Istine i zablude o Albancima nekada zvanim Arbanasima. O njihovom poreklu, kulturi, načinu života i povezanosti sa Srbima iz pera istoričara Tome P. Oraovca, sa početka XX veka odlično očuvana kao nova nečitana MAJ.21/6

PLAVA BIBLIOTEKA odlično očuvana JUN.21/3

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Spoljni znaci stajanja. Više nego čitljiva i pregledna. Izdanje 1952 godine,390 strana plus sadržaj p

hercegovačkom tlu REPUBLIKA SRPSKA kulturno-istorijska, geopolitička i vojnostrategijska panorama odlično očuvan MAJ.21/15

Qathafi Zelenja knjiga

odlično očuvana ilustrovana posveta 290 str

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Par fleka..čitljiva i pregledna. Izdanje 1969 godine,414 strana

Srpski vojni sanitet 1914 - 1915. Aleksandar S. Nedok. ISBN 978-86-911715-1-3 Izdavač: Beograd Ministarstvo Odbrane 2010. Tiraž-700. Tvrd povez, ćirilica, 381.strana . ilustrovana cb,foto, format; 25 x 18.cm Knjiga ima gadno oštećenje na zadnjoj korici (slike 2 i 3) pa stoga i niža cena, posveta na 1. predlistu, kompletna knjiga bez podvlačenja. ----------------------- 14d8m19y.

U dobrom stanju Vatikan i Hitler : tajne arhive / Peter Godman preveo Zoran S. Cvetković Jezik srpski Godina 2006 Beograd : Narodna knjiga - Alfa, 2006 (Beograd : Alfa) Fizički opis 318 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Cvetković, Zoran S. Zbirka Biblioteka Posebna izdanja / [Narodna knjiga - Alfa] ; knj. br. 274 ISBN 86-331-3057-2 (karton) 987-86-331-3057-6 ! Napomene Prevod dela: Der Vatikan und Hitler Tiraž 1.000 Primedbe: str. 292-316 Bibliografija: str. 275-290. Predmetne odrednice Međunarodni odnosi -- Religijski aspekt -- Evropa -- 1929-1941 Klerofašizam -- Evropa -- 1922-1941 Vatikan -- Spoljna politika -- Evropa -- 1929-1941 Vatikan -- Fašizam -- Italija -- 1922-1941 Vatikan -- Nacionalsocijalizam -- Nemačka -- 1933-1941

U dobrom stanju Sarajevo 1914 / Vladimir Dedijer ; [fotografije Vladimir Popović] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1966 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1966 (Beograd : Vojnoštamparsko preduzeće Beogradski grafički zavod) Fizički opis 1066 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Popović, Vladimir = Popović, Vladimir ISBN (Karton) Napomene Napomene i bibliografske reference: str. 769-907 Bibliografija: str. 911-931 Registar. Predmetne odrednice Sarajevski atentat 1914 Dedijer, Vladimir, 1914-1990 Istorija Kraljevine Srbije je neraskidivo povezana sa počecima Prvog svetskog rata i ova činjenica naročito dolazi do izražaja prilikom jubilarnih godišnjica rata. Upravo zbog toga se čini pogrešnim pasivno posmatrati rasprave sa strane. Knjiga Vladimira Dedijera SARAJEVO 1914, predstavlja redak primer prodora domaće nauke u globalnu debatu o početku Prvog svetskog rata. Ova knjiga se već gotovo pola veka pominje i citira u svim redovima koji se bave 1914. godinom, a pojava reprinta, izdanja koje je pred čitaocima takođe je svojevrsno priznanje autoru. Knjiga je izdržala kritiku vremena i izborila mesto kao klasik u svetskim bibliotekama… Knjigu SARAJEVO 1914 Dedijer je smatrao za svoje najuspelije delo. Naime, knjigu je napisao dobrim delom u izgnanstvu, lišen mnogih iluzija. U radu se oseća zrelost autora i njegov odgovoran odnos prema jednoj jako složenoj temi. SARAJEVO 1914 nije napisano da bi se Princip proglasio za preteču socijalizma niti da bi se započela nekakva svađa sa autorima koji su drugačije tumačili domete Sarajevskog atentata. Kako sam autor kaže, pitanje atentata ga je mučilo od najranije mladosti. Zaista, ova iskrena želja da se čin i pozadina atentata rasvetle dominira kao motiv kroz čitav rukopis. Širina kojom je Dedijer pristupio suštinskim problemima akcije mladobosanaca ne ogleda se samo u obimnoj literaturi i građi koja je konsultovana, već i u svesti o važnosti teorijskog promišljanja čina političkog ubistva. U tom smislu, Dedijerova knjiga seže čak do 1792. godine nastojeći da stvori svojevrsnu tipologiju političkih ubistva. Poseban trud je uložen kako bi se približile ideje Mlade Bosne kao i biografije njenih pripadnika. Vidimo ljude koji se kolebaju, diskutuju, ali se konačno odlučuju za atentat verujući da nemaju izbora. Čitaocu se skreće pažnja na važnost agrarnog pitanja kao jednog od ključnih izvora nezadovoljstva lokalnog stanovništva. S druge strane i Franc Ferdinand i Sofija Hotek su opisani sa podjednakom pažnjom, te to nisu prosti simboli okupacione vlasti, već živi ljudi čije nam ideje i sklonosti Dedijer veoma plastično dočarava.

