(konačna verzija) knjiga poezije br. 5 Srđan Simeunović Sendan je objavio deset knjiga poezije, proze, satire, u izdavačkim kućama: „Gutenbergova galaksija“, „Partenon“, „ANP Empirej“, „Dosije“ na Pravnom fakultetu, „Prosveta“, „Prometej“. Pesme i umetnički prilozi su mu objavljivani u dnevnim novinama „Večernjim novostima“, „Borbi“, „Politici“, „Glasu javnosti“, kao i u književnim časopisima: „Književnoj reči“, „Književnim novinama“, „Književnosti“, „Stremljenjima“, „Pesničkim novinama“, „Heretikusu“, „Libero Arsu“, „Umnu“, „Prolomu“, „Sceni Crnjanski“… Sa poezijom i satirom je gostovao na RTS-u, TV Studio B, „Hepi“ televiziji, „Sky Plus-u“, „Kopernikusu“, Televiziji „Pink“, kao i na nekokliko drugih televizija i radio stanica. Poezija u kraćoj ili dužoj formi objavljivana mu je u međunarodnim časopisima:“Poets international“ u Indiji u tri različita broja, u časopisu “Ko“ u Japanu u dva broja, zatim u tri broja “Giny – Poets international“ u Japanu, SAD – “Head Lines“, kao i u “Носорогу“ – Бања Лука, у “Albumu“ – Sarajevo, „Српскoј вили“ – Бијељина,“Karolini Riječkoj“ u Hrvatskoj. Bavi se kantautorskim radom i snimio je dva muzička spota sa svojim pesmama, koja su emitovana na TV „Avali“, TV „Kopernikusu“, „Svet plusu“, „Skaj Plusu“. Autor je pesme solidarnosti „Rodjeni smo jednaki“ koju izvode Leontina, Aleksandra Radović, Jelena Tomašević, Saša Kovačević, Sergej Ćetković. Spot za ovu pesmu je snimila Radio Televizija Srbije, DVD je objavio PGP – RTS. Na You Tube-u ovaj spot ima oko 150.000 ulaza. Takođe je kompozitor i tekstopisac pesme „Nežni cvet bez latice“ koju izvode Bora Đorđević, Ivan – Legende, Jadranka Jovanović, Tanja Bošković, Gorica Popović, Rastko Janković, hor „Kolibri“… Bio je predsednik Književnog salona „Slobodan Marković – Libero Markoni“, kao i urednik njegovog književnog glasila „Libero Ars“. Uređivao je međunarodni časopis za književnost „Album“ – Sarajevo, kao i časopis za izjednačavanje svih u svim sferama života „Pre0KRET“. Uređivao je i vodio radio emisiju „Skriveni meridijan“ i TV emisiju „Rođeni smo jednaki. Sa svojom muzikom, poezijom i satirom gostovao je u mnogim gradovima u Srbiji, Republici Srpskoj, Sloveniji, Crnoj gori. Objavljuje aforizme, misli, kratke priče, eseje u književnim i drugim časopisima: „Nosorog“ – Banja Luka, „Locutio“ – Maribor, „Aforizam“ – Beograd, časopisu Vasila Tolevskog – Skopje, „Umnu“, „Libero Arsu“, „Sceni Crnjanski“, kao i na mnogobrojnim sajtovima. Napisao je i svoj prvi roman. Član je Udruženja književnika Srbije i izvršni direktor Društva Književnika Beograda. Živi i stvara u Beogradu. ✰Izdavač: Prometej, 2013. ✰Povez: broširan, 79 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 130 grama

Ñarodna vlast u BIH 1941-1945 Veselin Djuretić Narodna knjiga Institut za savremenu istoriju Beograd Institut za istoriju, Sarajevo 1981. Tvrd povez Веселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске. Биографија Ђуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2] Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу. Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4] Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5] Признања Орден Немањића првог реда, Ордена Светог Саве првог реда, Сретењски орден трећег степена За књигу `Разарање српства у 20. вијеку` добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге `Савезници и југословенска ратна драма` награду `Слободан Јовановић`. Дјела Неке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967) Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981) Влада на беспућу, Београд, (1982) Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989) Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6] Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992) Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997) Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997) Српска беспућа XX века, Београд, (2006) Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012) Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)

Novo! Izdavač: Istorijski arhiv - Kikinda, 2004. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 25 cm. 176 str. Ilustrovano, kunstdruk Tekstom, slikom i crtežom, Biserka Ilijašev usmerava pažnju budućeg čitaoca knjige na vrata, dveri, kapije, ulaze u kuće koje Kikindu čine gradom i krase je od vremena nastanka do savremenog doba. Okom stručnjaka, istraživača, znalca, a istovremeno zaljubljenika u urbanističko-arhitektonske teme i problematiku, Biserka Ilijašev je fokusirala pažnju na onaj, srećom još sačuvan fond bogate graditeljske baštine različitih stilskih karakteristika i epoha koje čine osobenost i identitet lokalnog prostora građanske Kikinde i njenih veza sa sredoevropskim okruženjem. Knjiga Biserke Ilijašev koju srdačno preporučujem za publikovanje i očekujem u izlozima knjižara, na policama biblioteka, na stolovima arhitekata i u kućama ne samo Kikinđana, nije samo građa, nije samo inventar kikindskih „ dragulja“. To je dokument o celinu i celovitosti umetničkog i kultu-rološkog značenja i veze građene sredine sa detaljima i fragmentima koji tu celinu i celovitost čine. To je daleko više od građe o tradiciji zanatstva, arhitekture i bogatstva Kikinde i njenih građana u prošlom dobu. To je osnovi i oslonac, obrazloženje i motiv poziva za pažnju prema baštini za njeno čuvanje kao vrednosti po sebi velike, stalne i moguće inspiracije, pouke za savremene graditelje. Knjigu, naravno, prate svi elementi potrebnog stručnog aparata, sa rezimeom na engleskom jeziku. recenzent knjige SLOBODAN JOVANOVIĆ, dipl, inž arhitekture, Novi Sad Autor nesvakidašnje knjige, dipl. inž. Biserka Ilijašev, četiri decenije emocionalno i profesionalno u damarima gradogradnje piše: „ svakodnevno še-tam ulicama KIKINDE. Svaki put kada njima prođem otkrivam nešto novo. Često zastajem pred ulazima kuća, kapijama i ajnfortima… “U mnoštvu znakova određenih značenja, ulazna vrata su primarna pouka i svedoče o domaćinu. Znači i „kikindski arhitektonski dragulji“ kazuju o gradu i građanima, ukusu investitora, obaveštenosti graditelja, znalaštvu i veštini majstora – rukotvorca, ugledanju na „Evropu“ ili prestonicu. Autor poseduje bitnu osobinu uljuđenog čoveka. Ima „naviku gledanja“. Knjiga „kikindskih dragulja“, koju iskreno preporučujem za štampanje, sazdana je tako da obnavlja „kulturu gledanja“. Zaista su zanimljivi primeri fotografisani, nacrtani i pažnji preporučeni. Nedvojbeno jesu svedočanstva svoga vremena, znalački odabrana. Meni lično, posebno su impresivne „radne skice sa terena“. One su slikovit način ukazivanja na to da se eksponati jedinstvene galerije moraju znati pažljivo i predano gledati odnosno spoznati. Zaista, koleginica Ilijašev, svesrdno, znalački složila je jedinstven „vremeplov“ kroz istoriju lica grada. Usmerava pažnju na dragulje poput dekorativnih fragmenata oblikovanih u drvetu, staklu, gvožđu i mesingu. Načinila je dragocen „nezaborav“ , maltene u zadnji čas. recenzent knjige BELA DURANCI, istoričar umetnosti, Subotica Biserkini biseri, slike odsjaja duše grada ravnice. Kapije skrivaju avlije, jorgovane, muškatle, mir, čamotinju, propadanje. Ajnforti mirišu na dunje, hladovinu i odjeke večernjeg zvona. Crtežima su izvezene impresije, ambijenti, atmosfera, melanholija, sećanja, vraćanja, trajanja... od kapija do avlija, od fajronta do ajnforta u svitanja rana i sećanja u suton dana. Grad u nama i mi u gradu. KOSTA KOSTIĆ arhitekta urbanista, Beograd

Kao na slikama, ima površinske blede fleke na prednjoj korici, ne ometa korišćenje, unutra lepo očuvano Sadržaj Specula, speculi; Jurgis Baltrusaitis- Pitagorino ogledalo; Geza Rohajm- Ogledala i vladari; Jelena Galović- Astečko ogledalo; Tihomiir R.Đorđević- Smrt i zao pogled; Gustav F.Hartlau- Magično očge+ledalo u slikarstvu; Gustav Rene Hoke- Magija ogledala/Manirizam; Radmila Mihailović- Srpski ikonostas XVIIIveka i ogledalo; Žilber Lasko- Poduke ogledala; Marko Nedeljković- Viđenje i zagonetka; Bruno Ernst- Ešerovo čarobno ogledalo; Žan Ruse- Odblesci u vodi; Beata Thomka- Stupanje u ogledalo; Saša Hadžitančić `S ove i s one strane iskustvenog `; Radoman Kordić- Ko me vidi; Milan Popović- Transfer ikontratansfer u terapiji narcističnih pacijenata; Kolja MIćević-Taj nemi savetnik; Petar Brečić- Jedan okvir za zrcalo; Luj Maren- on, ja; Dževad Karahasap- Smrt, jezik i ogledalo; Horhe Luis Borhes- Ogledala; Mioddrag Pavlović- Carigrad u zori; Fernando Arabal- Ogledala; Ante Armanini- Ogledalo u šumi; Vlada Urošević- Vlada u ogledalu; Vladan Radovanović- Vežbe; Judita Šalgo- Po/dela; Žarko Rošulj- Metamorfoze; Žak Sternberg- Ogledalo; Anais Nin- Devojačko ogledalo; Milenko Pajić- Svet ogledalasamo pet novčića; Sveta Lukić- Didroov dijalog; Dušan Milovanović- Od tardicionalizma do odsustva kriterijuma; Žarko Trebješanin-Nemoćno osporavanje; Svetozar Koljević- Hodočašće Atanasija Svilara; Milan Damljanović- Umetnik o umetnosti; DSimon Simonović- O umetnosti Ernesta Bloha; Simon Jovanoić- Kultura Renesanse Euđenija Garena; Miodrag Lazarov- Pashu; Radovi,tekstovi Džona kejdža; Siman Simonović- Estetika dimenzija Herberta Markuzea; Simon Jovanović- Eseji Pavla Stefanovića; Milosav Mirković- Moji savremenici Josipa Vidmara; Dobrivoje Stanojević- Vreme našeg zemnog života Stanoja Makragića; Sirene bez posla Božidara Milidragovića; Nigde nikog Aleksandra Ristovića; Miodrag Jauković- Orden Stepana Ćuića; Nada Popović/Perišić- Bel tempo Bore Ćosića; Delo je jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih književnih časopisa. Izlazio je jednom mesečno, od 1955.[1] do 1992. godine. Prvi urednik bio je Antonije Isaković, a kasnije su se smenjivali neki od najpoznatijih srpskih književnika tog vremena: Oskar Davičo, Muharem Pervić, Milosav Buca Mirković, Jovica Aćin i Slobodan Blagojević. Bio je to avangardni časopis i u vreme socijalističkog režima u SFRJ često cenzurisan.[2] Istorija[uredi | uredi izvor] Časopis Delo počeo je da izlazi 1955. godine, u atmosferi znatno liberalnijeg duha nego što bi se to moglo očekivati u tadašnjem socijalističkom režimu. Dah promena okrenut zapadu strujao je celom beogradskom umetničkom scenom, pa taj avangardni trend prati i Delo. Već prvi broj, koji otvara Vasko Popa ciklusom „Igre”, predstavlja sliku njegove buduće programske koncepcije okrenute mlađim autorima, sklonijim modernijem duhu.[2] Uredništvo i saradnici[uredi | uredi izvor] Prvi je na mestu glavnog urednika Dela bio Antonije Isaković[1], a kasnije su se na mestu urednika smenjivali neki od najvećih srpskih pisaca tog vremena: od br. 1 (1961) Oskar Davičo, od br. 11 (1961) Muharem Pervić, od br. 5/6 (1980) Jovica Aćin i od br. 1 (1980) Slobodan Blagojević[3] Delo je imalo i impozantnu listu saradnika, a provokativnost je bila osnovna odlika svih njegovih urednika.[2] Antonije Isaković Antonije Isaković Oskar Davičo Oskar Davičo Muharem Pervić Muharem Pervić Jovica Aćin Jovica Aćin Sadržaj časopisa[uredi | uredi izvor] U Delu se, pre svega, negovala beletristika. U vreme Antonija Isakovića, kao odgovornog urednika, primetan je primat proze, romana i pripovetke nad poezijom, dok je kasnije slučaj bio obrnut. Žanr koji je ovaj časopis posebno negovao je esej, a književna kritika bila je zastupljena u obliku tekuće i retrospektivne. Delo nije zanemarivalo ni ostale vidove stvaralaštva. U njemu se pisalo o pozorištu, filmu i likovnoj umetnosti, a dozirana pažnja posvećivana je i takozvanoj društvenoj sferi, često u polemičnom tonu. Poseban pečat Delu dala su njegova dva poslednja urednika, Jovica Aćin i Slobodan Blagojević. Univerzalne, a opet skrajnute teme, koje pokreću njih dvojica kod prvog su više težile erotskom, alternativnom i mističkom, dok su kod drugog sagledane kroz filozofski aspekt i naglašavanje marginalizovanih pojava, poput homoseksualnosti i ženskog pitanja.[2] Cenzura[uredi | uredi izvor] Časopis Delo često je bio na meti cenzora. Brojne sudske i personalne zabrane nisu bile slučajne. Najveća cenzura sprovedena nad ovim časopisom vezana je za 1968. godinu, u vreme kada je urednik bio Muharem Pervić. Veliki broj naručenih tekstova u vezi sa aktuelnim društvenim zbivanjima tada su potpisali autori poput Ljubomira Tadića, Simona Simonovića, Nikole Miloševića i drugih. Drugi slučaj zabrane odnosi se na „Leto moskovsko”, Mihajla Mihajlova, koji je zbog toga bio policijski isleđivan i na kraju zatvoren, dok je treći primer posebno zanimljiv, jer cenzuru broja izaziva kritički tekst na temu ondašnjeg društva, a napisao ga je Milorad Vučelić.[2]

