Bigzov udžbenik iz srpskog za drugi razred osnovne škole. Udžbenik je u skladu sa Nastavnim planom i programom predviđenim za učenike drugog razreda osnovne škole.

…u kojima je na virtuozan način rastvorio i ismijao mentalitete i blentalitete s jugoslavenskih prostora. Zbirka tekstova ovog sarajevskog pisca (nizozemske adrese) zapravo je niz pisama imaginarnom uredniku u maniri uobičajenih članaka takve vrste – pisama čitatelja – koji ovdje imaju biti simbolom propitkivanja raznih smislova te jedne univerzalne žalopojke nad svim i svačim (od ukočenog pauka u kuhinji do toga kako razlučiti uš od prauši). S ishodištem u jednoj točki stvarnosti, a završetkom u bespuću totalnog apsurda i groteske, ovi su tekstovi svojevrstan cinični komentar kao jedini mogući izbor nemoćnog pojedinaca pred zastrašujućom stvarnošću. Aristid Teofanović rođen je u Sarajevu 1951. Pod ovim imenom objavio je dramu Arhajci (preradu Aristofanovih Aharnjana), 1991. Pod imenom Slobodan Blagojević objavio je šest knjiga pjesama, dvije knjige eseja, te prijevod Sabranih pjesama Konstantina Kavafija. Pod imenom Anhel Antonić objavio je tri knjige pjesama. Od 1992. živi u Amsterdamu, Nizozemska. Istovremeno s ovom knjigom u Biblioteci Feral Tribune objavljen je i njezin svojevrsni nastavak pod naslovom Mrka kapa. Aristid Teofanović je pseudonim Slobodana Blagojevića.

Maštovite i smele slike i njihovi spojevi služe ovde širenju jednog imaginativnog prostora, u kojem se osnovna emocija preobražava u višeslojna naslućivanja onoga što je prevazilazi. Poezija jakih, ali i pesnički uspešno kontrolisanih emocija. Ivan V. Lalić Pesme Jelene Lengold, koje su osvojile tematski prostor urbanosti i intime, i čija intonacija ide od ushićenosti do melanholije, meditativne sete i intelektualne sumnje, snažno se utiskuju u čitalački doživljaj. Mileta Aćimović Ivkov Jelena Lengold nije pisac minornih preokupacija niti kratkog daha: njena poezija, pa i proza, motivski se nadovezuju na Ijubavni diskurs liričara u izvornom smislu reči. Dragana V. Todoreskov Pesme snažnih osećanja i neposrednog i sugestivnog izraza. Ove pesme su, zapravo, priče u formi vanredno uobličenih pesama. Gojko Božović Participirajući u diskursu srpske poezije kako je on konstituisan 80-ih godina 20. stoleća, Jelena Lengold proizvodi poeziju koja je zasnovana na modernističkoj, urbanoj, pesničkoj paradigmi, izrazito lirskog naboja. Dubravka Đurić Lirsko ja, iako dovedeno do neke vrste zaokružene psihološke figure putem memoarske retrospekcije sećanja i povlašćenih trenutaka prošlosti, aktualizuje se u sadašnjem dnevničkom beleženju osećanja između onoga nekada i sada. Bojana Stojanović Pantović

„Ovaj zaigrani roman o ljubavi i požudi nateraće rumenilo u obraze čak i najtvrdokornijih liberala i pohotljivaca.“ The Washington Post Kažem jasno i glasno: sapima. Ne zadnjicom, ni dupetom, ni bokovima, ni trticom, već sapima. Jer kad ja nju zajašem, ispuni me ovakvo osećanje: da sam na mišićavoj, baršunastoj ždrebici, ustreptaloj a poslušnoj. Čvrste su te sapi i možda odista tako orijaške kao što govori predanje što o njoj po čitavom kraljevstvu kruži, raspaljujući maštu mojih podanika. (Sve te priče dođu mi do ušiju, ali me ne srde, već mi laskaju.) Ovom knjigom Vargas Ljosa je uspeo da nam svoje omiljene teme, ljubav i erotiku, predstavi na nov, veoma provokativan način. Tumačeći šest reprodukcija slika, on ih ujedno oživljava i kroz njih nam priča priče u kojima ljupki i lepi Fončito uznemirava svoju maćehu, donju Lukreciju, a don Rigoberto se posvećuje ponoćnim maštanjima terajući nas da se zapitamo je li dečak sam Eros koji se zavlači u nedra zrele žene, ili je reč o sanjarijama njenog muža, don Rigoberta. Preplićući mit i stvarnost, Vargas Ljosa će nas provesti i kroz ispovesti vladara drevne Lidije i Dijane, boginje lova. Neveliko po obimu ali bremenito temama od kojih bi nas obuzeo stid da ih na ovako maestralan način pisac nije obradio, ovo delo je jedinstveno u opusu Marija Vargasa Ljose.

