom redu za ruskog čitaoca, ali uzeti to kao razlog da se ona ne čita bilo bi isto što i odustati od čitanja Ilijade zbog nepoznavanja grčke mitologije i jer se imena njenih junaka teško izgovaraju. Zajednički imenilac za ova dva dela jeste tema razaranja: u prvom slučaju – grada, u drugom – nacije. Moguće je da će za dve hiljade godina čitanje GULAG-a biti jednako prijatno kao i čitanje Ilijade danas. Ali ako GULAG ne pročitamo danas, sasvim je moguće da će se mnogo pre negoli za dve hiljade godina desiti to da neće imati ko da čita ni jednu ni drugu.“ – Josif Brodski Aleksandar Solženjicin (ruski: Александр Исаевич Солженицын, Kislovodsk, 11. decembar 1918-Moskva, 3. avgust 2008.) je bio ruski pisac, dramaturg i istoričar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine). Studirao na Fizičko-matematičkom fakultetu u Rostovu na Donu, vanredno i u Institutu za istoriju, filozofiju i književnost u Moskvi. Nakon napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez dobrovoljno se prijavio u vojsku, gde je napredovao od običnoga vojnika do zapovednika artiljerijske brigade. Godine 1945. je, zbog pisama u kojima je indirektno kritikovao Staljina, uhapšen kao oficir sovjetske vojske u Istočnoj Prusiji, te osuđen i zatočen u sibirskom logoru, od 1953. u progonstvu u srednjoj Aziji. Nakon rehabilitacije 1956. učitelj u Rjazanu. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970., čija je literatura obeležena iskustvom iz sibirskih logora u kojima je proveo devet godina. Na robiju je odveden 1945. pravo s fronta, na kojem se u Otadžbinskom ratu istakao kao vrhunski oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica. Proganjan je i kasnije, čak mu je oduzeto i državljanstvo, pa je emigrirao 1974., vrativši se u otadžbinu posle dve decenije. U decembru 1998. odbio je najvišu državnu nagradu, Orden svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao predsednik Boris Jeljcin, rekavši: `Ne mogu da primim nagradu od vrhovne vlasti, koja je dovela Rusiju do sadašnjeg pogubnog stanja`. Pripovetkom `Jedan dan Ivana Denisoviča` u književnost je uveo temu Staljinovih logora, ostavši joj veran u najvećem delu opusa. Na osnovu emigrantskog iskustva u zapadnoj Evropi i u SAD, ispoljio je javni prezir prema vulgarnom materijalizmu Zapada. Ostala dela: pripovetka `Matrjonini dani`, romani `U krugu prvom`, `Onkološka klinika`, `Avgust Četrnaeste`, `Crveni točak`, `Rusija u provaliji`, kritička autobiografija `Borio se šut s rogatim`, drame `Gozba pobednika`, `Zarobljenici`, `Republika Rada`, `Svetlost koja je u tebi`, publicistička dela `Lenjin u Cirihu`, `Dva vek zajedno I-II`, scenariji `Tenkovi znaju istinu`, `Parazit`. Delo Solženjicin je najistaknutije ime književnog otpora sovjetskom totalitarizmu. Poznatim ga je učinila pripovetka `Jedan dan Ivana Denisoviča`, 1962, koja se temelji na opisu `običnog` dana `običnog` Rusa u logorskom zatočeništvu. Tema je do tada bila tabuizirana, ali je priča pokazala i stilsko umeće pisca koji se oslonio na tradiciju ruske klasične proze (Lav Tolstoj, Fjodor Dostojevski). Umeće fabuliranja očitovalo se zatim u `Događaju na stanici Krečetovka ` (1963.), a orijentacija na `seosku prozu` u stilu i ideologiji u noveli `Matrjonini dani` (1963), crtici o napaćenoj seoskoj ženi koja i u pozamašnoj bedi zna očuvati visoke moralne kvalitete. Vrhunac prvoga razdoblja su romani `Odeljenje za rak` (1968), i `Prvi krug` (1968), koji su kružili u prepisima, a objavljeni su prvi put u inostranstvu. `Odeljenje za rak` je poluautobiografski (bivši zatvorenik, iskustvo u odeljenju za tumore u taškentskoj bolnici) roman koji uz središnji lik Kostogutova daje niz portreta sovjetskih birokrata, lekara i medicinskog osoblja i raznih pacijenata. Istovremeno dirljiv ljubavni roman (ili – roman o nerealizovanoj ljubavi), satira na poststaljinističku epohu i studija o ljudskom ponašanju u ekstremnoj situaciji smrtonosne bolesti, taj veliki roman je u najboljim tradicijama ruske klasike koja ljudskošću i životnošću prevazilazi savremena joj ostvarenja zapadnoevropske i američke pripovedne umetnosti. `Prvi krug` (asocijacija na prvi, `privilegovani` krug Danteovoga pakla) rekreira piščevo iskustvo prvih godina zatvora, kada je radio u Šaraški, naučno-tehničkoj ustanovi za logoraše naučnike. Glavni lik, Gljeb Neržin, opet je utelotvorenje samog autora, a prikazane su i neke druge osobe koje su igrale važnu ulogu u Solženjicinovom životu (njegova prva žena, prijatelj Lev