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Centar film : 1966-1996 / [urednici Slobodan Vukšić, Dragan Milosavljević] Врста грађе књига Језик српски, енглески Година 1997 Издавање и производња Beograd : Centar film ; Kragujevac : Prizma, 1997 (Kragujevac : Prizma) Физички опис 134 str, [32] str. s tablama ; 24 cm. Други аутори - особа Милојевић, Ђорђе Милосављевић, Драган Вукшић, Слободан ISBN 86-7084-013-8 (broš.) Centar film (prvobitno Servis FRZ, pa Centar FRZ SR Srbije) je preduzeće za proizvodnju filmova, distribuciju filmskog i TV programa.[1] Sadržaj/Садржај 1 Istorija 2 Koprodukcije 3 Rukovodioci 4 Produkcija filmova (od 1978. kao Centar film) 5 Izvori 6 Spoljašnje veze Istorija Centar film je pokrenut maja 1966. godine prvobitno kao Servis filmskih radnih zajednica. Početkom 70-ih godina promenilo je naziv u Centar Filmskih radnih zajednica SR Srbije, a konačan naziv Centar film dobili su 1978. godine. Od prvobitnog servisa filmskih radnih zajednica izrastao je u ugledno preduzeće koje je svojom organizacijom rada, proizvedenim filmovima i osvojenim nagradama steklo ozbiljan ugled u zemlji i inostranstvu. Centar film je predstavljao susretište mnogobrojnih autora različitih generacija i različitih stvaralačkih opredeljenja. Sa Centar filmom su sarađivali istaknuti filmski autori, a neki od njih su: Žika Mitrović (Nož, Brat doktora Homera, Operacija Beograd, Ubistvo na podmukao i svirep način i iz niskih pobuda) Miomir Stamenković (Vuk sa Prokletija, SB zatvara krug, Devojački most, Neka druga žena, Opasni trag, Lager Niš) Zdravko Randić (Opklada, Tragovi crne devojke, Leptirov oblak) Živojin Pavlović(Kad budem mrtav i beo, Buđenje pacova, Zaseda, Crveno klasje, Hajka, Dezerter) Puriša Đorđević (Kiša, Pavle Pavlović, Skerco) Dragovan Jovanović (Devojka sa Kosmaja, Protiv Kinga) Soja Jovanović (Pusti snovi, Silom otac) Žorž Skrigin (Koraci kroz magle) Predrag Golubović (Crveni udar, Sezona mira u Parizu, Progon) itd. Centar film je pružao svesrdnu podršku u to vreme većem broju mladih filmskih autora koji su upravo sedamdesetih i osamdesetih godina stekli punu umetničku afirmaciju u produkciji Centar filma. Ovde se mogu spomenuti dela sledećih autora: Goran Paskaljević (Čuvar plaže u zimskom periodu, Pas koji je voleo vozove, Zemaljski dani teku, Poseban tretman, Suton, Varljivo leto 68) Goran Marković (Specijalno vaspitanje, Nacionalna klasa, Tajvanska kanasta, Sabirni centar) Srđan Karanović (Miris poljskog cveća, Petrijin venac, Nešto između, Za sada bez dobrog naslova, Virdžina) Slobodan Šijan (Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Davitelj protiv davitelja), itd. Filmska dela Centar filma predstavljaju bogatsvo, raznovrsnost i ona su dela od trajne i nezaobilazne vrednosti za celokupnu eks-jugoslovensku i srpsku kinematografiju. Koprodukcije Centar film je ostvario koproducije filmova krajem 70 ih i početkom 80 ih godina sa velikim filmskim i tv kućama širom bivše Jugoslavije. Tu su: Jadran film Zagreb (Atentat u Sarajevu, Seljačka buna 1573, Za sreću je potrebno troje, Rani snijeg u Minhenu) TV Zagreb (Ritam zločina, Treći ključ) Zagreb film (San o ruži) Viba film Ljubljana (Oksigen, Begunac, Crveno klasje), Autorski studio Ljubljana (Poslednja stanica)) Filmski studio Skoplje (Ukleti smo, Irina) Sutjeska film Sarajevo (Sutjeska, Partizanska eskadrila) TV Sarajevo (Žena s krajolikom, Ovo malo duše, Stanica običnih vozova) Forum Sarajevo (Od zlata jabuka) Rukovodioci Centar film je osnovao poznati scenarista i glumac Dušan Perković (1927-2000) koji je inače predstavljao glavnog organizatora proizvodnje i distribucije filmova koje je uradio Centar film u svojoj kuhinji. Uspio je da angažuje slobodne filmske radnike koji su rukovodili realizacijom filmova tokom 70 i 80 godina poput Slobodana Roganovića, Radivoja Popovića, Aleksandra Radulovića, Boška Savića, Nikole Popovića, Milana Žmukića (1922-1996) i Đorđa Milojevića (1939-2001). Filmovi u produkciji Centar filma su imali veliku gledanost u bivšoj Jugoslaviji a i u Evropi po čemu svedoče brojne nagrade koje su njihovi filmovi dobijali u inostranstvu. Centar film je privatizovan tokom 2000—ih godina i tad prelazi u društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) i danas se na čelu kompanije nalazi Jadranka Blanuša-Vučković. U poslednje vreme se dosta bave produkcijom dokumentarnih filmova (u okviru serijala Ličnosti i događaji snimljen je do sada 51 film o životu poznatih srpskih vojskovođa i glumaca), izdavanjem knjiga iz oblasti kinematografije, uvozom i plasmanom filmskog i tv programa. Produkcija filmova (od 1978. kao Centar film) Filmografija God. Naziv Uloga 1970.-te 1978. Boško Buha film i tv serija 1978. Paviljon 6 1979. Lične stvari 1979. Usijanje 1979. Nacionalna klasa 1979. Poslednja trka 1979. Zemaljski dani teku 1979. Partizanska eskadrila 1980.-te 1980. Dani od snova 1980. Petrijin venac film i tv serija 1980. Poseban tretman 1980. Ko to tamo peva 1981. Ritam zločina 1981. Pad Italije 1981. Erogena zona 1981. Sezona mira u Parizu 1981. Neka druga žena 1982. Suton 1982. Progon 1982. Idemo dalje film i tv serija 1983. Poslednja oaza dokumentarni film 1983. Treći ključ 1983. Nešto između film i tv serija 1983. Igmanski marš 1984. Rani snijeg u Minhenu 1984. Čudo neviđeno 1984. O pokojniku sve najlepše 1984. Varljivo leto 68 1984. Davitelj protiv davitelja 1984. Opasni trag 1985. Tajvanska kanasta 1985. Za sreću je potrebno troje 1986. San o ruži 1986. Lepota poroka 1986. Od zlata jabuka 1987. Svet koji nestaje dokumentarni film 1987. Kraljeva završnica 1987. U ime naroda 1987. Oficir s ružom 1987. Lager Niš 1988. Za sada bez dobrog naslova 1988. Drugi čovek 1988. Suncokreti 1989. Boj na Kosovu 1989. Sabirni centar 1989. Žena s krajolikom TV drama 1990.-te 1990. Stanica običnih vozova TV drama 1990. Ambasador je ubijen u Stokholmu dokumentarni film 1991. Ovo malo duše TV drama 1991 Virdžina 1992. Jevreji dolaze 1992. Dezerter 1993. Tri karte za Holivud 1994. Skerco 1996. Vek filma u Srbiji dokumentarni film 1996. Stevan Mokranjac dokumentarni film 1996. Nikola Pašić dokumentarni film 1996. 160 godina teatra Joakim Vujić dokumentarni film 1997. Vojvoda Živojin Mišić dokumentarni film 1997. Mija Aleksić 1922-1995 dokumentarni film 1997. Pavle Vujisić 1922-1988 dokumentarni film 1998. Zoran Radmilović 1933-1985 dokumentarni film 1998. Milivoje Živanović 1900-1976 dokumentarni film 2000.-te 2003. Bora Todorović dokumentarni film 2003. Ružica Sokić dokumentarni film 2006. Nikola Simić dokumentarni film 2010. Bogdan Diklić dokumentarni film 2013. Zmaj i Dunav dokumentarni film Izvori „Centar film Beograd”. Arhivirano iz originala 2017-06-28. Pristupljeno 2017-07-04. Spoljašnje veze Centar film na Internet Movie Database ((en)) [sakrij]vru Jugoslavenska kinematografija Filmovi Igrani (partizanski) Kratki Dokumentarni Animirani Yugoslavia film clapperboard.svg Biografije Glumci Glumice Režiseri Scenaristi Producenti Kritičari Akademije Beograd Ljubljana Novi Sad Sarajevo Skopje Zagreb Organizacije Hrvatski filmski savez Udruženje filmskih radnika BiH Udruženje filmskih umetnika Srbije Kompanije Avala Film Bosna film Centar film Centar FRZ Croatia film Dunav film Jadran film Lovćen film Sinema dizajn Triglav film Zagreb film Festivali Animafest FEST Filmski susreti Festival jugoslavenskog filma u Puli Nagrade Nagrada Pavle Vuisić Zlatna arena Po republikama Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Kategorije: Nastanci 1978.Jugoslavenske filmske kompanijeSrpska kinematografija Напомене Tekst na srp. i engl. jeziku Tiraž 1.000 Godišnjica jednog verovanja u budućnost / Đorđe Milojević ; Anniversary of faith in the future / Đorđe Milojević: str. 7-10, 73-76. Предметне одреднице Филм, играни -- Србија -- 1966-1996 Филм, документарни -- Србија -- 1966-1996 УДК 791.43(497.11)"1966/1996" 791.43-92(497.11)"1966/1996"

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta Predraga Vranesevica! Prisutan je i CD na kraju knjige. Ulaz Slobodan Zivko Popovic Ira Prodanov Krajisnik Knjiga Ulaz slobodan posvećena muzici koju je Peđa Vranešević uradio za preko stotinu pozorišnih predstava važan je iskorak u borbi protiv zaborava, koji inače hronično podriva temelje našeg samopoštovanja Saša Rakezić Čak i u nekim razvijenijim zemljama dešava se da daroviti pojedinci svojim delom utiču na širu kulturnu scenu, da `ozrače` prostor u kojem deluju. Na taj način, upečatljivost individualne pojave ponekad liči na čitavu malu instituciju, koja često prevazilazi birokratsku skučenost onih `istinskih` institucija. Jedan od takvih slučajeva je Peđa Vranešević, čovek-scena, koji je – samostalno ili u saradnji sa bratom Mladenom – stvorio ogroman opus filmske, televizijske i pozorišne muzike, jednako kao i muzike za bend Laboratorija zvuka braće Vranešević, koji je osamdesetih godina nastupao na velikim koncertnim podijumima u Jugoslaviji (iako su zahvaljujući svom kolažno-vodviljskom pristupu definitivno bili nešto drukčije od tadašnjeg mejnstrima). Teatralnost njihovog scenskog nastupa imala je elemente cirkusa, sa koloritnim ličnostima kao što su Vilmoš Kauboj ili (bodi-bilder) Petar Čelik, koji su zajedno sa muzičarima nastupali na bini tokom koncerta. Kao svestrana ličnost, Peđa Vranešević se bavio još mnogim drugim aktivnostima – arhitekta po obrazovanju, bio je čak neko vreme zaposlen u Urbanističkom zavodu Novog Sada, ali je upamćen i kao multimedijalni umetnik, aktivan u grupi KOD (1971–1972), koja je bila važna za ranu novosadsku (i jugoslovensku) scenu konceptualne umetnosti. Neko vreme tokom sedamdesetih bio je i filmski kritičar u listu `Indeks`, kao i urednik filmskog programa na Tribini mladih, a počev od ranih devedesetih bio je muzički urednik na TV Novi Sad. Zahvaljujući prepoznatljivom stilu, a reklo bi se i humoru, generacije su odrastale uz, recimo, muziku špice za TV seriju `Poletarac` (koja se nekako organski uklapala uz animacije Dušana Petričića), a numere Laboratorije bile su pop sočinjenija koja su se prilično frekventno vrtela po medijima, što je često zamagljivalo `ezoteričnu` prirodu čoveka koji je u velikoj meri sve to pokrenuo. Predrag i Bata Vranešević ostavili su velikog traga u našoj filmskoj muzici – kritika je reagovala (a festivalski žiriji nagrađivali) na ovu vrstu njihove delatnosti. Njihov impresivan opus obuhvata čak 20 igranih filmova, 57 dokumentarnih, 66 animiranih, 12 kratkih igranih, 11 televizijskih filmova, 18 televizijskih serija itd. Međutim, obimna produkcija muzike Peđe Vraneševića nastala za pozorište (preko stotinu predstava!) potpuno je drugačiji slučaj – iako je publika često bila u stanju da prepozna kompozitora muzičkih numera (iako nisu pročitali afišu ili plakat na kojem je pisalo ime autora muzike), ta muzika je živela koliko i postavka jedne pozorišne predstave. Razume se da, u nekim predstavama, muzika nije ni trebalo da bude nešto drugo nego zvučna kulisa, pa publika nije ni bila naročito ponukana da u muzici koja potcrtava dramaturgiju predstave prepoznaje nekakav individualni izraz. Važnost kompozitorovog rada je iz ovih razloga ponekad bila nepravedno relativizovana. Zato je hvale vredan pokušaj da se ova vrsta aktivnosti Peđe Vraneševića dokumentuje u knjizi, čiji su autori Živko Popović i Ira Prodanov Krajišnik, a izdavač Akademija umetnosti u Novom Sadu. Pored toga što je sarađivao sa značajnim jugoslovenskim rediteljima i pozorišnim kućama, što je već po sebi dovoljno da upiše njegovo ime u anale ovdašnjeg teatra, Vranešević je takođe i sam autor nekoliko projekata koji žanrovski lebde između toliko raznolikih autorovih interesovanja. Da podsetimo, Vranešević je, zajedno sa Želimirom Žilnikom, autor prve naše rok opere, pod nazivom Fabrike radnicima, nastale 1971. godine, a koja je pretpremijeru doživela tek osamdesetih, i to u Fabrici vagona Goša u Smederevskoj Palanci. Žilnik i Vranešević su zajednički potpisali i Gastarbajtersku operu, koja je najpre pripremljena za izvedbu a zatim odbijena od strane prestižnog minhenskog Kamerspil teatra, da bi 1977. bila postavljena u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu. Od značaja je i muzičko-scenski performans Peđe Vraneševića Uzjahati konje Svetog Marka, koji je 1984. godine bio čak pet puta uzastopce izveden u ICA (Institut za savremenu umetnost) u Londonu. Konačno, godine 2011. je Vranešević u Beogradu i Novom Sadu izveo svoju Slet operu Nema zemlja, koja je referisala na autorovu prethodnu saradnju sa Želimirom Žilnikom, ali je osvežena novim dizajnom i muzičkom obradom. Svi ovi projekti su po prvi put dokumentovani na jednom mestu upravo u knjizi Ulaz slobodan, koja je time obogatila istoriografiju našeg teatra ali i popularne muzike (uz sva moguća hibridna prožimanja koja karakterišu neuhvatljiv Vraneševićev opus). Knjiga beleži i brojne aspekte saradnje ovog autora sa pozorišnim rediteljima (Dejan Mijač, Branislav Mićunović, Dušan Jovanović, Vida Ognjenović i ko sve ne…), a posebnu zanimljivost čine anegdote sa rada na predstavama, često zabeležene kroz britke i duhovite Vraneševićeve reminiscencije. Pored svega, tu je i DVD sa muzikom i vizuelnim materijalima iz predstava, što ovaj poduhvat čini važnim iskorakom u borbi protiv zaborava, koji – valjda ćemo se složiti? – hronično podriva temelje našeg samopoštovanja. Predrag Peđa Vranešević (Novi Sad, 27. maj 1946 — Novi Sad, 6. februar 2022)[1][2] bio je srpski muzičar, konceptualni umetnik i arhitekta. Zajedno sa bratom Mladenom 1978. godine pokrenuo je sastav Laboratorija zvuka koji je funkcionisao do 1996. godine.[3] Preminuo je 6. februara 2022. godine posle duge i teške bolesti. Živeo je u Novom Sadu.[4] Muzička karijera Muzikom je počeo da se bavi kao student. U Beogradu je oformio grupu The Best Nothing, ali njihova muzika nije zabeležena. Bend je nastupio na prvoj Gitarijadi u Beogradu 1966. godine i privukao pažnju medija. Po povratku u Novi Sad 1970. i 1971. bio je aktivan kao konceptualni umetnik u okviru kolektiva nazvanog KOD, kojem je pripadao i drug iz detinjstva, Slobodan Tišma. KOD su se zalagali za kritički odnos prema tadašnjoj društvenoj stvarnosti i umetnosti, zbog čega su imali problema sa lokalnim moćnicima iz sfere kulture. Dva člana grupe KOD (Miroslav Mandić i Slavko Bogdanović) osuđena su na 9, odnosno 8 meseci zatvora zbog svojih tekstova.[5] Zajedno sa bratom Mladenom je između 1969. i 1973. delovao u bendu Med, koji je predstavljao začetak ideje koja je vodila ka Laboratoriji zvuka.[5] Prvi singl Laboratorije zvuka `(Ljubite bez razlike supruge i svastike) Dok vam je još vreme` bio je lansiran na Opatijskom festivalu 1978.[5] Laboratorija zvuka je osamdesetih godina objavila tri albuma i jedan u devedesetim. Pod imenom Laboratorija XXI pojavio se i materijal nazvan `Slet opera Nema zemlja`, kao rimejk rok opere na kojoj su sedamdesetih radili Peđa Vranešević i Želimir Žilnik.[5] 1990. godine zaposlio se kao muzički urednik u Radio televiziji Novi Sad.[6] Braća Vranešević su napisali i u svom studiju snimili muziku i songove za 20 igranih filmova, 57 dokumentarnih, 66 animiranih, 12 kratkih igranih, 11 televizijskih filmova, 18 televizijskih serija, niz kratkih televizijskih formi i nekoliko autorskih filmskih i video radova.[5] Napisao je muziku i za više pozorišnih predstava.