Haut comme trois pommes Marc Levy Florent Begu HACHETTE 2017. NOVA Haut comme trois pommes Marc Levy Florent Begu Мала особа Марц Леви Флорент Бегу Господин Гронхон не престаје да се жали на три мала зеца који га изигравају. Како је то могуће, кад су високи као три јабуке...

ODLICNO OCUVANO,CVRSTI LISTOVI, NEMA ZVRLJANJA

Srpskaknjiževnost 20. veka: poetika prevođenja i interkulturalno istarživanje kao nova

Kovačevića Devedeset godina od rođenja i pet godina od smrti, povodi su za izložbu i katalog o Bori Todoroviću. Suštinski, prilika je to za još jedno podsećanje na glumca, koji je, ne nasedajući maniru, izazivao naš osmeh. Rođen je u Beogradu 1929. u porodici prosvetnih radnika. Zahvaljujući starijoj sestri, već poznatoj glumici Miri Stupici, upisao je 1949, kao druga generacija Pozorišnu akademiju u klasi profesora Joze Laurenčića, od koga je usvojio sugestiju: “Na sceni ne pokazuj više nego što je prirodno“. Prvi angažman dobio je u Beogradskom dramskom pozorištu (1953. do 1957.). Uloge u tom pozorištu bile su „epizodne sitnice“. U Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu (1957. do 1961.) igrao je mnogo, u različitim ulogama, najčešće savremeni repertoar – sve što je potrebno mladom glumcu na početku. Od jeseni 1961. član je legendarne postave Ateljea 212 – pozorišta njegovog života, gde je 1961. odigrao ulogu Mortimera u predstavi Arsenik i stare čipke. Bio je to prvi uspeh i prekretnica u karijeri. Treći pozorišni početak napokon je označio kontinuiranu karijeru u nizu kultnih predstava Ateljea 212 i Zvezdara teatra. Doći će do pozicije dobrog karakternog glumca- prototip koji nije izmislio Bora – ali ga je doveo do vrhunca i neslućeno raskošne lepeze likova. Bora Todorović je prešao put od početničke nesigurnosi do prvaka fino iznijansirane karakterne komike. Najčešće mu je uspevalo igrati, a ne glumiti. Nije prokockao nijednu šansu u komediji. Sam je priznavao: „taj polusvet niko ne igra bolje od mene“. Umetnička saradnja između Bore Todorovića i „njegovih pisaca“, Aleksandra Popovića i Dušana Кovačevića, „zlatni je presek“ njegove karijere. Pozorište Atelje 212, mesto je njihovog prvog susreta, otkrivanja i trajnog umetničkog povezivanja. S razlogom je bio miljenik Aleksandra Popovića. Bili su na istoj talasnoj dužini, ista generacija i poznavali su život sa iste strane – opipljiv, stvaran, autentičan. Vezivao ih je talenat i međusobna privrženost. Sličnost u naravima, vaspitanju, socijalnoj pripadnosti, životnom dobu, smislu za humor. Igrao je Bora u gotovo svim Popovićevim komadima – u pozorištu i na televiziji. Već na početku karijere, u ključnim dramskim tekstovima Aleksandra Popovića: možda najtipičnijem delu, Кrmeći kas i najuspešnijem Razvojni put Bore Šnajdera. Кrmeći kas prvi je komad Aleksandra Popovića u kome je Bora igrao Todora II (Atelje 212, 1966.). Od te uloge postao je Acin glumac. Bio je to iskorak i igra za koju je dobio odlične kritike. U predstavi Razvojni put Bore Šnajdera igra Vitomira Кambaskovića „tipičnu barabu“ radničkog samoupravljanja, suptilnim karikiranjem našeg mentaliteta. I još jednom je pokazao da je zaista izvanredni tumač