Dobar dan, Potražite ovdje sve vrste financijske pomoći po vrlo maloj kamatnoj stopi, ne ustručavajte se odmah nas kontaktirati Email : cfinancials11gmail. com whatapp +16132094044 Viber: +447418360051 popunite podatke u nastavku. Puno ime: Iznos: Trajanje: Hvala.

Ovim putem obavještavamo širu javnost da nudimo financijskog asistenta uz kamatnu stopu od 3% godišnje i to je 100% osigurano i 100% odobreno. Ako trebate brzu i pouzdanu tvrtku kojoj vjerujete, Srbija; Grna Gora; Zurich; Nemacki; Hrvatska; Slovenija; Holandija; Bosna; Nemacka. kontaktirajte me već danas Email: cfinancials11gmail. com Whatsapp +16132094044 Viber: +447418360051

Ovim putem obavještavamo širu javnost da nudimo financijskog asistenta uz kamatnu stopu od 3% godišnje i to je 100% osigurano i 100% odobreno. Ako trebate brzu i pouzdanu tvrtku kojoj vjerujete, Srbija; Grna Gora; Zurich; Nemacki; Hrvatska; Slovenija; Holandija; Bosna; Nemacka. kontaktirajte me već danas Email: cfinancials11gmail. com Whatsapp +16132094044 Viber: +447418360051

Good day. I am a loan lender that gives out both business and personal loans to individual at a low interest rate of 2% no matter your location. If you are interested in getting a loan from us please email me back Via (Whats App) number: +919394133968 patialalegitimate515gmail. com Mr Jeffery

Potpuno ocuvan. Nosen u par navrata. Prikazano na slici...kragna sakoa sa unutrasnje strane je malo pohabana..tj koza je na delu gde se presavija kragna blago ispucala. Ramena 44 cm Od pazuha do pazuha 52 cm Duzina 60 cm Rukavi 60 cm Suknja duzine 44 cm Struk 73 cm. Obim suknje po sredini 99 cm. Svila,pamuk,vuna.

Beograd,1925.god. meki povez, 298x223mm 31. strana knjiga je izdata u 100 primeraka u veoma dobrom stanju