fali nekoliko strana kod Elijara u jednoj knjizi stoga niža cena inače dobro očuvano kao na slikama (uslikano gde fale strane) jako retko u ponudi Hanifa Kapidžić Osmangić HRESTOMATIJA SRPSKOG NADREALIZMA Poezija i tekstovi Teorija i kritika 1. Marginalije 2. Čeljusti dijalektike 3. Sada i ovde... Napomena, Bibliografske bilješke i objašnjenja, Indeks imena, Latinica, Šiven povez, 335 str 1970; Tvrd povez; I. Svedočanstva bez mere: 1. Gde spava zamišljeni pingvin (Dedinac, Ristić, Vučo, Aragon, Reverdy, Matić, Breton) 2. Tri zlatne vlasi đavolove... 3. Samo peva tajni plamen - Budilnik (Matić, Vučo, Davičo, Ristić, Breton, Char, Crevel, Eluard, Peret, Koča Popović, Tzara... Pogovor, Bibliografske beleške i objašnjenja, Indeks imena, Latinica, Šiven povez, 339 str. Hanifa Kapidžić-Osmanagić, redovni član Odjeljenja humanističkih nauka ANUBiH, rođena je 30. novembra 1935. godine u Sarajevu, gdje se i školovala. Odsjek za francuski jezik i književnost Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu završila je 1958. godine, kada je i izabrana za asistenta za francusku književnost. Nakon uzastopnih izbora u zvanje docenta i vanrednog profesora, za redovnog profesora za savremenu francusku književnost izabrana je 1975. godine. Školske godine od 1960. do 1963. provela je Kapidžić-Osmanagić na dužnosti lektora za srpskohrvatski jezik na Faculté des Lettres Univerziteta u Dijonu, Francuska, gdje je juna 1963. odbranila (mention très honorable) doktorsku disertaciju pod naslovom Le surréalisme serbe dans ses rapports avec le surréalisme français. U toku univerzitetske karijere Kapidžić-Osmanagić obavljala je dužnosti šefa Katedre za francusku književnost, predsjednika Vijeća Odsjeka za romanistiku, kao i dekana Filozofskog fakulteta u Sarajevu (1973–1975) i prorektora Univerziteta u Sarajevu (1985–1988). U ratu 1992–1995. nastavila je svoje univerzitetske dužnosti u opkoljenom Sarajevu. Na poziv francuske strane, a uz pomoć francuskih snaga UNPROFOR-a privremeno je izašla iz sarajevskog obruča i u seriji predavanja svjedočila o situaciji u gradu u Francuskoj, Švicarskoj, Španiji. Istom prilikom održala je ciklus predavanja o nadrealizmu (Le surréalisme contre le nationalisme) na prestižnoj École Normale Supérieure rue d’Ulm u Parizu, na kojoj je u okviru tromjesečnih predavanja nastavila sa gostovanjem pridruženog profesora u naredne tri godine (1995, 1996, 1997). Na slavistici Univerziteta Paris IV Sorbona održala je, kao professeur associé, šestomjesečnu nastavu iz književnosti s bivših jugoslovenskih prostora 1997. godine. Saradnju s tim Univerzitetom i povremena gostovanja nastavila je sljedećih godina. Profesor Hanifa Kapidžić-Osmanagić bavi se književnošću 20-og vijeka s produžecima u 21. vijek, u prvom redu francuskom i komparativnom, književnostima u Bosni i Hercegovini i široj regiji, kao i teorijom književnosti. Kontinuirano tretira nadrealizam, egzistencijalizam, strukturalizam, poststrukturalizam, žensko pisanje u modernizmu i u postmodernoj književnosti. Hanifa Kapidžić Osmanagić objavila je sljedeće knjige studija i studijskih eseja: Srpski nadrealizam i njegovi odnosi sa francuskim nadrealizmom (Sarajevo 1966); Le surréalisme serbe dans ses rapports avec le surréalisme français (Pariz 1968); Hrestomatija srpskog nadrealizma. Poezija i tekstovi. (Sarajevo 1970); Hrestomatija srpskog nadrealizma. Teorija i kritika (Sarajevo 1970); Suočenja. Od nadrealizma do strukture (književni eseji) (Sarajevo 1976); Suočenja II. Portreti i prigode (Sarajevo 1981); Suočenja III. Ristić, Begić, Davičo, Krleža... (Sarajevo 1986); Pjesnici lirske apstrakcije. Poezija 1945–1980. (Sarajevo 1992. Edicija uništena u ratu 1992–1995); Pjesnici lirske apstrakcije. Poezija 1945–1980. (Gračanica 1999); Sarajevo, Sarajevo... Suočenja IV (Sarajevo 1998); U brzake vremena. Suočenja V. (Sarajevo 2003); Strukturalizam. Poststrukturalizam. Lévi-Straus. Barthes. Foucault. Derrida. J. Kristeva. Lacan. Deleuze. Guattari i dr: tekstovi u knjizi Suvremena tumačenja književnosti (sa Z. Lešić, M. Katnić-Bakaršić, T. Kulenović, Sarajevo 2006); Ogledi o Hélène Cixous. Ka poetici idiomatičke razlike. (Sarajevo 2011). Hanifa Kapidžić-Osmanagić priredila je knjigu poezije Vaska Pope, dvije knjige Marka Ristića, Djela Midhata Begića u šest tomova, sve s iscrpnim popratnim studijama. Znatan broj njenih studija i eseja objavljivanih u književnoj periodici još nije uvršten u zasebne knjige. Kapidžić-Osmanagić je dugogodišnji glavni urednik časopisa za književnu i umjetničku kritiku Novi Izraz. Bila je predsjednik PEN Centra BiH od 1997. do 2001. godine. Hanifa Kapidžić-Osmanagić dobitnica je brojnih društvenih i profesionalnih priznanja za svoj rad. Dobila je Šestoaprilsku nagradu grada Sarajeva, Dvadesetsedmojulsku nagradu Bosne i Hercegovine, univerzitetska priznanja i plakete. Nagrada Sloboda IPC Sarajevo je iz 2007. godine. Pripala joj je i nagrada Izdavačkog preduzeća “Svjetlost” za esej godine, objavljen u časopisu Izraz. 1993. godine dobila je Fund for Free Expression Award USA. 2007. godine Predsjednik Republike Francuske odlikovao je prof. Hanifu Kapidžić- Osmanagić Ordenom akademskih palmi (Chevalier des palmes académiques). Professor emeritus od 2005. godine, Kapidžić-Osmanagić i dalje drži nastavu na magistarskom studiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Oktobra 1995. godine Hanifa Kapidžić-Osmanagić izabrana je za dopisnog člana ANUBiH. Pristupno predavanje održala je o “Grozdaninom kikotu” Hamze Hume. Redovni član ANUBiH je od 2005. godine. Jezgro grupe su sačinjavali: Marko Ristić, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Đorđe Kostić, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović Noe, Đorđe Jovanović, Koča Popović, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević (pseudonim Dimitrija Dedinca), Petar Popović i Branko Milovanović. „Pošto su konstatovali da među svima njima u načelu postoji, mimo svih individualnih razlika, izvesna duhovna saglasnost, i da ih jedna stalna izdvojenost deli od svega što se oko njih nameće kao duhovni život, potpisani su smatrali da su im nametnuti, u datim okolnostima, jedno preciznije isticanje onoga što im je zajedničko i jedan disciplinovaniji kolektivni aktivitet, radi koga svaki od njih pristaje da žrtvuje psihološku stranu svoga „ja“. Oni su rešeni da, i u nepredvidljivim dialektičkim momentima ovog aktiviteta, učine i održe konstantnim i nesvodljivim, kretnje svog neprestanog ideološkog i moralnog definisanja. Ova prva zajednička publikacija predstavlja samo jedan vidljiv momenat u obeležavanju tog neophodnog definisanja.“ Potpisnici: Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Vane Živadinović – Bor, Živanović – Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Dušan Matić, Branko Milovanović, Koča Popović, Petar Popović, Marko Ristić. Časopis Nemoguće-L′impossible, Beograd 1930. Prednadrealistički period, od 1922. godine, obeležen je individualnim radom srpskih nadrealista. Na osnovu neformalnog ali ipak zajedničkog rada na časopisima Putevi i Svedočanstva i kroz individualni rad iskristalisala se potreba formalizacije zajedničkog rada. Đorđe Jovanović, koji je sa Đorđem Kostićem i Oskarom Davičom saradnik u časopisu Tragovi, predlaže Dušanu Matiću pokretanje časopisa, u kome bi se ispoljio zajednički aktivitet. Osnivački sastanak održan je 30. novembra 1929. godine u zgradi u ulici Zmaj Jovinoj 1 (Kneginje Ljubice 1), u kojoj je na prvom spratu stanovao Aleksandar Vučo, a u jednom periodu dva sprata iznad njega Marko Ristić. Na sastanku u Vučovom stanu se razgovaralo o formiranju nadrealističke grupe i pokretanju zajedničke publikacije. Prema svedočenju učesnika, bili su prisutni Aleksandar Vučo, Đorđe Kostić, Marko Ristić, Oskar Davičo, Dušan Matić i Đorđe Jovanović, a saglasnost sa osnivanjem grupe dali su Koča Popović i Milan Dedinac, koji su se tada nalazili u Parizu. Jezgro grupe su sačinjavali: Marko Ristić, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Đorđe Kostić, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović Noe, Đorđe Jovanović, Koča Popović, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević (pseudonim Dimitrija Dedinca), Petar Popović i Branko Milovanović. Takođe su i neke od supruga nadrealista učestvovale u nadrealističkim aktivnostima, na primer Ševa (Jelica) Ristić i Lula Vučo. Nikola Vučo je blizak nadrealističkom pokretu, i mada nije bio potpisnik manifesta, u nadrealističkim publikacijama su objavljeni njegovi radovi. Grupi prilaze Salmon Moni de Buli, Risto Ratković i Slobodan Kušić, ali su se posle nekog vremena odvojili. Slobodan Kušić učestvuje u jednom primeru kolektivnog automatskog pisanja „Sedam minuta genijalnosti ili čari automatizma“. Međutim, 8. marta 1930. šalje pismo upućeno Marku Ristiću, Dušanu Matiću, Aleksandru Vučo, Vanetu Živadinoviću, Đorđu Jovanoviću, u kome piše o svom razmimoilaženju sa stavovima grupe. Takođe, Ljubivoje Jocić, iako je pozitivno odgovorio na postavljena pitanja ankete, odustaje od učešća u nadrealističkim aktivnostima. Osim pripadnika, izvan grupe je nekoliko autora bliskih pokretu, kao što su Rade Stojanović, Vladimir Habunek, Rastko Petrović i drugi. Izdavanjem prvog časopisa nadrealističke orijentacije Nemoguće-L′impossible izdatog 1930. godine, donet je manifest pokreta i grupa dobija svoju publikaciju. Posle objavljivanja deklaracija Pozicija nadrealizma, grupu napušta Dimitrije Dedinac, koji se ne slaže sa tekstom deklaracije, u kojoj se nadrealisti opredeljuju za socijalističku revoluciju. Časopis Nadrealizam danas i ovde prestaje da izlazi posle trećeg broja 1932. godine, i time prestaju kolektivne aktivnosti srpskih nadrealista. Oskar Davičo, Đorđe Jovanović i Koča Popović su uhapšeni, Monny de Boully se seli u Pariz, Radojica Živanović Noe 1934. godine prelazi u novoosnovanu umetničku grupu Život, tako da formalno grupa prestaje da postoji, ali ostali nadrealisti individualno deluju i u narednim godinama. srpski i francuski nadrealizam avangarda

`Časopis za popularizaciju nauke nije imao čitatelje, nego posvećenike. S razlogom: zaista se futurističkim čini tekst “Kompjuterski telefon”, objavljen u decembru 1978. godine. U uvodniku prvog broja, objavljenog 1. aprila 1972. godine, urednik kao razlog pokretanja časopisa Galaksija navodi da “štampa univerzalnog tipa i pored svih nastojanja ne može dovoljno da širu javnost održava u toku zbivanja na dinamičnoj sceni nauke, kako domaće tako i svjetske. Svjesni te činjenice i kako bi učinili sevap (baš tako piše, hiljadama onih koji bi željeli da imaju svoje specifično štivo iz nauke, pokrenut je časopis Galaksija”. Časopis je trajao skoro trideset godina, a ugašen je 1. maja 2001.` U biti, Galaksija nije bila usko specijalizirani časopis za mali broj čitalaca koje je zanimao progres nauke u tadašnjoj Jugoslaviji i svijetu, ali nije bio ni za široke narodne mase. Bila je namijenjena onima koji su željeli čitati o nečemu izvan politike, sporta, estrade i sličnih opštih tema. Rubrike časopisa uključivale su širok spektar tema, od arhitekture, preko medicine, pa do nanotehnologije. Neizostavan sadržaj bili su prevodi kratkih naučnofantastičnih priča renomiranih svjetskih autora kao što su Arthur C. Clarke(1917.-2008.), Clifford D. Simak (1904.-1988.) i drugi. Časopis je u više navrata mijenjao podnaslov. U prvom broju, ispod glavnog naslova, pisalo je Časopis za vazduhoplovstvo, astronautiku i istraživanje budućnosti, a od broja 21 podnaslov je promijenjen u Časopis za popularizaciju nauke, što i najpreciznije definira ovu tiskovinu...` Iz sadržaja: Strip: Galaksija za početnike Astronautika: Eksplozija evropskog kosmičkog prvenca `Arijane V`, Spejs Šatl, Ruska kosmička stanica `Mir` Vazduhoplovstvo: Avion slobodnih krila, Kako postati pilot Slobodan Jovanović, najboli stilista na srpskom jeziku Ornitologija: Carska Bara Elektronska fotografija Ronjenje Astronomija: Habl u porodilištu zvezda Marko Polo, putnik u sobi Zagonetni nestanak nuklearne podmornice `Trešer` 1.deo Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 22 Težina: 120 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Detalji predmeta Stanje Polovno MIROSLAVA BOŠKOVIĆ JANKO BRAŠIĆ Fotografije - Duško Jovanović, Dimitrije Manolev, Slobodan Štetić, Duška Varta Bedijan Izdavač - "Vuk Karadžić", Beograd; Galerija samoukih likovnih umetnika, Svetozarevo Godina - 1982 144 strana 31 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja "Bio je začetnik-rodonačelnik naivnog slikarstva u Srbiji. Od 1933. do 1950. bio je jedini naivni slikar u Srbiji. Imao samostalne izložbe u centrime svetske kulture (Pariz, Brisel, London, Parma). Janko Brašić je rođen 09. januara 1906. godine u selu Oparić. Slikarstvom je počeo da se bavi 1933 godine. Živeo je 88 godina, a za njim je preko šest decenija umetničkog rada i više stotina sačuvanih uljanih slika, crteža, grafika, fresaka, ikona i skulptura u glini, kamenu i drvetu koje se nalaze u muzejskim zbirkama, galerijama, privatnim kolekcijama u svojoj zemlji i inostranstvu, u vlasništvu njegove familije, na zidovima manastira i crkava po Srbiji, na seoskim grobljima ili kao javni spomenici u mestima oko Oparića. Pored ove materijalne, sačuvana je i obimna pisana građa, veoma važna za proučavanje njegovog umetničkog rada.me Janka Brašića vezano je za osnivanje Galerije samoukih likovnih umetnika 1960. godine (danas Muzej naivne umetnosti u Jagodini), jer je formiranje zbirke započeto njegovim slikama, skulpturama i crtežima. Danas se u zbirci Muzeja naivne umetnosti čuva 67 ideja Janka Brašića iz perioda od 1935. godine do kraja devete decenije dvadesetog veka, kao i bogat dokumentarni materijal. U stalnoj postavci nalaze se slike izabrane sa ciljem da pokažu najvrednija dela najstarijeg srpskog samouka, kroz nekoliko faza. Svojim delima Janko Brašić je učestvovao na mnogim kolektivnim izložbama u zemlji i svetu u organizaciji Muzeja naivne umetnosti ili drugih muzejskih kuća i kulturnih institucija, zatim u mnogim selekcijama kritičara Ota Bihalji Merina na najznačajnijim svetskim izložbama naivne umetnosti.Svoj umetnički rad Brašić je započeo selu Opariću i u njemu ostao i stvarao do svoje smrti. Tu u svom rodnom kraju sticao je ljubav za lepotu, posmatrajući kao dete biser naše srednjovekovne umetnosti, crkvu manastira Kalenića. Kulturno nasleđe područja manifestovalo se u izboru tema i motiva kao I koloritu vezanom za boje folklora njegovog zavičaja, ali interpretirani originalnim likovnim jezikom, rustičnim elementarnim realizmom. Mnogobrojni psihološki portreti, događaji i običaji iz seoskog života, istorijske kompozicije, anegdote, poneka mrtva priroda, gradski prizor i čist pejzaž levačkog područja, kao i alegorijsko - simbolični sadržaji, nose svojevrsne osobine likovnog rukopisa autora, hroničara svog vremena, koji je na trenutak uspeo da zaustavi prolaznost starog i patrijahalnog. (srbinovski-art)" Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Nova, nekorišćena Istinom protiv revizije Narodnooslobodilačke borbe u Jugoslaviji 1941-1945: zbornik radova Beograd 2009. Tvrd povez, ilustrovano, 393 strane. Sadržaj: Petar Matić - Dule / Uvodna reč PRVI DEO Svetozar Oro / UVODNI REFERAT Branko Mamula / O RUKOVODEĆOJ ULOZI VRHOVNOG ŠTABA NOV, POJ I NKOJ S JOSIPOM BROZOM TITOM NA ČELU Prof dr Slavko Mrkić / JOSIP BROZ TITO O POLITIČKOM KARAKTERU NARODNOOSLOBODILAČKOG RATA 1941-1945 Akademik Mijat Šuković / AVNOJ - ISTORIJSKA TEKOVINA I VRIJEDNOST SVIH NARODA I DRŽAVA NA JUGOSLOVENSKOM PROSTORU Milisav Bojić / SKICA O PRVOJ PROLETERSKOJ NOU BRIGADI Svetko Grbić / NARODNOOSLOBODILAČKA BORBA BRANI SE ISTINOM Dr Zlatko Rendulić / PROTIV REVIZIJE SAVEZNIČKE POMOĆI NARODNOOSLOBODILAČKOJ VOJSCI JUGOSLAVIJE DRUGI DEO Đuro V. Rodić / RAVNOGORSKI POKRET DRAŽE MIHAILOVIĆA 1941-1945 U NORMAMA MEĐUNARODNOG I SRPSKOG KRIVIČNOG PRAVA Dr Branko Latas / RAVNOGORSKO ČETNIŠTVO Prof. dr Miodrag Zečević / REHABILITOVANJE NEČASNE ISTORIJE SRPSKOG NARODA Jovan Radovanović / DRAŽA MIHAILOVIĆ, SLOBODAN JOVANOVIĆ I MILAN NEDIĆ U KRIVOM OGLEDALU Rade Vukosav / DA SE I OVO NE ZABORAVI Mr. sc. Ivan Fumić / FALSIFIKATI U POVIJESNOJ ZNANOSTI O NARODNOOSLOBODILAČKOJ BORBI U HRVATSKOJ Franc Godeša / ODNOS PREMA NARODNOOSLOBODILAČKOJ BORBI U NOVOJ SLOVENAČKOJ DRŽAVI Vlada Milosavljević / ISTINOM PROTIV REVIZIJE NOB U JUGOSLAVIJI Miloš Lukinović / NARODNOOSLOBODILAČKA BORBA U BEOGRADU DANAS Prof. dr Mladenko Colić / REVIZIJA ISTORIJE NOB U JUGOSLAVIJI SVOĐENJEM NOP NA POKRET A NOR NA GRAĐANSKI RAT Prof. dr Mladenko Colić / RAD I REZULTATI KOMISIJA ZA UTVRĐIVANJE ZLOČINA OKUPATORA I NJIHOVIH POMAGAČA U JUGOSLAVIJI 1941-1945 GODINE Prof. dr Mladenko Colić / SUĐENJE SLUGAMA OKUPATORA I RATNIM ZLOČINCIMA TREĆI DEO Dr. Miroljub Vasić / NARODNOOSLOBODILAČKI RAT 1941-45. GODINE U UDŽBENICIMA ISTORIJE U SRBIJI Nikola Pejnović / `SAVEZNICI I JUGOSLOVENSKA RATNA DRAMA” VESELINA ĐURETIĆA Ivan Fumić / STVARNOST I STVARANJE MITA O HRVATSKIM SVEĆENICIMA U DRUGOM SVJETSKOM RATU Goran Babić / NAKNADNI HITLEROVI RATOVI ZA POBJEDU Branko Kosić / KAKO SE U NEKIM KNJIGAMA OSPORAVA ISTINA O TITU Prof. dr. Gojko Jakovčev / ANTIKOMUNIZAM SAVJETA PARLAMENTARNE SKUPŠTINE EVROPE ČETVRTI DEO Budimir Gajić / ISTINOM PROTIV REVIZIJE PARTIZANSKE PESME U NOB I MUZIČKOM STVARALAŠTVU U JUGOSLAVIJI POSLE 1991. GODINE Ljiljana Cetinić / MEMORIJALNI CENTAR JOSIP BROZ TITO POSLE 1991-2008. GODINE Nina Udovički / ISTINOM PROTIV REVIZIJE ISTINE O ŠPANSKIM BORCIMA JUGOSLAVIJE Prof. dr Dejan Kosanović / UPOTREBA I ZLOUPOTREBA FILMA KAO ISTORIJSKOG DOKUMENTA PRILOZI OSNOVNE INFORMACIJE O `SABRANIM DJELIMA` JOSIPA BROZA TITA Napomena Redakcije / Skraćeni predgovor cjelokupnom izdanju `Sabranih djela” Josipa Broza Tita Prof. dr Mladenko Colić / Osnovne informacije o `Zborniku dokumenata i podataka O NOR-u jugoslovenskih naroda” Beleška o autorima

