Odlična, kao da je sad izasla iz stampe.

Kao da je sad izasla iz stampe. Korice od cvrstog kartona.

Knjiga je nova. ,,Roman u zagonetkama. Marta će tokom nove pustolovine otkriti najvažniju tajnu u životu! Zelenokosa devojčica pronalazi čudesnog prozirnog leptira – tajnu pozivnicu za Vašar zagonetki. Očekuje je 30 novih misterija. Ako pobedi rivale, sledi joj velika čast da postane ono što nikome iz Ginkove ulice nikada nije uspelo. Serijal knjiga o zelenokosoj Marti Smart višestruko je nagrađivan i još uvek doživljava nova izdanja i prevode na druge jezike. ``

Knjiga je nova. ,,Neka te ovaj priručnik podstakne da celu godinu ispuniš lepotom. Uz preporuke Jane Dačović, ispuni ovu svesku i planiraj svoje vlogove! Ilustracije: Ema Prajs i Aleksandar Stojšić``

TVRD POVEZ,MASTAN PAPIR,DA MANJI DEO SLICICA NIJE ZALEPLJEN BILA BI KAO NOVA

Свако од нас има изазове и циљеве. Понекад нас сопствени страхови и сумње, као и повремени инат, могу ометати. А добра вест је – твој ум је МОЋАН! Можеш употребити ту моћ да извучеш најбоље из себе, да надвладаш негативан начин размишљања, да нешто научиш из тешких искустава и осећаш се боље у сопственој кожи. Све то можеш ако промениш свој став! „Моћ позитивног става“ је водич који ти помаже да другачије размишљаш о својим свакодневним одлукама, како би било могуће да постигнеш све што желиш. Завири у књигу и сазнај како то да урадиш!

Duga, Ruske narodne bajke, pesmice, pošalice-u boji *4234*02-2022 DUGA Ruske Narodne BAJKE,PESMICE,POŠALICE izdavači: Dečije Novine Gornji Milanovac i MALYŠ Moskva. 1976.g Crteži: Jurij Aleksejevič .Vasnjecov, Preveli: Vera Kusicki i Petar Antonović Tvrd povez platno-zlatotisak,latinica, 167.strana, veći format: 28,5 x 22 cm, težina 770.grama stanje: vrlo očuvana i uredna-nema ispisivanja sadržaj: L. Tokmakov: O umetniku Juriju Aleksejeviču Vasnjecovu. TAŠI - TAŠI Zekan. U obradi O. Kapice. Požar. U obradi K. Čukovskog. Hop-cup. U obradi I. Karnauhe. Krmačica. U obradi N. Komovske. Taši-taši. U obradi M. Bulatova. Uspavanka. U obradi K. Čukovskog. Svraka-beloboka. U obradi M. Bulatova. Miševi. U obradi A. Kudrjašove. Guske. U obradi M. Bulatova. Muzičari. U obradi K. Čukovskog. Pegava koka. U obradi M. Bulatova. Zekina kućica. U obradi O. Kapice. Ivanuška. U obradi K. Čukovskog. Maca. U obradi M. Bulatova. Buji-paji, pajice. U obradi M. Bulatova. Repa. U obradi M. Bulatova. Konj. U obradi I. Karnauhove. Dedica Jegor. U obradi K. Čukovskog. Na ulici. U obradi K. Čukovskog. Hlepčić. U obradi M. Bulatova. Ovčice. U obradi N. Komovske. Sunašce. U obradi K. Čukovskog. Mačorčić-macan. U obradi O. Kapice. Koza. U obradi K. Čukovskog. Petlić. U obradi M. Bulatova. Sovica. U obradi K. Čukovskog. Maca i kokica. U obradi K. Čukovskog. Vuk i jarići. U obradi A. Tolstoja. DUGICA - DUGA `Pođe macan na tržić...` U obradi O. Kapice. `Ide Kuzma od kovača...` U obradi I. Karnauhove. `Samo što na tanak ledić...` U obradi K. Čukovskog. `Kako rekom, niz reku...` U obradi K. Čukovskog. `Kako je naš jarac...` U obradi K. Čukovskog. `Svinja Nenila sinčića hvalila...` U obradi K. Čukovskog. `Duž rečice labudica plovila...` U obradi N. Kolpakove. `Uhvatio sam medveda...` U obradi A. Kudrjašove. `Pužiću, pužiću, pusti meni roge!...` U obradi K. Čukovskog. `Dugo-dugice, ne daj kišice!...` U obradi K. Čukovskog. `Kaća, Kaća-Kaćica...` U obradi K. Čukovskog. `Po gorama grom opali...` U obradi A. Kudrjašove. `Krastavčiću, krastavčiću!...` U obradi M. Bulatova. `Ježiću, dedice, ne idi do rečice...` U obradi N. Kolpakove. `Privezaću jare...` U obradi M. Bulatova. `Seo komarčić pod žbunjić...` U obradi N. Kolpakove. `Slali su devojčicu...` U obradi A. Kudrjašove. `Koza brižljiva vazdan je marljiva...` U obradi N. Komovske. `Po nebu, braćo, medved leti...` U obradi K. Čukovskog. `Naša je domaćica dosetljiva bila...` U obradi A. Kudrjašove. `Kod našeg mišara, miloga drugara...` U obradi K. Čukovskog. `Feđa-Bređa pojeo medveda...` U obradi K. Čukovskog. `Uskoči jare u tuđe dvore...` U obradi O. Kapice. `Lija je šumom hodala...` U obradi N. Komovske. `Oj, dečice, ta-ra-ra!...` U obradi I. Karnauhove. `Sedi, sedi zečić...` U obradi K. Čukovskog. `Skucao, skovao - točak napravio...` U obradi I. Karnauhove. `Po sinjem moru brodić juri...` U obradi A. Kudrjašove. `Petlić u peći kolače peče...` U obradi I. Karnauhove. `Oj, lo-li, lo-li, lo-li!...` U obradi O. Kapice. `Baba ovna uzjaha...` U obradi K. Čukovskog. `Stade macan na klupicu...` U obradi M. Bulatova. `Lupa, zvoni po ulici...` U obradi A. Kudrjašove. `Pošla Manja na pazar...` U obradi I. Karnauhove. `Kako je na našem lugu...` U obradi A. Kudrjašove. `Macan u peći dvopek bije...` U obradi O. Kapice. `Ti, rjabinuška razgranata...` U obradi O. Kapice. `Buji-paji, buji-baj...` U obradi K. Čukovskog.

