ŽAN PIJAŽE UVOD U GENETIČKU EPISTEMOLOGIJU 1-2 1. Matematičko mišljenje 2. Fizičko mišljenje Prevod - Svetlana Stojanović, Dušan Janić Izdavač - Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci Godina - 1994 i 1996 322 + 318 strana 23 cm Edicija - Biblioteka Theoria Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor prvom izdanju Predgovor drugom izdanju Predmet i metode genetičke epistemologije § 1. Genetička epistemologija shvaćena kao nauka § 2. Genetička matoda u epistemologiji § 3. Psihološka epistemologija F. Enrika § 4. Razna epistemološka tumačenja i genetička analiza § 5. Mentalno nastajanje i normativna permanentnost § 6. Ravnoteža i,,granica`, krug nauka i dva pravca naučne misli § 7. Sužena i generalizovana genetička epistemologija MATEMATIČKO MIŠLJENJE Operativna konstrukcija broja § 1. Empirističke teorije broja. a) Objašnjenje kardinalnog broja preko „mentalnog iskustva` § 2. Empirističke teorije broja. b) Objašnjenje rednog broja putem unutrašnjeg iskustva stanja svesti (Helmholc) § 3. Kvalitet i kvantitet; „grupisanja` svojstvena elementarnim operacijama § 4. Redukcija kardinalnog broja na logičke klase i ordinalnog broja na asimetrične relacije § 5. Racionalna intuicija broja § 6. Klasa, relacije i brojevi § 7. Aksiomatika celog broja § 8. Negativni broj i nula § 9. Decimalni broj i iracionalni broj § 10. Složeni brojevi, kvaternacije i operatori § 11. Beskonačno i operativna priroda broja § 12. Zaključak: epistemološki problem broja Operativna konstrukcija prostora § 1. Klasifikacija epistemoloških tumačenja prostora § 2. Perceptivni prostor. a)`Nativizam` i `empirizam`. Nasleđe i oseti § 3. Perceptivni prostor. b) „Geštaltističko` tumačenje geometrijskih formi § 4. Perceptivni prostor. c),Perceptivna aktivnost` i genetička epistemologija percepcije. § 5. Senzorno-motorni prostor. Poenkareovo tumačenje „apriornog” karaktera pojma grupe i konvencionalne prirode euklidovskog trodimenzionalnog prostora § 6. Stanovište D. Hilberta i problem geometrijske „intuicije` § 7. Slikovita intuicija i konkretne prostorne operacije „intenzivnog` karaktera § 8. Konstrukcija mere i matematizacija prostora putem ekstenzivne i metričke kvantifikacije § 9. Formalne operacije i aksiomatska geometrija § 10. Geometrijska generalizacija i redosled smenjivanja istorijskih otkrića § 11. Geometrijska epistemologija F. Gonseta § 12. Zaključak: prostor, broj i iskustvo; Brenšvikovo tumačenje Treća glava. Matematičko saznanje i stvarnost § 1. Istorijsko osvešćenje operacija a) Grčka matematika § 2. Istorijsko osvešćenje operacija b) Moderna matematika § 3. Matematičko zaključivanje a) Od Poenkarea do Gobloa § 4. Matematičko zaključivanje b) Tumačenje Emila Mejersona § 5. Logističko tumačenje matematičkog zaključivanja § 6. Kavajesove i Lotmanove teze § 7. Zaključci: priroda matematičkih bića i operacija FIZIČKO MIŠLJENJE Priroda kinematičkih i mehaničkih pojmova: vreme, brzina i sila § 1. Postavljanje problema § 2. Geneza vremenskih intuicija § 3. Vremenske operacije § 4. Kretanje i brzina § 5. Geneza i prednaučni oblici pojma sile § 6. Evolucija mehaničkih pojmova i sistema sveta: od egocentričnog apsoluta do relativističke decentracije § 7. Od univerzuma »primitivnih ljudi« do Aristotelovog sistema sveta § 8. Klasična mehanika i decentracija univerzuma; evolucija naučnih oblika pojma sile i problem virtuelnog § 9. Teorija relativnosti i novi apsoluti § 10. Zaključak Konzervacija i atomizam § 1. Fizički objekt i opšte koordinacije radnje § 2. Elementarne reprezentativne forme konzervacije § 3. Elementarne fizičke operacije, prelaz sa egocentrične asimilacije