Detalji predmeta Stanje Polovno Часопис “Техника” је наш водећи научно - стручни часопис из области техничких наука и струка који, у издању Савеза инжењера и техничара, континуирано излази 76 година. У часопису се објављују радови сврстани по областима: Нови материјали; Наше грађевинарство; Рударство, геологија и металургија; Машинство; Електротехника; Саобраћај; Менаџмент; Квалитет - ИМС, стандардизација и метрологија, као и сталне рубрике: прегледи књига и часописа, прикази научних и стручних скупова у земљи и иностранству, информације о техничким новостима као и пропагандне поруке домаћих и иностраних организација. Сви објављени радови обавезно пролазе кроз стручну рецензију Редакционих одбора у чијем саставу се налазе најеминентнији стручњаци из наведених области: професори универзитета из земље и иностранства, доктори наука запослени у институтима и развојним центрима, као и бројни стручњаци из привреде, чиме је обезбеђен висок научни и стручни ниво радова. Објављени радови се реферишу у угледним светским рефералним часописима: Geotechnicаl Abstrаcts, Metаls Abstrаcts, Chemicаl Abstrаcts, Electricаl аnd Electronics Abstrаcts, Science Abstrаcts, Ergonomics Abstrаcts и рефералним журналима VINITI-а. Такође се обрађују за иностране базе података: INSPEC, METADE (M. I., UK), CASEARCH (CA, USA). Министарство науке и заштите животне средине сврстало је часопис “Техника” у прву категорију водећих 10 часописа ове врсте у земљи. УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ЧАСОПИСА "ТЕХНИКА" ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ЧАСОПИСА Проф. др НЕБОЈША БОЈОВИЋ, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ЧАСОПИСА Сепарат "Нови материјали" - проф. др ДРАГАН УСКОКОВИЋ, Институт техничких наука САНУ Сепарат "Наше грађевинарство" - проф. др БРАНКО БОЖИЋ, Грађевински факултет Универзитета у Београду Сепарат "Рударство, геологија и металургија" - проф. др ДРАГАН ИГЊАТОВИЋ Рударско геолошки факултет Универзитета у Београду Сепарат "Машинство" - проф. др БОШКО РАШУО, Машински факултет Универзитета у Београду Сепарат "Електротехника" - проф. др МИЛО ТОМАШЕВИЋ Електротехнички факултет Универзитета у Београду Сепарат "Саобраћај" - проф. др ЈАДРАНКА ЈОВИЋ, Саобраћајни факултет Универзитета у Београду Сепарат "Менаџмент" - проф. др ВУЈАДИН ВЕШОВИЋ, Инжењерска академија Србије Сепарат "Квалитет - ИМС стандардизација и метрологија" - мр ЗОРАН ПЕНДИЋ, СИТС БРОЈ 5/2012 година LXVII No. 5 ISSN 0040-2176 UDC: 62(062.2)(497.1) Обавештење за ауторе Поштовани аутори, молимо Вас, да уколико током израде својих радова користите и материјал публикован у часопису "Техника", приликом навођења референци наведете само назив часописа, а не и назив сепарата у часопису у оквиру кога је рад који цитирате публикован. Значи потребно је навести само "Техника", а никако "Техника - Нови материјали" или "Техника-Наше грађевинарство" и сл. Будући да категорисање часописа зависи између осталог и од цитираности, а да се при изради библиометријских података за часописе не узимају у разматрање цитати у којима је поред назива часописа наведен и назив сепарата, приморани смо да Вам скренемо пажњу на ово. Хвала унапред на разумевању. Редакција часописа "Техника" НОВИ МАТЕРИЈАЛИ 1. СМИЉА МАРКОВИЋ, АНА СТАНКОВИЋ, ЉИЉАНА ВЕСЕЛИНОВИЋ, ЗОРАН СТОЈАНОВЋ, ДРАГАН УСКОКОВИЋ Креирање морфологије и величине честица ZnO прахова НАШЕ ГРАЂЕВИНАРСТВО 2. БРАНКО БОЖИЋ, ДРАГАНА МИЛИЋЕВИЋ Процена вредности непокретности и њена улога у одрживом развоју тржишта непокретности у Републици Србији 3. ДРАГОЉУБ ГРБИЋ Прилог приближној методи деформације 4. МИЛАН ПЕТРОВИЋ, ДУШАН ПРОДАНОВЋ, МИЛОШ СТАНИЋ, НЕМАЊА БРАНИСАВЉЕВИЋ Могућности за прорачун протока на кишној канализационој црпној станици – пример КЦС Нова 1, Нови Београд РУДАРСТВО, ГЕОЛОГИЈА И МЕТАЛУРГИЈА 5. ЗОРАН ВАДУВЕСКОВИЋ, МИЛАН ЖИВКОВИЋ, НЕНАД ВУШОВИЋ, ДЕЈАН СТЕВАНОВИЋ, МИРЈАНА ЈОВАНОВИЋ Дугорочно планирање експлоатације на површинском копу „Церово“ код Бора 6. АЛЕКСАНДРА ИВАНОВИЋ, СИЛВАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ, ВЕСНА МАРЈАНОВИЋ, НИКОЛА ВУКОВИЋ Испитивање утицаја јона бакра на карактеристике сребрног праха добијеног електролитичким таложењем из нитратног раствора МАШИНСТВО 7. МАРКО ЕКМЕЏИЋ, БОШКО РАШУО Србија и ЦЕРН – загрљај моћног дива 8. МИЛОШ ЉУБОМИРОВИЋ Израда дијаграма нападног момента редукцијом сила у ослоне тачке 9. АЛЕКСАНДРА ЈОВАНОВИЋ, МИРКО ЈОВАНОВИЋ Формирање математичког модела погодности одржавања пнеуматских дигиталних система аутоматског управљања ЕЛЕКТРОТЕХНИКА 10. МИЛКА ПОТРЕБИЋ, ДЕЈАН ТОШИЋ Микроталасни резонатор са квази-концентрисаним компонентама 11. МАРКО ШУШИЋ, АЛЕКСАНДАР ЋОСИЋ, ДУШКО КАТИЋ Интегрисани приступ планирању и праћењу трајекторија мобилних робота у простору непокретних препрека 12. МИЛОЈЕ КОСТИЋ Прорачун и анализа додатних губитака у гвожђу асинхроних мотора 13. СТАНКО СТАНКОВ Конфигурација фотонапонске електране САОБРАЋАЈ 14. ЈЕЛЕНА ПОПОВИЋ Утицај паркирања на капацитет раскрсница 15. ЛАЗАР ЋИРАКОВИЋ, СМИЉАН ВУКАНОВИЋ Новине у Америчком приручнику за капацитет (HCM) 2010. година за сигналисане раскрснице 16. МИРЗА ПОЗДЕР Модел предикције буке заснован на саобраћајним истраживањима МЕНАЏМЕНТ 17. СПАСЕНИЈА ОЖЕГОВИЋ, ДРАГАНА ШАРАЦ, МОМЧИЛО КУЈАЧИЋ Организациони аспект управљања кључним купцима у поштанском саобраћају 18. ВИДАК ЛАБОВИЋ Односи с јавношћу у функцији управљања и рада локалне управе 19. ЉИЈАНА СТОШИЋ, ПЕТРОНИЈЕ ЈЕВТИЋ Вештина организовања профитабилног рада 20. ПАНТО ПЕШИЋ Модел управљања процесом финансирања развоја малих и средњих предузећа КВАЛИТЕТ ИМС, СТАНДАРДИЗАЦИЈА И МЕТРОЛОГИЈА 21. ЂУРЂЕ МИЛАНОВИЋ, ВЈЕКОСЛАВ САЈФЕРТ, СЛОБОДАН ОБРАДОВИЋ, СРЂАН МИЛАНОВИЋ, ЗОРАН ЛАТИНОВИЋ Intensity and Dose Radiation Distribution in Plan-parallel Square Cross Section UV Reactor for Angular Wall Reflection Coefficient Dependence 22. ДАНИЈЕЛА ВУКОВИЋ Образовање за све – Примена стандарда УН и ЕУ у образовању ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом у сиситему Републике Србије 23. МИЛОШ ВОРКАПИЋ, МАРКО СТАРЧЕВИЋ, ДРАГАН ЋОЋКАЛО, СИНИША МИНИЋ Анализа производње мале серије са развојем нове технологије

Naslov Kovertirana književnost : lepa pisma srpskih pisaca / priredio Radovan Popović Vrsta građe pisma Jezik srpski Godina 2008 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Agora, 2008 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 336 str. : slike autora ; 23 cm Drugi autori - osoba Popović, Radovan, 1938- = Popović, Radovan, 1938- Durbešić, Vojmir Marković-Cincar, Aleksandar Babić-Andrić, Milica Milisavac, Živan Petrović, Veljko Dobrović, Olga = Dobrović, Olga Stojković, Živorad, 1922-1998 = Stojković, Živorad, 1922-1998 Jagić, Vatroslav, 1838-1923 = Jagić, Vatroslav, 1838-1923 Korablev, Vasiliй Nikolaevič, 1873-1936 = Korablev, Vasilij Nikolaevič, 1873-1936 Veselinović, Janko, 1862-1905 = Veselinović, Janko, 1862-1905 Kašanin, Milan, 1895-1981 = Kašanin, Milan, 1895-1981 Šantić, Aleksa, 1868-1924 = Šantić, Aleksa, 1868-1924 Grčić, Jovan Milenko, 1846-1875 = Grčić, Jovan Milenko, 1846-1875 Đorđević, Jovan Dimitrijević, Miša Popović, Đorđe Karadžić, Dimitrije Obrenović, Mihailo Popović, Vuk Marić, Svetislav Konjović, Petar Tesla, Nikola Kočić, Jovan Kočić, Milka Tokin, Milan Cvijanović, Svetislav Petrović, Svetislav Milićević, Živko Vujić, Jerotije Savić, Milan Gavrilović, Milan Obrenović, Miloš Nušić, Margita Tišma, Sonja Kovačević, Božidar Manojlović, Todor Kovačević, Ljubomir Šević, Milan Frankl, Ludvig August Hristić, Jovan Turinski, Živojin Zbirka ǂBiblioteka ǂPogled preko svega ; ǂknj. ǂ4 Sadržaj Uvodna napomena (5). Ivo Andrić (7-20): Ivo Andrić - Vojmiru Durbešiću (7-17); Ivo Andrić - Aleksandru Cincar Markoviću (17); Ivo Andrić - Milici Babić Andrić (18-19); Ivo Andrić - Živanu Milisavcu (19-20). Miroslav Antić (21-22): Miroslav Antić - Veljku Petroviću (21-22). Milan Bogdanović (23-24): Milan Bogdanović - Olgi Dobrović (23-24). Milutin Bojić (25-29): Milutin Bojić - bratu Radivoju (25-29). Miodrag Bulatović (30-40): Miodrag Bulatović - Borislavu Pekiću (30-31); Miodrag Bulatović - Živoradu Stojkoviću (31-33); Miodrag Bulatović - Borislavu Pekiću (33-40). Stanislav Vinaver (41-45): Stanislav Vinaver - Svetislavu Stefanoviću (41-45). Dragiša Vitošević (46-50): Dragiša Vitošević - Živanu Milisavcu (46-50). Svetislav Vulović (51-55): Svetislav Vulović - Vatroslavu Jagiću (51-55). Milovan Glišić (56-70): Milovan Glišić - Konzistoriji eparhije beogradske (56-68); Milovan Glišić - Vasiliju Korabljovu (68-70). Oskar Davičo (71): Oskar Davičo - Danilu Kišu (71). Vladan Desnica (72-74): Vladan Desnica - Ivi Andriću (72); Vladan Desnica - Živanu Milisavcu (73-74). Radoje Domanović (75-77): Radoje Domanović - Janku Veselinoviću i Borisavu Stankoviću (75-77). Rade Drainac (78-82): Rade Drainac (pravo ime Radojko Jovanović) - pisma ženi (78-82). Jovan Dučić (83-86): Jovan Dučić - Milanu Kašaninu (83-84); Jovan Dučić - Aleksi Šantiću (84-86). Milovan Đilas (87-90): Milovan Đilas - Živoradu Stojkoviću (87-90). Vojislav Ilić (91-92): Vojislav Ilić - Jovanu Grčiću (91-92). Antonije Isaković (93-95): Antonije Isaković - Živoradu Stojkoviću (93-95). Jovan Jovanović Zmaj (96-100): J. J. Zmaj - Lazi Kostiću (96-98); J. J. Zmaj - Jovanu Đorđeviću (99); J. J. Zmaj - Miši Dimitrijeviću (99-100). Slobodan Jovanović (101-102): Slobodan Jovanović - Jovanu Dučiću (101-102). Đura Jakšić (103-106): Đura Jakšić - Đorđu Popoviću (103-104); Đura Jakšić - Ministarstvu prosvete (105); Đura Jakšić - Državnoj štampariji (105-106). Vuk Karadžić (107-111): Vuk Karadžić - Dimitriju Karadžiću (107); Vuk Karadžić - Mihailu Obrenoviću (108-110); Vuk Karadžić - Vuku Popoviću (110-111); Vuk Karadžić - Vračarskom policajnom odeljenju (111). Milan Kašanin (112-126): Milan Kašanin - Svetislavu Mariću (112-117); Milan Kašanin - Petru Konjoviću (118-120); Milan Kašanin - Svetislavu Mariću (121-125); Milan Kašanin - Isidori Sekulić (125-126). Danilo Kiš (127-128): Danilo Kiš - Borislavu Pekiću (127-128). Laza Kostić (129-135): Laza Kostić - Nikoli Tesli (129-132); Laza Kostić - Svetislavu Stefanoviću (132-135). Petar Kočić (136-138): Petar Kočić - ocu Jovanu (136-137); Petar Kočić - supruzi Milki (137-138). Mladen Leskovac (139-144): Mladen Leskovac - Milanu Tokinu (139-142); Mladen Leskovac - Živoradu Stojkoviću (143-144). Desanka Maksimović (145-149): Desanka Maksimović - Svetislavu Cvijanoviću (145); Desanka Maksimović - Svetislavu Petroviću (146); Desanka Maksimović - Živku Milićeviću (146-147); Desanka Maksimović - Mladenu Leskovcu (147); Desanka Maksimović - Živanu Milisavcu (147-148); Desanka Maksimović - Jerotiju Vujiću (148-149). Sreten Marić (150-151): Sreten Marić - Živoradu Stojkoviću (150-151). Danica Marković (152-153): Danica Marković Tatić - Milanu Saviću (152-153); Danica Marković - Milanu Gavriloviću (153). Simo Matavulj (154-155): Simo Matavulj - Jovanu Grčiću (154-155). Dušan Matić (156-159): Dušan Matić - Marku Ristiću (156-159). Nikola Milošević (160-162): Nikola Milošević - Milošu Crnjanskom (160-162). Borislav Mihajlović Mihiz (163-171): Borislav Mihajlović Mihiz - Živoradu Stojkoviću (163-169); Borislav Mihajlović Mihiz - Borislavu Pekiću (169-171). Momčilo Nastasijević (172-174): Momčilo Nastasijević - redakciji lista Pravda (172-174). Ljubomir P. Nenadović (175-178): Ljubomir Nenadović - Milošu Obrenoviću (175-177); Ljubomir P. Nenadović - Jovanu Grčiću (177-178). Branislav Nušić (179-192): Pismo kćerki Margiti-Giti (179-192). Sima Pandurović (193-194): Sima Pandurović - Božidaru Kovačeviću (193-194). Borislav Pekić (195-209): Borislav Pekić - Miodragu Bulatoviću (195-198); Borislav Pekić - Borislavu Mihizu (198-202); Borislav Pekić - Miodragu Bulatoviću (203-204); Borislav Pekić - Borislavu Mihajloviću Mihizu (205-209). Boško Petrović (210): Boško Petrović - Živoradu Stojkoviću (210). Veljko Petrović (211-222): Veljko Petrović - Svetislavu Stefanoviću (211-213); Veljko Petrović - Milanu Saviću (213-214); Veljko Petrović - Mladenu Leskovcu (214-221); Veljko Petrović - Živanu Milisavcu (221-222). Rastko Petrović (223-239): Rastko Petrović - Milanu Rakiću (223-231); Rastko Petrović - Marku Ristiću (231-239). Mića Popović (240-248): Miodrag Mića Popović - Živoradu Stojkoviću (240-248). Branko Radičević - Ljubomiru Nenadoviću (249). Milan Rakić (250-251): Milan Rakić - Ljubomiru Kovačeviću (250-251). Marko Ristić (252-256): Marko Ristić - Ivi Andriću (252-253); Marko Ristić - Olgi Dobrović (253-256). Anica Savić-Rebac (257-260): Anica Savić - Milanu Kašaninu (257-260). Isidora Sekulić (261-272): Isidora Sekulić - Mladenu Leskovcu (261-272); Isidora Sekulić - Milanu Kašaninu (272). Pero Slijepčević (273-276): Pero Slijepčević - Milanu Kašaninu (273-276). Jovan Skerlić - pisma sestrama (277-278); Jovan Skerlić - pismo ocu (279-280); Jovan Skerlić - pismo sestrama (280-281). Vasa Stajić (282-285): Vasa Stajić - Milošu Crnjanskim (282-285). Borisav Stanković (286-289): Borisav Stanković - Radoju Domanoviću (286-289); Borisav Stanković - redakciji Politike (289). Svetislav Stefanović (290-296): Svetislav Stefanović - Milanu Saviću (290-295). Svetislav Stefanović - Milanu Ševiću (295-296); Svetislav Stefanović - Lazi Kostiću (296). Milica Stojadinović Srpkinja (297-301): [Milica Stojadinović Srpkinja - Ludvigu Augustu Franklu] (297-298); Milica Stojadinović Srpkinja - Vuku Karadžiću (298-301). Aleksandar Tišma (302-306): Aleksandar Tišma - Sonji Tišmi (302-305): Aleksandar Tišma - Todoru Manojloviću (306). Kosta Trifković (307-309): Kosta Trifković - J. J. Zmaju (307-309). Pavle Ugrinov (310-315): Pavle Ugrinov - Jovanu Hristiću (310-313); Pavle Ugrinov - Živojinu Turinskom (314-315). Miloš Crnjanski (316-328): Miloš Crnjanski - Marku Ristiću (316-321); Miloš Crnjanski - Milanu Kašaninu (321-322); Miloš Crnjanski - Politici (322-323); Miloš Crnjanski - Marku Ristiću (323-325); Miloš Crnjanski - Ivi Andriću (325); Miloš Crnjanski - Milanu Tokinu (326-327); Miloš Crnjanski - Živanu Milisavcu (327-328). Izvori (329-333). Beleška o priređivaču (324). (karton) Napomene Tiraž 500 Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst Beleška o priređivaču: str. 334 Izvori: str. 329-333. Srpski pisci bez šminke Ova knjiga nastoji da pokaže, da pruži informaciju o srpskoj epistolarnoj, kovertiranoj književnosti u poslednja dva veka – od Vuka Karadžlča pa do ,Miodraga Bulatovića i Borislava Pekića. Ta pisma nam dočaravaju segmente iz života pisaca; njihova raspoloženja, izvesne životne činjenice, opservacije o svetu u kojem žive, strasti, ljubavi i mržnje, intrige, ushićenja, blaženstva duše… Srpska epistolarna književnost u protekla dva veka pokazuje izuzetno leksičko bogatstvo ali i `prozirnost duše“, što rekao Žid, i to one bez ulepšavanja. Svako pismo u ovoj knjizi otkriva, na neki način, karakter pismopisca i čini zanimljiv detalj iz piščeve biografije – otkriva ga… MG78