Za prijatelje Engleze. Odnosi. Retko i znacajno. Stanje kao na snimcima. Михаило Јовановић Писмо патріярха православно-католичке восточне цркве о православной вěри : писано Енглезима 1723 год. Остали наслови Писмо патријарха православно-католичке восточне цркве о православној вери Врста/садржај тыпе оф материал писма Језик српски Година 1864 Издавање и производња У Београду : у Државной кньигопечатньи, 1864 Физички опис [2], 34 стр. ; 19 cm. Место: Београд Држава: Србија Година: 1864 Издавач: Књажеско српска књигопечатња Предметне одреднице: Религија Сигнатура: Р19Ср II 460.1 COBISS.SR-ID: 135510791 Језик: српски Врста грађе: Штампана Колекције: Српске књиге од 1801. до 1867. године ЈОВАНОВИЋ, Михаило Писмо патріярха православно-католичке восточне цркве о православной вѣри : писано Енглезима 1723 год. - У Београду : у Државной кньигопечатньи, 1864. - [2], 34 стр. ; 19 cm. Новаковић 2696; Кириловић 2365; КНБС 990; Српске штампане књиге БМС 1801-1867, 1639. - Аутор дат према КНБС. Михаило Јовановић, световно име Милоје (Соко Бања, 19/31. август 1826 — Београд, 5/17. фебруар 1898), епископ, архиепископ београдски и митрополит Српске православне цркве.1) Биографија Рођен је 19/31. августа 1826. године у варошици Соко Бањи, од мајке Марије и оца Милована.2) Његови родитељи су се раније звали Кашмерци и у Соко Бању су се доселили из села Трговишта, испод Врмџе.3) Школовање Основну школу је завршио у месту рођења.4) Завршио је нижу гимназију у Зајечару и Неготину.5) У Неготину је био питомац Доситеја Новаковића. Завршио је Богословију у Београду 1846, где је био питомац Петра Јовановића, који га је одредио за свог наследника. Као једног од својих најбољих ђака, тадашњи митрополит Петар га је заједно са још петорицом кандидата, послао 1846.6) на студије у Кијев,7) на Кијевску духовну семинарију, у трајању од три године, а затим и Духовну академију, коју је завршио са одличним успехом 1853,8) заједно са Савом Сретеновићем. Тиме је стекао академско образовање и степен кандидата за одбрану дисертације, под називом „Преглед историје српске цркве“.9) После тога је отишао у Кијевско-печерску лавру и замонашио се10) (1853)11) Тада је узео монашко име Михаило. Две недеље касније кијевски митрополит Филарет га је рукоположио у чин јерођакона, а четири дана касније за јеромонаха.12) Епископ Вративши се после седмогодишњег студирања13) у Србију 1854,14) краће време је радио као професор Семинарије у Београду,15) а октобра исте године у Крагујевцу је изабран за епископа шабачког.16) Истог месеца је произведен за архимандрита студеничког, хиротонисан за епископа у београдској Саборној цркви и убрзо устоличен у Шапцу.17) Један од његових првих предлога на архијерејском сабору је био да се српски епископи и митрополити, као монаси називају и потписују само именом, без презимена, што је сабор и усвојено.18) Шабачком епархијом је управљао близу пет година. У Шапцу је започео свој разноврсни национални рад.19) Још као епископ се веома заинтересовао за судбину српског народа у целини, нарочито Срба у неослобођеним крајевима.20) Био је потпуно свестан националне мисије Србије код српског народа, јер мада су живели у другој држави, Срби су се окретали ка матици, у жељи за ослобођењем. Настојао да систематизује и појача државну помоћ и пропаганду, ради заштите народа.21) Митрополит После изнуђене оставке22) митрополита Петра 1859,23) који је отишао у Аустрију да тамо буде епископ једне од српских епархија у Војводини,24) Михаило је са непуних 33 године изабран за митрополита српског.25) За митрополита је изабран на архијерејском сабору, који је сазвао Милош Обреновић 25. јула/6. августа у Крагујевцу.26) Управљао је за време владавине четири Обреновића: Милоша, Михаила, Милана и Александра и по династичком уверењу је био Обреновићевац.27) Митрополит Михало је наставио посао око организовања Српске цркве, који је започео његов претходник митрополит Петар Јовановић.28) Био је покретач и учествовао је у свим добротворним и патриотским друштвима и акцијама. За време његове управе Митрополија београдска је била средиште рада на ослобођењу Срба под туђинском влашћу, побољшавању њиховог положаја, као и целокупног српског народа.29) У марту 1868. године обратио се министру просвете са предлогом да се оснује Просветни одбор Срба у Турској.30) Његов предлог је прихваћен. Одбор су чинили Нићифор Дучић, који је изабран за председника, а уз њега су били професори Милош Милојевић, Панта Срећковић и Стојан Новаковић. Касније су им се придружили Љубомир Ковачевић, Сима Андрејевић Игуманов и други. Одбор је био задужен за одржавање везе са српским народом под турском влашћу, да развија просветно-културни рад, предлаже оснивање школа, спрема учитеље и професоре за рад у тим школама, предлаже обнављање и подизање цркава тамо где је то било могуће, а мишљење и процене одбора, у великој мери су помагали Министарству иностраних дела у одређивању националне политике.31) Такође је 1868. године предложио отварање посебног одељења Богословије, имајући у виду коментаре њених професора, који су приметили да младићи из турских крајева долазили довољно припремљени, као ђаци из Србије који су ову школу уписивали после четворогодишње гимназије.32) Друго одељење Богословије је отворено 1873. године, под називом Страначка богословија, са циљем да спрема учитеље и свештенике, као националне раднике.33) За то одељење је Стојан Новаковић направио посебан план, а школовање је трајало три године.34) После тога су питомци могли да наставе школовање на Великој школи или у иностранству, такође о трошку државе Србије.35) Они су у ратовима за ослобођење 1876-1878. учествовали у ослобођењу од Турака. У неослобођеним крајевима бавили су се просвећивању и јачањем наде у ослобођење.36) За време Херцеговачког устанка, Првог и Другог српско-турског рата (1875—1878) одржавао је везе са српским устаницима, који су му се обраћали за савет и помоћ. На његов предлог је у октобру 1876. основан је Одбор за старање о купљењу прилога за Србе из Старе Србије, Босне и Херцеговине и Бугарске, а он је био председник одбора. Био је председник и Међународног комитета за помоћ избеглицама из Босне и Херцеговине.37) Припајањем Нишког, Пиротског и Врањског округа Србији, повећала се територија Цркве у Србији. Из егзархијске више јерархије примљен је у састав Српске цркве, фебруара 1879, митрополит нишки Виктор, који је до смрти остао веран митрополиту Михаилу.38) За време мандата митрополита Михаила, постигнуто је да православна црква у Србији, актом Васељенске патријаршије добије аутокефалност од цариградског патријарха (1879).39) Аутокефалност се односила и на епархије у тада неослобођеним крајевима.40) Као митрополит београдски и архиепископ српски слао је на школовање у Русију, поред богослова и будуће сликаре: Михаила Борисављевића, Живка Југовића, Благоја Кулића, Георгија Момчиловића и Милутина Бл. Марковића.41) Међутим, као љубитељ свих Словена, а на штету српских интереса, доста је помогао успостављању бугарске егзархије, примајући бугарске омладинце на школовање у српским школама, штампајући у Србији књиге за Бугаре и радећи на њиховој духовној обнови.42) Током целе његове управе, свештенство и манастири су се налазили у лошем материјалном стању и сви његови покушаји да тај проблем реши су били безуспешни, јер државне власти нису имали разумевања.43) По свом спољнополитичком опредељењу је био велики русофил,44) јер је у условима католичко-муслиманског окружења, за опстанак Србије сматрао да је неопходно одржавати политичке и културне веза са Русијом,45) због чега је сметао Бечу, кнезу Милану и напредњацима. Бечу је посебно сметао његов утицај преко српских свештеника у Босни, уз материјалну помоћ из руских словенских комитета.46) Када је од словенског комитета добио 80.000 динара за циљеве националне политике, Аустрија се разгневила и тражила да митрополит буде уклоњен са свог положаја.47) После Берлинског конгреса, а као последица пробугарске оријентације Русије, дошло је до спољнополитичке преоријентације у Београду. Њен инспиратор је био, кнез Милан (од 1882 краљ), који се одвојио од Русије и окренуо Аустрији. Још 1880. године он је изазвао велике кадровске промене у српској политици, па је либерал-националиста Јован Ристић, чији је митрополит био близак сарадник, поднео оставку.48) Осим тога, кнез је у Бечу 1881, без знања јавности и Владе, заједно са министром Чедомиљом Мијатовићем закључио „Тајну конвенцију“ са Аустроугарском, којом се обавезао да ће обуставити православну пропаганду у Босни и Херцеговини за њено јединство са Србијом и да неће склапати уговоре ни са једном земљом, док претходно не консултује Хабзбуршку монархију.49) Митроплит Михаило се бавио политиком,50) и био стожер Либералне странке,51) због чега је трпео непријатности, прогоне, а у току шест година је био лишен катедре.52) Кнез Милан, пошто је био врло аустрофилски настројен, хтео је да га уклони, и за то се само чекао повод.53) До митрополитовог сукоба са Владом је дошло када је уведен закон о таксама, који је оптерећивао представнике цркве,54) односно увођењем пореза за рукоположење црквених чиновника.55) Закон је донет без знања и пристанка Светог архијерејског сабора.56) Митрополит је протествовао рекавши да тај закон представља симонију и да је у супротности са Христовом науком, што је ражестило Стојана Новаковића, као министра просвете и црквених дела, који је кнезу предложио разрешавање митрополита Михаила са дужности.57) Кнез Милан је у октобру 1881.58) донео указ којим је митрополит уклоњен из црквене управе,59) без пензије, без издржавања, без икакве потпоре, после двадесет и пет година службе.60) На положај митролита тада је дошао архимандрит Теодосије Мраовић (1883).61) Овај кнежев поступак је у Бечу позитивно оцењен, посебно због кнежеве домишљатости и одлучности, док је у Петровграду изазвао негативне рекције, руски цар Александар III је митрополиту Михаилу нешто пре смене доделио руски орден Светог Александра Невског. Русија се после тога потпуно удаљила од