na operativno grupisanje i uloga čulnog opažanja u fizici, prema E. Maxy i M. Planku § 4. Geneza atomizma i Hanekenove i Bašlarove teze § 5. Naučni principi konzervacije i Mejersonovo tumačenje Slučaj, ireverzibilnost i indukcija § 1. Geneza ideje slučaja § 2. Pojam slučaja u istoriji prednaučne i naučne misli § 3. Reverzibilnost operacija i ireverzibilna realnost mešavina i pojmovi neaditivne ukupnosti i istorije § 4. Problemi eksperimentalne indukcije § 5. Metafizika drugog principa termodinamike dvosmislenosti identifikacije i granice operativne kompozicije § 6. Značenje fizičkog probabilizma Epistemološke pouke mikrofizike § 1. Mikrofizička interpretacija prostornih odnosa § 2. Mikrofizički pojam vremena i odnosi između kontinuuma prostor-vreme superponiranih nivoa § 3. Mikrofizički objekt i mikrofizička uzročnost § 4. Uloga operatora i logika komplementarnosti § 5. Epistemološko značenje mikrofizike Problemi fizičkog mišljenja: realnost i uzročnost § 1. Geneza i evolucija uzročnosti u individualnom razvoju § 2. Stadijumi uzročnosti u istoriji naučne misli i problem uzročnog objašnjenja § 3. Uzročnost prema Ogistu Kontu i pozitivistička interpretacija fizike § 4. Diemov nominalizam i Poenkareov konvencionalizam § 5. Neopozitivizam i uzročnost prema F. Franku § 6. Uzročnost prema E. Mejersonu § 7. Uzročnost prema L. Brenšviku § 8. Bašlarova fizička epistemologija § 9. Fizička teorija prema Ž. Živeu § 10. Zaključci: uzročnost i fizička realnost `Genetička epistemologija ja sebi zadala ogroman, mada bitno ograničen, i s obzirom na to kako ona procenjuje svoju moć, skroman zadatak. Ona se ne pita, zajedno sa filozofskom epistemologijom, “Kako je saznanje moguće” u apsolutnom smislu. Ona jednostavno postavlja pitanje u ovom obliku “Kako su saznanja postala moguća” ili “Kako su postala stvarna?”. Međutim, pošto je svako, pa i naučnon saznanje u neprekidnom nastajanju, na čemu su insistirali neokantovci problem se na kraju javlja u ovom obliku: “Kako to da se saznanja šire, kako u dubinu, tako i u širinu?”,dakle kvalitativno kao i kvantitativno ali opet podvlačimo činjenicu da taj kvalitet i taj kvantitet, nivo po nivo, normativno procenjuju sami subjekti, a ne genetičar. Prema L. Brenšviku nema prekida između matematičkog i fizičkog saznanja: oba saznanjaj pretpostavljaju istu saradnju uma i iskustva, saradnju koja je uostalom tako tesna da se nijedan od dva elementa odnosa ne bi mogao zamisliti bez onog drugog. Slično je i prema F. Gonsetu, za koga “uopšte ne postoji prag preko kojeg se iz geometrije prelazi u fiziku”. Već od prvog susreta sa fizičkim geometrijama suočeni smo sa krajnje poučnom teškoćom razgraničenja između fizike i matematike: ili obe oblasti svodimo na jednu jedinu, ili nastojimo da ih razlikujemo, iako pritom ne dostižemo postojanu granicu. Svi, u stvari, priznajemo nužnost opita u fizici i izlišnost korišćenja laboratorije u izgradnji matematike...` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Jean Piaget Introduction à l`épistémologie génétique La pensée mathématique La pensée physique Genetic Epistemology