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - корпоративно тело Međunarodni naučni skup Nauka i savremeni univerzitet (3 ; 2013 ; Niš) Наслов Тематски зборник радова [са трећег међународног научног скупа Наука и савремени универзитет, 2013]. [Tом 3], Савремене парадигме у науци и научној фантастици / [главни и одговорни уредник Бојана Димитријевић] Остали наслови Nauka i savremeni univerzitet Врста грађе зборник радова на конференцији Језик српски, енглески, руски, бугарски Година 2014 Издавање и производња Ниш : Филозофски факултет, 2014 (Ниш : Scero Print) Физички опис 610 стр. : илустр. ; 24 cm Други аутори - особа Димитријевић, Бојана, 1961- = Dimitrijević, Bojana, 1961- Збирка ǂБиблиотека ǂНаучни скупови / [Филозофски факултет, Ниш] ; ǂтом ǂ3 ISBN 978-86-7379-348-1 (broš.) Напомене Radovi na više jezika Tekst ćir. i lat. Tiraž 200 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija uz svaki rad Rezimei na engl., rus. ili franc. jeziku uz svaki rad. Предметне одреднице Наука -- Социолошки аспект -- Зборници Наука -- Високошколско образовање -- Зборници Jelisaveta Todorović, Ivana Simić TRADICIONALNO SHVATANJE RODNIH ULOGA I KOMUNIKACIJA U PORODICI ................................................................................................................ Љубиша Златановић ЦРТЕ ЛИЧНОСТИ КАО ПРЕДИКТОРИ УСПЕХА У СПОРТУ ........................... Мариана Няголова КЪМ ИСТОРИЯТА НА БЪЛГАРСКАТА ПСИХОЛОГИЯ ПО ВРЕМЕ НА БАЛКАНСКИТЕ ВОЙНИ И НА ПЪРВАТА СВЕТОВНА ВОЙНА (1912 г. – 1918 г.) ......................................................................................................... Milanko D. Čabarkapa, Mirosava Đurišić-Bojanović Psihosocijalni izvori stresa u globalno promenjenom radnom okruženju I ZAHTEVI ZA PROMENAMA U SISTEMU OBRAZOVANJA .......................................................................................................... Мирјана Станковић Ђорђевић ЛАВ ВИГОТСКИ: СОЦИЈАЛНА КОНСТРУКЦИЈА ПАРАДИГМЕ ОБРАЗОВНЕ ИНКЛУЗИЈЕ ........................................................................................ Nebojša M. Milićević, Miroslav Živković FAKTORI DIVERGENTNE PRODUKCIJE U VISOKOŠKOLSKOM OBRAZOVANJU .......................................................................................................... Biljana Pejić, Bojana Škorc PREFERENCIJA I ASOCIJATIVNO ZNAČENJE BOJA KOD STUDENATA UMETNIČKIH I NEUMETNIČKIH FAKULTETA .................................................... Bojana Škorc, Vesna Ognjenović, Biljana Pejić PROCENA SOCIJALNIH ODNOSA IZMEĐU ADOLESCENATA I ODRASLIH U OBRAZOVANJU ...................................................................................................... Snežana Vidanović, Aleksandra Stojilković IZRAŽENOST OPŠTE KREATIVNOSTI I NJENIH ASPEKATA KOD GIMNAZIJALACA S OBZIROM NA NJIHOV ODNOS PREMA UMETNOSTI .... Владимир П. Петровић ЦЕНТРАЛНИ БАЛКАН У РИМСКИМ ИТИНЕРАРИМА ...................................... Александар М. Петровић НАУЧНИ ДИСКУРС И ЈЕЗИК РАЗУМЕВАЊА СТВАРИ ............................................ Goran Ružić O NAJVIŠIM NAČELIMA ANALITIČKOG I SINTETIČKOG SAZNANJA A PRIORI ...................................................................................................................... 9 22 33 48 63 75 87 100 113 127 141 154 САДРЖАЈ САВРЕМЕНЕ ПАРАДИГМЕ У НАУЦИ И НАУЧНОЈ ФАНТАСТИЦИ Ivan Nikolić MANHAJMOVA ’SOCIOLOGIJA ZNANJA’ ‒ DOKUMENTOVANJE WELTANSCHAUUNG-a ............................................................................................... Марица Цвјетковић, Мирјана Јефтовић ВЈЕРУЈУ ЛИ РОДИТЕЉИ У МОЋ И КОРИСТ ОД РАНОГ УЧЕЊА? ................. Milan Z. Jovanović „KONAČNI ARGUMENT U PRILOG NAUČNOM REALIZMU“ I ANTIREALISTIČKO OBJAŠNJENJE USPEHA NAUKE ...................................... Оливера Р. Крупеж НОРМИРАЊЕ БАЗИЧНИХ ЗНАЊА, УМЕЋА И РЕЗУЛТАТА УЧЕЊА .............. Тања Русимовић, Бранка Миленковић УПОТРЕБА ХЕНДАУТА У РЕАЛИЗАЦИЈИ АКАДЕМСКОГ ДИСКУРСА ...... Srboljub S. Dimitrijević „KAKO I ZAŠTO ŽELIMO DA ZNAMO SVE“ ......................................................... Srđan Vukadinović NAUKA I SAVREMENI UNIVERZITET KAO UTEMELJIVAČI DRUŠTVA ZNANJA .................................................................................................... Svetlana J. Čičević, Aleksandar V. Trifunović, Milkica M. Nešić KAKO STUDENTI OPAŽAJU ULOGU UNIVERZITETA U EKONOMIJI ZNANJA .... Мирослав Ћурчић ЗАСТАРЕЛА ТЕЛА И ОРФАНОГЕНЕТСКИ ИДЕНТИТЕТ У ПОСТХУМАНИСТИЧКИМ СВЕТОВИМА ГРЕГA ИГАНА ................................. Ненад Ђ. Благојевић НЕМОЋ РАЗОЧАРАНОГ УЧИТЕЉА ....................................................................... Сава Стаменковић БУДУЋНОСТ ПОЛА – ВЕНЕРА ПЛУС ИКС ТЕОДОРА СТЕРЏЕНА .................. Татјана Самарџија Грек МЕСИЈАНСТВО НАУКЕ У ЈЕДНОМ РОМАНУ МИШЕЛА ВЕЛБЕКА: ЉУБАВ, СМРТ, САМОЋА ........................................................................................ Зоран С. Николић ТРАНСХУМАНИЗАМ, БИОЕТИКА И КИБОРГКРАТИЈА .................................... Aleksandra Mirić GRAĐEVINE PROŠLOSTI U SLUŽBI PRENOSA ZNANJA ................................... Ана Сарвановић ОБРАЗОВАЊЕ У ПОСТКОЛОНИЈАЛНОМ ДИСКУРСУ ...................................... Александр В. Безручко СОЧЕТАНИЕ РЕМЕСЛА И ТВОРЧЕСТВА В ПОДГОТОВКЕ СОВРЕМЕННЫХ РЕЖИССЕРОВ ЭКРАННЫХ ИСКУССТВ ............................... 162 171 186 198 212 224 233 246 266 279 289 300 320 333 345 357 Бисера С. Јевтић, Марина Ивановић НАСИЉЕ У ЛАВИРИНТУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ ...................................................... Brane Mikanović KONCEPTUALIZACIJA VASPITANJA I OBRAZOVANJA U PROCESU GLOBALIZACIJE ........................................................................................................ Danijela Manić POČETNA OBUKA I STRUČNO USAVRŠAVANJE CLIL NASTAVNIKA ............. Данијела Стојановић КОНТИНУИРАНА ПРОВЕРА ЗНАЊА У САВРЕМЕНОМ ВИСОКОШКОЛСКОМ МУЗИЧКОМ ОБРАЗОВАЊУ КАО ПРЕДИКТИВНА УСПЕШНОСТ СТУДЕНАТА ...................................................... Драгана Љубисављевић ЗНАЧАЈ САМОСТАЛНОГ УЧЕЊА .......................................................................... Jelena Maksimović, Jelena Osmanović METODOLOŠKO OBRAZOVANJE BUDUĆIH PEDAGOGA ZA REFLEKSIVNU PRAKSU ........................................................................................... Марија М. Јовановић СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ У УСЛОВИМА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ .............................. Мирјана М. Марковић ТЕЛЕВИЗИЈА У ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ, РЕЗУЛТАТ НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА И ГЛОБАЛНИХ ДРУШТВЕНИХ ПРОМЕНА ...................................................................................... Надія Левицька ГУМАНІТАРНІ ДИСЦИПЛІНИ В ТЕХНІЧНИХ ВИЩИХ НАВЧАЛЬНИХ ЗАКЛАХ У КОНТЕКСТІ ГЛОБАЛІЗАЦІЇ ............................................................... Ольга Коцюбанская САМОИДЕНТИФИКАЦИЯ КУЛЬТУРЫ В СИСТЕМЕ НАЦИОНАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИЯ (В КОНТЕКСТЕ ВЗАИМООТНОШЕНИЙ ГЛОБАЛИЗАЦИИ И МАССОВОЙ КУЛЬТУРЫ) ..................................................................................... Rozalina Popova-Koskarova GLOBALISATION INFLUENCES ON EDUCATIONAL GOALS ........................... Слободан Кодела, Драгана Тодоровић СРПСКИ МУЗИЧКИ ИДЕНТИТЕТ ‒ КОНТИНУИРАНИ СПОЈ ТРАДИЦИЈЕ И САВРЕМЕНОСТИ ........................................................................... Соња Цветковић АКАДЕМСКО УМЕТНИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ И ГЛОБАЛНЕ ОБРАЗОВНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ – МУЛТИПЕРСПЕКТИВАН ПРИСТУП КАО ПЛАТФОРМА ЗА (РЕ)МАПИРАЊЕ ИСТОРИЈЕ МУЗИКЕ ............................................................ Сузана В. Марковић Крстић, Лела Р. Милошевић Радуловић ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У ФУНКЦИЈИ БЕЗБЕДНОГ КОРИШЋЕЊА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ПРОЦЕСУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ ................................. 370 385 398 409 423 437 451 467 478 487 497 503 510 525 Татјана В. Михајловић ПЕДАГОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ АНТИЧКИХ ИДЕЈА У САВРЕМЕНОЈ ШКОЛИ ................................................................................................................................... Зорица Ч. Станисављевић Петровић ПРОМЕНЕ У ШКОЛИ У СВЕТЛУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ ......................................... Биљана М. Сладоје-Бошњак КОНСТРУКЦИЈА И МЈЕРНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СКАЛЕ ЗА МЈЕРЕЊЕ МЕТАКОГНИТИВНИХ СТРАТЕГИЈА У УЧЕЊУ ................................................. Marina Matejević, Jelisaveta Todorović KULTURA KAO DIMENZIJA KOMPETENTNOG RODITELJSTVA .................... Zorica B. Marković, Dušan Lj. Todorović PREFERIRANI STILOVI SLEDBENIŠTVA SRPSKIH MENADŽERA ................... 547 560 573 589 597

Ilija Petrović : NEODGOVORNA PISMA , Izdavač autor Novi Sad 2020, str. 400. Sadržaj na slici. Očuvanost 4-; ima autorovu posvetu. Илија Петровић (Косор, код Подгорице, 6. септембар 1938) српски је историчар и публициста. Бави се српском историјом новијега времена. Животопис Основну школу је похађао на Ублима (код Подгорице) и Пашићеву (Змајеву), нижу гимназију са малом матуром у Змајеву, а велику матуру положио је у Новом Саду, у Другој вишој мешовитој гимназији `Јован Јовановић Змај` (јуна 1956). Студирајући ванредно, дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за историју (јануара 1967).”[1] Његов је брат др Драгољуб Петровић, лингвист, а братанац је познати српски теолошки јавни говорник Мирољуб Петровић.[2] „Цео радни век (1956-2000, од приправника до директора и саветника) провео у ПТТ саобраћају, за чије је образовне потребе израдио два уџбеника из међународног поштанског саобраћаја. Својим саопштењима учествовао на већем броју стручних скупова у оквиру Заједнице ЈПТТ, а неколико текстова објављено му је у стручном часопису ПТТ саобраћај у Београду. Један од покретача, власника и уредника новосадске Самоуправе, првих приватних новина у Србији постброзовске ере (1986-1990). Године 1989, још увек у условима једнопартијског система, члан Иницијативног одбора за формирање Савеза радикалних демократа у Новом Саду, прве изванкомунистичке политичке странке у Србији новијег времена. Главни и одговорни уредник Српске Земље, гласила Српског националног вијећа Славоније, Барање и Западног Срема (1991-1992). Од 1994. објавио четрдесетак књига, а за разне стручне часописе написао приближно толико дужих или краћих текстова, углавном са тематиком из српске историје с почетка и краја XX века; за Енциклопедију Новог Сада написао стотинак прилога: о личностима значајним за националну и културну историју Новог Сада, о српским добровољцима у ослободилачким ратовима 1912-1918, о ПТТ саобраћају, о планинарима; сарадник у првој књизи Српског биографског речника (А-Б); открио један забрањени Зборник Матице српске за друштвене науке (из 1959); на светло дана изнео забрањену књигу `Хрвати у светлости историске истине`, Београд 1944, потписану “презименом” Псуњски, дешифровао овај псеудоним и научној и стручној јавности представио њеног аутора Велишу Раичевића (Трепча, код Андријевице, 1903 - Београд, 1972). Како је то запажено у неким рецензијама или приказима његових књига, у обради појединих тема, користећи се расположивом литературом и објављеним историјским изворима, као и консултовањем познате архивске и релевантне музеолошке грађе, он на себи својствен начин, необичном методологијом и композицијом, успева да зађе у тамну страну оних делова наше новије историје за које се сматрало да су без затамњења. Настојање да од још увек живих учесника неког догађаја сазна појединости које нису забележене а без којих би слика тих догађаја била непотпуна, представља га не само као вредног истраживача, већ и као крајње савесног историчара. Снагом аргумената, поштовањем чињеница, он увек успева да заокружи целину из које се јасно могу сагледати историјски токови на српским народносним подручјима. У његовим књигама, увек болно оштрим али и увек веома инспиративним, лако се уочавају грешке и промашаји националне политике, у којима он налази одговор на питање како је дошло до страдања и пропадања српског народа, а у нашем времену, данас, и до нестајања истог тог народа и његове државе. За будуће истраживаче и тумаче новије српске историје, његове књиге представљаће незаобилазно штиво. Своје радове он објављује у уверењу да ће то подстаћи “историчаре од каријере” да се најзад “умешају у свој посао” и пред преосталим Србима бар истакну смислена питања пре него што их стихијски одговори на српско питање не учине заувек бесмисленим. Његови радови писани су јасним језиком, тако да откривеним историјским истинама увек могу задовољити радозналост бројних читалаца, док је истовремено један део тог читалишта изненађен чињеницама које су годинама или деценијама скриване. Један од уредника његових књига написао је да му је свака реченица, “ма колико била дуга, јасна, прецизна, умивена и лишена сваке двосмислености. Ако би му неко приговорио због нечега што је написао, он се никад неће моћи `вадити` на грешку у формулацији, на недореченост или на недовољну прецизност у изразу”. Без намере да његов језички израз карактерише “оним оценама које се изричу уз дело великих српских интелектуалаца, какви су, на пример, Слободан Јовановић или Радован Самарџић” тај ће уредник написати да се “већ из онога што је речено, види да он у свом стилском исказу непогрешиво следи линију тог најфинијег српског интелектуалног соја. Многе деонице његових текстова имају релевантне карактеристике књижевног дискурса”. А један од рецензената његових књига записао је да их одликује “андрићевски књижевни израз”. На дан кад је отишао у пензију, 31. марта 2000. године, у Главној пошти у Новом Саду нашао се у продаји пригодни коверат са његовим ликом, а истога дана, у истој тој пошти био је у редовној употреби и пригодни поштански жиг са његовим ликом; тек неколиким личностима у Другој и Трећој Југославији припало је овакво признање за живота

Autor - osoba Koljević, Svetozar, 1930-2016 = Koljević, Svetozar, 1930-2016 Naslov Trijumf inteligencije : ogledi o novijem anglosaksonskom romanu / Svetozar Koljević Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1963 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1963 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 242 str. ; 22 cm (Broš.) Predmetne odrednice Lorens, Dejvid Herbert, 1885-1930 Haksli, Oldos, 1894-1963 Džejms, Henri, 1843-1916 Eliot, Tomas Sterns, 1888-1965 Džojs, Džejms, 1882-1941 Fokner, Vilijam, 1897-1962 Brejn, Džon, - Vilson, Angus, - Keri, Džojs, 1888-1957 Engleski roman -- 19-20. v. Svetozar Koljević, rođen 1930. godine u Banjoj Luci, studirao je englesku književnost u Zagrebu, Beogradu i Kembridžu. Predavao je englesku književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu (1958–1992) i Novom Sadu (1992–1995). Radio je kao gostujući profesor na univerzitetima u Blumingtonu (Indijana, SAD, 1963–1964), Oksfordu (1975–1976), Berkliju (1981), Londonu (1987) i Seulu (univerzitet Hankuk, 1995). Posle odlaska u penziju 1995. predavao je englesku književnost na filozofskim fakultetima u Nikšiću, Banjoj Luci, Srpskom Sarajevu i Beogradu. Pisao je o engleskoj književnosti i evropskom romanu (Trijumf inteligencije, Beograd, 1963; Humor i mit, Beograd, 1968; „Engleska književnost dvadesetog veka”, Engleska književnost 3, ur. Veselin Kostić, Beograd, 1984, 1991; Hirovi romana, Sarajevo, 1988; Engleski pesnici dvadesetog veka, Beograd, 2002; Engleski romansijeri dvadesetog veka, Beograd, 2003). Obrađivao je i teme iz područja jugoslovenskih književnosti (Naš junački ep, Beograd, 1974; Putevi reči, Sarajevo, 1978; Pripovetke Ive Andrića, Beograd, 1983; Viđenja i snoviđenja, Sarajevo, 1986; Pripovetka 1945–1980, Biblioteka „Istorija književnosti BiH”, Sarajevo, 1991; Postanje epa, Novi Sad, 1998; Njegoš u engleskoj i američkoj kulturi, Podgorica, 1999; Vječna zublja, 230 Beograd, 2005; Vavilonski izazovi, Novi Sad, 2007; Odjeci reči, Beograd, 2009), a objavio je i jednu zbirku putopisa (Po belom svetu, Novi Sad, 1997). Na engleskom jeziku objavio je izbor i prevod jugoslovenskih pripovedaka (Yugoslav Short Stories, World‘s Classics, Oxford, 1966), studiju o našoj narodnoj poeziji (The Epic in the Making, Clarendon Press, Oxford, 1980), kao i nekoliko članaka, uglavnom o našoj narodnoj poeziji i, posebno, o odnosu između umetničkog i narodnog stvaranja, u univerzitetskim publikacijama u Oksfordu, Tibingenu, Dablinu, Upsali, Stokholmu, Notingemu, Mineapolisu (Minesota, SAD), Helsinkiju, Londonu, Seulu, Kolumbusu (Ohajo, SAD) i Njujorku. Dobitnik je Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva (1969) za knjigu Humor i mit, nagrade izdavačkog preduzeća Svjetlost za knjigu Putevi reči (1979), BIGZ-ove nagrade za najbolji prevod objavljen u BIGZ-u 1986/1987. godine (S. Ruždi, Deca ponoći – prevod u saradnji sa Zoranom Mutićem), nagrade za životno delo Društva književnika Vojvodine (2002), Povelje Književni vijenac Kozare za „ukupan doprinos srpskoj književnosti i kulturi” (Prijedor, 2005), nagrade Laza Kostić „za esejistiku i nauku o književnosti” za knjigu Vječna zublja (Novi Sad, 2006), Vukove nagrade „za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru” (Beograd, 2006), nagrade Laza Kostić „za esejistiku i nauku o književnosti” za knjigu Vječna zublja (Novi Sad, 2006), kao i nagrade Đorđe Jovanović za „esej i kritiku” za knjigu Vavilonski izazovi (Beograd, 2008). Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i član van radnog sastava Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske. Od 1992. godine živi u Novom Sadu. MG129