Tri klasične basne koje je nadahnuto i promišljeno ispričala čuvena glumica i aktivistkinja. Od spoznaje da ne postoji „pravi“ način života do poštovanja naše planete i saznanja šta to nekog zaista čini pobednikom, poruke koje šalju Basne Natali Portman predstavljaju savremeni oblik ovih vanvremenih životnih lekcija. Ispričane živim, deci bliskim stilom i savršeno uklopljene sa prelepim ilustracijama Džane Matije, prepričane basne Kornjača i zec, Tri praseta i Seoski miš i gradska mišica idealne su da se čitaju naglas i da postanu omiljene knjige u svačijoj kućnoj biblioteci.

Knjiga je nova. ,,Tragom mnoštva evropskih putnika namernika, koji su stizali sa raznih strana i različitim povodima, Đorđe S. Kostić nas svojom knjigom – kulinarskim bedekerom i azbučnikom srpskog „blagoutrobija“, vodi kroz Srbiju devetnaestog veka. U zemlji koja je postepeno dobijala svoje prepoznatljive obrise na karti Evrope, kao ulazna kapija na putu ka nepoznatom, haotičnom ali izazovnom „Orijentu“, stranci su srdačno dočekivani i ugošćavani za kneževskom i kraljevskom trpezom, u prvim beogradskim modernim hotelima, palanačkim kafanama, manastirskim konačištima, putničkim svratištima, seoskim krčmama i kolibama ili uz ognjište pod vedrim nebom. Ostavljajući svoje utiske o jelima i piću, običajima za stolom, slavama i teferičima, načinu pripremanja hrane, gajenju voća, povrtarskim kulturama, vinovoj lozi, otkrivali su savremenicima jedan do tada malo ili nikako poznat deo, za njih, ako ne „prave Evrope“, onda makar „evropske Turske“, kasnije „Balkana“, „Jugoistoka“. Zapažajući posebnosti „srpskog jelovnika“, uočavali su uticaje, različite lokalne kuhinje, njegove dobre i – povremeno za njih – njegove teško svarljive osobine, oslobađali se predrasuda o domaćinima i zemlji. Kroz „prizmu jelovnika“ prelamali su se i procesi „deorijentalizacije“, i „evropeizacije“ promene socijalnih, privrednih i kulturoloških obrazaca mladog srpskog modernog društva. Pažljivo iščitavajući ova svedočanstva, Đorđe S. Kostić, iskusan i akribičan istraživač, otkriva podjednako zanimljiv i važan, do sada zanemaren, deo naše društvene istorije, potvrđujući tačnost zapažanja, jednog od „njegovih“ putnika, francuskog ekonomiste Emila de Lavelea, koji je osamdesetih godina devetnaestog veka zapisao, kako „Uvek treba znati šta u kojoj zemlji ljudi jedu; od seljaka u kolibi do princa... jer to omogućava da se shvati nacionalno bogatstvo i sazna više o lokalnim resursima.“``

