prednja prsa PVC nosač hladnjaka bez klime FABIA do2007

Knjiga je dobro očuvana. „Barbarogenije Decivilizator` predstavlja značajno delo srpske avangardne književnosti i donekle programski roman osnivača pokreta zenitizam Ljubomira Micića. ,,Ja nisam rođen da bih lagao svoj narod, niti da bih ga potkradao, izdavao i zaslepljivao – rođen sam da ga naučim da bude ono što jeste, da ga nateram da misli slobodno, da dublje proučava ono što mu se daje, da spozna svoje mane više nego vrline, da mu pomognem da koristi svoju snagu koje nije svestan, da zablista unutrašnjom svetlošću koja mu nije znana. Ovako je Ljubomir Micić (1895–1971), pesnik, prozaista i dramski umetnik pisao pre više od osam decenija, kad je svet bio mlađi, a verovatno i luđi nego danas. U povesti srpske kulture verovatno ne postoji veća gromada koju smo skrajnuli i maljevima očukali, verovatno i nesvesni zbog čega to činimo, od ovog osnivača zenitizma, pokreta koji je, za razliku od sumatraizma i višegradizma, i danas svež i aktuelan, kao da je juče nastao. Micićevo delo „Barbarogenije decivilizator” (izvorno obnarodovano u Francuskoj 1938. pod naslovom „Barbarogenie le Décivilisateur”) u Srbiji je poslednji put objavljeno 1993. godine sa zaštitnim znakom izdavačke kuće „Filip Višnjić”, u ediciji „Albatros”. Odavno te knjige nema u prodaji; zato na internetu, iako je skromno opremljena i nevelika obimom – oko 170 stranica, uključujući pogovor Vide Golubović – dostiže cenu od tri, pa i četiri hiljade dinara. Tražena je. „Moje ime, Barbarogenije, jeste jedna vrsta sinteze ljubavi i mržnje”, piše Micić u ovom romanu-planini (ako postoji roman-reka, što ne bi postojao i roman-planina, naročito ako je reč o najmanjoj i najvećoj našoj planini, Avali, ili „srpskom Olimpu”, kako to kaže agilni promoter decivilizacije). „Dugujem ga istovremeno svojoj majci, nebrojenim neprijateljima, svom ocu i samom sebi. Ali vređajući me u zoru mog života, moralni zločinci nisu znali da tako vređaju spomenik neznanog junaka, koji je niko drugi do moj otac.” Micić je u iskazu uvek jasan, nedvosmislen. Kao, uostalom, i mati njegovog Barbarogenija, Vila Morgana, koja ovako uči svoje čedo: „Znati umreti velika je umetnost, veća i hrabrija nego što je znati lagati i od toga živeti.” Otuda i sam Micić, kroz svog junaka, „avalskog buntovnika”, poručuje:„Još danas ću podmetnuti vatru u suve grane trulog društva. Istom vatrom ću udariti na sve parazite diljem Evrope, učiniću to da bih vratio duhovnu slobodu ljudima, životinjama, hrastovima, kedrovima, topolama, kako bi mogli slobodno da dišu. Da i oni mogu poput sunca da dosegnu svoj vlastiti zenit”, progovara Micić kroz svog Barbarogenija, naglašavajući da je „zenitizam – pokretačka snaga svakog čoveka”. „Barbarogenije decivilizator” izlazi upravo u godini kad će na mestu razorenog srednjovekovnog grada Žrnova, uz nečujan eho kletve koja je pala na rušitelja Aleksandra Prvog Karađorđevića, nići Meštrovićev spomenik Neznanom junaku. Uveren da „’Jugosloveni’ kao neodređeni pol privlače ceo svet da radi protiv srpskog duha zemlje”, Barbarogenije upozorava svoje sunarodnike: „Izađite iz džungle lažnih Evropljana, izađite brzo, u opasnosti ste! Postanite ponovo varvari, najbolji među vama su to oduvek, a da i sami to ne znaju. Varvari čine pravu elitu svih naroda. (...) A život civilizovanog čoveka? On je sada samo prostrani zatvor koji slepo hvale profesori, intelektualci, novinari i političari! A jeste li primetili da sve prelazi u ruke zelenaša i mešeatara, u ruke ucenjivača i hipokrita koji su uništili Evropu, koji su je dotle unazadili da je sada najveća pijaca ljudskog dostojanstva? Za uzor vam predlažu lopove”, pisao je Micić nekoliko godina pre nego što će se na Stari kontinent spustiti neprozirna koprena Drugog svetskog rata. Barbarogenijeva Srbica, učiteljica u koju se junak Micićeve proze zagledao na Avali još u ranom poglavlju „Tek rođen, a već zaljubljen”, sluti da njen slučajni izabranik ili izabrani slučajnik ne želi, zapravo, da ga narodne mase maze i paze. „Priznati sebi da je zaljubena u Barbarogenija za Srbicu je bilo istovremeno i iskušenje i mučenje”, piše spiritus movens zenitizma, s tim što je Srbica, odlučna u naumu da „ostane verna njegovom duhu, kao i svojoj skrivenoj ljubavi, za koju on možda nije znao”, svoju uzdržanost opravdavala plahom naravi svoga suđenika: „Jer on bi se ljutio kada bi saznao da ga neko voli.” Najedio bi se, možda, i jedan od sporednih likova u romanu-planini „Barbarogenije decivilizator”, avalski seljak, kad bi znao da ćemo ga citirati, kao što bi se, biće, iznervirao i sam Micić, budući da je seljak, posle gromopucatelnog govora koji je održao, uspeo i da razočara Barbarogenija. Ali reči avalskog seljaka, izgovorene u živopisnom, raspusnom vrtlogu tridesetih, zvuče baš kao da smo ih čuli od nekog pradede koga smo na ovom svetu zatekli i mogli da dodirnemo u vreme kad je bio u snazi: „Peva vam se himna mašinizma, da, da, a ne kaže vam se da je mašinizam samo najstrašnija tiranija koja preti svetu. (...) Da, tiranija mašinstva i motorizacije preti čovečanstvu. Ona traži potpuno potčinjavanje čoveka, tj. nas samih, naših duša. Zato vam vičem: pazite se mašine, koja je pre neprijatelj nego prijatelj čovekov! Ljubav prema civilizaciji i ljubav prema čoveku nemaju ništa zajedničko.” Iduće godine navršava se tačno jedan vek otkako je Ljubomir Micić 1921. pokrenuo časopis „Zenit” i, zajedno s Ivanom Golom i Boškom Tokinom, objavio Manifest zenitizma. Nedugo zatim ušao je u sukob s Miroslavom Krležom, i to će Micića mnogo koštati u posleratnoj Jugoslaviji, kad se Krleža vinuo visoko u hijerarhiji kominternovske monarhije. Možda bi se, štono Srbica reče, Barbarogenije i naljutio kad bi znao da ga mi danas volimo, ali neka ga – nek’ se naljuti.````