DIK SVAB NAŠ MOZAK - TO SMO MI - od materice do Alchajmera Prevod - Vesna Jovanović Izdavač - Plato, Beograd Godina - 2014 418 strana 23 cm Edicija - Biblioteka Posebna izdanja ISBN - 978-86-447-0629-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor I UVOD 1. Mi smo naš mozak 2. Metafore za mozak II RAZVOJ, ROĐENJE I RODITELJSTVO 1. Suptilni timski rad majke i deteta pri porođaju 2. Težak porođaj kao prvi simptom poremećenog razvoja mozga 3. Majčinsko ponašanje 4. Očinsko ponašanje 5. Značaj stimulativnog okruženja za rani razvoj mozga 6. Sećanja iz materice III UGROŽENI MOZAK FETUSA U „BEZBEDNOJ` MATERICI 1. Poremećaj razvoja mozga kao posledica okruženja 2. Poremećaj razvoja mozga kao posledica narkotika i lekova 3. Kratkoročno razmišljanje nerođenog deteta 4. Da li fetus oseća bol? 5. Odricanje od sopstvene noge: BIID (dismorfofobija), bizarni razvojni poremećaj IV SEKSUALNA DIFERENCIJACIJA MOZGA U MATERICI 1. Tipičan dečak ili devojčica? 2. Polne razlike u ponašanju 3. Hetero-, homo- i biseksualnost 4. Homoseksualnost: nema izbora 5. Homoseksualnost u životinjskom svetu 6. Transseksualnost 7. Pedofilija 8. Reakcije društva na moje istraživanje o seksualnoj diferencijaciji u mozgu 9. Papa: M/Ž? `Ajde da proverimo! V PUBERTET, ZALJUBLJENOST I SEKSUALNOST 1. Pubertetska glava 2. Pubertetsko ponašanje 3. Zaljubljeni mozak 4. Bolesti mozga i seksualnost - Orgazam se može videti u mozgu - Seksualnost i hormoni - Neuropsihijatrijski poremećaji i seksualnost VI HIPOTALAMUS: OPSTANAK, HORMONI I EMOCIJE 1. Proizvodnja hormona usled rada hipotalamusa i protoka uree 2. Opstanak bez hipotalamusa 3. Depresija - Uzroci - Različite vrste depresija - Različiti sistemi i regije mozga uključeni u depresiju - Terapije 4. Prader-Vili sindrom 5. Gojaznost 6. Kluster glavobolja 7. Narkolepsija: pospanost od smeha 8. Napadi smeha bez emocija 9. Anoreksija nervoza je bolest mozga VII ZAVISNIČKE SUPSTANCE 1. Kanabis i psihoze 2. Xtc: oštećenje mozga nakon užitka 3. Zloupotreba narkotika među političarima VIII MOZAK I SVEST 1. Zanemarivanje: polu-život 2. Koma i slična stanja - Vegetativno stanje - Locked-in sindrom - Moždana smrt - Transplantacija 3. Strukture mozga esencijalne za našu svest 4. Značaj funkcionalne povezanosti između struktura mozga za našu svest 5. Obmana i gubitak samosvesti 6. `Popunjavanje` nepotpunih informacija 7. Shvatanja o mehanizmima svesti IX AGRESIJA 1. Agresivni iz materice 2. Mladi i agresivni 3. Agresija, bolesti mozga i zatvor 4. Zločin i kazna 5. Nasilni tokom sna X Autizam 1. Danijel Tamet - autistični savant 2. Autizam, poremećaj u razvoju 3. Savanti 4. Mozak savanata XI ŠIZOFRENIJA I DRUGI UZROCI HALUCINACIJA 1. Šizofrenija, bolest svih vremena i kultura 2. Šizofrenija, simptomi 3. Šizofrenija, poremećaj u razvoju mozga 4. Halucinacije kao posledica manjka stimulansa 5. Ostale halucinacije - Delirijum - Glasovi u glavi - Mirisne halucinacije XII REPARACIJA I ELEKTRIČNA STIMULACIJA 1. Staračko slepilo: degeneracija makule 2. Serendipitet: sreća u nesreći 3. Duboka stimulacija mozga 4. Stimulacija mozga i sreća 5. Proteze za mozak 6. Transplantacija moždanog tkiva fetusa 7. Genska terapija 8. Spontani oporavak od oštećenja mozga XIII MOZAK I SPORT 1. Neuropornografija: boks 2. Olimpijske igre i pol 3. Trka za dobrom formom do smrti XIV MORALNO PONAŠANJE 1. Prefrontalni korteks: Inicijativa, planiranje, govor, ličnost i moralno ponašanje 2. Moralno ponašanje: čovek u životinji 3. Nesvesno moralno ponašanje 4. Moralne mreže 5. Šta nas priroda uči o boljem društvu XV PAMĆENJE 1. Kandelovo istraživanje memorije i kolektivnog gubitka pamćenja Austrijanaca 2. Anatomija našeg pamćenja 3. Put do dugoročnog pamćenja 4. Skladištenje istorije u memoriji 5. Implicitna memorija u malom mozgu XVI NEUROTEOLOGIJA: MOZAK I RELIGIJA 1. Zašto je toliko ljudi religiozno? 2. Evolucionarna prednost religije 3. Religiozni mozak 4. Bolji svet bez religije? 