Biblioteka Nešto mili po meni 1. Mrav Upoznajte zadivljujući svet mrava. Saznajte kako grade mravinjak, kako nalaze hranu i šalju poruke svojim drugarima. Otkrijte kako matica raste da bi osnovala novu koloniju ispod šumskog drveća. Bogato ilustrovana i zabavna knjiga u kojoj ćete pročitati činjenice kojima, možda, ni nastavnici ne barataju. 2. Pauk Knjiga iz serije koja vam pomaže da zadivite drugare i zbunite odrasle svojim znanjima. Kako pauk plete mrežu, kako hvata plen, kako dospevaju u naše bašte, kako ženka štiti jaja... Čime privlači partnera i kako joj se on udvara – i još niz zanimljivih detalja o svetu ovih bića koje ne možete naći nigde drugde.

Knjiga je dobro očuvana.Malo okrzana u uglu(kao na slici). ,,Deca obožavaju svoje učiteljice i učitelje. Uglavnom. Međutim, kad u IV D omiljenu učiteljicu zameni nova, zvana Harpija Zvoca, školski dani će se promeniti. Niko joj ne bi zamerio što je stroga i zahtevna, ali to što je nepravedna, lažljiva i okrutna neće joj oprostiti naše tri junakinje: Priska, Eliza i Rozalba. Odrasli im ne veruju, ili ih prosto nije briga dok god deca donose dobre ocene... Dok kuju planove kako da razotkriju Harpijine spletke, u priču se upliću najlepša lutka na svetu, ljubavni trougao, duh iz rama, dve babe, tri strica, lakovane cipele, jedna radoznala kornjača i hrabra srca koja ne podnose nepravdu. Odiseja se trudi da svake godine ponudi i neku knjigu deci koji prosto „gutaju” knjige. Tako se knjiga „Slušaj kako mi lupa srce” preporučuje naprednim čitateljkama nižih razreda osnovne škole – u knjizi preovlađuju ženski likovi i teme koje zanimaju prevashodno devojčice, a zbog obima strana ne preporučuje se deci koja još ne čitaju tečno.``

Knjiga je odlično očuvana. ,,Život štreberke Niki napokon je dobio smisao, iako je mislila da se to nikada neće dogoditi. Druži se sa prijateljicama Kloi i Zoi, a Brendon, njena simpatija, pokazuje interesovanje za nju, iz nepoznatih razloga. Ipak, šuška se da Makenzi ide s njim na žurku za Noć veštica, pa Niki u očaju prihvata posao animatora na zabavi za male balerine, i to ni manje ni više nego u kostimu pacova.``

