Nov komplet u kutiji. Komplet od dve knjige u zaštitnoj kutiji. Komplet PUT KA CARTSVU sadrži knjige: Roboti Zore Roboti i Carstvo Isak Asimov Isak Asimov Lični podaci Puno ime Isak Judovič Asimov Datum rođenja 2. januar 1920. Mesto rođenja Petroviči, Ruska SFSR Datum smrti 6. april 1992. (72 god.) Mesto smrti Njujork, SAD Obrazovanje Univerzitet Kolambija, Columbia School of Engineering and Applied Science Književni rad Uticaji od Kliford D. Simak, Džon B. Kembel, Herbert Džordž Vels, Stenli G. Vajnbaum, Edvard Gibon, Humanizam Uticao na Harlan Elison, Pol Krugman, Danijel H. Vilson Nagrade Nagrada Hugo (1963, 1966, 1973, 1977, 1983, 1992, 1995); Nagrada Nebjula (1973, 1977); Nagrada Lokus (1973, 1975, 1977, 1981, 1983, 1987, 1995) Potpis Zvanični veb-sajt www.asimovonline.com Isak Asimov (engl. Isaac Asimov), kršteno ime Isak Judovič Ozimov (rus. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Petroviči, 2. januar 1920 — Njujork, 6. april 1992), bio je američki pisac naučne fantastike i biohemičar rusko-jevrejskog porekla.[1][2] Rođen je u Petrovičima u Smolenskoj oblasti, SSSR, ali je sa roditeljima emigrirao u SAD kada mu je bilo tri godine[1], naselivši se se u Bruklinu u Njujorku. Isak Asimov je diplomirao hemiju na univerzitetu Kolumbija 1939 koju je i doktorirao 1948. godine. Napisao je veliki broj dela, preko 500 knjiga i preko 90.000 razglednica i pisama iz oblasti nauke, kriminalističke književnosti i naučne fantastike. Njegove knjige su objavljene u 9 od 10 glavnih kategorija Djuijeve decimalne klasifikacije[3]. Pored Roberta A. Hajnlajna i Artura Č. Klarka, Asimov se smatrao jednim od Velike Trojke pisaca naučne fantastike. Najpoznatije delo mu je Zadužbina, pored kojeg su značajna dela i Galaktičko carstvo i Robot.[4] Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars[5] i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast. Bio je predsednik Američke humanističke asocijacije. Biografija Mladost Asimovi roditelji su bili Ana Rejčel i Džuda Asimov, mlinari jevrejskog porekla. Isak je dobio ime po majčinom ocu Isaku Bermanu. Kada je rođen, njegova porodica je živela u Petrovičima kod Klimoviča u današoj Smolenskoj oblasti u Rusiji. Kao beba 1921. godine Isak Asimov i još 16 dece u Petrovičima su dobili upalu oba plućna krila i samo je on preživeo. Imao je mlađu sestru Marciju (17. jun 1922 — 2. april 2011)[6] i mlađeg brata Stenlija (25. jul 1929. -16. avgust 1995)[7], koji je bio potpredsednik Njujork Njuzdeja. Sa porodicom se preselio u SAD 3. februara 1923, kada je imao tri godine. S obzirom da su njegovi roditelji uvek govorili hebrejskim i engleskim jezikom, nikad nije naučio ruski jezik, ali je i dalje tečno govorio na hebrejskom kao i na engleskom. Sam je naučio da čita u svojoj petoj godini, a u školu je pošao godinu dana ranije pošto mu je majka lažirala datum rođenja. Postao je američki državljanin 1928. godine, kada je imao osam godina. Porodica Asimov je držala prodavnicu slatkiša sa novinama i magazinima, što je Isak označio ključnim za ljubav prema pisanoj reči.[8] Obrazovanje i karijera Asimov je pohađao državne škole u Njujorku sa 5 godina, uključujući Mušku gimnaziju u Bruklinu. Diplomirao je sa 15 godina i započeo je studiranje na Gradskom koledžu u Njujorku. Nakon određenog vremena, prihvatio je stipendiju Kolumbija Univerziteta za mlade Jevreje i prešao na Set Lou Junior Fakultet, Kolumbija Univerziteta. Asimov je posle prvog semestra sa zoologije prešao na hemiju, pošto nije prihvatao `eksperimente na mačkama `. Posle zatvaranja Set Lou koledža, svoje ispite je završio u sklopu univerzitetskih kurseva (kasnije Kolumbijski univerzitet opštih studija) 1938. Nakon dva kruga odbijanja od strane medicinskih škola, 1939. godine, Asimov se prijavio na diplomski program hemije u Kolumbiji. U početku odbačen i potom prihvaćen samo na probnoj osnovi,[9] završio je master studije hemije 1941. godine, a 1948. godine stekao je doktorat iz biohemije.[10] U periodu između sticanja ova dva priznanja, Asimov je proveo tri godine tokom Drugog svetskog rata radeći kao civilni hemičar na eksperimentalnoj postaji mornaričkog vazduhoplovstva u Filadelfiji, živeći u delu Volnut Hil u zapadnoj Filadelfiji od 1942. do 1945. godine.[11][12] Po završetku doktorata, Asimov se zaposlio na Medicinskom fakultetu u Bostonu 1949. godine sa platom od 5.000 dolara (ekvivalentno 51.510 dolara u 2017. godini).[13] Međutim, do 1952. godine, on je zaradio više novca kao pisac nego na univerzitetu, pa je na kraju prestao da radi na istraživanju, ograničavajući svoju univerzitetsku ulogu na predavanje studentima. Godine 1955. godine je unapređen u vanrednog profesora, a 1979. godine univerzitet je pohvalio njegovo pisanje promovišući ga u redovnog profesora biohemije.