Milan Šević PROSVETNA POLITIKA I POLITIČKA PROSVETA Beograd, 1928. Udžbenički format, 48 strana. Nema korice, požutela, ima pečate. s

Kvalitetan i pouzdan, a ujedno cenovno pristupačan kaiš za gitaru širine 5cm izrađen od polipropilena (boja ne bledi i ne rasteže se). Krajevi od veštačke kože sa zlatnom Ernie Ball logotipom. Kaiš je podesiv po dužini od 104cm do 183cm.

Cleans totally and quickly. Restores any finish to its original luster. Leaves a micro-thin, stain-resistant protective layer and won't build up. Perfect for daily use. 1 oz. pump spray. Karakteristike: Cleans totally and quickly, restoring finish to its original luster Leaves a micro-thin, stain-resistant protective layer that won't build up Perfect for daily use

Planet Waves PWEP100 zaštitni čepići za uši za jednokratnu upotrebu. Sačuvajte svoje uši. Najkorisnije medicinsko sredstvo za muzičare koje snižava nivo zvuka za 29 decibela. Cena je za par.

tvrdi povez jako lepo ocuvana

biblioteka zabave i znanja br 3 iz 1912 240 strane jako lepo ocuvana

Poljoprivredna biblioteka, 1942. Udžbenički format, 22 cm, 38 strana. Lepo očuvana, požutela. Orah, leska, orasi, lešnici, podmlađivanje drveta, umnožavanje... s

Biblioteka Narodnog fronta Srbije O PRERADI VOĆA I POVRĆA Beograd, 1949. Udžbenički format, 64 strane. Spolja kao na slikama, požutela, sa pečatima, sem toga očuvana. Vođe, povrće, prerada, sušenje, zaboravljena znanja... s

VLADIMIR ILJIČ LENJIN ODABRANA PISMA (212) ŠKOLSKA KNJIGA ZAGREB 1984 Bibliteka SUVREMENA MISAO I. PISMA 1894-1903 II. PISMA 1903-1914 III. 1914-1922 + PISMA IZ 1923 (6) ................................................................... Pisma: ULAJNOVOJ PLEHANOVU GORKOM ROZI LUKSEMBURG LUNAČARSKOM ŠKLOVSKOM KOLONTAJ ZINOVJEVU TROCKOM ORDŽONIKIDZEU STALJINU . . . ................................................................. Odabrao, preveo i pogovor .....GAJO PETROVIĆ....... LENJIN I NJEGOVA PISMA KAZALO IMENA LATINICA B R O Š 21 CM 336 STRANICA NEKORIŠĆENO g/21

Hortus, poljoprivredni katalog, Subotica 1939/40. HORTUS, VOĆNI I LOZNI VELE RASADNIK SUBOTICA, 1939-1940. Udžbenički format, 80 strana. Požutela, podvlačena i obeležavana drvenim bojicama, sem toga očuvana. s

Beograd SKZ 1894, knjiga br. 17 tvrdi povez, str. 221, cirilica stanje odlično

Knjiga iz biblioteke Berislava kosiera Берислав Косиер (Београд, 31. март 1930 — Београд, 30. мај 2002) био је српски и југословенски књижевник и публициста, аутор прозе, поезије и есеја dobro očuvana, bez zadnje korice

ratno izdanje oldično očuvan primerak

KONA JAKNA BOLERO NAPRAVLJENA OD KVALITETNE KOZE.SAVRSENA KOZNA JAKNA MERE,RAMENA 40CM, POL PAZUHA 46CM, DUZINA 48CM, DUZ RUKAVA 63CM.