5. Nečiste dagnje i žene 6. Molitva za drugog: placebo za sebe 7: Religijske deluzije 8. Epilepsija temporalnog režnja: poruke od Boga 9. Reakcije društva na moje viđenje religije XVII NEMA VIŠE `IZMEĐU NEBA I ZEMLJE` 1. Duša protiv duha 2. Srce i duša 3. Pseudonaučna objašnjenja iskustva bliske smrti - Četiri Nobelove nagrade u smeće - Buđenje iskustava bliske smrti - Neodgovorno izazivanje straha 4. Učinkoviti placebo 5. Tradicionalna kineska medicina: ponekad više od placeba 6. Biljna terapija XVIII SLOBODNA VOLJA - PRIJATNA ILUZIJA 1. Slobodna volja protiv izbora 2. Mozak kao nesvesni džinovski kompjuter 3. Nesvesna volja 4. Šta slobodna volja nije 5. Slobodna volja i bolesti mozga XIX ALCHAJMEROVA BOLEST 1. Starenje mozga, Alchajmerova bolest i drugi oblici demencije - Razni oblici demencije - Uzrok Alchajmerove bolesti? 2. Postepeno raspadanje kod Alchajmera 3. `Use it or lose it` reaktivacija neurona kod Alchajmerove bolesti - Aktiviranje protiv Alchajmera - Stimulacija biološkog sata svetlom - Istraživanje u toku 4. Bol kod demencije 5. Alchajmer i pravi trenutak za odluku o okončanju života XX SMRT 1. Magija života i smrti 2. Doktor Dejman i Crni Jan 3. Kurs prihvatanja stranog: vrlo jednostavno 4. Holandska banka mozga 5. Lekovito bilje za dug život posle smrti XXI EVOLUCIJA 1. Pregovori i povećanje moždane mase 2. Evolucija mozga 3. Molekularna evolucija 4. Zašto jedna nedelja? XXII ZAKLJUČAK - Urođeno protiv nasleđenog - Funkcionalna teratologija - Seksualne diferencijacije mozga - Fetalni mozak i rođenje - Značaj dobrog postnatalnog razvoja - Nerentabilni: kako seješ, tako žanješ? - Mozak i pravosuđe - Kraj života - Novi razvoji XXIII ZAHVALNICA `Priča našeg života je priča našeg mozga. Ona počinje u materici gde se mozak formira na način koji nam određuje dalji život. U knjizi Naš mozak – to smo mi Dik Svab prati čoveka od začeća do smrti. Sa kakvim se pretnjama susreće dete u materici? Kakav je mozak adolescenata, šta se u mozgu dešava kada smo zaljubljeni, kako se homoseksualnost i heteroseksualnost mogu objasniti i šta se dešava kada Alchajmerova bolest napadne mozak? Smisao i besmisao terapija, antidepresiva i alternativne medicine, agresija, moralno ponašanje i vera, meditacija, oštećenje mozga, psihički problemi, iskustvo bliske smrti: sve je opisano u Naš mozak – to smo mi. Kada pročitate knjigu bolje ćete razumeti zašto ste to što jeste.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Dick Swaab Wij zijn ons brein

HANS BLUMENBERG RAD NA MITU Prevod - Sead Muhamedagić Izdavač - Sandorf, Zagreb; Mizantrop, Zagreb Godina - 2017 586 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Sandorf & Mizantrop ISBN - 978-953-351-011-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: ARHAIČNA DIOBA VLASTI I Nakon apsolutizma zbilje II Prodiranje imena u kaos neimenovanoga III `Značajnost` (Bedeutsamkeit) IV Procedure postupaka HISTORIZACIJA PRIČA I Iskrivljavanje vremenske perspektive II Temeljni miti umjetnički mit III Mitovi i dogme IV Dovršiti mit OPRAVDANJE KRADE VATRE | Recepcija izvora stvara izvore recepcije II Sofisti i cinici: Antitetski aspekti Prometije III Povratak iz bezdanosti bitka IV Estetsko razvedravanje PROTIV BOGA SAMO BOG I `Barut eksplozije` II Sukob bogova III Prometej postaje Napoleon, Napoleon Prometej IV Načini čitanja `gorostasne izreke` TITANU SVOME STOLJEĆU I Prolazak kroz filozofiju povijesti II Ponovno na stijeni nijeme samoće III Dovršiti ako ne mit onda barem jedan mit Registar imena `Što mislimo, što nas pokreće kad si predočavamo svijet? Kako – kao povijesnu i egzistencijalnu veličinu – opažamo vrijeme? Koja značenja nosi sa sobom mit i u čemu se sastoji njegovo svladavanje? I konačno: čime se određuju slike i prispodobe, tehnike i strategije kojima život osigurava podnošljivost? Blumenbergova knjiga Rad na mitu razmatra