[14] Lični život Asimov je oženio Gertrudu Blugerman (1917, Toronto, Kanada — 1990, Boston, SAD) 26. jula 1942. godine, koju je upoznao na slepom sastanku iste godine.[15] Par je živeo u stanu u zapadnoj Filadelfiji, dok je Asimov bio zaposlen u Filadelfijskoj mornarici sa dva saradnika (Robert A. Heinlein i L. Sprag de Kamp). Za vreme rata Gertruda se vratila u Bruklun, gde se Isak doselio 1946. godine. Na leto 1948. godine preselili su se na Mehtenu da bi se maja 1949. prebacili u Boston, a zatim u obližnje predgrađe Somervil u julu 1949, te Volthemu u maju 1951, i na kraju Vest Njutonu 1956.[16] Imali su dvoje dece, Davida (rođen 1951) i Robina Joana (rođen 1955. godine).[17] Isak i Gertruda su se razdvojili 1970. a Asimov se preselio nazad u Njujork, ovog puta na Zapadnu stranu Menhetna, gde je živeo do kraja života. Pošto se razveo 1973, njegova druga žena postala je pisac, psihijatar i psihianalitičar Dženet Opal Džepson.[18] Asimov je bio klaustrofil: uživao je u malim, zatvorenim prostorima. Posedovao je štand u podzemnoj stanici u Njujorku u kome je voleo da čita knjige uz zvuk vozova. Asimov je opisao Karla Sajgana kao jednog od dvoje ljudi koje je upoznao i čiji je intelekt nadmašio njegov. Drugi, tvrdi on, bio je stručnjak za računarske nauke i veštačku inteligenciju Marvin Minski. Godine 1984, Američka humanistička asocijacija (AHA) ga je imenovala Humanistom godine.[4] Isak Asimov sa Robertom A. Heinleinom i L. Spragom de Kampom Bolest i smrt Godine 1977. Asimov je pretrpeo srčani udar. Umro je od side, jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIV-a preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek deset godina posle njegove smrti.[19] Književni rad Postoje četiri Asimovljeva zakona robotike koja važe i danas, a glase: 0. Robot ne sme naškoditi čovečanstvu, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čovečanstvu. 1. Robot ne sme naškoditi čoveku, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čoveku, osim kada je to u suprotnosti s nultim zakonom. 2. Robot mora slušati ljudske naredbe, osim ako su one u suprotnosti sa nultim ili prvim zakonom. 3. Robot treba štititi svoj integritet, osim kada je to u suprotnosti sa nultim, prvim ili drugim zakonom. Asimov je za svoje najbolje delo smatrao priču Poslednje pitanje iz 1956. godine. Tokom 1964. ponudio je svoje viđenje sveta 2014. godine.[20] Citati „Život je ugodan. Smrt je mirna. Prelaz je taj koji nas brine.” „Nikad nemoj dozvoliti da ti osećaj morala zasmeta da učiniš ono što je ispravno.” „Ne bojim se računara, bojim se njihove odsutnosti.” „Svakakve se računarske greške pojavljuju. Bili biste iznenađeni brojem lekara koji tvrde da leče muške trudnice.” „Ja ne čitam brzo, ja brzo razumem.” „Ne verujem u život posle smrti zato što ne moram provesti celi život bojeći se pakla ili još gore — raja. Ma kakva god je mučenja bila u paklu, mislim da bi do sada u raju bila mnogo gora.” „Pišem zbog istog razloga zbog kojeg i dišem — da to ne činim, umro bih.” „Oni ljudi koji misle da znaju sve veliki su gnjavatori nama koji stvarno sve znamo.” „Kada nekoga uvredimo, nazovemo ga životinjom. Okrutnije bi bilo namerno ga nazvati čovekom.” „Loša ideja dobro napisana će biti bolje prihvaćena od loše napisane ali dobre ideje.” „Nasilje je poslednje utočište nesposobnih.” Bibliografija Ciklus o robotima Čelične pećine (The Caves of Steel) (1954) Sabrani roboti (The complete robot) (1982) Golo Sunce (The Naked Sun) (1957) Roboti zore (The Robots of Dawn) (1983) Roboti i Carstvo (Robots and Empire) (1985) Pozitronski čovek (The Positronic Man) (1992) - zajedno sa Robertom Silverbergom Ciklus o Carstvu Slepa ulica (Blind alley) (1945) Šljunak na nebu (Pebble in the Sky) (1950) Zvezde, prah nebeski (The Stars, Like Dust) (1951) Svemirske struje (The Currents of Space) (1952) Ciklus o Zadužbini Zadužbina (Foundation) (1951) Zadužbina i Carstvo (Foundation and Empire) (1952) Druga Zadužbina (Second Foundation) (1953) Na rubu Zadužbine (Foundation`s Edge) (1982) Zadužbina i Zemlja (Foundation and Earth) (1986) Preludijum za Zadužbinu (Prelude to Foundation) (1988) U susret Zadužbini (Forward the Foundation) (1991) Romani van ciklusa Ja, robot (I, Robot) (1950), zbirka pripovedaka Kraj večnosti (The End of Eternity) (1955) Bogovi lično (The Gods Themselves) (1972) Nemezis (Nemesis) (1989) Spuštanje noći (Nightfall) (1990) The Ugly Little Boy (1992) Popularna nauka Istraživanja Zemlje i Kosmosa (Exploring the Earth and the Cosmos) (1982) Isaac Asimov`s Guide to Earth and Space (1991)