Kopeljev, rusko-židovski komunistički `vernik`, po struci germanista, dan u liku Leva Rubina). Mnogobrojne niti ovoga dela imaju tematsku srodnost s prethodnim delom: satira je prisutna na svim nivoima, a posebno u sarkastičnom portretu Staljina, moralna kušnja u mešavini pretnji i zavodljivih ponuda zatvorskih vlasti. Realistički je prikazan život izvan logora za naučnike i u njemu. No, kao i prethodni roman, i ovo Solženjicinovo delo uspeva da ponovi čudo ruske klasične proze koju je Tomas Man ne bez razloga prozvao `svetom`: veru u pobedu hrabrosti i veličinu ljudskosti, koja je ukorenjena u hrišćanskom poimanju bitno spiritualnog dostojanstva ljudskog bića. Nakon romanesknih ostvarenja, usledila je dokumentarna, ali i duboko lična optužba sovjetskog sistema koncentracionih logora, `Arhipelag Gulag`, (1973-75.), veliko trotomno delo temeljeno na preplitanju ličnih iskustava i mnoštva pisama, beleški i ostalih dokumenata koje je pisac dobijao od bivših sapatnika, a koja su skupljena i obrađena u okolnostima krajnje konspirativnosti. Ta je uništavajuća optužba sovjetskoga sistema za propast i smrt miliona ljudi slomila i poslednje komunističke apologete na Zapadu. Brežnjevljev SSSR nije mogao podneti ni ideju da se o tabuizovanoj temi piše, pa je Solženjicin uhapšen i proteran iz SSSR-a. Najpre je živeo u Švajcarskoj, zatim u SAD-u (Vermont), da bi se u 1990-im vratio u Rusiju, gde je dočekan i kao ideolog ruske nacije. U egzilu je nastao niz romana koji slede u ruskoj književnoj svesti opstali uzor, Tolstojev `Rat i mir`, i revidiraju istorijski model kakav su nametnuli boljševici, s gledišta ruske nacije, i to od `Avgusta četrnaeste`, 1971., prošireno 1983, preko `Oktobra šesnaeste`, 1984 i `Marta sedamnaeste `, 1986 do `Aprila sedamnaeste`, 1991. Zajednički im je naslov: `Crveni točak `. I dok u koncepciji `istorijske epopeje` Solženjicin sledi Tolstoja, dotle njenu strukturu nastoji modernizovati: sam svoja dela naziva `polifoničnim` (Bahtinov pojam za romane Dostojevskog), čemu odgovara različitost fragmenata od kojih se u čvor (uzel) celine vezuju fabule o ljudskim sudbinama (pretežno ruskih oficira; ratni protivnici, Nemci, ostaju uglavnom izvan teksta), dokumentarni umeci, lirske digresije. Jezik je arhaičan i korespondira s namerama očiglednim u njegovom `Ruskom rečniku jezičnog proširivanja` (1995) – u smeru staroruskog leksika. Solženjicin je na taj način istovremeno modernizovao prozu (mešavina dokumentarnosti, prikaza istorijskih osoba, isečaka iz štampe slična je postupcima u delu Johna Dos Passosa, dok je upotreba vremenskih skokova i preplitanje stilova i žanrova podseća na Foknera), a jezičnom arhaizacijom je ostvario posebnu patinu koja ne ide za modelom jezičnih igara karakterističnih za sterilnost postmodernizma, nego joj je svrha regeneracija ruskog nacionalnoga bića u ogledalu piščevog dela. Važnija su mu publicistička dela: `Kako da preuredimo Rusiju` (1991.), `Rusko pitanje krajem XX veka`, (1994.), `Dva veka zajedno`, (2003). Kako u inostranstvu, tako po povratku u Rusiju nakon sloma komunističkoga sistema, Solženjicin je često donekle površno etiketiran kao ruski pravoslavni nacionalista, antisemita, antikatolički bigot, mrzitelj Zapada, apologet carizma i slavjanofilski ksenofob. Iako su te optužbe besmislene, sam autor snosi delimičnu `krivicu` nekim svojim nezgrapnim izjavama i površnim generalizacijama. No, snaga je Solženjicinove kritike u njegovim jasnim opažanjima duhovne praznine i kukavičluka koji leže u srcu ispraznog sekularnog hedonizma koji dominira zapadnjačkim društvima. Po sveukupnom delu Solženjicin je jedan od najznačajnijih prozaista 20. veka, pisac koji je istovremeno nastavio tradicije klasične ruske pripovedne proze, najpre Tolstoja, no inoviravši je nizom postupaka karakterističnih za evropski modernizam. Ironija koja prati njegovo delo je i posledica različitog životnoga iskustva i pogleda na svet u odnosu na većinu savremenika koji su živeli ili žive u normalnijim i lagodnijim životnim uslovima: u doba kada je stvarao svoj najopsežniji i najambiciozniji prozni ciklus, `Crveni točak`, svetskom književnošću je dominirao (i još dominira) ponešto trivijalniji pristup umetničkom delu, uozbiljen u postmodernističkim fikcijama Umberta Eka, Tomasa PInčona ili Salmana Ruždija. Pisac kao prorok je anahronizam, i većina nesporazuma između Solženjicina i njegovih kritičara proističe iz sukoba nepomirljivih pogleda na svet o čovekovom životu i sudbini.