Toma Zivanovic - Sistem sinteticke pravne filozofije Predavanje na pariskom i beogradskom pravnom fakultetu I - Nauka o sintetickoj pravnoj filozofiji Napredak, Beograd, 1921. Mek povez, nedostaju korice i dobar deo rikne, 99 strana. Ipak, kada se prekorici, bice ovo sasvim dobar primerak. Posveta i potpis autora. Toma Živanović (Paraćin, 6/18. februar 1884 — Beograd, 31. mart 1971) bio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu[1] teoretičar Krivičnog prava, i pravni filozof[1] poznat po uvođenju tripartitnog sistema u krivičnom pravu (krivično delo - krivica - kazna), i doprineo objektivatizaciji krivičnog prava. Biografija Akademik Toma Živanović rođen je 1884. godine u Paraćinu od oca Stevana zanatlije i majke Stanije domaćice. Osnovnu školu i nižu gimnaziju je završio u Paraćinu. Dalje školovanje je nastavio u Beogradu. Pravni fakultet je završio 1906. u Beogradu. Po završenim studijama na Pravnom fakultetu u Beogradu, Toma Živanović odlazi na stručno usavršavanje u Pariz gde se rađa njegova teorija uzročnosti, koja je od tada do danas opšte prihvaćena u krivičnopravnoj teoriji i praksi.1907. godine je prava i kriminalističku školu završio u Parizu. 1908. godine je doktorirao u Parizu na pravu[1]. 1909. godine je postao docent na Pravnom fakultetu u Beogradu. Toma Živanović je 1922. godine izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a 1926. godine za redovnog člana iste akademije. Na istoj sednici 1926. godine za dopisnog člana izabran je Ivo Andrić, a nešto prije Milutin Milanković. redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu je od 1920. godine, gde predaje materijalno krivično pravo[1]. U to vreme su predavali Slobodan Jovanović, Đorđe Tasić, Mihailo Ilić i drugi. U vreme rata fakultet nije radio, a u zgradi se nalazila nemačka komanda. Više profesora je oterano na robiju u Banjički logor, a dva, Mihailo Ilić i Đorđe Tasić su streljani 1944. godine. Posle Drugog svetskog rata Tomi Živanoviću je bilo zabranjeno da predaje na Pravnom fakultetu u Beogradu.[traži se izvor] Dela i trag Toma Živanović je bio u potpunosti posvećen nauci, pored krivičnog prava bavio se i pravnom filozofijom. Njegova važnija dela su: Sistem sintetičke pravne filozofije Osnovi krivičnog prava (srpskog) Osnovi krivičnog prava Kraljevine Jugoslavije Osnovi vojničkog prava O istupima Napisao je veliki broj članaka na srpskom i stranim jezicima. Primera radi navodimo da postoji više teorija o pojmu kriminologije, koje usko definišu kriminologiju kao nauku o kazni. Međutim privaćena je njegova tripartitna teorija po kojoj je kriminologija nauka koja se bavi sveobuhvatnim proučavanjem zločina i izvršioca koristeći pri tome saznanja iz drugih nauka. Ova teorija je prihvaćena kako kod nas,[kako?] tako i u naučnim krugovima Italije, Francuske, Kanade i drugim zemalja. Izuzetno plodan rad Tome Živanovića, koji je značajno unapredio ne samo pravnu nauku već i kompletnu pravničku strukturu opšte je priznat i visoko vrednovan u svetu. Amfiteatar IV na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu nosi njegovo ime.[2]

Posle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogradsko kulturno nasleđe – od Evlije Čelebije, Dositeja Obradovića i Sterije do doktora Vladana Đorđevića, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i današnje, stalno promenljive slike Beograda – ostaje trajan ključ razumevanja uspona i zastoja sudbine celine srpskog duha i bića. Duh i dah Beograda je trideset četvrto objavljeno književno delo ovog autora i kliničkog oftalmologa. * Кnjiga Mirka Magaraševića Duh i dah Beograda predstavlja izuzetno inspirativno štivo i nudi mnoštvo mogućnosti da se povodom nje razmišlja i govori o Beogradu i Beograđanima. U srpskoj književnosti, kao što se zna, postoje dve tradicije lepog pisanja. Jednu, stariju, oličava Slobodan Jovanović. Drugu, ne mnogo mlađu, oličavaju Isidora Sekulić i Milan Кašanin, inače dve intelektualne i književne pojave koje Mirko Magarašević posebno uvažava. Po svom osobenom stilu, Magarašević pripada ovoj drugoj tradiciji. On piše primamljivo, vrlo probranim rečnikom, sa mnogo duhovitih stilskih obrta i reskih poenti. Takvim pisanjem on stvara izuzetnu atmosferu. Mirko Magarašević voli i priziva onaj Beograd u kome se „poštovala reč, namera i misao”, a sa sumnjom posmatra posledice čiji su uzroci razbaštinili i reč, i nameru, i misao. Predrag Protić Mirko Magarašević, pesnik, esejista, književni kritičar, putopisac, pokretač književnih inicijativa i prevodilac, do sada je objavio 14 knjiga pesama i 7 knjiga eseja (Znaci duha podneblja, 1979; Hadrijan Margerite Jursenar, 1988; Svetlosti književnosti, 1991; Pesnik Dositej, 1992; Pesničko pamćenje, 1993; Evropski pesnici, 2010. i biografsku studiju u formi portretnih eseja o Jovanu Hristiću Jovan Hristić, izbliza, 2010). Pokrenuo je 1995. Udruženje „Isidora Sekulić“ i u skladu s tom delatnošću uređuje književni časopis Isidorijana. Stalnu rubriku društveno-moralističkih eseja pod naslovom „Vruće teme“ piše po pozivu za beogradski Književni list. Do sada izabrao i priredio: Pesme T. S. Eliota, 1977; Tajne feniksa (eseje) D. H. Lorensa, 1977; Priče i novele A. P. Čehova u više izdanja 1977–1986; Izabrane pesme Desanke Maksimović, 1987; Vizije Beograda, 2007 (sa B. Strugarom), kao i izbor putopisa Jovana Dučića Sa Mediterana, 2009. Prevodio i/ili tumačio poeziju Homera, Dantea, Šekspira, Bodlera, Laforga, V. B. Jejtsa, T. S. Eliota, Ezre Paunda, D. H. Lorensa, Konstantina Kavafija, Sen-Džon Persa, A. Rouzenberga, V. H. Odna, S. Spendera, B. Pasternaka, R. S. Tomasa, Oktavija Paza, Zbignjeva Herberta, Česlava Miloša, Robera Martoa, Teda Hjuza i B. Patena. Baveći se srpskom poezijom, do sada je detaljnije pisao o Dositeju Obradoviću, Steriji, Branku Radičeviću, Lazi Kostiću, Momčilu Nastasijeviću, Tinu Ujeviću, Stanislavu Vinaveru, Desanki Maksimović, M. Pavloviću, J. Hristiću, LJ. Simoviću, M. Danojliću… i priprema Antologiju srpske urbane poezije. Vodi decenijsku Anketu o srpskoj poeziji i kritici poezije od 1970. do danas.

ČASOPIS RADIO SARAJEVO - TREĆI PROGRAM 37 1982 Godina XI 652 strana 24 x 14 cm ISSN - 0351-0913 Uređivački odbor - Neđo Miljanović, Alirizah Gaši, Jasminka Huskić, Nikola Kovač, Rada Nuić, Vojka Smiljanić-Đukić, Husein Tahmiščić, Marina Trumić, Savo Vučić, Vojislav Vujanović, Dragomir Vuković SADRŽAJ: ČAZIM SADIKOVIĆ - Savremena društvena misao i politički sistem AHMET HADŽIROVIĆ - Iz istorije partije VOJMIR KLJAKOVIĆ - Ustanak postaje međunarodni problem PAVO ŽIVKOVIĆ - Bosansko-ugarski sukobi krajem XIV i u prvoj polovini XV stoljeća MEĐUNARODNE TEME RADOVAN VUKADINOVIĆ - Međunarodni aspekti poljske krize MUSTAFA RESULOVIĆ - Razoružavanje - perspektiva i neposredni cilj MARIO NOBILO - Međunarodna trgovina oružjem - motiv zemalja izvoznica MILAN BULAJIĆ - Međunarodno pravo čovjeka na (ekonomski) razvoj EKONOMSKI FORUM KASIM BEGIĆ - Razvoj socijalističkih društveno-ekonomskih odnosa u udruženom radu MESUD SABITOVIĆ - Neravnomjeran razvoj proizvodnih snaga - nasljeđe i problem socijalističkog sistema BRANKO ĐERIĆ - Tehnički progres kao nekonvecnionalni faktor razvoja PETER F. DRUCKER - Prema sljedećoj ekonomiji DIJALOG ANRI LEFEVR - Socijalisti u Francuskoj, samoupravljanje, marksizam SAM NUJOMA - Pokret nesvrstanosti i borba za nacionalno oslobođenje u Južnoj Africi PERO IVAČIĆ - Nesvrstanost i novi međunarodni informativni poredak TEODORO PETKOF - Savremeni politički procesiu Venecueli TEOTONIO DOS SANTOS - Aktuelne društveno-ekonomske prilike u Brazilu POETIKA IVAN FOCHT - Ekonomika i umjetnost SRETEN PETROVIĆ - Ideološke pretpostavke estetičkih obrazaca DANKO GRLIĆ - Marksizam, estetika i moderna umjetnost KASIM PROHIĆ - Marksistička misao i moderno umjetničko iskustvo LEV KREFT - Tradicija i avangarda ĐORĐE MALAVRAZIĆ - Adorno, moderna umetnost i filozofija IVICA DŽEPAROSKI - Podnevna senka Valtera Benjamina JANEZ STREHOVAC - Forma kao alibi DIMITRIJE BUŽAROSKI - Da dijalektičko-kritičkoj estetici muzike TVRTKO KULENOVIĆ - Nauke o komunikaciji, umetnost i marksizam JEŠA DENEGRI - Alternative Bauhausa: istorijsko-utopijsko DRAGAN KLAIĆ - Krleža i savremena drama ideja SLOBODAN RISTIĆ - Miroslav Krleža i likovne umetnosti NIKOLA KOVAČ - Samoupravno sporazumijevanje kao oblik traganja za višim duhovnm i moralnim vrijednostima LUAN STAROVA - Književnost male jezične rasprostranjenosti JOACHIM FIEBACH - Erwin Piscator KLAUS L. BERGHAHN - Operativna estetika prilog teoriji dokumentarne književnosti RADA STANAREVIĆ - Dokumentarno pozorište Petera Weissa OLGA M. FRAJDENBERG -Mit i drevna literatura KULTURNA BAŠTINA LJUBOMIR CVIJETIĆ - Rani Rizo Ramić MIRJANA GAKOVIĆ - Prilog za proučavanje partizanskih pozorišta u Narodnooslobodilačkom ratu na teritoriji Bosne i Hercegovine NENAD KNEŽEVIĆ - Miloš Mandić LJILJANA NOGO - O jeziku `Sarajevskog cvjetnika` JASMINKO MULAOMEROVIĆ - Astronomija u djelima bosanskohercegovačkih autora XVIII stoljeća NOVE KNJIGE FUAD MUHIĆ - Veljko Vlahović: Sabrani radovi KOSANA GLIŠIĆ - Vida Tomšić: Žene u razvoju socijalističke samoupravne Jugoslavije ENES DURAKOVIĆ - Radovan Vučković: Problemi, pisci i dela RADMILA POPOVIĆ - Drago Jovanović: Vrtlog RADOVAN VUČKOVIĆ - Slavko Leovac: Romansijer Miloš Crnjanski KASIM I. BEGIĆ - Aleksandar M. Vacić: Principi i politika dohotka BISERKA JELOVAC - Milan Vojnović: Svetska dominacija krupnog kapitala MIOMIR JAKŠIĆ - Srđan Kerim: Nerobna razmena u platnom bilansu Jugoslavije 1945-1980 PJESNIČKA ANTOLOGIJA TREĆEG PROGRAMA - Tahsin Sarač, Džengiz Bektaš U odličnom stanju, tekst bez podvlačenja

Dragiša Vasić Crvene magleTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaЦрвене магле су вероватно најбољи мало познати роман у српској књижевности. Објављене 1922. године, брзо су свом аутору донеле углед умереног модернисте. Васић је био писац који је дубоко осећао ритам и драму модерног доба, али је њу умео да искаже мирним и разумљивим начином, који је прославио једног Иву Андрића.Јунаци Васићеве прозе разорени су ратом. Њихова жртва и њен смисао те жртве, по речима Мила Ломпара, основа су његовог погледа на свет. „По­ред ра­та, у при­по­вет­ка­ма на­зна­че­на, а у ро­ма­ну Цр­ве­не ма­гле умет­нич­ки упе­ча­тљи­во спро­ве­де­на, је­сте те­ма љу­ба­ви и ра­зор­не чул­но­сти. Ерот­ска страст не зна за огра­ни­че­ња и рат, она не во­ди ра­чу­на о па­ла­нач­ким об­зи­ри­ма, већ зах­те­ва ре­а­ли­за­ци­ју, ма­те­ри­ја­ли­за­ци­ју, сад и од­мах. За Ва­си­ће­ве ју­на­ке љу­бав је бор­ба, су­коб – бо­дле­ров­ска иде­ја о љу­ба­ви као бор­би и осва­ја­њу. И љу­бав, као рат, из­и­ску­је жр­тву.“Владимир Димитријевић о Драгиши ВасићуПо повратку из рата, разочаран послератном свакодневицом, политички се опредљељује лево, постајући уредник републиканског листа Прогрес и бивајући по казни послат на југословенско-арбанашку границу, што ће описати у свом делу Два месеца у југословенском Сибиру (1921). Затим прелази у Београд, где ће наставити са књижевним стваралаштвом. Његову збирку прича Утуљена кандила поздравља између осталих Слободан Јовановић, који сматра да су Васићеви ликови слике људи који се мењају под снажним притиском спољних околности.По њему, писац је „у нашу реалистичку приповетку унео ратну нервозност свога нараштаја“. Због тога је његов исказ „искидан“ и „фрагментаран“. У то време Васић се налази међу елитом југословенских послератних „књижевних лавова“: Андрића, Црњанског, Растка, Крлеже, Винавера. Због тога није могла да га мимоиђе, по Михаилу Пантићу, „лака сенка експресионизма“ (основни мотиви експресионизма, европског и нашег: „болница, воз, фронт, лудило, болест, нервоза, потсинута сексуалност, социјални активизам, слутња радикалних револуционарних промена света“).Јунаци Васићевих прича постају нискомиметске личности, попут Ресимића добошара у истоименој приповеци, или разочарани и згађени људи, попут невиног човека кога крвнички туку као комунисти у причи У празном олтару да би га без икаквог извињења бацили на улицу, после чега он заиста и решава да постане комуниста, борац против чудовишног система. Тако настају и Црвене магле, роман сав у грчу једне епохе, роман о људима које је рат трајно обележио и који се не могу уклопити у послератни поредак, пун духовне и моралне трулежи.Витло и друге приче већ су писани са одмаком од експресионистичке нервозе, и у њима се јавља иронизација чак и иронизација мотивације једног самоубице, као у причи Исповест једног сметењака. Сама насловна прича Витло представља живот човека као непрестано витлање, које се завршава у смрти и забораву. Последња збирка Васићевих прича, Пад са грађевине, приближиће се извесним струјањима социјалне књижевности. (Владимир Димитријевић: Драгиша Васић, бунтовник у име отаџбине)9/13