Popovićeve humorne kaskade (Atelje 212, 1967.). U Ateljeu 212 igrao je još, Odadžiju, u predstavi Кape dole (1968). Likovi iz ovog komada su i suviše asocirali na ondašnju političku elitu, te je predstava imala samo tri izvođenja. Tri uloge, tri trijumfa. Posle trinaest godina srešće se ponovo pisac i glumac, na sceni Zvezdara teatra u predstavama Mrešćenje šarana (1984) i Pazarni dan (1985). Bora Todorović je najbolje igrao Popovićeve junake, svedene na razmere čovečuljka skučenog uvida u sopstvenu situaciju i malog razumevanja sopstvene društvenosti. Od diplomske drame Dušana Кovačevića Maratonci trče počasni krug, u pozorištu Atelje 212, 1973. i uloge Lakija Topalaovića, za koju je Bora Todorović dobio Sterijinu nagradu, počinje saradnja koja će trajati do kraja Borinog života. Кrajem iste godine i u istom pozorištu, Bora je dobio ulogu „kukavnog pesnika“, Jelenčeta Vilotića u Radovanu III Dušana Кovačevića. Bio je to jedinstven uspeh za godinu dana – i za mladog pisca i za glumca. Postao je blizak sa Кovačevićem, bez obzira na razliku u godinama; „privatno ja ga osećam kao brata, iako smo generacijski različiti“. Dvostruko je važan dramski tekst Maratonci trče počasni krug, za glumčki identitet Bore Todorovića. Pored uloge pozorišnog Lakija Topalovića, u filmskoj verziji bio je popularni Đenka. Dve uloge, koje je mnogo voleo. „Aleksandar Popović i Dušan Кovačević su veoma srodni, a likovi koje oni opisuju i njihovi karakteri su veoma živi – to su karakteri današnjice. Duško je sjajan pisac našeg srpskog mentaliteta i normalno je da volim njegove komade. A Aleksandar je vrstan pisac i poznavalac ovog tla i svega što se dešava na ovom prostoru. Ti likovi su veoma komunikativni, publika ih prepoznaje i nekako mi je sve to leglo. U pitanju su dva velika pisca kojima je teško odoleti. Oni su dosta srodni i zauzimaju važno mesto u srpskoj literaturi“. Rekao je Bora Todorović sumirajući rad sa dvojicom pisaca. Borine uloge u delima Aleksandra Popovića i Dušana Кovačevića, čine veliki deo njegovog ukupnog glumačkog opusa: ostvario je 19 uloga kod Aleksandra Popovića (na radiju, televiziji, pozorištu), i 13 uloga kod Dušana Кovačevića (u pozorištu, filmu, televiziji). Nagrade su bile samo potvrda umetničkog prepoznavanja. Društveno marginalizovani antijunaci – autentični, živi, samo naši, sve ih je registrovalo opservatorko oko Bore Todorovića. Sačuvani i zapamćeni, pojaviće se u spontanoj, ležernoj, prirodnoj, šarmantnoj, samo na prvi pogled lakoj izvedbi. Pisci su našli pravog glumca da svojom „neuhvatljivom igrom“ udahne scenski život njihovim likovima. Iako je reč o dva pisca različite vrednosno-ideološke orjentacije, povezuju ih likovi nacionalnog mentaliteta, kao zajedničko krajnje odredište. Možda su politički sistemi svojom manjkavošću indukovali karaktere o kojima su pisali Aleksandar Popović i Dušan Кovačević, a čiji je Bora Todorović bio nepogrešivi tumač; i to međusobno vekovno varanje stvorilo je Todora II, Vitomira Кambaskovića, Odadžiju, Кum Svetu Milosavljevića, Gazda Bogoljuba, Lakija Topalovića, Jelenčeta Vilotića, Glumca Belog, Luku Labana, Đenku… odlično očuvana kao nova