Србије, а као услов за успостављање нормалних међудржавничких односа, тражила је да се митрополит Михаило врати на катедру.62) У Србији су и након његовог одласка настављени сукоби између државе и цркве, дошло је до измене црквеног закона о уређењу свештеничког стања, пошто су и остали епископи одбијали послушност, сви су били збачени са својих положаја, без права на пензију. Влада је поново мењала закон и увела, поред духовних, и цивилна лица у управу Цркве.63) Одлазак у иностранство После збацивања, митрополит Михаило се настанио прво у својој приватној кући на Врачару64) у Београду, а 1883. је морао да напусти Србију.65) Прко Бугарске и Цариграда је путовао у Јерусалим и Палестину, где је по узору на Светог Саву обишао све хришћанске светиње. Затим је био на Светој Гори, где је обишао све манастире, у којима је, по молби светогорских монаха, служио литургије.66) Затим је боравио у Бугарској, најпре у Варни, а касније у Рушчуку. Често мењање места боравка није било својевољно, већ на захтев српске владе, која је будно пратила сва његова кретања, тако да је и у Бугарској постао нежељени гост, није могао да оде ни у Румунију или неку аустроугарску бању.67) На лето 1884. је добио дозволу да отпутује у Русију. Отишао је у Кијев, где се настанио у истој ћелији у Кијев-печерској ларви, у којој је боравио 30 година раније као млад монах.68) У другој половини 1884. у Кијеву је учествовао у прослави педесетогодишњице Кијевског универзитета.69) Остатак времена у изгнанству је провео живећи између Кијева и Москве.70) У Москву је отишао да помогне у спасавању подворја71) Српске православне цркве на Сољанки, у храму Светог Кира и Јована, изграђен 1768. у част Катарине II.72) У Москви је остао све до пролећа 1889.73) Током свог боравка у изнанству бавио се црквеним, културно-просветитељским и политичким радом. Његов политички рад је био конспиративан. Наиме, сви српски радикални емигранти, на челу са Николом Пашићем, који су били су принуђени да после неуспеле Тимочке буне напусте Србију, ступили су одмах у контакт са митрополитом Михаилом, који је у то доба живео у Рушчуку. Покушавали су да га приволе за наставак борбе против Милана Обрановића,74) на шта је он и пристао.75) Протеривање митрополита из Бугарске највероватније се дугује жељи српске владе да га раздовоје од радикала, који су за август 1884. спремали атентат на краља Милана, мада је тај план разоткривен и спречен.76) У званичној Русији је покушај атентата на краља Милана, као и преврата у Србији, који је спремала радикална емиграција, посматран са неповерењем и резервом. Бавећи се пословима око Бугарске, руски кабинет је сматрао да револуција у Србији није дошла у право време и сматрали су да би преврат довео до неминовне аустроугарске окупације.77) Још по доласку у Русију, митрополит Михаило је користио своја познанства у друштвено-политичким круговима, да би добио подршку за планове преврата у Србији.78) Захваљујући његовом посредништву и препорукама, Николи Пашаћу, који је до тада виђен само као нихилиста и бунтовник, порастао је углед, тако да када се крајем 1885. године први пут појавио у Петровграду, у њему су видели савезника.79) Повратак митрополита Када је краљ Милан 1889. године абдицирао, малолетном Александру је додељено Намесништво, које су чинили Јован Ристић, генерал Коста С. Протић и Јован Бели-Марковић, а први акт нове владе је био позив упућен Митрополиту Михаилу, да се врати натраг у Србију и на свој положај у његовој канонској јерархији, док је неканонска (напредњачка) јерахија позвана да се повуче са својих епископских катедри.80) Митрополит Теодосије је својом вољом отишао у пензију.81) Од тада је митрополит Михаило радио на даљем учвршћивању православне вере, како унутар, тако и ван Краљевине Србије, не обазирући се на нове дипломатске протесте Беча, а уз подршку краља Александара Обреновић, који се обавезао да ће бити одан светосавској Цркви.82) Митрополит Михаило је наставио да ради на обнови црквеног живота.83) Одвојио је црквену администрацију од судства. Донесена су два црквена закона, којим су преуређени духовни судови и други црквени односи. Закони су од 1890. ступили на снагу.84) Највиша црквена законодавна власт био је Свети архијерејски сабор, Синод је одлуке Сабора спроводио у живот. Постојала је и Апелаторска конзисторија – Велики црквени суд, као и епархијске конзисторије. Основао је деветогодишњу богословију у Београду 1896, а затим катедру за иконопис, коју је водио сликар и професор Стеван Тодоровић. Основао је више фондова за збрињавање удовица и породица свештеника и ђакона и фонд за васпитавање српских монахиња у руским академијама, фонд за штампање књига у одбрану Православља и поуку народу, фонд за школовање ђака из његовог родног места Соко Бање. Једно време, због силних напада радикала, као и сукоба са министром просвете Љубом Стојановићем око избора неготинског епископа, био је спреман да се повуче у мировину.85) Захтевао је од државних службеника да се једном годишње исповеде и причесте. Био је један од најбољих оратора свог времена и позивао је цело свештенство да раде на том пољу. Трудио се да субије атеистички дух бившег ректора бањалучке богословије Васе Пелагића.86) Биран је за члана Комитета за одбрану хришћана у Отоманском царству. Такође је био председник Друштва за подизање Храма Светог Саве, лији је камен-темељац положен 1879.87) За живота је чинио лична и општа доброчинства. У свом родном крају је подигао задужбине, цркву Светог преображења Господњег (1884—1892) и школу (1894),88) у центру варошице, која и сада носи његово име. У октобру 1894. прославио је четрдесет година службе.89) Умро је 5. фебруара 1898. и сахрањен је у Саборној цркви,90) односно у цркви Светог архангела Михаила у Београду. Његова гробница се налази уз северни зид цркве, преко пута гробнице кнеза Милоша и Михајла Обреновића. Гробни споменик је 1902. године осветио митрополит Инокентије (Јаков) Павловић,91) син шабачког протојереја Јована Павловића.92) Споменик је израдио београдски каменорезац Никола Лукачек, по пројекту архитекте Милорада Рувидића.93) На гробу је уклесано:94) „Љубите српство – љубите православље.” Почасни члан Због својих књижевних радова,95) постао је почасни члан Друштва српске словесности 13/25. јануара 1857. За почасног члана Српског ученог друштва је наименован 29. јула/10. августа 1864. Изабран је за почасног члана Српске краљевске академије 15/27. новембра 1892.96) Истицао се радом на хуманом, социјалном и књижевном раду, за који су га одликовале и стране државе. Изабран је за председника Друштва за ослобођење афричких робова (1862), за члана Алтајске мисије (1866), чији је задатак био ширење хришћанства, почасни члан Универзитета у Петровграду (1869) и Универзитета у Москви (1871), почасни члан Црвеног крста у Бриселу (1871), почасни члан друштва Братства христољубивих у Атини (1876).97) Дела За 40 година свог служења је оставио 49 дела, која су била инспирација генерацијама.98) Књижевни рад му је био врло разноврстан и обиман, посебно у обредном и догматском богословљу. Обновио је српску богословску литературу. Писао је богословске уџбенике, поуке, упутства о унутрашњем поретку у српској цркви и њеним установама, целе томове духовних проповеди, монографије о богословљу и православној апологетици (одбрана православља). За његово најбоље дело се сматра „Одбрана истине“, која је издата у Београду 1877. године, и за коју му је од Кијевска духовна академија дала научни степен магистра богословља99) (1856).100) Главна дела су му:101) „Одбрана истине“, (1877) „Поглед на историју Српске цркве“ (1856) „Душевни дневник“102) „Црквено богословље“103) „Херменевтика“104) „Србљак“105) „Православни проповедник“ (1866, 1867. и 1871) „О лутерантству“106) „О монаштву“107) „Поука матери о васпитању деце“108) „Скуп беседа преко целе године, у недељне и празничне дане“ (1874) „Православна Српска црква у Кнежевини Србији“ (1874) „Хришћанске светиње на Истоку“ (1886) „Света Антонска гора“ (1886) „Књижевни радови“, у две књиге (1895) „Животопис Пресвете Богородице“109) Литература Радован Пилиповић, Српски богослови на школовању у Русији у другој половини 19. века према оцени руског царског дипломате, Годишњак за научну историју, број 1, Удружење за друштвену историју, Београд, 2012. Радослав Грујић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 2, И-М, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1927, стр. 181-182 Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007, стр. 125-126 Сава Вуковић, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, уредник Јанко Брајковић, Евро, Унирекс, Каленић, Београд, Подгорица, Крагујевац, 1996, стр. 116, 429–431 Миленко Пекић, Митрополит Михаило и Далмација, Зборник Матице српске за историју, број 53, уредник Војин Дабић, Матица српска, 1996, стр. 39-78, ИССН 0352-5716 Знаменити Срби XIX века (1800—1900), уредник Андра Гавриловић, Наклада и штампа Српске штампарије (деон. друштво), Загреб, 1903, стр. 19-21 Михаил, арихепископ биоградски и митрополит Србије, Босанска вила, број 1, уредник Никола Т. Кашиковић, Штампарија Шпиндлера и Лешнера, Сарајево, 15. 1. 1897, стр. 1-4 Александар Д. Средојевић, Канонски удар и нова јерархија у Српској Цркви, Православље, број 1006, СПЦ, 15. 2. 2009. Александар Д. Средојевић, Аутономна Митрополија и држава Србија, Православље, број 1005, СПЦ, 1. 2. 2009. Саборна црква у Београду - Гробови Милић Ф. Петровић, О националној акцији митрополита Михаила у Рашкој области и другим српским земљама под турском и аустроугарском управом, Зборник историјског музеја Србије, бр. 29-30, Историјски музеј Србије, Београд, 1998, стр. 45-55, ИССН 0354-3153 Андреј Л. Шемјакин, Митрополит Михаило у емиграцији, Зборник историјског музеја Србије, бр. 31, уредник Андреј Вујановић, Историјски музеј Србије, Београд, 2003, стр. 219-237, ИССН 0354-3153 Милан Ђ. Милићевић, Додатак поменику од 1888, Српска краљевска штампарија, Београд, 1901. Православна Српска црква у Краљевини Србији. Београд 1895. Стр. 206–209: Михаило.