Retko! Ja sam ti ti je on 2 1993 Matica srpska O Mandiću i novosadskoj neoavangardi: O novosadskoj avangardi Fenomen Tribine mladih u Novom Sadu i njen kultni status i posle više od četiri decenije, odnos vlasti prema akterima novosadske avangardne scene i ekscesnoj umetnosti, mehanizam javnog diskvalifikovanja koji funkcioniše i danas, lokalni policijski arhivi kao možda najpotpunija građa za interpretaciju i istorijsku valorizaciju tog vremena, bile su teme nedavne tribine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), održane u okviru retrospektive Božidara Mandića i Porodice bistrih potoka & O novosadskoj avangardi Fenomen Tribine mladih u Novom Sadu i njen kultni status i posle više od četiri decenije, odnos vlasti prema akterima novosadske avangardne scene i ekscesnoj umetnosti, mehanizam javnog diskvalifikovanja koji funkcioniše i danas, lokalni policijski arhivi kao možda najpotpunija građa za interpretaciju i istorijsku valorizaciju tog vremena, bile su teme nedavne tribine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), održane u okviru retrospektive Božidara Mandića i Porodice bistrih potoka “Natrag”. Osim Mandića, koji je bio među najmlađim članovima brojčano nevelike, ali uticajne grupe umetnika okupljenih oko Tribine mladih, pogled unatrag pružili su i Peđa Vranešević i Slobodan Tišma, ocenjujući se do danas nije ništa bitno promenilo u odnosu establišmenta prema umetnosti koja je radikalna i traži promene. Kao šlagvort u tom konktekstu poslužilo je Otvoreno pismo jugoslovenskoj javnosti kojim je Grupa “Februar” poručila 1971. godine, između ostalog, i da je “arbitraža političkih organa i funkcionera u umetnosti i kulturi postala uobičajeni metod za diskvalifikaciju novih pojava”, da je “političko i administrativno rešavanje stvorilo atmosferu straha, ugrozilo progresivnu misao, slobodu stvaralaštva i bavljenje umetnošću”, čineći ga “mučnim i rizičnim”, da mediji dezinformišu javnost i deluju kao “produžena ruka monopola u političkoj i kulturnoj strukturi”… Pismo jugoslovenskoj javnosti poslato je bilo na pedesetak adresa (državnih organa, medija, kulturnih i političkih foruma), među kojima se našla i adresa predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, podsetio je kustos MSUV Nebojša Milenković, autor izložbe Mandića i Porodice bistrih potoka, koji već godinama piše i istražuje novosadsku avangardnu scenu. Povodom Pisma, u tadašnjoj štampi objavljeno je najmanje sedamdesetak pogromaških tekstova, a taj princip diskvalifikovanja je i doveo do toga da na novosadsku kulturu padne mrak, kako je početkom 1971. godine izjavio u intervjuu “Studentu” Vujica Rešin Tucić. Cilj razgovora u MSUV, koji je velikim delom bio posvećen i novoj knjizi Božidara Mandića “Pertle”, bio je da osvetli šta je bilo pre pada tog mraka i kako su se akteri novosadske avangardne scene prema njemu odnosili, ali i da odgovori na pitanje zašto Tribina mladih danas nije moguća. Nebojša Milenković, Slobodan Tišma, Dragana Jovanović, Božidar Mandić i Peđa Vranešević Akteri tog jedinstvenog prostora slobode ni ovoga puta ipak nisu želeli da imenuju ljude od kojih su stradali, a reč je uglavnom o umetnicima i pojedinim novinarima, koji su učestvovali u sistemu progona tako što su javno izražavali zabrinutost za društvo koje dopušta umetnost koja ih je zgražavala. Potom su im se pridruživali “ugledni profesori” i mediji na čelu sa “Dnevnikom”, a onda i partijski forumi, koji su pozivali vlast da reaguje. “I vlast je – šta će, i reagovala”, podsetio je Milenković. “Mi smo stradali pre svega od novosadskih umetnika – umerenih modernista”, rekao je Tišma, dodajući da tadašnje političare nije previše iritirala konceptualna umetnost, posebno što je prilično apstraktna, ali jeste pogađala umetnički krug koji je bio povezan sa političarima i osetio se ugroženim. “Želeli su da nas spreče opanjkavanjem kod političara koji, opet, vole da pokažu moć”, rekao je Tišma i dodao da su ih napadali “najviše najveći pesnik i najveća pesnikinja i jedan ugledan kritičar ‘Dnevnika’”. “Ali, ne treba se ljutiti… Ja im ne zameram… Svako je tada morao da odigra neku ulogu. Ja im ne zavidim. I dan danas se ništa nije promenilo. I danas bi neka umetnost koja bi narušavala balaševićevske paradigme bila nepoželjna”, rekao je Tišma povodom svojevrsnog rata koji je početkom 70-ih besneo na novosadskoj umetničkoj sceni, a rezultirao je zatvaranjem Tribine mladih i zatvorskim kaznama za Miroslava Mandića i Slavka Bogdanovića. Prema njegovim rečima, sami rezultati novosadske avangardne scene – artefakti, nisu bili bitni, već je bio problem to što su uzurpirali instituciju i potpuno je zamenili – Tribina mladih bila je praktično 24 sata otvorena, a umetnici okupljeni oko nje činili su jedinstvenu komunu. “To oni umereni nisu odmah shvatili, a kad jesu, počeo je rat, koji je bio surov… Bile su pretnje u neposrednim kontaktima – profesori su slali studente da nam kažu da će nas prebiti… Oni su procenili da smo mi loši umetnici i da onda možemo u zatvor… Kada su Miroslav i Slavko otišli u zatvor, bili smo razjureni i stvar je završena”, rekao je Tišma. Miroslav Mandić, stariji brat Božidara Mandića i jedan od glavnih aktera grupe Kôd, osuđen je na zatvor zbog teksta “Pesma o filmu” koji je objavljen u časopisu “Uj Simposion” 1971. godine. Božidar Mandić u romanu “Pertle”, koji je velikim delom posvetio kompleksnom odnosu sa bratom, navodi da je zapravo on pravi autor inkrimisanog teksta, a da ga je Miroslav samo potpisao. “Sud je prevaren. Izigrala su ga dva mlada čoveka. Jedan je napisao tekst, drugi potpisao. Jedan otišao u zatvor, drugi ostao na slobodi. Zajebali smo državu, a mi smo propali”, naveo je Mandić u završnici romana, koju je pročitao Peđa Vranešević. Božidar Mandić nije želeo da otkriva detalje o autorstvu “Pesme o filmu”, a u razgovoru sa publikom se čulo i da taj tekst nije ni objavljen na srpskom. Razlog je to što je ceo tiraž “Uj Simposiona” zaplenjen, rekao je profesor i akademik Tibor Varadi, koji je bio odgovorni urednik tog časopisa od 1969. do 1971. Novi roman Mandića, u izdanju Službenog glasnika, napisan u ispovednom i autorefleksivnom tonu, sa citatima sećanja i delovima biografija novosadskih avangardnih umetnika, predstavlјa jedinstveno svedočanstvo o avangardi, osvajanju slobode, naličju političkog liberalizma kraja 60-ih godina 20. veka, deliktu mišlјenja, sudskim procesima i zatvorskim kaznama za slobodne duhove. Slobodan Tišma, Vladimir Kopicl, Želimir Žilnik... samo su neki od likova nove knjige Mandića, koji je i na retrospektivi u MSUV predstavio deo svog opusa iz vremena Tribine mladih, kada je sa Vladimirom Mandićem osnovao umetničku grupu Smrdljivi Bil i kompanija, te delovao u grupi Januar - Februar - Mart i i družio se sa grupom Kôd. Mandić je posle napuštanja umetničke prakse, od sredine 1972. godine, živeo u gradskoj komuni Intima u Teslinoj 18 u Novom Sadu, kojoj su pripadali i Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Ana Raković, Vladimir Kopicl, Peđa Vranešević, Lana Bjelić, Vera Vasilić, Čeda Drča, Laslo Kerekeš, Ljilja Krtinić, Mirko Radojičić, Slavko Bogdanović, kao i prošireni krug umetnika-prijatelja avangardnog senzibiliteta, poput Dejana i Bogdanke Poznanović, Želimira Žilnika, Ota Tolnaija, Tibora Varadija, Judite Šalgo, Zorana Mirkovića, Vujice Rešina Tucića... Od 1977. godine živi u zaseoku Brezovica pod planinom Rudnik, gde je osnovao komunu Porodica bistrih potoka, čija su načela: Filozofija zemlje, Otvoreni dom, Siromašna ekonomija i Umetnost. Prema njegovim rečima, danas je umetnik uništen plišanom represijom i šarenom cenzurom, a najviše tržištem. “Ali, pojavljuje se predskozorje… Teško je uništiti delo u koje je ugrađeno nadvreme”, poručio je Mandić u razgovoru povodom njegove izložbe “Natrag”. napisala Vesna Milosavljević tags: pesma poezija miroslava mandića ruža lutanja novosadska neoavangarda avangarda grupa kod casopis polja index vizuelna poezija konceptualna umetnost

SINOVAC slika iz seoskog života Mih. Sretenović Izdanje knjižere Tome Jovanovića i Vujića, Beograd, 1922. 36 strana. manji format. Korice kao na slici. Povez se jedva drži ali drži. Nema podvlačenja, zapisa... MIHAILO SRETENOVIĆ Mihailo Sretenovć rođen je 16. februara 1866. godine u Ubu. Njegova majka se preudala u mačvansko selo Lipolist, u familiju Tušanovića i sa sobom povela malog Mihaila. Završio je osnovnu školu u Lipolistu, a zatim je nastavio školovanje u Šapcu i Beogradu. Po zanimanju je bio učitelj, službujući po Srbiji. Jedno vreme je bio i načelnik Mačvanskog sreza. Mihailo Sretenović je bio plodan i pomalo zapostavljen pisac. U Mačvi, gde je odrastao, najpopularnije mu je delo `Radetića Mara`, ljubavna priča iz sela Radenkovića, koja se odigrala u drugoj polovini devetnaestog veka. Ova knjiga nije imala mnogo izdanja, ali je zbog svoje sadržine, gde se priča o lepoj Mari, ostala u dubokom sećanju čitalaca. U Beogadu najčitanija knjiga Mihaila Sretenovića bila je pripovetka `Jelisavka`, koja je doživela trinaest izdanja. Ljubiteljima knjige u prvoj polovini dvadesetog veka dobro su poznata dela Mihaila Sretenovića `Devojački grob`, `Biserka`, `Smilja`, `Milićev grob`, `Jetrve`, `Sinovac`, `Roditeljski greh`, `Svet`, `Prvi srpski ustanak`, `Đakon Avakum`, `Krvave priče`, `Moravka`, `Čarlama` i druge, od kojih su mnoge izvođene kao pozorišni komadi širom Srbije. Mihailo Sretenović je autor osam udžbenika za osnovnu školu, ali je pisao i za najmlađe, kao što su knjige `Moje radovanje`, `Đerdan`, `Svetli dani`, `Crni dani` i druge. Iz tog vremena ne osta ni jedna Marina slika, ali po priči, kažu da je sam Bog hteo da na njoj pokaže kakvu lepotu na zemlji može da stvori. S druge strane je lepota jezika naših dedova i pradedova, koju pisac slikovito izražava. Te lepote življenja, vremena prošlih, ostale su u senci novokomponovanog života, baš kao i ova priča. Namera `Mačvanskih novina` je da `Radetića Maru` otrgnemo od zaborava. Prvo izdanje ove knjige objavljeno je 1894. godine na Svete Trojice, u vreme dok je Mihailo Sretenović bio učitelj u selu Sječa Rijeka kod Užica. Njenim novim `puštanjem u beli svet` želimo da ovo retko popularno delo, najčitanije u srpskoj književnosti do prvog svetskog rata, izvođeno na scenama mnogih pozorišta između dva svetska rata, izvučemo iz zaborava. Slavićemo takva dela kao što ih je slavila frula sa mačvanskih prela i igranki. Mihailo Sretenović je duže vreme bio načelnik sreza mačvanskog. Pisao je kako oseća, a dobro je poznavao svoje Mačvane. Njegov duh je bio slobodan i stvorio je najprostodušniju priču o ljubavi na mačvanskoj ravnici. Ostavio nam je na dar život koji moramo sačuvati, bar u knjizi i snovima, jer narod bez sačuvane prošlosti nema ni budućnost. Zato vam, poštovani čitaoci, u ime našeg i vašeg lista `Mačvanske novine`, koje žele da očuvaju bogatu kulturnu baštinu Mačvana, toplo preporučujemo `Radetića Maru`. Umro je u Beogradu 5. maja 1934. godine. Lj. Đukić

Veliki format, bogato ilustrovano, novo! Autor - osoba Medaković, Dejan, 1922-2008 = Medaković, Dejan, 1922-2008 Naslov Srpski slikari XVIII-XX veka : likovi i dela / Dejan Medaković ; [urednici Zoran Vapa, Zoran Kolundžija] Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Petrovaradin : Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture ; Novi Sad : Prometej, 2021 (Subotica : Rotografika) Fizički opis 417 str. : ilustr. u bojama ; 31 cm Drugi autori - osoba Vapa, Zoran = Vapa, Zoran Kolundžija, Zoran, 1952- = Kolundžija, Zoran, 1952- Radojčić, Svetozar, 1909-1978 = Radojčić, Svetozar, 1909-1978 Đurić, Vojislav J., 1925-1996 = Đurić, Vojislav J., 1925-1996 Trifunović, Lazar, 1929-1983 = Trifunović, Lazar, 1929-1983 Davidov, Dinko, 1930-2019 = Davidov, Dinko, 1930-2019 ISBN 978-86-80929-48-4 (PZZZSK)(karton) Napomene `Dejan Medaković 1922-2022 - sto godina od rođenja` → prelim. str. `Povodom 70 godina Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture` → prelim. str. Tekst štampan dvostubaćčno Tiraž 1.000 Str. 7-8: Predgovor / urednici Str. 387-388: Moderna analiza žitija i dela / Svetozar Radojčić Str. 388-389: Doživljaj i otkriće / Vojislav J. Đurić Str. 389-391: Naučno istraživanje slikarstva / Lazar Trifunović Str. 391-393: Naučna literarna esejistika / Dinko Davidov O tekstovima: str. 396 Beleška o piscu: str. 416-417 Pečat na nasl. str.: Poklon iz biblioteke Prof. dr Slobodan Tomić: SID: Z 4 75 Bibliografija: str. 402-406 Registar. Predmetne odrednice Srpski slikari -- 18-20. v. Srpsko slikarstvo -- 18-20. v. Baveći se godinama srpskim slikarima Dejan Medaković je u obliku portreta i kraćih monografija uspeo da prikaže važnije nosioce našeg umetničkog razvoja, posebno onog u XVIII i XIX veku. Njegova namera da pišući o našim slikarima XVIII i XIX veka pruži što sažetiju sliku njihovog života i rada sada je, po njegovoj koncepciji, dopunjena reprezentativnim izborom prikaza najboljih umetničkih ostvarenja. Otuda ova knjiga nije stroga antologija, ona je znatno bliža istoriji naše umetnosti, odnosno njena prefinjena interpretacija. U odnosu na davno izdanje sada donosimo dopunjeno i autorovom rukom korigovano novo izdanje sa potpuno novim reprodukcijama, u kvalitetnoj opremi. Ova monografija doprinosi sagledavanju celovitije slike o novijoj srpskoj umetnosti, dokumentuje i predstavlja vrhunska dostignuća nepokretnog nasleđa širokoj publici. Ujedno, ova knjiga, stilski izvrsno napisana, pravi je trezor znanja i doprineće edukaciji novih generacija. U monografiji su predstavljeni sledeći slikari: Hristifor Žefarović Janko Halkozović Zaharija Orfelin Teodor Kračun Jakov Orfelin Teodor Ilić Češljar Arsa Teodorović Konstantin Danil Jovan Klajić Pavle Simić Novak Radonić Đura Jakšić Steva Todorović Miloš Tenković Đorđe Krstić Stevan Aleksić Leon Kojen Ljubomir Ivanović Marko Murat Uroš Predić Paja Jovanović Rođen je 7. jula 1922. u Zagrebu kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković, a pradeda Danilo Medaković. Gimnaziju je završio 1941. u Sremskim Karlovcima. Od 1942. do kraja rata živeo kao izbeglica u Beogradu gde je radio u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao asistent radio je na istorijskom institutu SAN od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akademije 1958). Potom je prešao na Filozofski fakultet u Beogradu gde je ostao do penzionisanja 1982. godine. Godine 1958. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Zentral institut Kunstgeschichte u Minhenu. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. godine. Bio je dekan Filozofskog fakulteta, sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU, kao i predsednik SANU (1999–2003). Godine 2001. izabran je za redovnog člana naučnog društva Leibnic Societ u Berlinu. MG125 (N)

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Сенћански, Томислав Наслов Iz kamena iskra : životni i naučni put Pavla Savića / Tomislav Senćanski Врста грађе књига Језик српски Година 1986 Издање 1. izd. Издавање и производња Beograd : "Vuk Karadžić", 1986 (Beograd : "Slobodan Jović") Физички опис 83 str. : ilustr. ; 23 cm Збирка ǂBiblioteka ǂNauka i škola ISBN 86-307-0045-9 (karton) Напомене Rečnik manje poznatih reči i izraza: str. 81-84. Предметне одреднице Савић, Павле, 1909- Pavle Savić Pavle Savić Srpska poštanska marka iz 2009. izdana u povodu 100 godina od rođenja Pavla Savića. Pavle Savić (Solun, 10. januar 1909 - 30. maj 1994, Beograd), srpski fizički hemičar. Svetski renome stekao je kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. To dovodi Ota Hana i Frica Štrasmana do otkrića nuklearne fisije-cepanja uranovog jezgra. Sa Irenom Žolio bio je predložen za Nobelovu nagradu, ali je nju dobio samo Han. Od 1947. je rukovodio izgradnjom Nuklearnog instituta u Vinči i do 1960. bio direktor Instituta. Pavle Savić se kao prvi direktor smatra osnivačem Instituta Vinča, koji je tada zvan Institut Boris Kidrič. Bio je dugogodišnji šef Katedre za fizičku hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beorgadu, danas Fakulteta za fizičku hemiju. Od 1971. do 1981. godine je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Biografija Savić je rođen u 10. januara 1909. u Solunu, koji je tada bio deo Turskog carstva. Diplomirao je fizičku hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1932. Nakon diplomiranja, zbog ličnih sukoba sa jednim profesorom, nije ostao na Katedri za fizičku hemiju, već je kao odličan student izabran za asistenta na katedri za fiziku na Medicinskom fakultetu, kod profesora Dragoljuba K. Jovanovića, nekadašnjeg saradnika Marije Kiri. Savić je sa profesorom Jovanovićem objavio svoj prvi naučni rad o kalorimetrijskom merenju apsorpcije gama-zračenja radijuma. Zahvaljujući profesoru Jovanoviću, Savić je 1935. dobio šestomesečnu stipendiju francuske vlade za naučno usavršavanje na poznatom Institut za radijum, čiji je osnivač bila Marija Kiri. Po dolasku je zaključeno da mu nedostaje velik deo osnovnih znanja koje nije stekao na Beogradskom univerzitetu, kao što su otkriće veštačke radioaktivnosti, neutrona i pozitrona, što je sve uspeo da brzo nadoknadi. Marijina kćerka Irena Žolio-Kiri je predložila Saviću da radi sa njom na problemu porekla radioaktivnosti koji nastaje neutronskim ozračenjem urana, koje je godinu dana pre toga zapazio italijanski fizičar Enriko Fermi sa saradnicima. Savićeva šestomesečna stipendija se na kraju protegla na skoro pet godina. Po dotadašnjim znanjima, trebalo je da budu stvoreni na Zemlji nepostojeći transuranski elementi, atomskih brojeva 93 i 94, koji bi na osnovu Mendeljejevljeve perio Filozof Koča Popović, komandant I proleterske divizije, i fizičar Pavle Savić u oslobođenom Bugojnu oktobra 1943. U sredini "Viktor" - Bugarin. Datum 1943 Filozof Koča Popović, komandant I proleterske divizije, i fizičar Pavle Savić u oslobođenom Bugojnu oktobra 1943. U sredini "Viktor" - Bugarin. Datum 1943 dne tablice elemenata trebalo da budu slični renijumu odnosno osmijumu. Među poznatim stvorenim radioaktivnostima, otkrivena je dotad nepoznata, s vremenom poluraspada od 3,5 sata, nazvanu R3.5h, koja je zbog svog prodornijeg zračenja mogla da se meri, a da ostale ne smetaju. Izgledalo je da se R3.5h ponaša slično aktinijumu (atomski broj 89), ali je tokom istraživanja nađeno da ova radioaktivnost po svojim hemijskim osobinama gotovo potpuno odgovara homologu aktinijuma, elementu lantanu, koji je za 35 mesta ispod urana. Ovaj je rezultat objavljen septembra 1938. godine. Jedne nemačke grupe koja se bavila istim problemom i koju je u Berlinu vodio Oto Han, renomirani radiohemičar je napisao pismo nobelovcu Frederiku Žoliou, Ireninom suprugu, gde ga moli da nagovori autore da demantuju ove „nemoguće i pogrešne rezultate“, jer će u suprotnom „biti prinuđen da ih opovrgne, a to bi mu bilo neprijatno“. Autori svoje rezultate nisu demantovali. U pokušaju da rezultate opovrgne, Han i njegov saradnik Štrasman morali su januara 1939. priznati da su oni ispravni i da je radioaktivnost od 3,5 sata stvarno jedan izotop lantana. Pored ovoga ustanovili su da jedna druga radioaktivnost u potpunosti pripada susednom elementu barijumu [1]. Ovo je bilo otkriće nuklearne reakcije koja je ubrzo dobila naziv fisija. Januara 1939. Savić je pokušao da eksperimentalno proveri da li se raspadom urana pored barijuma (atomski broj 56) dobija plemeniti gas kripton (atomski broj 36). Eksperimentom je pokazao da se prilikom neutronskog ozračivanja urana, zaista oslobađa gasovit radioaktivni proizvod s vremenom poluraspada od 20 minuta. Očekivalo se da će Irena Žolio-Kiri i Savić dobiti Nobelovu nagradu, ali je izbio Drugi svetski rat pa nekoliko godina nagrada nije dodeljivana. Nagrada za otkriće fisije dodeljena je tek 1944. godine, ali je pripala samo Otu Hanu, koji je dokazao njihovu pretpostavku da je radioaktivnost poticala od lantana. Savić je početkom 1939. u Institutu učestvovao i u merenju neutronskog efikasnog preseka za fisiju urana, što je kasnije postala osnova za proračun lančanih reakcija u nuklearnim reaktorima i nuklearnom oružju. Nakon početka Drugog svetskog rata, Francuzi su Savića kao stranca proterali iz zemlje i pored toga što se bio prijavio kao dobrovoljac za front. Vratio se u Beograd na Medicinski fakultet, gde je postao profesor fizičke hemije na Farmaceutskom odseku Fakulteta. Posle rata, Savić je postao jedan od prvih predlagača ideje o izgradnji Instituta za nuklearne nauke u Vinči. Bio je Direktor Instituta Vinča (tada je nosio ime Institut za nuklearne nauke "Boris Kidrič" od 1960. do 1966. Bio je predsednik Srspke akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Bio je aktivan skoro do kraja života. Poslednji naučni rad je objavio nekoliko meseci pre smrti, u 85. godini. Umro je u Beogradu 1994. Literatura Slobodan V. Ribnikar "Pavle Savić", Život i delo srpskih naučnika, SANU, Beograd 1999.