Dan Graf B e o g r a d 2 O O 1 mek povez Knjiga ima 298 strana 24 cm ima malo podvlačenja i knjiga je uredna i dobro očuvana a) Milošević, Slobodan (1941-) 1. `Niko nema pravo da bije ovaj narod` 2. Dolazak na vlast 3. Odustajanje od Jugoslavije 4. Pretpostavke rata 5. Gospodar igre 6. Psi rata 7. Napuštanje Krajine 8. Apoteoza 9. Metež Florence Hartmann (17. veljače 1963., -) francuska je novinarka i spisateljica. Od 1987. pisala je za Le Monde o Balkanu, a početkom 1991. o Jugoslavenskim ratovima. Izvještaje je slala iz Beograda.[1] 1985. diplomirala je te stekla titulu magistra iz područja literature i stranih civilizacija na sveučilištu u Parizu. 1986. se udala u Beogradu za supruga iz SFR Jugoslavije, čiji je materinji jezik bio srpskohrvatski. S njim je dobila dvoje djece: sina 1988. i kćer 1989., koji su se rodili u Francuskoj.[2] 2000. je postala glasnogovornica za Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu te savjetnica glavnoj tužiteljici MKSJ-a Carli Del Ponte.Godine 1992. bila je jedna od prvih novinara koji su otkrili lokaciju Ovčare, te je 2006. svjedočila pred MKSJ-om protiv `vukovarske trojke`.[1] Konkretno, tvrdi da je Veselin Šljivančanin 1992. u intervjuu izjavio sljedeće kad ga je pitala o Ovčari: `Morali smo negdje zakopati tijela`.[3] Godine 1999. objavila je prvu knjigu, Milošević, dijagonala luđaka. Kada je Slobodan Milošević završio u MKSJ-u na suđenju, Srbija je dala tribunalu povjerljive dokumente o njegovom režimu iz 1990-ih, ali pod uvjetom da se neki dijelovi `zatamne`. Hartmann je imala uvid u te tajne spise te u knjizi Mir i kazna 2006. napisala da je MKSJ prihvatio cenzurirati dijelove koji su mogli uspostaviti vezu između Miloševićevog režima i masakra u Srebrenici. MKSJ je regirao optužnicom protiv Hartmann za nepoštivanje suda objavljivanjem dokumenata koji su bili tajni za javnost.[1] Presudom je kažnjena sa €7.000, što je izazvalo kontroverzne reakcije u svijetu medija i novinara, od kojih su neki javno stali u njenu obranu.[4] Iako je Hartmann rekla da je uplatila traženu svotu, MKSJ je to opovrgnuo te izdao nalog za njeno uhićenje. Godine 2011. ona je pobjegla u Francusku. Francuske vlasti su, međutim, odbile uhititi ju jer su mislile surađivati sa MKSJ-om jedino u izručivanju ratnih zločinaca, u što ne spada i progon osoba koje kritiziraju sam sud.[5] Ipak, usprkos uhidbenom nalogu iz Haaga, nastavila se slobodno kretati i u inozemstvu: 2012. posjetila je Sarajevo, povodom 20. obljetnice opsade grada, te tamo verbalno napala Carla Bildta jer je smatrala da on nije trebao biti na obilježavanju stradanja grada jer je prije govorio da je `Milošević dobar momak`.[6] Hartmann je s vremenom postala vrlo kritična prema MKSJ-u. Još 2004. ukazala je na narušavanje neutralnosti tužilaštva tribunala kada je usvojeno novo pravilo prema kojem peteročlano sudsko vijeće kojeg pored predsjednika i potpredsjednika tribunala čine i trojica predsjedavajućih sudaca Pretresnih vijeća, odlučuje da li se nove optužnice odnose na `najviše lidere, osumnjičene da su najodgovorniji za zločine u nadležnosti tribunala.` Ukoliko ocijene da neka od optuženih osoba ne spada među `najviše lidere`, suci od tada imaju pravo optužnicu vratiti tužitelju, nezavisno od težine zločina i uvjerljivosti pratećih dokaza.[7] Godine 2013. izjavila je da je oslobađajuća presuda u slučaju bivših šefova Državne bezbednosti (DB) Srbije, Jovice Stanišića i Franka Simatovića, `najvidljiviji u nizu udaraca na kredibilitet Haškog tribunala u završenoj fazi njegovog rada` te dodala: “ Time su nagrađeni mozgovi sistema koji su obmanom uspjeli planirati i organizirati masovno nasilje, a sve preko paravan organizacije, pazeći da ne napišu direktno naređenje. Poruke sa suđenja u Nurembergu je izbrisana. Haški sud je u naglo ušao u proces ukidanja Ženevske konvencije i, time, uništava sve što je urađeno poslije Drugog svjetskog da se zaštite civili u ratu. Dešava se u Hagu jedan preokret koji žrtve posljednjeg rata u Evropi osjete na svojoj koži, ali koji ima i dalekosežne posljedice, i to širom svijeta. Mogu zamisliti reakcije žrtava čija su djeca direktno stradala od duhova tame koji su bili otjelotvoreni u likovima Stanišića i Simatovića, sada već slobodnih ljudi. Po svemu sudeći, nažalost, odgovornost za zločine (koji sud ne poriče) se svodi na lokalne igrače, a ne na mozgove. Zato imamo gorki osjećaj prijevare, jer nije ni istina, nije ni pravda`.