.

prostoru Danijela Majstorović Kritičke i kulturološke studije u postjugoslovenskom prostoru Зборник је пионирско дело у својој области како због свог садржаја, тако и због удруживања истраживача из различитих земаља бивше Југославије. Како истиче уредник, монографија је добрим дијелом резултат плодне сарадње Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци и Факултета друштвених наука. Својим текстовима 4 члана нашег факултета помогла су да се састави шарени аналитички мозаик критичких културолошких студијa Danijela Majstorović (1978), diplomirala je engleski jezik i književnost na Univerzitetu u Banjoj Luci (2000), magistrirala komunikologiju na Univerzitetu Ohajo (2003) i doktorirala lingvistika na Univerzitetu u Banjoj Luci (2006). Radi kao vanredna profesorka na Studijskom programu za engleski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Banjoj Luci. Pre Diskursa periferije, objavila je dve knjige: Diskurs, moć i međunarodna zajednica (Banja Luka, 2007) i State and Ethnic Identity Among Youth in Bosnia and Herzegovina (sa V. Turjačaninom, Palgrave, 2013). Uredila je zbornike Living With Patriarchy: Discursive Construction of Gendered Subjects Across Cultures (sa Inger Lassen, John Benjamins, Amsterdam, 2011), U okrilju nacije (sa V. Turjačaninom, Banja Luka, 2011) i Kritičke kulturološke studije u postjugoslovenskom prostoru (Banja Luka, 2012). Danijela Majstorović (MA 2003, Ohio University; PhD 2006 Univerzitet u Banjoj Luci) redovna je profesorica engleske lingvistike i kulturoloških studija na Odsjeku za anglistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci. Od 2019. do 2021 bila je stipendistkinja Fondacije Humboldt za napredne istraživače na Univerzitetu u Giessenu i tokom ovog perioda proučavala je živote migranata trećeg talasa iz Bosne i Hercegovine u Njemačkoj i društvene pokrete. Tokom 2006. godine boravila je u svojstvu gostujuće istraživačice na Univerzitetu Lancaster a između 2012. i 2013. na UCLA kao dobitnica Fulbrightove stipendije. Tokom 2013. i 2014. godine bila je postdoktorantkinja Kanadskog istraživačkog direktora (CRC) za kulturološke studije na Univerzitetu u Alberti, te 2016. gostujuća istraživačica na Univerzitetu u Indijani. Bavi se kritičkom analizom diskursa, kvalitativnim društvenim istraživanja, jugoslovenskim studijama i migracijama a teorijski je zanimaju marksizam, kritička i feministička teorija kao i postkolonijalna i dekolonijalna kritika i teorija. Objavila je preko trideset naučnih članaka i nekoliko knjiga: koautorica je knjige Youth Ethnic and National Identity in Bosnia and Herzegovina (Palgrave, 2013), autorica je Diskursa periferije (Biblioteka XX vek, Belgrade) kao i monografije Diskurs, moć i međunarodna zajednica (FF Banja Luka, 2007). Uredila je zbornike: Living With Patriarchy: Discursive Construction of Gendered Subjects Across Cultures (John Benjamins, 2011), U okrilju nacije (CKSP Banja Luka, 2011) i Kritičke kulturološke studije u postjugoslovenskom prostoru (Banja Luka, 2012). Njenu novu knjigu Discourse and Affect in Post-socialist Bosnia and Herzegovina: Peripheral Selves 2021. godine je objavio Palgrave. MAJ.21/11 odlično očuvana