Vinston Čerčil Drugi svetski rat 1-6 komplet Prosveta, Beograd, 1964. Tvrd povez, omoti malo oštećeni kao na slici, karte u boji, pečat starog vlasnika na predlistu knjiga, Knjige su u vrlo dobrom stanju Tom I - Bura se sprema Tom II - Njihov najlepši trenutak Tom III - Velika alijansa Tom IV - Prekretnica sudbine Tom V - Krug se zatvara Tom VI - Trijumf i tragedija Cercil Drugi svetski rat I-VI Drugi svetski rat 1-6 Cercil 1-6

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotaci malkice iskrzani po ivicama, nista strasno sve ostalo u dobrom i urednom stanju! ZAKONIK CARA STEFANA DUŠANA I-II - I struški i atonski rukopis - II studenički, hilandarski, hodoški i bistrički rukopis Urednik akademik mehmed begović Srpska akademija nauka i umetnosti 1975/1981 BEOGRAD Tvrd povez Veliki format 28,5cm Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić (oko 1308. — 20. decembar 1355), poznat i kao Stefan Dušan ili Dušan Silni, bio je poslednji srpski kralj iz dinastije Nemanjića, vladajući od 1331. do 1346. godine, a zatim je postao i prvi car srpske države[a][2][3][4], kada ga je na Vaskrs 16. aprila 1346. godine krunisao prvi srpski patrijarh Joanikije II. Dušan je vladao nad novonastalim Srpskim carstvom 9 godina — od svog krunisanja 1346. do svoje smrti 20. decembra 1355. godine. Car Dušan je opisan kao energičan vladar, jakog karaktera i temperamenta, zato je često nazivan i pod imenom „Dušan Silni”. Rođen je oko 1308. godine od oca Stefana Dečanskog i majke Teodore Smilec. Dušanov deda po ocu je srpski kralj Stefana Milutina, a po majci bugarski car Smilec. Kao dečak je zajedno sa svojim oslepljenim ocem, majkom i starijim bratom Dušicom izgnan u Carigrad, najverovatnije 1314. godine. To je bila kazna za mladog kralja Stefana Dečanskog, koji se pobunio protiv oca i pokušao da mu otme vlast, ali ga je kralj Milutin pobedio, oslepeo i poslao ga zajedno sa njegovom porodicom u vizantijsku prestonicu Carigrad. Početkom 1317. ili 1318. godine Stefanu Dečanskom je bilo dozvoljeno da se vrati u kraljevinu Srbiju. Mladi Dušan je ostao na dvoru svog dede Milutina, najverovatnije kao talac. 1321. godine, kralj Milutin umire, a posle godinu dana borbe za vlast — na srpski presto dolazi kralj Stefan, Dušanov otac, kome se iznenada povratio vid. Tom prilikom je Dušan proglašen za naslednika prestola i dodeljena mu je na upravu Zeta. Poznato da je Dušan učestvovao u bici kod Velbužda 1330. godine, gde je srpska vojska porazila bugarsku i ubila njihovog cara. U bici se Dušan pokazao kao izuzetan ratnik i komandant, i verovatno je još tu zadobio simpatije vojske i vlastele. Početkom 1331. godine, odnosi Dušana i njegovog oca kralja Stefana Dečanskog su se prilično zahladneli. Kralj Stefan je verovatno na nagovor svoje druge supruge, kraljice Marije Paleolog, razmišljao da umesto Dušana za naslednika proglasi svog drugog sina Simeona Sinišu. Uz podršku vlastele koja je želela veće osvajačke pohode, Dušan se pobunio protiv oca — svrgnuo ga sa vlasti, i potom utamničio. Stefan Dečanski je umro u tamnici, ali razlog smrti nikada nije bio u potpunosti otkriven. Postoji nekoliko teorija o tome: neki izvori tvrde da je Stefan umro prirodnom smrću, dok drugi nagoveštavaju na to da je Dušan naredio da se Stefan ubije — što bi mogao da bude jedan od razloga zašto Dušan nije proglašen za svetitelja. U toku svoje vladavine, Dušan će osvojiti mnoga područja i gradove. Učestvovao je tokom prvog vizantijskog građanskog rata na strani Jovana Kantakuzina, takođe je i tada proširio svoje teritorije. Ubrzo nakon tog rata se krunisao za cara, ali njegovu titulu nisu priznavale mnoge države. Dešava se drugi građanski rat u Vizantiji tokom kojeg je Stefan Dušan aktivno učestvovao i bio u savezu sa Jovanom V Paleologom, tokom tog rata je zauzeo Epir i Tesaliju. Napao je Bosnu i čak je stigao do glavnog grada Bobovca, ali zbog iznenadnog napada Vizantije, morao je da napusti Bosnu. Tokom vladavine je nekoliko puta ulazio u sukobe sa Ugarima, od kojih je zauzeo Mačvu. Za vreme njegovog života Srpska država postaje najjača vojna sila na Balkanu, čak je i predvideo opasnost od Turaka. Dušan se oženio bugarskom princezom Jelenom, sa kojom je dobio jedinog sina Uroša, a neki izvori smatraju da su imali i ćerku. Posle smrti cara Dušana 1355. godine, carski tron nasleđuje njegov sin Uroš, zvanično car Stefan Uroš V. Zanimljivo je da je imao svoj poseban odred plaćenika, od kojih je najpoznatiji Palman Braht.[5] Godine 1349. je doneo veoma važan dokument, koji se zove „Dušanov zakonik”, a pisan je na srpskoslovenskom jeziku. Dušanova carska kruna se danas nalazi u Cetinjskom manastiru, u Crnoj Gori. Car Dušan je takođe poznat po tome što je sagradio Manastir Svetih arhangela kod Prizrena, gde je i bio sahranjen sve do 1927. godine, kada je njegovo telo preneto u Crkvi Svetog Marka u Beogradu. Završio je takođe i zadužbinu svog oca Manastir Visoki Dečani. Dušan je smatran za heroja među današnjim Srbima, i ima veliko poštovanje u narodu. Jedno od obeležja Dušanove vladavine bila je i obimna zakonodavna delatnost. Izdat je veliki broj povelja. Još za vreme Dušanovog kraljevanja na srpski jezik je preveden Sintagmat Matije Vlastara koji predstavlja pravnu enciklopediju nastalu 1335. godine. Po ondašnjim shvatanjima Dušan je sa dobijanjem carske titule dobio pravo da postavlja zakone opšteg, univerzalnog karaktera.