NOVA ANTOLOGIJA SRPSKE LIRIKE - N o v o doba - Štampano u Beogradu 1943. za vreme nemačke okupacije Srbije SVETISLAV STEFANOVIĆ, izbor i redakcija Srpska književna zadruga B e o G r a d 1 9 4 3 ZABRANJENA KNJIGA Komunističke vlasti su knjigu odmah po oslobođenju BeoGgrada stavile na index, a Svetislava Stefanovića, predsednika SKZ-a, streljale. SVETISLAV STEFANOVIĆ (Novi Sad 1877 - BeoGrad 1944) pesnik, kritičar, preVodilac, esejist, dramski pisac, lekar, /a p o l o g e t a/ fašizma i rasizma u međuRatnoj JugoSlaviji. Jedna od najTragičnijih ličnosti srpske književnosti prve polovine XX veka. Učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, više puta odlikovan, predsednik YU lekarskog društva, predsednik Srpske književne zadruge za vreme neMačke okupacije. OSuđen i streljan 1944. kao naRodni nePrijatelj i zločinac Tiraž knjige je sistematski uNištavan i ostalo je vrlo mali broj ove knjige. Svaki primerak o v e knjige dragocen je za istoriju srpske kulture, bez obzira na arogantni stav novih vlasti da jednog sveStrano nadarenog čoveka brutalno likvidira! I nevine knjige su postajale krive u jednom poremećenom vremenu... (Михајло Грушић) .......................................................... Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Ćirilica, 278 str EKSTREMNO RETKO! VELIKI RARITET! ... Za bibliofile, kolekcionare knjiga SKZ, istoričare opšte istorije i istoričare srpske književnosti Okupacijskog i postOkupacijskog doba Srbije... е к с т р а !!!