izdavac Beograd 1939 stamparija Drag.Gregorica I izdanje brosirani povez na 353 str str generalno jako lepo ocuvan i redak primerak od ostecenja: zacepljena prednja korica( ne fali parce vec se odvaja po ivici hrbata sa gornje i donje strane )sto bi uz malo strucnog rada moglo dovesti u red,potpis na prvom listu,na naslovnoj strani posveta``SECANJA RADI NA TETKA DANU`` vredan primerak za kolekcionare ------------------------------------- Своју љубав према игри, као једином животном циљу, оне ће искористити на најбољи могући начин: прикупиће и научно обрадити културно наслеђе једне од наших најлепших грана народне уметности Ретки су примери у историји науке и културе, како код нас тако и у свету, да се две рођене сестре потпуно посвете истој научној области и да у њој достигну врхунац. Сестре Љубица и Даница Јанковић су наш пример. Поред тога што су биле прве жене које су се у Србији бавиле етномузикологијом, историја науке им признаје да су оне и зачетнице нове научне дисциплине – етнокореологије. Сестре Јанковић потичу из породице која је српској науци и култури дала неколико значајних имена. Са мајчине стране то су митрополит Михаило (Јовановић), писац Атанасије Стојковић, историчар Димитрије Јовановић, као и сама мајка Драга, која се бавила књижевним радом. Отац Станислав био је поштански службеник, а Љубичин и Даничин брат од стрица био је песник Данило Јанковић. Несумњиво највећи утицај да се Љубица и Даница посвете научном раду имали су рођени ујаци, знаменити Тихомир и Владимир Ђорђевић, први врсни етнолог, а други композитор и музички писац. НАРОДНЕ ИГРЕ: Почетак научног бављења етномузикологијом сестара Јанковић везујемо за 1934. годину, када су објавиле своје прво заједничко дело Народне игре И и промовисале оригинални систем описивања игара који служи учењу. Из нових описа види се однос корака према мелодији, затим настајање, ток и завршетак корака и покрета, њихова трансформација у друге кораке и покрете, њихово трајање и паузе. Опис даје и положај и путање играча, као и њихов однос у свим формацијама и трансформацијама. Систем бележења и описивања игара сестара Јанковић оцењен је у стручној јавности као најпрецизнији и да представља „модел јасноће“ (Journal of the International Folk Music Council, vol. III, London 1951, strana 124). Љубица Јанковић, Тетово 1926. Љубица Јанковић, Тетово 1926. После објављивања прве књиге, сестре Јанковић су наставиле систематско истраживање, сакупљање, проучавање и описивање народних игара, мелодија и песама. Одлазиле су редовно на терен (о свом трошку) и од најбољих играча, свирача и певача училе и бележиле игру, мелодије и песме. И овде су увеле свој систем рада: „1) сваку игру прво лично доживети, тј. научити је, па је онда забележити и описивати; 2) у сваком крају испитати прво какав је однос између играња и музичке пратње, па бележити истовремено све компоненте игре; 3) игре проучити у вези са народним животом и културном позадином; 4) сваку забележену игру, мелодију и песму проверити“ (Рукописна заоставштина сестара Јанковић). Резултат таквог рада било је објављивање Народних игара II 1937. године и Народних игара III две године касније. Одмах затим, управа Етнографског музеја у Београду позвала је Љубицу да оснује Одсек народних игара и да води Одељење за музички фолклор, за које је већ пет година сестра Даница, као спољни сарадник, прикупљала и бележила народне мелодије. Љубица је понуду прихватила и на том послу остала наредних 11 година. Године 1947. Даница је постављена за хонорарног научног сарадника Етнографског института Српске академије наука, док ће Љубица 1963. године бити изабрана за дописног члана Српске академије наука и уметности.....

Reuters werke Auswahl in vier band Deutscher Klassiker, *REUTERS WERKE IN ZWÖF TEILEN* 4 Bände vollständig im roten Goldene Klassiker-Bibliothek Mit einer Einleitungen und Anmerkungen versehen , von Hans B. Grube Berlin, Lajpcig 1900. tvrde korice 682 + 702 + 720 + 722 str staronemački-gotika odlično očuvana