Štikovac, Nikica Thaller ispisane najavne , odjavne strane-vezano za materiju ponegde podvučen tekst LOK.5

KATALOG TIPSKIH PROJEKATA Nas stan, 1985 1010 str. Tvrdi povez. Povez malo klimav. Dobro ocuvana knjiga, bez ostecenja na stranicama. Pogledajte i: https://www.kupindo.com/Tehnicke-nauke/76613453_KATALOG-TIPSKIH-PROJEKATA

Alice`s Adventures in Wonderland and Through the Looking-Glass: (Barnes & Noble Collectible Classics: Flexi Edition Knjiga je nova. 233 strane,bogato ilustrovana,slike su crno bele. Dostava je besplatna a cena je FIKSNA.

-EVROPSKI ZAMKOVI-BAVARSKA-PALATE-TVRĐAVE-REZIDENCIJE-VILE-.Potpuno NOVO-NEKORIŠĆENO-DE LUKS STANJE-.God.izd.2024.str.94.dim.21x29.-NOVO-NEKORIŠĆENO-ŠTAMPANO 12.MARTA 2024.-STANJE DE LUX!!!!!-Knjiga je u luksuznom i ilustrovanom tvrdom povezu.

Baveći se već dosta dugo različitim poslovima vezanim za tumačenje i objavljivanje važnih dela srpske književnosti, Mileta Aćimović Ivkov je uočio i jednu u novije vreme sve uočljiviju prazninu: nismo na pravi način isticali niti analitički prikazali važan segment našeg književnog nasleđa ali i aktuelnog delovanja u književnom životu – eseje naših pesnika. A među tim esejima ne samo što ima izuzetno vrednih ostvarenja, već se bez nekih od njih ne mogu na pravi način tumačiti ne samo poetike određenih autora nego i čitavi poetički kompleksi (npr. moderna i avangardna književnost). Otuda je odluka da sačini jednu antologiju eseja srpskih pesnika odvela M. A. Ivkova i na područje vezano za razumevanje same prirode i osnovnih odlika eseja kao književne vrste (a kao esej on uzima svako uistinu relevantno diskurzivno kretanje kroz prostor književnosti i kulture), jednako kao što je bilo neizbežno da pristupi i onome što je u ovakvim poduhvatima najteže –vrednovanju esejističkih ostvarenja naših pesnika, izdvajanju onoga što se ne sme zaobići u svakom sumiranju diskurzivne prakse naših pesnika. Stavljajući na sam početak svog izbora eseja srpskih pesnika Lazu Kostića, M. A. Ivkov se rukovodio onim istim razlozima zbog kojih je Dragiša Živković za ovog pesnika rekao da je „pesnik XX veka“: želeo je, jednom reči, da baš u Kostiću vidi začetnika onih tendencija u pevanju i mišljenju bez kojih nema moderne srpske književnosti. I, moglo bi se reći, da je ovim potezom M. A. Ivkov hteo da naglasi nešto veoma važno – njegova antologija jeste i zasnivanje temeljne slike vrednosti eseja srpskih pesnika ali je, u isto vreme, i rezultat nastojanja da se posebno naglasi da su srpski pesnici uvek bili okrenuti i tradiciji i budućnosti, da su, jednom reči, o književnosti mislili i tako što su nastojali da naslute nove puteve književne umetnosti, da ih, onoliko koliko je to bilo moguće, obrazlože i poetički definišu. Mada je izbor bio tako postuliran da se postojano išlo kao onome što je najbolje u mišljenju o književnosti kod naših pesnika, može se reći da to nije bilo prepreka da se zabeleže svi relevantni tokovi esejističke forme u srpskoj književnosti. Zato se i može reći: ako smo na ovakvu knjigu dugo čekali, dobili smo rezultat koji potire prostor za mnoge gotovo ritualne prigovore ovakvim poduhvatima. Radivoje MIKIĆ

