Iz recenzija: „Dete se rađa; zvaće se Johanes i biće ribar. Starac umire; zvao se Johanes i bio je ribar.“ Det Norske Samlaget „Maestralan kratki roman!“ Tere Ejdsvog „Foseov lirski roman napisan je gustim i sugestivnim pesničkim jezikom i predstavlja posvetu životu kroz prikaz njegovih krajnosti – rođenja i umiranja.“ Srđan Gagić

Iz recenzije: „Junakinja poeme Šećer, led i varikina gotovo da se nalazi u neprobojnom mehuru odakle posmatra svet koji joj se čini istovremeno vrlo bliskim, i nepodnošljivo stranim. Lirska, nekad i začudna imaginacija oživljava i pulsira u pokušajima da se opiše svet koji se razume u slikama, u stanjima i asocijacijama. Otud nekad i hermetičnost u izrazu, otud mnoštvo lične simbolike u fragmentima jedne lirske priče koja se razlistava u ljubavnu, porodičnu, bračnu, u priču o detinjstvu i svakodnevici. Godišnja doba se smenjuju, roditelji umiru, deca rastu; ciklus je zaokružen. U nepomućenom i bespomoćnom stanju melanholije, neophodne su nam belina i nevinost, čistota i transparentnost elemenata iz naslova knjige da bismo preživeli.“ Katarina Pantović

Iz recenzije: ’’U romanu srećemo dve sestre koje iz Štutgarta putuju kroz današnju Bugarsku nakon što su prenele posmrtne ostatke oca iz Štutgarta u rodnu zemlju. Jedna od sestara je naratorka, dok njihov vozač po imenu Rumen Apostolov igra ulogu nekog vrste moderatora razgovora. Sestre se prepuštaju Apostolovu da ih pored vožnje upoznaje i sa predelima kroz koje prolaze. Slika Bugarske koju nam daje naratorka nije bez predrasuda. Čini se da iza stavova postoji negativna preslika. Roman Apostolov je kitnjast monolog o ocu koji je izvršio samoubistvo. Priča nije pravolinijska porodična priča, nego mešavina potrage za ocem, sociološki road movie i istorijski esej. U centru priče su dobro proverene istorijske i porodične činjenice, ali su pretkane podrugljivim, ciničnim razmišljanjem i govorom koji karakteriše estetika mržnje. Određena doza besa je takođe prisutna u romanu, a tirade mržnje podsećaju na ton kojim je pisao Tomas Bernhard. Sestre su imale manje od petnaest godina kada im se otac, uspešan ginekolog, obesio u porodične kuće. Porodica se nije zapitala ni onda a ni u kasnijem zašto je došlo do te tragedije. Praznina koju je ta prerana smrt stvorila u porodici, oseća se svo vreme putovanja kroz Bugarsku. Naratorka polazi na put u želji da sazna zašto se njen otac ubio, ali se na putu ispostavlja da ona o ocu gotovo ništa ne zna, štaviše ne zna mnogo ni o braku svojih roditelja. Iako pokušava, nije u stanju da sagleda realno kako su njeni roditelji živeli i u kakvim su odnosima bili.’’

Ova knjiga najviše govori o Miroslavu Čitakoviću, šampionu Jugoslavije u rvanju i učesniku Olimpijskih igara kod koga su trenirali budući svetski šampioni.

Zbirka priča.

Zbirka meditativne proze.

Reč izdavača: ’’Krug se zatvorio. Devet priča iz zaostavštine Đorđa Lebovića, koje se prvi put objavljuju, kao da zamenjuju nikad nenapisana dva završna poglavlja njegovog romana Semper idem. Jezik logoraša i autentičan opis logorske golgote u ovim pričama uvek su uzdignuti na nivo humora, naizgled nesvojstvenog predvorju smrti i pozornici zločina. Likovi se po pravilu oslovljavaju nadimcima, dijalozi nose radnju, ali i taj dramaturški naboj začinjen je često crnohumornom šalom: „U logoru, u nedostatku hleba, humor je bio jedina moguća opcija da se zavara glad i da se preživi.“ Ipak, iako „ljudi ne vole kad neko priča o patnji koja je njih mimoišla“, pisac je opisima umiranja, razbacanih leševa, logoraša pretvorenih u žive kosture usled gladi, žeđi, bolesti, mraza i iscrpljenosti, na dramatičan i potresan način odao poštu svojim umrlim sapatnicima, često prerano sazrelim vršnjacima iz dečjih baraka, prenoseći njihove reči i snove o slobodi, jer ih nada u izbavljenje do poslednjeg časa nije napuštala. U dodatku „Iz piščeve beležnice“ Lebović u nizu kratkih fragmenata secira lik i delo Hitlera i pojavu nacizma, njegove metode, ideologiju, propagandu i istorijske reperkusije, pa i balkanski prostor bremenit nacionalizmom i mržnjom. Kao i svojim proslavljenim romanom Semper idem, dramama Nebeski odred, Haleluja, Traganje po pepelu, Viktorija i drugim, ovom svojom zbirkom autentičnih i uznemirujućih logorskih priča Lebović je, kao niko pre ni posle njega u savremenoj srpskoj književnosti, ostavio neizbrisivo umetničko svedočanstvo o krvavom nasleđu XX veka, neumorno opominjući svoje čitaoce na različite pojavne oblike i večno vraćanje zla.’’