GEPEK VRATA SA STAKLOM BEZ BRAVICA ZNACI IDU KAO SA SLIKA SKINUTA SA FIAT MAREA 2001 GODISTE KARAVANA U ZELENOJ BOJI...

Momo Kapor KOMPLET 4.knjige ⚠️ 1.UNA Momo Kapor⚠️ 2.PROVINCIJALAC Momo Kapor 3.KNJIGA ŽALBI Momo Kapor⚠️ 4.FOLIRANTI Momo Kapor⚠️ Autor: Momo Kapor Izdavač: `Znanje`, Zagreb, Povez: Tvrd sa omotom Format: 19.5 cm Knjige u PERFEKTNOM stanju R2

Komplet veličanstvene epske sage GAVRANOVA SENA, koja je među žanrovskim čitaocima izvrsno dočekana i veoma brzo postala omiljena. Povez knjige : broširani Format : 14,5 x 20,5 cm Pismo : latinica

1001 noć - Hiljadu i jedna noć Izdavač: MATICA SRPSKA Godina izdanja: 1989. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: ćirilica Stanje: dobro

Електро подесиви ретровизор Оригинал за BMW 5 e34 525i 24v из 1994 године (редизајнирани модел) 1 комад са слике Десна страна - сувозач - R За моделе произведене после септембра 1992 године Ретровизор је у добром стању На оклопу има огреботина Огледало је тонирано фабрички у плаво и у одличном је стању Механичко преклапање ретровизора ради Електро мотор за огледало није пробан, тако да не знам да ли ради Уз ретровизор добијате и троугласти заптивач - дихтунг Што се тиче конструкције, овај ретровизор може да се угради и на стари тип e34 али конектор на кабловима није исти и струја не одговара на стари тип е34/ко 5 Series −E34 +518g M43 +518i M40 +518i M43 +520i M50 +525i M50 +525ix M50 +525td M51 +525tds M51 +530i M60 +540i M60 +M5 S38 +M5 3.6 S38 +M5 3.8 S38

GEPEK VRATA SKINUTA SA RENO 4 GTL 88 GODISTE ZDRAVA SU ALI IMAJU MOZDA NEKA ULUBLJENCA ILI DA PUCKA FARBA KIT MATIRALA SU OD STAROSTI TAKO DA IH TREBA FARBATI I IDU SA STAKLOM BEZ BRAVA KAO SA SLIKA I STANJE JE KAO NA SLIKAMA...

OE 735252078 PROIZVODJAC Fiat original OE 735252078 -Italy MESTO UGRADNJE Desna strana UPOTREBLJEN U VOZILIMA FIAT MULTIPLA /186/ 1999-2002

OE 1331931080-59232034PROIZVODJAČ -MAXICARMESTO UGRADNJE-PREDNJA STRANA UPOTREBLJEN U VOZILIMA FITA DUCATO od 2001-2006FIAT DUCATO RUSSIA od 2008-2011

Kvalitetan nov proizvodnja Eu.

Prednji desni blatobran - suvozač - R Za Audi 100 limuzina 2.6 V6 C4 ( 4A ) iz 1994 godine Kataloški broj: OEM broj: 4A0821106 Crna metalik boja Ispravno stanje, dobro očuvano, ima sitnijih ogrebotina na laku Blatobran se prodaje bez lajsni, šrafova, tipli, odbojnika itd, samo limarija i ništa drugo 100/c4 U ponudi i ostali originalni polovni delovi za Audi 100

Blatobran za Toyota HILUX, Godište: 12-

Blatobran za Peugeot 405 Godište: 87-

Deo rub zaa - stražnji za Volkswagen LT Godište: 82-

Zaštita motora za Ford Galaxy/SharanGodište: do 00Za dizelske agregate odgovara za: Seat Alhambra -00

Zaštita motora gornja za Mercedes Sprinter Godište: -00

Branik (stražnji) za Toyota Corolla, Godište: 83-87

mreža Branika Suzuki Vitara. Godište: 15-. unutrašnja

Maska za škoda Yeti Godište: 09-

Prednja maska za VW TRANSPORTER T4 96-03 donji ili gornji deo

Zaštita ispod branika Mercedes B W245, Godište: 05-

Podizač stražnjeg stakla + obloga za vrata za škodamodel: FabiaGodište: 99-07broj vrata: 5Pomicanje: električnomotorčić: NE

Rub blatobrana za Renault model: TWINGO Godište: 93-07

Stražnji Rub Nissan Almera N15 Godište: 95-00 model: 5 vrata