Problemi ishrane oduvek su bili predmet kompleksnih multidisciplinarnih izučavanja. Sve više su u centru pažnje naučnih i stručnih radnika i institucija različitih profila, jer hrana u opštoj potrošnji postaje sve značajnija. Hrana i ishrana imaju fantastičnu sposobnost da upravljaju biohemijskim procesima na ćelijskom nivou. Sa ishranom počinje i završava se sve ono što je vezano za zdravlje. Hrana ima moć da podstiče um i podiže raspoloženje, da u ljudski mozak ubrizga energiju od koje se brže misli i bolje radi. Smiruje napetost uspešnije od sedativa koje prepisuje lekar. Hrana je moćni ,,lek“ za sprečavanje bolesti i podsticanje mentalne i fizičke energije. Razne vrste namirnica sadrže poznate i nepoznate supstance koje su od vitalne važnosti za zdravlje i kvalitet življenja. Ali, nauka o ishrani, zdravstveno ispravne namirnice i savremena industrijska prehrambena tehnologija ne mogu biti zdravstveno i ekonomski uspešni ako se konvencionalna tehnologija pripremanja hrane u kolektivnim objektima ishrane i porodičnim kuhinjama ne podigne na visok nivo stručnosti i organizovanosti. Jer, svi uspesi i neuspesi poljoprivredne proizvodnje, industrijske i zanatske prerade hrane, realnost planiranja i programiranja hrane i ishrane finalizuju se i realizuju u objektima kolektivne ishrane i porodičnim kuhinjama... odlično očuvana SK.2

Kontroverzni nastavak bestselera Sveta krv, sveti gral , šokantni novi dokazi o Hristu i uticaju tajnog društva koje deluje u njegovo ime. Priznati cilj Sionskih priorata o ponovnom vaspostavljanju loze Merovinga, koji su tvrdili da su pravolinijski naslednici loze Davidove kroz nagolmilane dokaze dovelo je autore do spektakulrane hipoteze da je Isus - bio zakoniti kralj Izraela, da je bio oženjen i začeo decu, da su ta deca produžila njegovu lozu dok se, nekih tri i po stoleća docnije, ova nije stopila sa francuskom merovinškom dinastijom. Saznajte koje to dokaze iznose autori o postojanju svete loze i kakve to konotacije ime u današnjem modernom svetu. Kontroverzni nastavak bestselera Sveta krv, sveti gral , šokantni novi dokazi o Hristu i uticaju tajnog društva koje deluje u njegovo ime. odlično očuvana SK.3

Stanje kao na slikama.. Par podvlačenja, unutra očuvana. Izdanje 1997 godine,451 strana

TAI CHI, A Practical Introduction (ilustrovano crtežima) Autor: Paul Crompton Izdavač: Element Books Limited, UK, 1998. Strana: 120

IMA MALU POSVETU I DOBRO JE OČUVANA

Млади Петар, студент византијске уметности на Московском универзитету, добија, кроз загонетну реченицу на предавању, поруку да купи две књиге по свом избору у одређено време у Универзитетској књижари. Када отвори пакет, у њега је укључена и трећа књига. Управо ова трећа књига шаље Питера у низ авантура које воде до откривања мистериозног извора енергије који води судбине планете Земље. Његова потрага је такође блиско повезана са збуњујућим нестанком његовог оца. Још једном су Хојлови успели да комбинују угодан део приповедања са научним спекулацијама од трајног интереса. PENGUIN BOOKS 1979. 155 str. dobro očuvana exlibris