K007

Knjiga je dobro očuvana. NOLIT,1990. 447 strana. ,,Ovu knjigu nije napisao monetarni ekspert, a ni ekonomist. Napisao ju je historičar. On ne želi davati savjete Međunarodnom monetarnom fondu. Ne želi sugerirati čitaocu da kupuje ili prodaje zlato ili dolare. Tekst koji ćete čitati bio je u početku niz predavanja, `esej u kojem su se studentima objašnjavala pitanja i problemi vezani uz novac tokom povijesti``. - iz predgovora``

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,Nova škola. Novi neprijatelj. Nova simpatija. Novi dnevnik kojem se Niki potpuno poverava... *** Dnevnik štreberke je toliko smehotresan i originalan, da sa, ostajala do kasno u noć čitajući sa velikim nestrpjenjem i smejući se svakoj novoj dogodovštini!``

TVRDE BAJKE Čardak ni na Nebu ni na Zemlji,Snežana *4250*02-2022 BAJKE Mala Knjiga,TVRDE KORICE i STRANICE Čardak ni na Nebu ni na Zemlji, Snežana i 7.Patuljaka ilustracije Katarina Tanasković-Krel izdanje: ,[2. izd.]. - Beograd : Mapa Stanković : Kremen 2003.g (Beograd: Branmil).-Edicija Mala Knjiga ISBN 86-84587-00-6 (картон) Tvrdi karton ,stranice,ćirilica,16.strana-tvrdo kartonskih,ilustracije u bojiu, format: 19,5 x 14 cm, težina 320.grama stanje: vrlo dobro-nema ispisivanja

tvrd pvoez pun kolro odlično očuvana

VELIKI FORMAT,TVRDE KORICE,MASTAN PAPIR,217 STRANICA,DA NEMA POSVETU BILA BI KAO NOVA

АZBUKA Kroz Igru 1-3,Komplet `А-I`,`Ј-R`, `S-Š` *AZBUKA BOJANKE*02-2022 Azbuka | АЗБУКА | Interaktivno učenje DraganKarančević, Dragan Vasović autor-i Povez karton,ćirilica,3 x 32 strana,ilustrovano crtežima za bojenje,Format:28,5x20,5 cm. Izdavač :`INGS`Novi Beograd 1990.g ISBN 86-76-7661-002-0 Stanje: nekorišteno, Odlično očuvano.Kao novo komplet. 1-3.knjižice 1* Od `A` do `i` ...32 strana,ilustrovano crtežima za bojenje 2*Od `j` do `R` ... ...32 strana,ilustrovano crtežima za bojenje 3*Od `S` do `Š` ... ...32 strana,ilustrovano crtežima za bojenje Predškolski ne moraju da znaju slova sve do polaska u školu. Ali mogu da se igraju slovima i rečima, pa tako bez ikakvog pritiska i svesnosti da uče, ipak lako zapamte azbuku. * CENA KOMPLETA 600.DIN-10.KOMPLETA U PRODAJI DO ISTEKA ZALIHA

Preveo Milivoj Andjus Izdavac - Mladost, Zagreb, Jugoslovenska revija, Beograd Godina - 1980. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom na prvoj strani,tvrd povez,sa omotnicom u solidnom stanju,ilustracije,format 27 cm,127 str. (00)

Knjiga je dobro očuvana,prednja korica malo prelomljena u donjem desnom uglu(ne mnogo). ,,Unutrašnji sukob sa kojim će se identifikovati mnoge adolescentkinje: najpametnija učenica u razredu šikanirana je od strane vršnjaka samo zbog toga što je drukčija i pametnija. Iznenada će celom svetu dokazati da je i jednako lepа. Ova štreberka je odličan uzor! Harijet zna da mačka ima trideset dva mišića u svakom uhu, da tren traje stoti deo sekunde i da se odrasla osoba nasmeje prosečno petnaest puta u danu. Ono što ne zna je zašto je u školi ne vole baš mnogo. Kada ju je zapazio modni agent, ona odlučuje da izmašta novu sebe. Da li će Harijet uspeti da promeni sebe, pre nego što uništi sve drugo? Najlepše u čitavom procesu transformacije je što lepota ima mnogo definicija – jedna od njih je da biti svoja znači biti lepa svima, a ponajviše sebi.)``

Govoreći o ljudskim strahovima, ova simpatična slikovnica nasmejaće vas i iznenaditi neočekivanim krajem. Otkrijte čega smo u stanju sve da se plašimo.