Vesela druzba 1-47 Izdavac: Mladost Zagreb Svi kolekcionari znaju koliko je ovo retka edicija i koliko je nemoguce sakupiti ceo komplet. Ja sam napokon uspeo. Edicija je izlazila od 50-ih do 80-ih godina i uglavnom je cine najlepse price Walt Disney -a. Pored njih tu je i nekoliko pricica domacih(ex Yu) autora. Slikovnice su u odlicnom stanju obzirom na starost i retkost, tu je po neka posveta, zvrljotina i ostecenje. Ne pitajte za nizu cenu, nije mi namera da ovo prodam. Od svih prelepih slikovnica koje imam u kolekciji i uz koje su deca u bivsoj Jugoslaviji odrastala, ova edicija mi je najdraza. Mozda zato sto sam veliki ljubitelj i kolekcionar gotovo svega starog Diznijevog, a mozda zato sto mi je trebalo vise od 10 godina truda i potrage da sakupim sve. Zahvalan sam svim ljudima koji su mi u ovome pomogli, a ima ih iz gotovo svih drzava bivse SFRJ. Uzivajte u slikama a posle pogledajte i moje ostale predmete.

Machzor - jevrejski molitvenik, štampano 1840 - 1841, u Beču. 9 knjiga u kutiji, stanje kao na slici. Mahzor je knjiga molitve koju su Jevreji koristili na Svetim danima Roša Hashane i Iom Kipur. Mnogi Jevreji takode koriste specijalizirani mahzorim na tri hodocašća u Pashu, Šavuotu i Sukotu. Mahzor je specijalizirani oblik siddur-a, koji je generalno namenjen za korišćenje u radnim danima i Shabbat službama. Neki od najranijih formalnih jevrejskih molitvenih knjiga datiraju iz desetog veka; oni sadrže odredeni red svakodnevnih molbi. Medjutim, zbog mnogih liturgijskih razlika izmedju običnih, svakodnevnih službi i službi za odmor, potrebu za specijalizovanom varijacijom siddura prepoznali su neki od najranijih ruštinskih vlasti, a samim tim i prvi mahzorim napisani su ove liturgijske varijacije i dodaci. Mahzor sadrži ne samo osnovnu liturgiju, vec i mnoge piiiutim, što su liturgijske pesme specifične za praznik za koji je namenjen mahzor. Mnoge molitve u mahzoru, ukljucujući i one koje su dnevno ili nedeljno u subotu, imaju posebne melodije pevane samo na praznicima. Većina mahzorima sadrži samo tekst i bez muzičke note - melodije, od kojih su neke drevne, prenete su usmeno.

ЛАЗАР КОМАРЧИЋ МОЈ КОЧИЈАШ СЛИКЕ ИЗ 1883. ГОДИНЕ ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ СТРАНКЕ БЕОГРАД 1887 Пажња !!! ЛАЗАР КОМАРЧИЋ легендарни/знаменити/чувени српски писац прве фантастике у Срба! Оригинално издање књиге са оригиналним корицама из 1887. године! Књига стара 13О година *********************** + Посвета писца Милутину ГАРАШАНИНУ, министру председнику и министру унутрашњих дела, датирано 25/III 1887. године !!!!!!!!!! ... Да ли можете, уважени чланови Купиндо заједнице, да схватите и појмите да постоји књига из српске галактичке прошлости и даљине - 1887. године, у релативно добром стању, са оригиналним корицама и са потписом легендарног писца - Лазара Комарчића !!!!!!!!!!!!!! ...Верујте, ово је право лудило! Било је и за мене непојмљиво кад сам је набавио пре 3О година и за све ове године та књига изазивала је у мени чуђење и стално ми је била мисао - каква је то била Божја промисао да се ова царска књига нађе баш у мојим рукама. До данас нисам нашао одговор. Књига ми је била и остала непоновљив драгуљ у библиотеци, у ретким приликама побожно сам је држао у рукама и чудио се... а сад нека иде даље у свет! А ви, које држи страст за читањем Лазе Комарчића, сада имате јединствену и непоновљиву прилику да видите и његово легендарно књижевно дело и његов /аутентични/ рукопис и да доживите његову еманацију, а све то као да је дошло с` оне стране давно ишчезлог гроба, несталог у ентропији времена. Пробајте да замислите нашег јунака како ПРЕ 130 година погурен седи у некој полумрачној собици и пише посвету министру Гарашанину, Богу и Батини у сељачкој, затуцаној, ауторитарној, контролисаној Србији, као што је и данас, где је ВОЂА све а НАРОД ништа, и како Лаза очекује неку малу синекуру и како министар надмено прима у руке ову малу књижицу која ће надживети све - и Лазу и Гарашанина и Србију прошлих времена, све до данас. И немојте да мислите да невесели Лаза Комарчић и сада није са нама? Јесте, ту је, само се прво прекрстите за покој његове намучене душе. Умро је у беди и сиромаштву. А Срби, небески и овоземаљски, појма немају какву књижевну громаду у Лази Комарчићу имају! А да знају, прво би њему подигли споменик у Београду, па онда редом !!!!!!! Спавај Лазо и не мисли на Србију, не мисли ни она на тебе !!!!!! Сем посвећених, захвалних и у твоје дело зачуђено и задивљено загледаних, као у кладенац хладне и бистре воде !!!!!! (Михајло Грушић) ............................................................. ЋИРИЛИЦА ТВРД ЕКОРИЦЕ 16 CM 39О СТРАНИЦА OBZIROM NA GODINE (1887.) SOLIDNO OČUVANO !!! EKSTRA !!!!!!!!!!!!!!!!

većinom odlično očuvane nedostaju brojevi 7, 9, 17, 36, 56, 63, 77, 86, 90, 101, 103, 108, 114, 119, 120, 128, 147, 154, 184, 193, 209, 212, 215, 216, 219, 223, 229, 251, 260, 262, 265, 274, 279, 280, 282, 296-297

КАМЕНО ДОБА ЈОВАН ЖУЈОВИЋ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 1 8 9 3 КЊИГА број 14 Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Књига из 1893. године Књига `стара` 124 године !!! Речник 73 слике Ћирилица Тврде корице 2О7 страница Некоришћено КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