[119] Smisao svog zakonodavnog rada Dušan je pokušao da objasni u uvodnoj povelji prvog dela Zakonika gde se vidi da krajnji ciljevi nisu ovozemaljski. Smisao Zakonika je da pomogne dosezanje savršenog života i da doprinese spasenju.[120] Prvi deo Zakonika proglašen je 21. maja 1349. godine u Skoplju i sastoji se od 155 članova. Drugi deo donet je 1354. godine i sastoji se od 66 članova. Sastavljači nisu poznati, a verovatno su poticali iz kruga dvorana čija je služba bila povezana sa sudstvom. Original Zakonika nije sačuvan i poznat je samo na osnovu rukopisne tradicije. Sadržaj Zakonika je raznovrstan i nastoji da obuhvati gotovo sve oblasti života, ali je pojedinim oblastima posvećena različita pažnja — Srbija je iza sebe imala dugu pravnu tradiciju, pa su neke oblasti bile relativno dobro zakonski regulisane. U Zakoniku nisu doslovno ponavljane, a ni ukidane stare zakonske odredbe. Ti zakoni predstavljali su najveći autoritet i na njih se Dušan poziva u svojim propisima. Prvih 38 odredaba odnosi se na crkvu i tu se regulišu uglavnom aktuelni problemi odnosno ono što se ticalo položaja i delovanja crkve i njenih služitelja u konkretnim uslovima Dušanove države.[121] Grupa od narednih 25 članova se odnosi na vlastelu. Ovde Dušan i njegovi zakonodavci nisu raspolagali opštim zakonskim tekstovima na koje bi se mogli ugledati. Postojao je samo niz pojedinačnih pravnih akata nastao u dugom vremenskom periodu, a odnosi između vladara i vlastele uglavnom su regulisani propisima običajnog prava. U ostalim delovima Zakonika primetno je manje grupisanje članova, ali ne i izlaganje po nekom određenom sistemu koji je primetan u prvom delu Zakonika. U sistemu kazni vlastela je bila povlašćena u odnosu na druge slojeve društva. Nedostatak odredaba koje se odnose na građansko-pravnu problematiku objašnjava se time što je ova oblast bila obrađena u Zakonu gradskom (delu Nomokanona), Zemljoradničkom zakonu i Zakonu cara Justinijana. Dušanov Zakonik pre svega bavio problemima iz krivičnog prava.[122] Na oblikovanje Zakonika ogroman uticaj je imalo vizantijsko pravo. To se najbolje ogleda u načelu zakonitosti koje je preneto iz vizantijskog prava. Ovo načelo propisuje se u više članova. Pitanje je kolikog je uticaja ovo načelo imalo u praksi. Zakonik je nastavio svoj život dugo nakon Dušanove smrti. Sigurno se primenjivao za vreme Dušanovog naslednika, cara Uroša. Nije poznato da li je imao primenu tokom poslednjih decenija srpske srednjovekovne države. Sa konačnim padom srpske srednjovekovne države pod tursku vlast suzilo se područje na kome su se mogle primeniti odredbe Zakonika. Prostora za njegovu primenu bilo je u malim autonomnim oblastima pod mletačkom vlašću kao što su Grbalj i Paštrovići. O praktičnom značaju svedoči postojanje tri rukopisa iz ovog područja, ali i jezičko i terminološko prilagođavanje aktuelnim prilikama.[124] Dušanov zakonik (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana) je, uz Zakonopravilo[125][126][127] svetog Save, najvažniji zakon (ustav) srednjovekovne Srbije. Dušanov zakonik je urađen na temeljima Zakonopravila. U nekim članovima car Dušan direktno upućuje na Zakonopravilo (članovi 6, 8, 11, 101, 109 i 196). Jedna trećina Zakonika je urađena po ugledu na odgovarajuće propise vizantijskog prava.[128] Velika je sličnost članova 171 i 172 Zakonika (koji propisuju nezavisnost sudstva) sa delovima iz vizantijskog zbornika Vasilike (knjiga VII, 1, 16-17), koje su bile vizantijska prerada Justinijanovog zbornika Dušanov zakonik[1] (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana) je, uz Zakonopravilo[2][3][4] Svetog Save, najvažniji zakon srednjovekovne Srbije. Donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje Gospodnje, 21. maja 1349. godine u Skoplju, i dopunjen je na saboru održanom 31. avgusta 1354. godine u Seru. Zakon je usvojen sa ciljem da se srpska država uredi propisima koji bi važili za celo carstvo i podjednako za sve podanike. Dušanov Zakonik je urađen na temeljima Zakonopravila. U nekim članovima Stefan Dušan direktno upućuje na Zakonopravilo (članovi 6, 8, 11, 101, 109 i 196). Jedna trećina Zakonika je urađena po ugledu na odgovarajuće propise vizantijskog prava[5]. Velika je sličnost članova 171 i 172 Zakonika (koji propisuju nezavisnost sudstva) sa delovima iz vizantijskog zbornika Vasilike (knjiga VII, 1, 16-17), koje su bile vizantijska prerada Justinijanovog zbornika[6][7]. Prvih 38 članova posvećeno je crkvi, njenim služiteljima i posedima, slede odredbe koje se odnose na povlastice vlastele i slobodnih ljudi i njihove dužnosti, a potom odredbe koje govore o obavezama zavisnog stanovništva, sebara (kmetovi i zemljoradnici). U nastavku dolaze odredbe o sudstvu, o kaznama za različite vrste krivičnih i drugih prestupa. Dušanov zakonik je sadržao 201 član (prema izdanju Stojana Novakovića iz 1898. godine)[8], ali se, u zavisnosti od sačuvanog prepisa, sastoji od 135 do 201 člana. Odredbe zakonika regulišu raznovrsne oblasti prava, ali njihov cilj nije da bio da predvidi sve slučajeve, već samo nova pitanja. Zakonik sačinjava jedinstvenu pravnu celinu zajedno sa dva vizantijska pravna akta: Zakon cara Justinijana (Justinijanov zbornik) i skraćena Sintagma Matije Vlastara....