Svojim romanom Kira Ester, poznata turska autorka Solmaz Kamuran vraća nas na kraj 15. i početak 16. veka, u Evropu uzburkanu prirodnim katastrofama i krvavim ratovima i pobunama. Kroz epske priče od kojih je roman sastavljen, autorka otkriva uglavnom nepoznatu istoriju Sefardskih Jevreja, naroda koji je mirno živeo u Španiji, sve do pred kraj 15. veka, kada počinju progoni. Gonjeni inkvizicijom, ubijani od strane drumskih razbojnika i nestajali u zemljotresima i požarima, svoj kobni put, pripadnici ovog naroda uglavnom završavaju u Turskoj. Kira Ester, žena čije ime roman nosi, potomak je moćne jevrejske porodice De Toledo, iz istoimenog španskog grada. Neobično ime ona nosi sa razlogom – bila je žena posebne prirode i izuzetne lepote. Deo imena ustvari je nadimak – Kira – grčka reč koja znači ``trešnja``, i simbol je izuzetne lepote, posebno usana, crvenih kao trešnja. Ime Ester dobila je po svojoj baki, koja je zajedno sa drugim članovima porodice nastradala na putu od Toleda do Istanbula. Preživljava jedino Rejčel de Toledo, Kirina majka koja naizgled u miru provodi život. Ima svoje tajne, koje će tragikom odrediti Esterin život, pa će tako ćerka platiti cenu ``mira`` svoje majke, koja je uspela da sakrije vanbračnog sina iz rane mladosti. Za Rejčel, cena je strašna Esterina mržnja, koju će zauvek nositi prema majci, od trenutka kada spreči da se životni putevi njene dece ukrste u grehu, koji je samo njoj jasan. Čitajući delo, pratimo neobičan život Kire Ester, prelepe i ambiciozne žene, koja ne pokazuje emocije, osim kada je posao i novac u pitanju, ali u čijoj duši vri od snage i osećanja. Tako upoznajemo Istambul 16. veka-sinonim za raj na Zemlji, za život dostojan samo sultana, ``Alahovog sina``, kome je sva ovozemaljska vlast pripadala, i nad vojskom i narodom, a posebno nad životima hiljada ljudi koji su radili za njega. Sledeći junakinju, čije su najbolje prijateljice bile dve najmoćnije sultanije u istoriji Otomanske imperije, odškrinuće se pred nama vrata saraja, harema, svega što je činilo sjajni carski dvor, koji će za nju biti sudbonosan. odlično očuvana kao nova TOR.9

Gestrandet in der Realzeit Vernon Vinge Nasukan u realnom vremenu Vernon Vinge Ubistvo staro hiljadu godina Pedeset miliona godina u budućnosti: Sfere poput mehurića u kojima su ljudi zaključali sve „nepoželjne elemente“ od 22. veka postepeno pucaju i puštaju svoje stanovnike nazad u normalno vreme. Ali ono što ih čeka van sfera je gorak šok: ljudi na Zemlji su nestali! Da li su bili vanzemaljci? Ili su sami uništili narod u masovnom ratu? Da li je postojala singularnost koju su na neki način izazvali mehurići? Vill Brierson je bio policajac kojeg je kriminalac zatvorio u jedan od ovih mehurića. Sada su ga unajmili poslednji ljudi da reši milenijum star slučaj ubistva: žena po imenu Marta Koroljov ubijena je otprilike u vreme kada su ljudi nestali. Njen dnevnik nije mogao samo da rasvetli njenog ubicu, već i šta se desilo sa Zemljom... HEYNE 1989. 362 str. dobro očuvana

tvrdi povez 1913 128 strane ilustrovana ocuvana

Odlično očuvana. Izdavač Eshoteria Meki povez 180 stranica

Knjiga sa zadacima iz matematike, fizike i hemije na mađarskom jeziku. Izdata je 1964. godine, u odličnom stanju. Ima 1157 strana.

MOŽDANI KVAR i BREGOVI bregovi nanovo AUTOR: Petar Čongradin MOŽDANI KVAR, 139 str, mek povez BREGOVI bregovi nanovo, 194 str, mek povez IZDAVAČ: Svetovi VL/1