KOSMOS GECA KON 1935 tvrde korice dobro očuvana

SIMFONIJE, šest duljih, vrstovno specifičnih pjesničkih tekstova (Pan, Podnevna simfonija, Suton, Nokturno, Sodomski bakanal i Ulica u jesenje jutro) kojih su glavna zajednička obilježja oveći opseg, upotreba stiha i elementi dramske strukture (likovi, glasovi, replike, didaskalije). Izvorno su objavljivani svaki za sebe (Podnevna simfonija, 1916; Pan, 1917; Sodomski bakanal, 1918; Ulica u jesenje jutro, 1919) s iznimkom Sutona i Nokturna, koji su se, zajedno s Podnevnom simfonijom, prvi put pojavili u knjizi Tri simfonije (1917), gdje Podnevna simfonija nosi naslov Podne, a Nokturno - Noć. O ukupnom izdanju šest tekstova - pod naslovom Knjiga simfonija - počeo je Krleža razmišljati 1923, kad je prvi put pokušao izdati svoja dotada napisana djela (MKSDK). Zamisao je ostvario istom 1933. u sklopu »Minervina« izdanja svojih Sabranih djela, a u knjizi Simfonije. Ta je knjiga ostala mjerodavna i za daljnja izdanja simfonija (u SDMKZ, 1958. i SDMKO, 1982). Kao većina drugih Krležinih djela, i simfonije su od izdanja do izdanja podlijegale manjim ili većim preradama. Od pojave u zajedničkoj knjizi 1933. svih se šest tekstova ravnopravno nazivlje simfonijama. Izvorno su, međutim, taj naziv nosila samo tri teksta o razdobljima dana (Podnevna simfonija odn. Podne, Suton, Noć odn. Nokturno), pri čemu valja pretpostaviti da su ga Suton i Noć po analogiji preuzeli od Podnevne simfonije prigodom zajedničkoga izdanja u Trima simfonijama. Pan u prvom izdanju nema glazbenoga podnaslova, a u drugome se (1929) nazivlje »simfonijskom pjesmom«. Ni Sodomski bakanal nije pri prvoj pojavi nosio glazbenu oznaku, a simfonijskom je ciklusu pridružen u planovima za Knjigu simfonija (MKSDK). Ulica u jesenje jutro u svom prvom izdanju (1919) nosi oznaku »Simfonična pjesma«. Premda je relativno kasno primijenjen na cijeli ciklus, termin »simfonija« prihvaćen je u književnopovijesnoj literaturi kao glavna vrstovna oznaka za sve tekstove od Podnevne simfonije do Ulice u jesenje jutro. To je iz više razloga razumljivo. Prvo, svi tekstovi dijele nekoliko obilježja (od opsega do retoričke strukture), pa se čine izdancima jednoga genotipa. Nadalje, simfonije je, usprkos njihovoj međusobnoj srodnosti, teško dovesti u vezu s poznatim književnim vrstama, pa njihov glazbeni naziv izražava, osim zajedništva, i njihov rubni položaj u odnosu na tradicionalne književne forme. Napokon, Krležine simfonije imaju i analogija sa simfonijom kao glazbenim oblikom ili barem s glazbom kao takvom. Za simfonije se obično tvrdi da se u njima miješaju obilježja lirske pjesme odnosno lirske poeme i drame. Lirici su simfonije bliske ponajprije na razini jezičnoga izraza, koji više teži izražavanju osjećajnih stanja i ugođaja nego prikazivanju činjenica ili mimetičkoj karakterizaciji govornika. Među lirske crte simfonija može se ubrojiti i njihov slobodni, ali rimovani stih, koji posjeduje naglašena muzikalna svojstva, pa je, za razliku od epskoga ili dramskoga stiha, sam za sebe estetički privlačan. Dramskom se rodu simfonije približavaju posjedovanjem govornih likova, replika i didaskalija. Osim toga, u većini se njih glasovi i replike polariziraju prema nekoj temeljnoj opreci, npr., suprotnosti između poganskoga i vjerskoga osjećaja stvarnosti (Pan i, u manjoj mjeri, Podnevna simfonija), između dana i noći (Suton), između ženskoga i muškoga (Sodomski bakanal), između slobodnoga života prirode i »nelagode u kulturi«. Ipak, dramski element simfonija nije izrazit. Njihovi govornici nisu čak ni zameci dramskih likova (često su i neantropomorfne naravi), nego ostaju medijem kroz koji se iznose ugođajni kontrasti i svjetonazorske opreke. Iz tih se opreka samo u jednom slučaju - u Panu - razvija pravi agon, premda ni tu u formi podobnoj za kazališno uprizorenje. Čini se stoga da podlogu teze o dramskom karakteru simfonija valja tražiti prije u Krležinim pokušajima da neke od njih ponudi zagrebačkom HNK na izvedbu (Davni dani, zapis od 13. XI. 1917) nego u njihovim vrstovnim i stilskim svojstvima. Razmišljanja o književnom identitetu simfonija, koja su se do danas uglavnom zadovoljavala pojmom lirike i drame, mogla bi se i proširiti. Neke od simfonija imaju doticaja s idilskim pjesništvom, što posebno vrijedi za Pana, gdje na antičku idilu podsjeća, osim naslovnoga lika i idilskoga smještaja radnje (zeleni krajolik s rijekom), i opširan prizor »nadbijanja« Pana i crkvenih orgulja, sličan motivu pastirskoga »natpjevavanja« iz Teokritovih i Vergilijevih idila. Nadalje, simfonije su gusto protkane elementima filozofskoga diskurza, napose misaonim motivima secesijske filozofije života i njihovim poetskim parafrazama (»Nadživot«, »eterska ekstaza«, »vječni Rasap«, »vječno Uskrsnuće«, »Veliko Podne«, »Kaos«), što prizivlje u sjećanje hibridne lirsko-filozofske vrste kakve su se njegovale u krugu srednjoeuropske modeme (F. Nietzsche, A. Mombert, A. Holz, L. Klages). Napokon, pri pokušaju njihova generičkoga određenja valjalo bi ozbiljno shvatiti i njihov glazbeni naziv. Simfonije se, naime, mnogim svojim crtama doimlju kao literarizacija glazbenih oblika, osobito onih temeljenih na sonatnom stavku. Antitetika njihovih glasova donekle je homologna dursko-molskim kontrastima sonatnih ili simfonijskih tema, a često javljanje sporednih, najčešće neantropomorfhih govornika (»Akordi nebeskih žica«, »Sunce pjeva«, »Samotni jablan kliče«, »Crvene pare pjevaju nad gradskim ulicama«, »Balade srebrnog paučjeg tkiva«), mogu se, prije nego u oslonu na lirski ili dramski genotip, tumačiti kao poetske prerade glazbenih dojmova, kao pokušaj da se u književnom mediju stvori adekvat rubnim ili prijelaznim motivima razvijenih glazbenih oblika ili kolorističkim vrijednostima simfonijske orkestracije. Ako u toj pretpostavci ima istine, podlogu Krležine glazbene inspiracije valjalo bi tražiti ponajprije među skladbama neoromantičnoga i impresionističkoga smjera (Mahler, Skrjabin, R. Strauss, Debussy), koje bliješte bogatstvom orkestralnih boja i množinom motiva. U stilskopovijesnom smislu simfonije su tekstovi pretežno impresionističko-secesijskih obilježja. Impresionistička primjesa očituje se u obilju senzualnih dojmova, u naglašavanju sunca, svjetla i osvjetljenja kao i u čestim pejzažističkim motivima. Secesijska se komponenta prepoznaje po precioznoj metaforici, po učestalom motivu (ili metafori) plesa, kao mediju monističke ekstaze, a na misaonoj je razini zastupaju vitalistički filozofemi (kult organskoga, tema ekstatičnoga poistovjećenja individualnih oblika sa »Životom«, negacija transcendencije, motiv »kozmološkoga erosa«). U Nokturnu i Ulici u jesenje jutro pojavljuju se, međutim, i sadržaji koji će se pokazati karakterističnima za Krležinu ekspresionističku liriku. odlično očuvana knjiga je iz biblioteke lektorke/prevodioca Jugane Stojanović pa je na pojedinim mestima podvučen ili zaokružen tekst GaŠa.5