ЉИЉАНА ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ ПАУНОВО ПЕРО ШЕСТ ПРИЧА ЗА ШЕСТ НОЋИ НАРОДНА КЊИГА БЕОГРАД 2ООО Пажња !!! КЊИГА ЈЕ СА ПОСВЕТОМ ПОКЛОН ОЉЕ ИВАЊИЦКИ ВАСИЛИЈУ КАЛЕЗИЋУ !!!! ПОСВЕТА ОЉЕ ИВАЊИЦКИ, знамените српске сликарке, припаднице групе Медиала !!! КЊИГА је ПОКЛОН са ПОСВЕТОМ ВАСИЛИЈУ КАЛЕЗИЋУ, што он и својеручно потвђује малим писаним црвеним текстом у доњем левом углу на дну другог предлиста и то потписује именом и презименом. На истом листу види се велики љубичастим словима написана Ољина посвета !!!!!!!!!11 Књига је штампана у 999 нумерисаних примерака !!!!!!!! Ово је нумерисани примерак број 00787 Ово је КОЛЕКЦИОНАРСКИ примерак Par ekselans !!!!!!!!!!! Ово је и БИБЛИОФИЛСКИ примерак Par ekselans !!!!!!!! ............................................................. Дакле 1. Књигу је осликала ОЉА ИВАЊИЦКИ !!! 2. Књига је штампана у 999 нумерисаних примерака !!! 3. Ово је број нумерисаног примерка - 00787 !!! 4. Књига је поклон са посветом Василију Калезићу (љубичасти текст) 5. Василије Калезић својим потписом и текстом потрђује Ољин поклон и посвету! 6. Књига је писана ћирилицом !!!!!!!!!! 7. Кига је формата 32 x 22 x 36 cm 8. Без ознака броја страница Практично НЕКОРИШЋЕНО и може се рећи, у ОДЛИЧНОМ стању !!! Ово је НЕВЕРОВАТАН и РЕДАК БИБЛИОФИЛСКИ ПРИМЕРАК !!!

 Atraktivna jedinstvena Mauro Volponi Firenze nova jakna, original kao i sve stvari na oba moja profila. Jakna je izrađrna od koža reptila, sa atraktivnom dugmadi od kristala. Proizvodnja je italijanska. Veličina je unramenima 40cm, grudi 50cm, duzina 58-59cm, rukav 62cm. Kroj je klasičan, kraći, vidi se dobro na slikama. Izuzetan komad odeće poznatog italijanskog kreatora iz Firenze, podize svaku odevnu kombinaciju. Iskljucivo licno preuzimanje. Ko voli interesantne, autenticne, kvalitetne, dizajnerske stvari na mom profilu imate dosta razlicitih predmeta, ukrasa, umetnickih slika. Ko voli moze da pogleda. Od Egizie, Murana, Leonarda imam nekoliko stvari, mozete pogledati na mom profilu. Na mom profilu mozete da pronađete puno razlicitih, izvrsnih predmeta ukljucujuci i high-end brendove poput Dolce&Gabbane, Gucci-ja, Prade, Etro, Botega Venetta, Louis Vuitton, Escada, Feraud, Moschino, GFFerre, Karl Lagerferd, Aigner, Celine i sl. Na profilu je aktuelno veliko snizenje zbog preseljenja. Ukoliko imate neki omiljen predmet kod mene, a nije snizen, pisite ( mozda se dogovorimo).

STAZA RJEČITOSTI GOVORI - PISMA - IZREKE ALIJE IBN EBI TALIBA Sabrao: ES-SEJDID EŠ-ŠERIF ER-RADI Izdavač: ISLAMSKA ZAJEDNICA Z A G R E B 1994 Pažnja !!! Posveta STRANKE DEMOKRATSKE AKCIJE, Centrala Sarajevo koja glasi: `U znak susreta između predstavnika Stranke demokratske akcije i grupe intelektualaca i političara iz SRBIJE . S poštovanjem Potpredsjedni stranke P o t p i s + OKRUGLI LJUBIČASTI PEČAT SDA Sarajevo SARAJEVO, 08. 04. 1995. Ko kaže da se nisu sastajali SRBI i MUSLIMANI iz bivše YU !!!!! Ova knjiga pripada ISTORIJI ODNOSA MUSLIMANA i SRBA bivše Jugoslavije! Sa jedne strane BOŠNJAČKI MUSLIMANSKI NACIONALISTI, a sa druge strane SRPSKI INTELEKTUALCI i POLITIČARI ????? Ko bi rek`o da je to MOGUĆE ??????? E k s t r a ********* (Mihajlo Grušić) ............................................................... Likovno oblikovanje DŽEVAD HOZO Prijevod RUSMIR MAHMUT ĆEHAJIĆ MEHMEDALIJA HADŽIĆ ILUSTRACIJE LATINICA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ 30 x 22 CM 320 STRANICA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI, 1994. GODINA EKSTRA *********

Dobar dan, Potražite ovdje sve vrste financijske pomoći po vrlo maloj kamatnoj stopi, ne ustručavajte se odmah nas kontaktirati Email : cfinancials11gmail. com whatapp +16132094044 Viber: +447418360051 popunite podatke u nastavku. Puno ime: Iznos: Trajanje: Hvala.