Osnovno polazište celog projekta Yugo logo leži u činjenici da se većina grafičkih simbola predstavljenih u ovoj knjizi, nastalih pre više od pola veka, smatra izuzetno kvalitetnim rešenjima i po savremenim standardima. Njihov uticaj na današnji (lokalni) dizajn, ali i na uspostavljanje kolektivnih estetskih kriterijuma, nikako nije zanemarljiv, što temu celog istraživanja – iako naizgled arhaično – čini veoma aktuelnom. Nažalost, nakon raspada Jugoslavije dosta industrijskog nasleđa je izgubljeno, ostavljeno da propada, ili uništeno…Yugo logo ima za cilj da prikupi i sačuva što više znakova grafičke identifikacije, koji su “Made in Yugoslavia”, ali i da baci svetlo na neke od pionira zanata, čiji doprinos svakako ne sme pasti u zaborav. Ognjen Ranković, 2023

Dodatne informacije Pisac FRANČESKO SORTI, RITA MONALDI Izdavač LAGUNA – BEOGRAD Izdanje 2007 Povez MEKI Strana 684 Stanje Vrlo Dobro

Nora Goldschlager Mervin J.Goldman SAVREMENA ADMINISTRACIJA 1987. kao nova zL0.4

novo

Johann Hari Ukradeni fokus Zašto ne možete obratiti pažnju Zašto smo izgubili sposobnost da se fokusiramo? Koji su uzroci? I, što je najvažnije, kako da ga vratimo? Mislimo da je naša nesposobnost da se fokusiramo lični nedostatak – mana svakog od nas. Nije. To su svima nama učinile moćne spoljne sile. Naš fokus je ukraden. Johan je otkrio da postoji dvanaest dubokih uzroka ove krize, a svi su nam oduzeli pažnju. On nam pokazuje kako na uzbudljivom putovanju koje se kreće od disidenata iz Silicijumske doline, preko favele u Riju gde je pažnja nestala, do kancelarije na Novom Zelandu koja je pronašla izvanredan način da nam vrati pažnju. Širom sveta, naša sposobnost da obraćamo pažnju se urušava. U SAD se studenti sada fokusiraju na jedan zadatak samo 65 sekundi, a kancelarijski radnici u proseku rade samo tri minuta. Autor bestselera Njujork Tajmsa Johan Hari otišao je na epsko putovanje širom sveta kako bi upoznao vodeće naučnike i stručnjake koji su istraživali zašto nam se to dešava – i otkrio da je sve što mislimo da znamo o ovoj temi pogrešno. Mislimo da je naša nesposobnost da se fokusiramo lični nedostatak – mana svakog od nas. Nije. To su nam uradile – moćne spoljne sile. Naš fokus je ukraden. Johan je otkrio da postoji dvanaest dubokih slučajeva ove krize, a svi su nam oduzeli pažnju. On pokazuje kako je to naučio na uzbudljivom putovanju koje ga vodi od disidenta iz Silicijumske doline koji su smislili kako da hakuju ljudsku pažnju, do veterinara koji dijagnostikuju pse sa ADHD-om; od favele u Riju gde su svi izgubili pažnju na posebno nadrealan način, do kancelarije na Novom Zelandu koja je otkrila izuzetnu tehniku da povrati pažnju svojih radnika. Ono što je najvažnije, naučio je kako – kao pojedinci i kao društvo – možemo vratiti fokus, ako smo odlučni da se borimo za to. Odgovori će vas iznenaditi i oduševiti. Ovo je knjiga o našoj krizi pažnje za razliku od bilo koje koju ste ranije čitali. Knjige Johana Harija o zavisnosti i depresiji transformisale su te debate, pojavile su se na 37 jezika, a hvale su ih svi od Opre Vinfri preko Noama Čomskog do Hilari Klinton. Njegovi TED govori su pregledani 78 miliona puta. kao nova LeT.18/7