sa plavom vinjetom na prednjoj korici NARODNA KNJIŽICA BEOGRAD odlično očuvana CiGa.3

Pun naziv knjige je: NAŠI MUSLIMANI STUDIJA ZA ORIENTACIJU PITANJA BOSANSKO-HERCEGOVAČKIH MUSLIMANA. BEOGRAD 1926. IZDANJE BIBLIOTEKE `DRUŠTVO` 172 str. ; 20 cm - Ćirilica / Mek povez / STRANICE SU NERASEČENE

Chardonnay Kovacevic, penusavo belo vino od sorte 100% chardonnay. Vino iz Sremskih vinograda, Fruska gora. Rucno branje selektovanog grozdja. Alk. 13,5 %

Crna tamjanika Manastir Bukovo, crveno vino proizvedeno od autohtone sorte grozdja 100% crna tamjanika. Vino iz istocne Srbije, iz sopstvenih vinograda Manastira Bukovo. Odlezava u inoxnim tankovima. Alk. 13,5 %

Podesiva klvirska stolica po visini u mat braon boji sa crnim platnenim sedištem. Specifikacija: - Solid wood frame and legs - Rubber feet at the bottom prevent damage to floors - Upholstered black velvet seat - Height adjusting knob, adjustable for adults & children - Easy to assemble and assembly wrench included

izdavac savez knjizevnika Jugoslavije 1949 tvrdi povez 720 str odlicno ocuvana

Beograd LUČA biblioteka zadruge profesorskog društva 1933. tvrde korice 142str. odlično očuvana