SRPSKI BUKVAR ZA SLEPE, sastavio V. Lj. Ramadanović, Štamparija `Ru` u Parizu daruje ovu knjigu srpskim slepim invalidima u znak velike simpatije, osniv. i dir. Mis Geti, Pariz 1919. (1920.?) Originalni meki papirni povez uvezan vrpcom (kanapom), sa prepisano-rekonstruisanom naslovnom stranicom (4. slika). Vrlo dobra očuvanost, bez oštećenja, 24 lista. Primerak sa svim stranicama, bez pečata i napisa/zapisa, osim rukom napisanog `prevoda` na originalnoj naslovnoj stranici. Jezik srpski, ćirilica i Brajeva azbuka. Na prednjoj korici je odštampano: `Kao znak naše simpatije prema srpskim junacima Štamparija `Roue` u Parizu 75, Avenue des Champs-Elysees, 75 Dobrotvornog društva Permanent Blind Relief War Fund New York daruje ovaj ručni SRPSKI BUKVAR ZA SLEPE RATNE INVALIDE, sastavio po Braj sistemu nastavnik V. Lj. Ramadanović, Osn. i dir. Štamparije `Roue` Gospođica Getty, Gospod. Min. Prosv. i Vera od 6 jula 1918 g. pod br. 7236 odobrio, da se Bukvar štampa i upotrebljava za nastavu, Složio: B. Valožić p.-poručn., 1919` NAPOMENA 1: Autor ovog `Bukvara` je Veljko Lj. Ramadanović (1874-1943), srpski specijalni pedagog i socijalni radnik na polju zaštite slepe, gluve, slabomislene, telesno invalidne, vaspitno zapuštene i dece sa govornim manama. Takođe, Ramadanović je prvi preveo tj. prilagodio Brajevu azbuku na srpski jezik. NAPOMENA 2: Bukvar je varijanta ranijeg Ramadanovićevog bukvara za slepu decu `Moje prvo radovanje`, objavljenog na Krfu 1917. godine, a na osnovu `Bukvara za osnovne škole u Kraljevini Srbiji` Steva Čuturila. Za slepe ratnike izdala ga je štamparija `Ru` u Parizu 1919. i moguće i 1920. godine (prvo i drugo izdanje?). NAPOMENA 3: Naslovna strana je dodata na osnovu naslovne stranice napisane Brajevom azbukom na početku `Bukvara`. Ekstremno retko. Pouzdano se zna da, pored ovog, postoje još samo tri sačuvana primerka (jedan u privatnom vlasništvu, dva u dve ustanove u Srbiji), kao i jedan kasniji primerak štampan u Zemunu-Aleksandrovu (izdavača `Nova svetlost` i štamparija `War Blind Relief Fund`) u Narodnoj biblioteci Srbije.

ava lica 100% kasmir , oiviceno kozom i kragna je kozna nepromociva 2 boje siva I zelenkasto siva

Dimenzije: Ramena_______56 Grudi__________66 Dužina_________79 NOV prsluk od pravog krzna najpoznatije krznarske radnje u Becu P.Velek Wien. Prsluk svetluca, krzno je mekano i ne linja se, ima dve zakacke kojima se zakopcava. Skupocen. _____________________________________________ Sve stvari su moje i iz inostranstva. Uplata na racun, Post Net, ili placanje pouzecem. Sve sto vas zanima ------> inbox. Pogledajte i moje ostale oglase, hvala. ______________________________________________

Finansijski menadžment – poslovne finansije autor: prof. Dr. Nenad m. Vunjak izdavač: ekonomski fakultet, subotica godina izdanja: 1999. Tvrde korice pismo: latinica broj strana: 593 str. Format 24 cm