Vojno uređenje ustaničke Srbije (1804-1815)

Najpre se verovalo da srpske epske pesme ne mogu sezati u duboku prošlost i da su nastajale od kraja XV veka, a da one koje su do nas doprle, nisu starije od dva-tri veka. Međutim, to što nema direktnih pisanih dokaza o njihovom postojanju, ne znači da ih nije ni bilo. Najraniji zapisi su s ponetka XV veka, da bi u sledećem veku postojao znatno veći broj pisanih svedočanstava o srpskim narodnim pesmama, pa su i zabeležene četiri pesme. Neki putnici su čak zapisali i imena junaka o kojima se peva. To što pored imena Miloša Кobilovića (Obilića) iskrsavaju i neka, nama danas nepoznata, jer spomen o njima nije ostao ni kroz istoriju ni kroz sačuvane narodne epske pesme, samo je dokaz da je mnogo toga zauvek izgubljeno. Ali to što je nešto izgubljeno ne znači da nikada nije postojalo, već naprotiv: da bi bilo izgubljeno, najpre je moralo postojati. Ako ne raspolažemo direktnim pisanim izvorima, možemo se okrenuti posrednim analogijama. Poznato je da se Srbi; prelazeći na hrišćanstvo, nisu odrekli svoje stare religije, odnosno, da prihvatanja hrišćanstva ne bi ni bilo da svoja izvorna verska osećanja i verske obrede nisu inkorporirali u novu veru, sačuvavši ih na taj način sve do danas (dovoljno je obratita pažnju na rituale prilikom pogreba, pa da se u to uverimo). Nešto slično se drgodilo i našoj epskoj poeziji. Nastajala nesumnjivo od davnina, ona je uobličila obrasce našeg epskog pesništva, prenoseći ih i na poznije narodno stvaralaštvo. Mađutim, Кosovski boj, a još više propast srpske države i prodor Turaka na Balkan, za Srbe su predstavljali traumu ravnu prihvatanju hrišćanstva. Sveže rane su potisnule sećanje na one koje su već zacelile, tako da skoro sa sigurnošću možemo tvrditi kako su u tom periodu mnoge ranije nastajale pesme zapravo samo preoblikovane, unošenjem novih junačkih imena i autentičnih pojedinosti. Povez knjige : tvrd Strana : 840 + 922 + 945 Format knjige : 24 cm Pismo : ćirilica

Velika završnica serijala Stakleni presto . Poslednja bitka je tu. Elin Galatinijus se zarekla da će spasiti svoj narod po svaku cenu. Kraljica vila, zaključanu u gvozdenom kovčegu, Elin mora da se oslanja na svoju vatrenu volju dok trpi mesece mučenja.

Fundamentalno

Fundamentalno

Fundamentalno

Fundamentalno

Slike Biblioteka Karijatide, Prosveta, Beograd, 1994, tvrd povez, 366 str.) L4

BORISAV STANKOVIĆ 1-6 sabrana dela Izdavac IP Beograd Povez tvrd 1991 god 1. UVELA RUŽA I DRUGE PRIČE, 399 str. 2. BOŽJI LJUDI I DRUGE PRIČE, 353 str 3. NEČISTA KRV, 278 str. 4. GAZDA MLADEN; PEVCI, 227 str. 5. KOŠTANA; TAŠANA; JOVČA, 247 str. 6. USPOMENE I DRUGI TEKSTOVI, 380 str c4

Nema razlike između ove knjige i da je kupite u knjižari. Netaknuta. Mint. Sifra adp5.5