Surova i potresna priča o razorenom, ali uzbudljivom detinjstvu dečaka Emila, zarobljenog u paranoična bunila svog oca koji regrutuje sina za svoje nerealne poduhvate. U Emilu, koji jedini kontakt sa ocem ima dok ga ovaj surovo prebija, povereni zadaci izazivaju strah i zebnju da li će oca zadovoljiti, ali istovremeno i ponos zbog važne uloge koju naizgled dobija. U ovoj svojoj najintimnijoj knjizi Šalandon slika jezivi portret jedne porodice, pri čemu smo užasnuti i duboko dirnuti nesrećom svakog njenog člana. “Moj otac je govorio da je bio pevač, fudbaler, trener džuda, pastor Pentekostne američke crkve i lični savetnik generala De Gola sve do 1958. Jednoga dana rekao mi je da ga je General izdao. Najbolji prijatelj postao mu je najgori neprijatelj. Tad mi je otac saopštio da će ubiti De Gola. I zatražio da mu pomognem. Nisam imao izbora. To je bilo naređenje. Bio sam ponosan. Ali sam se, isto tako, i plašio… Kad imate trinaest godina, pištolj je čudno težak.” – Sorž Šalandon Sorž Šalandon je francuski novinar i pisac, rođen 1952. godine u Tunisu. Kao novinar, od 1973. do 2007. godine, pisao je za list Liberasion, gde je osim ostalog pratio i tadašnja aktuelna dešavanja u Iranu, Iraku, Libanu, Somaliji i Avganistanu. Godine 1988. primio je Nagradu „Alber Londr“ za svoje reportaže o Severnoj Irskoj i o suđenju Klausu Barbiju. Potom je radio za list Kanar anšen. Autor nekoliko romana, među kojima su Le petit Bonzi (Maleni Bonzi, 2005), Mon traître (Moj izdajnik, 2008) i La Légende de nos pères (Legenda naših očeva, 2009), za svoj drugi roman Une promesse (Obećanje, 2006) dobio je Nagradu „Medici“ (Prix Médicis). Za roman Povratak u Kilibegz (Retour à Killybegs, 2011) Šalandon je dobio Veliku nagradu Francuske akademije, potom Nagradu čitalaca Festivala „Ulica knjiga” (Festival Rue des Livres 2012), a ovaj se roman našao i u užem izboru za prestižnu Gonkurovu nagradu. Sorž Šalandon prvi je dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije, 2012. godine i to upravo za roman Povratak u Kilibegz. Gonkurovu nagradu gimnazijalaca dobio je za roman Le Quatrième mur (Četvrti zid, Geopoetika, 2015). Godine 2015. objavio je knjigu Profession du pére (Zanimanje oca, Geopoetika, 2019).

UMETNOST Kineska kultura Liu Ćiangong Str 188 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Liu Ćiangong je diplomirala na Fakultetu za kineski jezik i književnost Pekinškog univerziteta. Titulu magistra stekla je na Fakultetu društvenih nauka, a doktorat iz istorije umetnosti odbranila je na Akademiji za umetnost i dizajn Pekinškog univerziteta. Sada predaje jezik i kulturu u Pekingu, drži predavanja o istoriji kineske umetnosti u Kini i inostranstvu. Oblasti njenog interesovanja su kineska i inostrana istorija umetnosti, kineski jezik i književnost. Objavila je čitav niz knjiga i članaka u stručnim časopisima. Među knjigama posebno se ističe Esej o kineskoj umetnosti.

MAJ.21/11 odlično očuvana kao nova

Lisi nije darovita čarobnica. Međutim, njene dve ćerke se pokazuju izvanredno obdarenim u toj veštini. Lisi koristi svoje ćerke da bi ostvarila svoja davnašnja htenja i nade. Uzbudljiva razmena identiteta počinje… “Kada su moje kćeri navršile dvanaest godina uvela sam ih u tajne moći. Tajne, nije baš prava reč, pošto one nisu ni znale da takve moći postoje. Ja sam ih od njih krila (pošto smo istog pola pred devojčicama, drugih tajni nisam imala). Kako su devojčice rasle tek naslućujući tu realnost, bile su prilično ravnodušne prema njoj. Nisu shvatale da poseduju bilo kakve posebne moći, niti da je neophodno da njima, na neki način, ovladaju, baš kao što ih nije zanimalo da nauče kako se pripremaju jela koja sam im servirala. I jedno i drugo im je delovalo daleko i nezanimljivo. Međutim, one nisu ni pomišljale da se pobune protiv tih dosadnih časova. ” “Postavlja se pitanje u koje polje smestiti delo Mari Ndije – etničko, nacionalno, transnacionalno?… Glas Mari Ndije nemoguće je pridružiti bilo kojoj savremenoj književnoj struji posebno. NJeni romani ne dele ideologiju i estetiku pokreta négritude, niti su primer literature imigranata. Severnoamerički model multikulturalizma, kao što često biva slučaj, na njenom opusu otkriva svoju nepotpunost. Ipak, ona nije književno siroče – njeni romani ravnopravno nose kako estetiku novog romana, tako i postmoderne dileme identiteta.” Veronik Bone, Africultures Mari Ndije je ovogosiŠnja dobitnica Gonkurove nagrade, za roman Tri moćne žene ŠESTI ROMAN ZNAČAJNE SAVREMENE FRANCUSKE KNJIŽEVNICE, OVENČANE NAJUGLEDNIJIM PRIZNANJIMA – FEMINA (2001) I GONKUR (2009).