Није Mi namera da prodam, ne rasparujem! Pre bih voleo da имам информацију о својој колекцији. nASLOVI KOJE IMAM nisu UVEK PRVA IZDANJA (BROJ NA KRAJU REDA)! 159 Adam Vučjak Branko Hribar Zlatko Bourek 1976. 205 Ala je lep ovaj svet Jovan Zmaj Jovanović Zlatko Bourek 1981 30 Alica u zemlji čudesa Lewis Carroll Raul Goldoni (ilustracije); Edo Murtić (naslovnica) 1959 16 Bajke Charles Perrault Zlatko Prica (linorezi naslovnice i ilustracije) 1958 127 Bajke i priče: izbor Hans Chistian Andersen Gita Rosenzweig 1971 49 Bambi Jedan život u šumi Felix Salten Fedor Vaić (ilustracije); Slavko Barlović (naslovnica) 1962 99 Bambijeva djeca Felix Salten Branko Vujanović 1968 61 Basne Izbor Ezop Boninus de Boninus de Ragusio (Dobruško Dobričević Dubrovčanin) – ilusT; Ferdinand Kulmer (nasl); 1963 196 Bašta starca Radosava Jevrem Brković Marija Putra-Žižić 1980 288 Bijeli svijet Jozo Vrkić Matko Trebotić 1990 263 Bosonogi general Zvonimir Balog Zvonimir Balog (ilustracije); Branko Vujanović (likovni urednik) 1988 98 Čavlićevi doživljaji Gabriella Parca i Marcello Argilli Ismet Voljevica 1967 142 Četiri dječaka i jedan pas Božena Loborec Branko Vujanović 1973 58 Ciciban i druge pjesme za djecu Oton Župančić Ferdinand Kulmer 1962 37 Čipolino Gianni Rodari Fedor Kulmer 1960 237 Čistač obuće Ranko Pavlović Eugen Kokot 1985 75 Crna braća/ Učiteljica Breda France Bevk Ismet Voljevica 1963 200 Čudnovata istina Zlatko Krilić Vjera Lalin 1980 70 Đelsomino u zemlji lažljivaca Gianni Rodari Ordan Petlevski 1963 298 Dimnjačar briše kući nos Dubravko Detoni Borivoj Dovniković 1990 1 Dječak sa dva imena Anton Ingolič Zdenko Kalina 1957 123 Dobar dan! Mladen Kušec Ilustracije izradili učenici osnovnih škola 1970 152 Dobro lice Nada Iveljić Maria Duga 1974 157 Dolina zečeva Nikola Pulić Vlado Jakelić 1976 8 Don Quichotte Život i djela oštroumnog viteza Erich Kästner (prepričao) Horst Lemke (ilustracije iz originala) 1958 273 Donatela Mladen Kušec 1989 216 Dva dječaka Zdenka Čop Eugen Kokot 1983 29 Emil i detektivi Erich Kästner W. Trier (ilistracije); S. Binički (naslovnica) 1959 6 Heidi Johanna Spyri Raul Goldoni (naslovnica) 1957 220 Hoću ljutić, neću mak Vesna Parun Zdenka Pozaić Vujanović 1983 88 Hrabriji nego igračka Vojin Jelić Slavko Šohaj 1965 190 Igre i igračke Dušan Radović Zlatko Bourek 1979 185 Ježek Danko Oblak Vjera Lalin 1978 55 Junaci Pavlove ulice Ferenc Molnar Ismet Voljevica 1962 34 Kad bi drveće hodalo Grigor Vitez Ivo Šebalj 1959 253 Knjiga o džungli Rudyard Kipling Igor Kordej 1987 26 Knjiga radosti I / Fedor Vaić i Stevo Binički 1958 130 Koko u Parizu Ivan Kušan Đuro Seder 1972 104 Konjić sa zlatnim sedlom Nada Iveljić Danica Rusjan 1968 140 Krijesnice Stanislav Femenić Zlata Živković- Žilić 1973 146 Lažeš, Melita Ivan Kušan Nedeljko Dragić 1974 174 Lipa Boro Pavlović Ivan Lacković 1977 47 Mali buntovnik France Bevk Dalibor Parać (ilustracije); Ivan Švertasek (naslovnica) 1962 133 Mali princ Antoine de Saint- Exupéry Antoine de Saint- Exupéry 1973 231 Malinovac i slamčica/ Veliki pljusak Éva Janikovszky Zvonko Lončarić 1985 21 Mama, volim te William Saroyan Edo Murtić (naslovnica) 1958 217 Mazge i češljugari Tone Seliškar Ivica Antolčić 1983 210 Medvjed u zelenoj bundi Pero Zlatar Vlado Jakelić 1981 134 Miško Vlatko Šarić Branko Vujanović 1973 27 Modri prozori Danko Oblak Albert Kinert 1958 282 More pod sjevernom zvijezdom Palma Katalinić Mirjana Mlinarić 1990 271 Na zlatnom tragu Đorđe Ličina Radovan Devlić 1989 197 Ne mogu bez snova Mira Alečković Zdenka Pozaić 1980 198 Ne okreći se, sine Arsen Diklić Eugen Kokot 1980 117 Neboder C-17 Dragan Lukić Đuro Seder 1970 118 Ništa bez Božene Mladen Bjažić i Zvonimir Furtinger Danica Rusjan 1970 303 Noso Rog: pripovijesti iz prapovijesti izabrala Ljerka Car Matutinović Flaminia Siciliano 1991 `302 (Eko)` Novele iz životinjskoga svijeta Miroslav Hirtz Aleksandar Žiljak (naslovnica) + 1927 1991 207 Od kuće do škole Dragan Lukić Zlata Živković- Žilić 1981 222 Okamenjeni vukovi Ahmet Hromadžić Branka Ćetković 1983 191 Orlovi rano lete Branko Ćopić Ivica Antolčić 1979 176 Otključani globus Pero Zlatar Vasko Lipovac 1977 69 Pinokio Čudnovati doživljaji jednoga lutka Carlo Collodi Gita Rosenzweig- Trkulja 1963 137 Pipi Duga Čarapa Astrid Lindgren Zlata Živković- Žilić 1973 2 Pirgo Anđelka Martić Slavko Marić (ilustracije); Raul Goldoni (naslovnica) 1957 106 Pjesme četiri vjetra / Griše Bojadžijev 1968 202 Poletarci Josip Pavičić Vlado Jakelić 1980 203 Posljednji zvižduk Zvonimir Milčec Nedeljko Dragić 1981 177 Potopljena galija Anton Ingolič Miro Usenik 1978 18 Preokrenuto drvo Krišan Čandar Albert Kinert 1958 225 Priča starog kamena Desanka Maksimović Biserka Baretić 1984 109 Pričanje Cvrčka moreplovca Palma Katalinić Diana Kosec- Bourek 1969 48 Priče braća Grimm Ferdinand Kulmer 1962 50 Priče Hans Christian Andersen Michieli Ž. Katarina 1962 36 Priče iz davnine Ivana Brlić- Mažuranić Albert Kinert 1958 65 Priče mačke na grani Marcel Aymé Tomislav Hruškovec 1963 169 Prva ljubav Miroslav Antić Nives Kavurić Kurtović 1977 74 Ptice na česmi Desanka Maksimović Ivan Kožarić 1963 53 Robin Hud Jens Sigsgaard Raul Goldoni 1962

Kategorija: Protestanti i drugi hrišćani katolička religija Tvrdi kožni originalni povez 1184 + 60 + 240 + 108 str. Štampana u Mađarskoj Autor J.Tranevski Religija i duhovnost Original Jezik češki Место издавања Будимпешта 1853. Kolekcionarsko izdanje Trenutno najstariji primerak ( u trenutku postavljanja ) u ponudi prednja korica napukla po vertikali pored hrbata uvez odlično drži listovi blago potamneli ali odličnog kvaliteta i očuvanosti knjiga nema neprijatne mirise, čak štaviše, prelep miris papira izuzetno vredan kolekcionarski i bibliofilski primerak zbog velike vrednosti - preporučujem lično preuzimanje Чувена компилација словачке духовне лирике, коју је први пут 1636. године у Левочи уредио Јиржи Трановски „Траносциус“, моравски евангелистички свештеник, који је био кључан у ширењу лутеранских идеја кроз Словачку, Моравску и Шлеску. Његово најважније и најпознатије дело је Цитхара Санцторум („Лира светаца”), написано на чешком језику, које се појавило 1636. године у Левочи (Лоцсе). Овај последњи том је формирао основу чешке и словачке лутеранске химноде до данашњих дана. Збирка химни Тржановског заједно са Библијом из Кралице (такође на чешком) постали су камен темељац словачке реформације. Category: Protestant and other Christian Tags: catholic, religion Year Printed 1853 Country/Region of Manufacture Hungary Binding Hardcover Region Europe Author JirI Tranevsky Subject Religion & Spirituality Original/Facsimile Original Language Czech Publisher Trattner Place of Publication Budapest Special Attributes Collector`s Edition Famous compilation of Slovak spiritual lyrics, which was edited for the first time in 1636 in Levoca by Jiri Tranovsky “Tranoscius”, a Moravian Evangelic minister, who was instrumental in the spread of the Lutheran ideas through Slovakia, Moravia, and Silesia. His most important and most famous work was Cithara Sanctorum (“Lyre of the Saints”), written in Czech, which appeared in 1636 in Levoča (Lőcse). This latter volume has formed the basis of Czech and Slovak Lutheran hymnody to the present day. Třanovský’s hymnbook together with the Bible of Kralice (also in Czech) became the cornerstones of the Slovak Reformation.

Vintage vezena spavacica vel.L

Po meni odlično očuvan vidi slike ...