m4 Autor : Vladimir Ćorović, Milan St Protić Delo Vladimira Ćorovića, jednog od najcenjenijih srpskih istoričara, po prvi put je dopunjeno periodom srpske istorije ispisane posle Ćorovićeve smrti. Na njegov sintetički pregled događaja od doseljavanja Srba na Balkan pa sve do Drugog svetskog rata nadovezuje se prikaz dešavanja u burnim decenijama koje su usledile, iz pera jednog od najuvaženijih savremenih istoričara, Milana St. Protića. Protić smelo i savesno govori o turbulentnim godinama od 1918. do 1991, otvoreno i argumentovano analizirajući uspon i pad srpske ideje u kontekstu jugoslovenskog političkog vrtloga toga doba. Posebno mesto u tom prikazu zauzimaju velikani srpske nauke i umetnosti koji su obeležili sve sfere intelektualnog i društvenog života, stvarajući i oblikujuću srpsku kulturnu istoriju XX veka. Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Ćirilica Povez Tvrd, sa kutijom Ilustrovano Godina 2018 Format 28x22 Strana 540

Anton Scherer: FELIX MILLEKER (1858 – 1942), Persönlichkeit und Werk des Archäologen, Polyhistors und Schöpfers des Städtischen Museums zu Werschatz (Banat), Verlag des Südostdeutschen Kulturwerkes, München, 1983, na nemačkom jeziku, format 17 x 24 cm, strana 199, ims ISBN 3-88356-028-6. Na predlistovima potpis i pečat vlasnika. Prva, najbolja i najkompletnija biografija i bibliografija radova Feliksa Milekera, napisana od ruke Anton Šerera, jednog od najpoznatijih bibliografa nemačkih pisaca iz Podunavlja. Za razliku od rada Rastka Rašajskog (Bibliografija radova Feliksa Milekera, Vršac, 1995), Šešerova knjiga nudi daleko ozbiljniji naučni pristup, u kojem je popisana većina radova Feliksa Milekera, istina ne sva. Za to će trebati novi istraživači. Knjiga je raritet, gotovo kao nova i malo korišćena, čistih stranica i bez podvlačenja redova. Ne korespondiram SMS porukama. Ne prodajem knjige kupcima sa Kosova i ne šaljem u inostranstvo. Cena je sa poštarinom.