odlično očuvana ilustrovana LeT.18/8

Zaštita kulturnih i prirodnih dobara Srpske oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem 1992-1996, Milan Đ. Balić Izdavač: Vukovar Broj strana: 197 Pismo: ćirilica Povez: mek

Autor - osoba Plutarch, 46-oko 120 = Plutarh, 46-oko 120 Naslov Romul : mitski osnivač Rima / Plutarh ; prevod sa helenskog i predgovor Ksenija Maricki Gađanski Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Grafos, 1987 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 61 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Maricki-Gađanski, Ksenija, 1939- = Maricki-Gađanski, Ksenija, 1939- Zbirka Biblioteka Istorija i mitologija (broš.) Napomene Prevod dela: Ploutarchou Rhõmylos Vivisekcija odnosa moći i vrline kod Plutarha: str. 9-14. Tiraž 3.000 Predmetne odrednice Plutarh, 46-120 Mitologija -- Rimska država Rim – Istorija „ISTORIJA I MITOLOGIJA“ Plutarh: filozof po onome što je rekao, po onome što je učinio, po onome čemu je ljude poučio. Zaslužan je za širenje slave kod potomstva ne samo grčke kulture i njenih junaka, već i rimske... Pre no što je počeo da piše uporedne biografije, kao praktičan primer svojih shvatanja о konretnim realizacijama moći i vrline, on je više od pola života proveo na istim temama: Da li se vrlina može učiti, Vrlina i mane, Sreća, Sudbina, Da li sreći Atinjana doprinosi više rat ili mudrost, Sreća i vrlina Aleksandrova, Sreća Rimljana itd. Rimska država se tada prostirala od Britanije do Mesopotamije, u njenom sastavu je skoro cela nastanjena zemlja. Plutarh piše ovu biografiju Romulovu ne bi li objasnio, sebi i drugima, odakle je sve to počelo i kako je nastalo. Upoređuje Romula sa Tesejem, polumitskim osnivačem Atine. Njegova metoda delatne filosofije, u vidu pisanja biografija, dala je velike rezultate u spoznavanju ličnosti, njihovih ciljeva i zasluga u istoriji. Mestrije Plutarh (rođen oko 46. g. p. n. e. umro 127. g. p. n. e.) bio je starogrčki istoričar, biograf i esejist. Rođen u gradiću Heroneja u grčkoj oblasti Beotija, verovatno za vreme vladanja rimskog cara Klaudija, Plutarh je proputovao čitav mediteranski svet, uključujući i dve posete Rimu. Imao je veliki broj uticajnih rimskih prijatelja, među njima i Soscija Senecija i Fundana, koji su obojica bili poznati Senatori, kojima je posvetio neka od kasnijih dela. Najveći deo života proveo je u Heroneji, i bio je posvećen u misterije grčkog boga Apolona. Međutim, njegove dužnosti kao starijeg od dva Apolonova sveštenika u proročištu u Delfima (gde je bio odgovoran za interpretiranje Pitijinih proricanja) očigledno mu nisu uzimale mnogo vremena – vodio je vrlo aktivan društveni i građanski život i napisao veliki broj spisa, od kojih su mnoga sačuvana do danas. Magistrat i ambasador Pored dužnosti sveštenika Delfskog hrama, Plutarh je bio i magistrat Heroneje i često je predstavljao svoj zavičaj u raznim misijama u stranim zemljama u svojim ranim zrelim godinama. Njegov prijatelj Lucije Mestrije Flor, rimski konzul, pomogao je Plutarhu da dobije rimsko građansko pravo, a prema hroničaru iz 10. veka, Georgiju Sinkelu, car Hadrijan ga je imenovao u poznim godinama za prokuratora provincije Ahaje na Peloponezu – položaj koji mu je davao pravo da nosi odeću i ukrase samog konzula. (Suda, srednjevokovna vizantijska enciklopedija tvrdi da ga je Hadrijanov naslednik Trajan imenovao za prokuratora Ilirika, ali većina istoričara to smatra malo verovatnim, jer Ilirik nije bila provincija kojom je upravljao prokurator). Uporedni životopisi Njegovo najpoznatije delo je Uporedni životopisi, niz