Petar Marjanović : ZAPISI TEATROLOGA - Izabrani i novi tekstovi / Марјановић, Петар, 1934-2020 = Marjanović, Petar, 1934-2020 Нови Сад : Стеријино позорје, 2006 , Fizički opis 412 стр. ; 20 cm Zbirka ǂБиблиотека ǂДраматуршки списи Sadržaj С а д р ж а ј: Уводна реч (5-10); [Митско и епско у драми] (11-64): Неокласични драматичар : (Јован Христић, `Чисте руке`) (11-25); Нетко бјеше Страхињићу Бане : (Борислав Михајловић Михиз, `Бановић Страхиња`) (26-42); Неостварив митски сан у драми савремене осећајности : (Љубомир Симовић, `Хасанагиница`) (43-64). - [Естетика позоришта (глума)] (65-157): Стеван Самуило Пантелић : прилог проучавању глумачких остварења на српским сценама XIX века (65-83); Глумац за сва времена : Пера Добриновић (84-102); Ђак тринаесте школе : Милан Ајваз (103-113); Шта је њој Хекуба--- : Рахела Ферари (114-120); Емоционалност глуме : Стеван Шалајић (121-152); Глумачко живописање Мире Бањац : седам ликова у представи `Село Сакуле, а у Банату` (153-157). - [Естетика позоришта (режија)] (158-223): Театролошка реконструкција представе из прошлости : покушај реконструкције Ракитинове режије драме Тодора Манојловића `Опчињени краљ` (Народно позориште, Београд) (158-187); Режије Димитрија Ђурковића у Српском народном позоришту у Новом Саду (1956-1984) (188-203); Текст драме и текст представе : (анализа последње сцене представе `Покондирена тиква` Јована Ст. Поповића у режији Дејана Мијача, Српско народно позориште; анализа представе `Бановић Страхиња` Борислава Михајловића у режији Никите Миливојевића, Град театар Будва) (204-223). - [Театролошке расправе и позоришне критике] (224-380): Позоришни критичари и театролози : (кратак историјски преглед) (224-232); Био сам позоришни критичар Политике : (критике 1980-1982 и коментари 1980-2005) (233-378): Пролог из 1958. године : [(награде на конкурсу аматерске критике Атељеа 212: Кораци у другој соби Миодрага Павловића) (235-240); Како је дошло до моје сталне сарадње са `Политиком` (240-243); Држић у гостима : извођење Дунда Мароја у Театру `Максим Горки`, режија Мирослав Беловић (244-248); И Нушић је воћка чудновата : Бранислав Нушић: Ожалошћена породица, Атеље 212 и Српско народно позориште из Новог Сада, режија Љубомир Драшкић (248-256); Једва чекам да ми живот прође : Слике жалосних доживљаја Деане Лесковар, Атеље 212, режија Зоран Ратковић (256-263); Много хтели, много започели : Роберто Чули и Хелмут Шефер: Декамерон 81 по Бокачу, Атеље 212, режија Роберто Чули (263-269); Успео уметнички почетак : Долња земља Ђорђа Лебовића, Српско народно позориште у Новом Саду, режија Дејан Мијач (269-279); Крв, сузе и победа : Цемент Хајнера Милера, Атеље 212, режија Љубиша Ристић (279-284); Старост клета : Доналд Ли Кобурн: Партија ремија, Атеље 212, режија Јовица Павић (285-288); Сугестивна казивања : М. Црњански, 1918, приредили Н. Јешић и М. Јокић, Фестивал монодраме и пантомиме и Атеље 212, извођач Петар Банићевић (288-291); Драма изгубљених илузија : Слуге Ивана Цанкара, Словенско народно гледалишче из Љубљане, режија Миле Корун (291-295); Догађај на Цветном тргу : Видосав Стевановић: Ноћас је ноћ, Југословенско драмско позориште, режија Миленко Маричић (295-300); Ој, Блитвини, још нам живи--- : Мирослав Крлежа: Банкет у Блитви, Хрватско народно казалиште у Загребу, адаптација и режија Георгиј Паро (300-308); Годо данас : Самјуел Бекет: Чекајући Годоа, обновљена премијера у Атељеу 212, режија Василије Поповић (309-315); Оригиналност се не учи : Станислав Игњаци Виткјевич: Мајка, Атеље 212, режија Мира Траиловић (315-319); Корак до горке истине : Драган Томић: Раскршће, Југословенско драмско позориште, режија Стево Жигон (319-324); Од Бекета до Зазе Габор : Самјуел Бекет: Кораци, режија Жарко Миладиновић; Заза Габор: Како ухватити, задржати и отарасити се мушкарца, Театар у подруму Атељеа 212, режија Мирјана Ојданић (324-331); Сведочење ратника : Антоније Ђурић: Солунци говоре, Народно позориште (Круг 101), режија Цисана Мурусиѕе (332-336); Ко и зашто уби књаза? : Жика Лазић: Убише књаза, Народно позориште, режија Оливер Викторовић (336-340); И уметнички и друштвени чин : Аудијенција и Вернисаж Вацлава Хавела, Атеље 212, режија Љубомир Драшкић (340-344); Општежитије на Косанчића венцу : Слободан Селенић: Косанчићев венац 7, Атеље 212, режија Зоран Ратковић (344-353); Породична преписка на сцени : Борислав Пекић: Корешподенција, драматизација Борислав Михајловић, Атеље 212, режија Арсеније Јовановић (353-357); Против животних оквира : Тодор Манојловић: Центрифугални играч, Београдско драмско позориште, режија Паоло Мађели (357-364); Љупки медаљони : Коста Трифковић: Љубавно писмо, Позориште на Теразијама, адаптација и режија Мирослав Беловић (364-367); Предрасуде и љубав : Милосав Мариновић: Мајчина султанија Светозара Ћоровића, Народно позориште из Мостара, режија Милош Лазин (368-371); Потрошачка комедија : Новак Новак: Операција Карабурма, Мала сцена `Бранислав Нушић` - Скадарлија, режија Драган Јаковљевић (371-376); Крај сарадње у `Политици` (377-378); Београдска позоришна критика - данас (378-380). - [Прикази књига] (381-386): Књига љубави и отпора : Шака соли Мире Ступице... (381-386); Литература (387-392). Summary / translation into English Zoran Paunović (393-398). Именик (399-410). Напомена аутора (411-412). Napomene Тираж 500 На пресавитку корица белешка о аутору и делу с ауторовом сликом. Библиографија: стр. 387-392 Summary Регистар. Predmetne odrednice Христић, Јован, 1933-2002 -- `Чисте руке` Михајловић-Михиз, Борислав, 1922-1997 -- `Бановић Страхиња` Симовић, Љубомир, 1935- -- `Хасанагиница` Пантелић, Самуило, 1842-1886 Добриновић, Пера, 1853-1923 Ајваз, Милан, 1897-1980 Ферари, Рахела, 1911-1994 Шалајић, Стеван, 1929-2002 Бањац, Мира, 1929- Ракитин, Јуриј Љвович, 1882-1952 Манојловић, Тодор, 1883-1968 -- `Опчињени краљ` -- Сценско извођење Ђурковић, Димитрије, 1925- Поповић, Јован Стерија, 1806-1856 -- `Покондирена тиква` -- Сценско извођење Мијач, Дејан, 1934- Миливојевић, Никита, - Павловић, Миодраг, 1928- -- `Кораци у другој соби` -- Сценско извођење Држић, Марин, 1508-1567 -- `Дундо Мароје` -- Сценско извођење Беловић, Мирослав, 1927-2005 Нушић, Бранислав, 1864-1938 -- `Ожалошћена породица` -- Сценско извођење Драшкић, Љубомир, 1937-2004 Лесковар, Деана, 1950- -- `Слике жалосних доживљаја` -- Сценско извођење Ратковић, Зоран, 1937- Чули, Роберто, 1934- Шефер, Хелмут, 1952- Бокачо, Ђовани, 1313-1375 -- `Декамерон` Лебовић, Ђорђе, 1928-2004 -- `Долња земља` -- Сценско извођење Милер, Хајнер, 1929-1995 -- `Цемент` -- Сценско извођење Ристић, Љубиша, 1947- Кобурн, Доналд Ли, 1938- -- `Партија ремија` -- Сценско извођење Павић, Јовица, 1957- Јешић, Недељко, 1930-2019 -- `Црњански 1918` -- Сценско извођење Јокић, Мирослав, 1941- Црњански, Милош, 1893-1977 -- Проза -- Сценско извођење Банићевић, Петар, 1930-2006 Цанкар, Иван, 1876-1918 -- `Слуге` -- Сценско извођење Корун, Миле, 1928- Стевановић, Видосав, 1942- -- `Ноћас је ноћ` -- Сценско извођење Маричић, Миленко, 1927-2002 Крлежа, Мирослав, 1893-1981 -- `Банкет у Блитви` -- Сценско извођење Паро, Георгиј, 1934- Бекет, Самјуел, 1906-1989 -- `Чекајући Годоа` -- Сценско извођење Угринов, Павле, 1926-2007 Виткјевич, Стањислав Игнаци, 1885-1939 -- `Мајка` -- Сценско извођење Траиловић, Мира, 1924-1989 Томић, Драган, 1941- -- `Раскршће` -- Сценско извођење Жигон, Стево, 1926-2005 Бекет, Самјуел, 1906-1989 -- `Кораци` -- Сценско извођење Миладиновић, Жарко, - Габор, Заза, 1917- -- `Како ухватити, задржати и отарасити се мушкарца` -- Сценско извођење Ојданић, Мирјана, 1951- Ђурић, Антоније, - -- `Солунци говоре` -- Сценско извођење Мурусиѕе, Цисана, 1940- Лазић, Живорад, 1933-2009 -- `Убише књаза` -- Сценско извођење Викторовић, Оливер, - Хавел, Вацлав, 1936- -- `Аудијенција` -- Сценско извођење Хавел, Вацлав, 1936- -- `Вернисаж` -- Сценско извођење Селенић, Слободан, 1933-1995 -- `Косанчићев венац 7` -- Сценско извођење Пекић, Борислав, 1930-1992 -- Проза -- Сценско извођење Јовановић, Арсеније, 1932- Манојловић, Тодор, 1883-1968 -- `Центрифугални играч` -- Сценско извођење Мађели, Паоло, 1949- Трифковић, Коста, 1843-1875 -- `Љубавно писмо` -- Сценско извођење Мариновић, Милосав, - -- `Мајчина султанија Светозара Ћоровића` -- Сценско извођење Лазин, Милош, - Новак, Новак, 1928-1995 -- `Операција Карабурма` -- Сценско извођење Јаковљевић, Драган, 1954- Ступица, Мира, 1923- -- `Шака соли` Позоришна уметност -- Србија -- 20. в. Српска драма -- 20. в. Očuvanost 4.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ilija Petrovic Od vijeća do republike, Slavonija Baranja i Zapadni Srem Ilija Petrović (Kosor, kod Podgorice, 6. septembar 1938) srpski je istoričar i publicista. Bavi se srpskom istorijom novijega vremena. Biografija Osnovnu školu je pohađao na Ublima (kod Podgorice) i Pašićevu (Zmajevu), nižu gimnaziju sa malom maturom u Zmajevu, a veliku maturu položio je u Novom Sadu, u Drugoj višoj mešovitoj gimnaziji `Jovan Jovanović Zmaj` (juna 1956). Studirajući vanredno, diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na grupi za istoriju (januara 1967).”[1] Njegov je brat dr Dragoljub Petrović, lingvist, a bratanac je poznati srpski teološki javni govornik Miroljub Petrović.[2] „Ceo radni vek (1956-2000, od pripravnika do direktora i savetnika) proveo u PTT saobraćaju, za čije je obrazovne potrebe izradio dva udžbenika iz međunarodnog poštanskog saobraćaja. Svojim saopštenjima učestvovao na većem broju stručnih skupova u okviru Zajednice JPTT, a nekoliko tekstova objavljeno mu je u stručnom časopisu PTT saobraćaj u Beogradu. Jedan od pokretača, vlasnika i urednika novosadske Samouprave, prvih privatnih novina u Srbiji postbrozovske ere (1986-1990). Godine 1989, još uvek u uslovima jednopartijskog sistema, član Inicijativnog odbora za formiranje Saveza radikalnih demokrata u Novom Sadu, prve izvankomunističke političke stranke u Srbiji novijeg vremena. Glavni i odgovorni urednik Srpske Zemlje, glasila Srpskog nacionalnog vijeća Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema (1991-1992). Od 1994. objavio četrdesetak knjiga, a za razne stručne časopise napisao približno toliko dužih ili kraćih tekstova, uglavnom sa tematikom iz srpske istorije s početka i kraja XX veka; za Enciklopediju Novog Sada napisao stotinak priloga: o ličnostima značajnim za nacionalnu i kulturnu istoriju Novog Sada, o srpskim dobrovoljcima u oslobodilačkim ratovima 1912-1918, o PTT saobraćaju, o planinarima; saradnik u prvoj knjizi Srpskog biografskog rečnika (A-B); otkrio jedan zabranjeni Zbornik Matice srpske za društvene nauke (iz 1959); na svetlo dana izneo zabranjenu knjigu `Hrvati u svetlosti istoriske istine`, Beograd 1944, potpisanu “prezimenom” Psunjski, dešifrovao ovaj pseudonim i naučnoj i stručnoj javnosti predstavio njenog autora Velišu Raičevića (Trepča, kod Andrijevice, 1903 - Beograd, 1972). Kako je to zapaženo u nekim recenzijama ili prikazima njegovih knjiga, u obradi pojedinih tema, koristeći se raspoloživom literaturom i objavljenim istorijskim izvorima, kao i konsultovanjem poznate arhivske i relevantne muzeološke građe, on na sebi svojstven način, neobičnom metodologijom i kompozicijom, uspeva da zađe u tamnu stranu onih delova naše novije istorije za koje se smatralo da su bez zatamnjenja. Nastojanje da od još uvek živih učesnika nekog događaja sazna pojedinosti koje nisu zabeležene a bez kojih bi slika tih događaja bila nepotpuna, predstavlja ga ne samo kao vrednog istraživača, već i kao krajnje savesnog istoričara. Snagom argumenata, poštovanjem činjenica, on uvek uspeva da zaokruži celinu iz koje se jasno mogu sagledati istorijski tokovi na srpskim narodnosnim područjima. U njegovim knjigama, uvek bolno oštrim ali i uvek veoma inspirativnim, lako se uočavaju greške i promašaji nacionalne politike, u kojima on nalazi odgovor na pitanje kako je došlo do stradanja i propadanja srpskog naroda, a u našem vremenu, danas, i do nestajanja istog tog naroda i njegove države. Za buduće istraživače i tumače novije srpske istorije, njegove knjige predstavljaće nezaobilazno štivo. Svoje radove on objavljuje u uverenju da će to podstaći “istoričare od karijere” da se najzad “umešaju u svoj posao” i pred preostalim Srbima bar istaknu smislena pitanja pre nego što ih stihijski odgovori na srpsko pitanje ne učine zauvek besmislenim. Njegovi radovi pisani su jasnim jezikom, tako da otkrivenim istorijskim istinama uvek mogu zadovoljiti radoznalost brojnih čitalaca, dok je istovremeno jedan deo tog čitališta iznenađen činjenicama koje su godinama ili decenijama skrivane. Jedan od urednika njegovih knjiga napisao je da mu je svaka rečenica, “ma koliko bila duga, jasna, precizna, umivena i lišena svake dvosmislenosti. Ako bi mu neko prigovorio zbog nečega što je napisao, on se nikad neće moći `vaditi` na grešku u formulaciji, na nedorečenost ili na nedovoljnu preciznost u izrazu”. Bez namere da njegov jezički izraz karakteriše “onim ocenama koje se izriču uz delo velikih srpskih intelektualaca, kakvi su, na primer, Slobodan Jovanović ili Radovan Samardžić” taj će urednik napisati da se “već iz onoga što je rečeno, vidi da on u svom stilskom iskazu nepogrešivo sledi liniju tog najfinijeg srpskog intelektualnog soja. Mnoge deonice njegovih tekstova imaju relevantne karakteristike književnog diskursa”. A jedan od recenzenata njegovih knjiga zapisao je da ih odlikuje “andrićevski književni izraz”. Na dan kad je otišao u penziju, 31. marta 2000. godine, u Glavnoj pošti u Novom Sadu našao se u prodaji prigodni koverat sa njegovim likom, a istoga dana, u istoj toj pošti bio je u redovnoj upotrebi i prigodni poštanski žig sa njegovim likom; tek nekolikim ličnostima u Drugoj i Trećoj Jugoslaviji pripalo je ovakvo priznanje za života.”