ŽRTVE U SREMU 1941-1945 Arhiv Vojvodine Жртве у Срему 1941–1945, I-II 30. маја 2022. Жртве у Срему 1941–1945 прва књига А-Љ Главни и одговорни уредник Др Небојша Кузмановић Уредник Др Милан Кољанин Рецензенти Др Милан Терзић Др Радмила Радић Дизајн и прелом Татјана Цавнић Рад на пројекту Жртве у Срему 1941–1945. отпочет је у Архиву Војводине крајем 2019. године, уз подршку Покрајинске владе АП Војводине. Основни циљ пројекта је да се постојећи пописи жртава усагласе и допуне, да бисмо добили коначан преглед страдалих са овог подручја током Другог светског рата. С обзиром на то да је један од циљева усташке државе био да се и у Срему уништи српска културна баштина, сегмент пројекта посвећен је и овој теми. О односу према страдањима поуздано сведоче култура сећања и споменици. Стога је један од циљева пројекта да се што потпуније региструју и представе спомен-обележја посвећена страдалим становницима Срема у Другом светском рату. --------------------- 5 САДРЖАЈ О ПРОЈЕКТУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 ХРОНОЛОГИЈА ДОГАЂАЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 СРЕМ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ (1941–1945) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 НАПОМЕНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 ИМЕНИК ЖРТАВА У СРЕМУ 1941–1945. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 А . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Б . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 В . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Г . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 Ђ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 Е . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 Ж . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227 З . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 И . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 Ј . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 К . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 Л . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 Љ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398 ------------------- Жртве у Срему 1941–1945 друга књига M-Ш Главни и одговорни уредник Др Небојша Кузмановић Уредник Др Милан Кољанин Рецензенти Др Милан Терзић Др Радмила Радић Дизајн и прелом Татјана Цавнић Имајући у виду значај пројекта, ширину истраживања и сложеност методолошког поступка, уверени смо да је реализација овог пројекта достојан допринос неговању културе сећања на жртве Другог светског рата у Срему, али и модел за будућа, интердисциплинарна истраживања. Ова публикација монографског карактера, осим стручне, има и изузетну документарну вредност, и представља штампани еквивалент електронске базе података формиране у Архиву Војводине. ----- Knjige su NOVE.....LUX povez,pakovanje...latotisk...30.cm....ILUSTROVANE...840.strana -------------------------------- R1