Novela

Zbirka poezije. Iz recenzije: „Treća zbirka pesama Natalije Jovanović nastaje na tragu autorkine poznate poetike, na jednom polu zaokupljene stvarnošću, na drugom sublimisanim strahovima i nesigurnostima koje svakodnevica produkuje. Na momente gorka, cinična i nemoćna pred sopstvenom zbiljom, ova poezija zaokuplja najpre svojim – kao retko kad u savremenoj poeziji – uspelim humorom, eliptičnim i direktnim stihom. Iza intimnog obračuna junakinje sa svetom nazire se želja za iskakanjem iz šina – napuštanje i narušavanje sveta koji je svakome dat.“ Ognjen Aksentijević

Reč izdavača: ’’Škotska, kraj 19. veka: farmer pomaže dečaku da se izbavi iz živog peska; da bi se odužio, njegov otac nudi da njegovom sinu plati studije. Da se ovaj susret nije desio, Aleksandar Fleming ne bi mogao da diplomira, svet ne bi imao penicilin, a Čerčil, dečak koji je spasen, ne bi izveo Evropu iz Drugog svetskog rata. Jesu li to samo slučajnosti? Koliko puta nam se dogodilo da pomislimo na neku osobu koju godinama nismo videli i da je odmah potom sretnemo? Ili da nam se, dok se dvoumimo, u rukama nađe predmet koji nepogrešivo ukazuje na određeni pravac? Vekovima su filozofi, ljudi od vere i nauke – od Seneke do Junga – bili zapitani nad savršenim sinhronicitetom ovih fenomena i odgovor je nedvosmislen: slučajnost ne postoji. Slučajnosti, u svojoj izuzetnoj jedinstvenosti koja prevazilazi zakone fizike i matematike, zapravo su manifestacije više volje. Tako nam se sudbina obraća i pokazuje put kojim treba da idemo kako bismo bili spokojni, zadovoljni i srećni. Marko Ćezati Kasin sakupio je bezbroj svedočenja i primera, iz istorije i štampe, i naučio da uvidi skrivenu sliku iza ovih nepredvidivih slučajeva. Nakon godina proučavanja, objašnjava nam kako da ih prepoznamo, sledimo i prigrlimo s poverenjem. Iako nekad deluje kao da nemaju smisla ili nas vode ka iracionalnim odlukama, čak i kad se jave kao udes ili bolest, to su dobronamerni znaci koji nas vode ka ravnoteži i duhovnom rastu.’’

Proza

Zbirka poezije.

Zbirka poezije.

Roman

Zbirka poezije.

Knjiga „Kako postati nesrećan bez tuđe pomoći“ nedvosmisleno raskida sa idejom da je cilj ljudskih bića težnja za srećom. Pol Vaclavik na zabavan i ironičan način opisuje različite mogućnosti da svoj svakodnevni život učinite nepodnošljivim i istrajete u pridavanju izuzetne važnosti trivijalnim događajima. Pol Vaclavik (1921–2007) austrijski psiholog i psihoterapeut najviše se bavio interpersonalnom komunikacijom u porodici i drugim društvenim grupama. Broj strana: 102 Cena: 799 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM

Brend Dedoles Detalji Materijal : %90Pamuk %8Polyamide %2Elastane

Podnaslov dela glasi: O književnom delu Danka Stojnića.

Tri dela poznatog srpskog književnika.

Roman prati svakodnevni život rudara iz Aberfojlskih rudnika u Škotskoj. Misteriozne i neobične stvari počinju da se dešavaju oko njih...

Roman

Iz recenzije: ’’Oduvek je znala da ne želi decu. Živela je sa Filipom 8 godina i dogovorili su se da neće imati dece ⎯ sve do sada. Kada njena najbolja prijateljica postane majka, nešto se menja: roditeljska osećanja iznenada se prelivaju na njenog dečka - i sada su dva životna plana odjednom dijametralno suprotna. Takođe, njena majka ne prestaje da je gnjavi pitanjem kad će dobiti unuke, svakodnevni život postaje joj ispunjen pričama o deci, a njeni prijatelji nemaju vremena usled obaveza koje im ona zadaju. I pored svega toga, ona čvrsto ostaje pri svojoj odluci. Lin Stremsborg je veoma dobra u hvatanju osećanja koja prate glavnu junakinju svaki dan. „Kada ćeš konačno biti spremna?", „Ko bi trebalo da se stara o tebi u starosti?", „Oni koji nemaju dece sebični su prema društvu" ⎯ ovakve diskusije ne vode nikuda jer oni koji joj postavljaju ta pitanja ne žele ni da čuju odgovore. „Nikad nikad nikad" je roman o tome zašto biramo da imamo decu i zašto biramo da nemamo decu. To je priča o izboru nečeg drugog od onoga što se od nas očekuje, dok istovremeno želimo da vodimo normalan život. Govori o tome da ne morate da odobravate životne planove drugih, ali da bi bilo lepo da ih prihvatite ili bar pokušate da ih razumete.’’

Zbirka putopisa obogaćena brojnim fotografijama.

Proza