biografija poznatih Grka i Rimljana, datih uporedo da osvetle njihove zajedničke moralne vrednosti i mane. Sačuvani „životi“ čine dvadeset tri para biografija, a svaki par predstavljao je jednu grčku i jednu rimsku ličnost, kao i četiri samostalne neuparene biografije. Kako objašnjava u prvom pasusu „Života Aleksandra Velikog“, Plutarha nije zanimalo pisanje istorije kao takve, već ga je zanimalo da istraži uticaj karaktera – dobrog ili lošeg – na život i sudbinu poznatih ljudi. Neki od najinteresantnijih „života“ – na primer Heraklov i Filipa II Makedonskog – nisu sačuvani. Život Aleksandrov Njegov „Život Aleksandrov“ je jedan od pet preživelih tercijalnih izvora o makedonskom osvajaču i kralju i on sadrži anegdote i opise događaja koji se nigde drugde ne javljaju. Takođe, i njegov portret Nume Pompilija, drugog od sedam rimskih kraljeva, sadrži jedinstvene informacije o ranom rimskom kalendaru. Druga dela Moralija Ostatak njegovih preživelih radova je sakupljen pod naslovom Moralia (slobodno prevedeno kao “Običaji`“). To je eklektička zbirka 78 eseja i prepisanih govora, među kojima su: O Sudbini ili vrlina Aleksandra Velikog – važan dodatak njegovom „životu“ velikog vojskovođe, „O obožavanju Izide i Ozirisa (ključni izvor informacija o egipatskim verskim ritualima), i „O Herodotovoj zlonamernosti (što je možda retorička vežba, kao i besede o Aleksandrovim dostignućima), u kojima Plutarh kritikuje ono što smatra sistematskom pristrasnošću u Herodotovim delima. Među radovima su i više filozofske rasprave, kao što je „O opadanju proročišta“, „O odlaganju božanske kazne“, „O miru duše“ i lakše teme , kao što su „Odisej Gril“, duhoviti dijalog između Homerovog Odiseja i jedne od Kirkinih začaranih svinja. „Moralije“ su pisane ranije dok su „Životopisi“ nastali uglavnom u poslednje dve decenije Plutarhovog života. Neki priređivači „Moralija“ uključuju i nekoliko radova za koje se danas zna da su „pseudibiografije“: među njima su „Životi deset besednika“ (biografije Deset besednika antičke Atine, zasnovane na „Učenjima filozofa“ Cecilija iz Kalaste) i „O muzici“. Jedan „pseudo-Plutarh“ bi mogao stajati iza ovih različitih spisa. Iako ovi tekstovi nisu Plutarhovi i potiču iz nešto kasnijeg perioda, ona su sva klasična po poreklu i imaju istorijsku vrednost. Quaestiones Par zanimljivih manjih dela su „Pitanja“ (Quaestiones, jedno o manje važnim detaljima rimskih navika i kultova, jedno o grčkim). Plutarhov uticaj Plutarhovi spisi su imali ogroman uticaj na englesku i francusku književnost. Šekspir je često citirao – i obilno parafrazirao – prevode nekoliko Plutarhovih „Života“ u svojim dramama. Ralf Valdo Emerson i transcedentalisti su bili pod velikim uticajem „Moralija“ (Emerson je napisao sjajan uvod u petotomno izdanje „Moralija“ u devetnaestom veku). Džejms Bozvel je navodio Plutarhove misli o načinu pisanja o životima u svom delu „Život Samjuela Džonsona“. Njegovi drugi obožavaoci bili su Ben Džonson, Džon Drajden, Aleksander Hamilton, Džon Milton i ser Frensis Bekon, kao i tako različite ličnosti kao što su bili Kotn Mader, Robert Brauning i Mišel de Montenj (čiji su „Eseji“ inspiraciju i ideje crpli iz Plutarhovih „Moralija“). MG141 (N)

Ratko Dmitrović: KRST NA KRIŽU - PRILOZI ZA BOLJE RAZUMEVANJE SRPSKO-HRVATSKIH ODNOSA - osmo izdanje Mek povez, 520strana, izdavač: INFO RAS - Beograd

SARAJEVSKI ZAVERENICI Vidovdan 1914. - Dobrosav Jevđević FAMILET Beograd 2002. mek povez, 163 strane knjiga je vrlo dobro očuvana

Vladimir Stojančević Institut za političke studije 1998 189 strana odlična očuvanost