CIVILIZACIJA KLASIČNE EVROPE Pierre Chaunu 1977 jugoslavija beograd tvrd povez 22 cm 641 strana zaštitni omot na poledjini oštećen 2 cm drugih nedostataka nema

Godina izdanja : 2019. Broj strana : 553 Povez : trvd Jezik : engleski History, identity, vulnerability, protection.

Džon Luis Gedis: HLADNI RAT : MI DANAS ZNAMO Tvrd povez, 614strana, izdavač: KLIO - Beograd Džon L. Gedis je u svom delu Hladni rat ponudio sveobuhvatni i uporedni pregled istorije tog sukoba, od njegovih početaka do kulminacije. Delo sadrži obilje podataka iz do skora nedostupnih izvora i donosi nova saznanja o ulozi ideologije, demokratije, ekonomije, nuklearnog naoružanja u nastanku i funkcionisanju bipolarnog sveta suočenog sa mogućnošću izbijanja novog svetskog sukoba. Autor je ponudio odgovore na neke stare nedoumice kao što su: Da li je SSSR zaista želeo svetsku revoluciju? Zašto je Nemačka podeljena? Ko je otpočeo rat u Koreji?... Ovo delo predstavlja izazovno i novo, a istovremeno ozbiljno i dokumentovano tumačenje hladnog rata koje postavlja niz pitanja savremenoj istoriografiji.

Od pada Smedereva do seobe pod Carnojevicem 1459-1690 Orginalno izdanje iz 1914 Tvrde korice,rikna ostecena,ivice korica malo iskrzane,unutrasnjost dobro ocuvana,na prvoj strani potpis,na zadnjo strani beleska. 282 strane M-36

Veličina (evropska): 40 Veličina (USA): L Boja:Crna Dužina: Kratka Materijal: Prirodna fina,mekana 100%koža Proizvođač:KODŽIĆ Stanje predmeta: Malo nošen/perfektan Oštećenje predmeta:Nema,fali zadnje dugme Zakopčavanje:Dugmad Džepovi:Dva duboka džepa u donjem delu i dva u gornjem delu Model: Blago strukiran Postava :Viskoza karo/perfektna kao nova MERE Ramena :45cm Grudi poluobim(od pazuha do pazuha) 52cm Rukav od ramena: 63cm Dužina jakne od ramena :70cm Struk poluobim:50cm ***PRIRODNA 100%KOŽA*** ***KODŽIĆ*** ***POGLEDAJTE SVE MOJE OGLASE***

dobro stanje [LENINGRAD IS OUT OF THE SIEGE] Leningrad dvazhdy ordenonosnyy: Sbornik materialov [i.e. Leningrad Awarded Order Twice: Collection of Materials] Leningrad: Gospolitizdat, 1945. 128 pp.: ill., 9 ills. 27,5x18,5 cm. In original full cloth with gilt lettering on front cover, and gilt and colored lettering on spine. First and only wartime edition. One of 10,000 copies. The book was put into print on April 18, 1945, twenty days before the capitulation of Germany. This festive edition was published for the first anniversary of the liberation of Leningrad. The siege of Leningrad lasted a grueling 872 days, from September 8, 1941, to January 27, 1944, and resulted in the death of over one million civilians and Red Army defenders. The edition was designed by the graphic artist Patvakan Grigor’iants (1899-1986). After graduating from the Krasnodar Art Institute in 1925, Patvakan continued his studies in VKHUTEIN (1925-1929). Grigor’iants lived in Leningrad during the blockade. In the early months of the Great Patriotic War, he camouflaged the Siverskii military base under Leningrad. The base was captured by the Nazis in August 1941, a few weeks before the siege of Leningrad. Later, Grigor’iants joined the society ‘Fighting Pencil’ and became engaged in poster design. This collection praises the victory and collective heroic exploits of people under the siege. In January 1945, the Supreme Soviet of the USSR awarded the city of Leningrad with the order of Lenin, the highest civilian decoration bestowed by the Soviet Union. In 1919, Petrograd was awarded the Order of the Red Banner of the RSFSR ‘for the heroism and selflessness of the Petrograd proletariat in defense of Petrograd during the Civil War’. The edition contains an award certificate issued in cardboard and pasted on a separate leaf, a folding picture of the Soviet politicians who gave the Order of Lenin to the representatives of the city, as well as a folding drawing of the Smolny Institute, which served as Bolshevik headquarters and Lenin’s residence before the government moved to Moscow and the Kremlin.

Veoma lep,moderan ZARA mantil.Boja braon ali ne tamna, nego neka lepa senf boja sa zanimljivim pink detaljima sa unutrasnje strane. Tako da je baš efektan.posebno kada se podvrnu malo rukavi i kada se hoda. Dva džepa sa strane ,falta nazad, kaiš ,reveri,2reda zakopčavanja.veličina piše XS ali ZARINI brojevi su malo veći pa je to u stvari kao S veličina. Dimenzije su: Ramena42 cm od pazuha do pazuha 57 cm Dužina rukava 60 cm Dužina mantila 110 cm a kada se veže kaiš možete ga skratiti po želji. DIVAN JE ! Pogledajte i moju ponudu na alexiss kupinjdo!

Izvrsna uvek aktuelna Lacoste vintage jakna, original kao i sve moje stvari. Fotografisane oznake brenda. Materijal je neelastican, mesavina poliester/poliamid ( imate fotografiju etikete). Broj okvirno 36-38. Mere: ramena 40cm, grudi 50cm, duzina 67,5cm, rukav 63,5cm, ranfla 6,5cm. Jakna ima određene mane: flekica napred, nitna malo izgrebana, na leđima grupa flekica ( fotografisano sve, flekice zaokruzene, imate iz daljine i blizine fotografije). Cena je prilagođena.

Atraktivna jakna poznatog italijanskog brenda Cristina Gavioli bez tragova koriscenja. Jakna je srednje debljine. Velicina: italijanski br.42 (odgovara nasem 38) Sastav: 100% najlon i 100% polieter Dimenzije: -duzina(od sava kragne na ramenu) 85cm -duzina rukava(od sava kragne na ramenu) 67cm -duzina unutrasnjeg rukava 47cm -sirina grudi(pazuh) 50cm -sirina oboda 58cm -sirina struka 52cm -ramena nisu definisana

Nova elegantna kožna jakna, blejzer, melirane svetlo braon lakirane boje. Ima ubačene detalje od prevrnute kože, na rukavima,džepovima i na leđima, što je čini posebno interesantnom.. Postavljena je fatiranom štep postavom. Duzina jakne 66cm Duzina rukava 64cm Širina u ramenima 44cm Polu obim u grudima 50cm Polu obim u struku 46 cm Jakna je svetlo braon, nešto zagasitija nego na slici. Velicina pise XL, vi se vodite vašim merama, jer vise odgovara L veličini

Kratka roze bundica od zeca Jennifer Taylor, kao nova