njegovu vrijednost, iznovice polazeći od funkcionalnih aspekata. U mitskim pripovijestima i parabolama „preživljava“, naime, čovječanstvo baš kao i u lako dostupnim opravama. Nepoznato i neugodno, strano i uvredljivo mijenja se u donekle i posve prihvatljivo u transpoziciji mita. Filozofov se rad, međutim, zasniva na tome da taj korak učini prepoznatljivim u njegovim posljedicama. Tako Blumenberg oblikuje ovu temu s filološkom točnošću i s umijećem genijalna egzegeta – nenadmašan u onim dijelovima koji su posvećeni mitu o Prometeju s pogledom na Goethea.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Arbeit Mythos Work on Myth Anselmo Canterburyjski Kenterberjiski Kanterberijski Aristotel Apolodor Augustin Avgustin Francis Bacon Frensis Bejkon Bahofen Bachofen Bayle Bajl Jacob Bernays Jakob Sulpiz Boisseree Karl August Bottiger Giordano Bruno Bultmann Jacob Burckhardt Jakob Jakov Burkhart Burhart Cagliostro Kaljostro Kaliostro Ernst Cassirer Kasirer Cesar Cezar Dante Aligijer Alighieri descartes Dekart Wilhelm Dilthey Vilhelm Diltaj Eckermann Ekerman Johan Jakob Engel Epikur Erazmo Roterdamski Eshil Ludwig Feurbach Ludvig Fojerbah Wilhelm Flies Fontenelle Fontanel Sigmund Frojd Freud Andre Gide Žid Johan Wolfgang Goethe Gete Volfgang Gorgija Grunder Adolf von Harnack Hederich Benjamin Hederih Martin Heidegger Hajdeger Georg Fridrih Vilhelm Hegel Friedrich Wilhelm Hajnrih Heinrich Heine Herder Herodot Heziod Hesiod Hobbes Hobs Thomas Tomas Homer Irenej Lionski Ivan Evanđelist Friedrich heinrich Jaocobi Paul Jean Žan Pol Jonas Imanuel Kant Imannuel Franz Franc Kafka Johann Georg Kestner Kleist Karl Ludwig von Knebel Ludvig Krause Labib Lavater Leibniz Gottfried Lajbnic Jakob Michael Reinhold Lenz Majkl Rajnhold Lessing Lesing Lucijan Lukijan Thomas Mann Tomas man Marcion Mars Karl Maks Matej Moses Mendelssohn Mouzes Mozes Mendelson Meyer Majer Mejer Mojsije Mommsen Friedrich von Muller Napoleon Nietzsche Niče Origen Ovidije Pavao Pavle Paskal Pascal Platon Plotin Plutarh Protagora Friedrich Wilhelm Riemer Rajmer Rousseau Jean Jacques Žan Žak Ruso Scheibe Šajbe Schelling Šeling Max Scheler Maks Šeler Schiller Šiler Schleel Šlegel Carl Schmitt Karl Šmit Arthur Artur Schopenhauer Šopenhauer Shakespeare William Vilijam Vilijem Viljem Sokrat Georg Simmel Zimel Džordž Charlotte von Stein Šarlot Stajn Christian Kristijan Stolberg Tales Mileta Tertulijan Paul Valery Pol Valeri Karl August Varnhagen von Ense Vico Giambattista Viko Đambatista Johann Heinrich Volf Wolf Richard Wagner Ričard Vagner Christoph Martin Wieland WilamowitzMoellendorff Karl Zelter Celter Julius Zingraf

PJER ADO UNUTRAŠNJA TVRĐAVA - uvod u delo Samom sebi Marka Aurelija Prevod - Olja Petronić Izdavač - Fedon, Beograd Godina - 2016 478 strana 24 cm Edicija - Daimon ISBN - 978-86-86525-77-2 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor 1. Car-filozof 2. Prva zapažanja o delu Samom sebi 3. Samom sebi kao duhovna vežba 4. Rob-filozof i car-filozof. Epiktet i delo Samom sebi 5. Epiktetov stoicizam 6. Stoicizam dela Samom sebi - Unutrašnja tvrđava ili disciplina prosuđivanja 7. Stoicizam dela Samom sebi - Disciplina želje ili amor fati 8. Stoicizam dela Samom sebi - Disciplina delanja ili delanje u službi ljudi 9. Stoicizam dela Samom sebi - Vrline i radost 10. Marko Aurelije u svom delu Samom sebi Zaključak Bibliografija Indeks citata iz dela Penses Indeks citata iz Epiktetovog dela Entretiens Indeks vlastitih imena Analitički indeks `Uvod u delo Samom sebi, dnevnik rimskog cara i predstavnika stoičke filozofije, Marka Aurelija. Pjer Ado je bio francuski filozof i istoričar filozofije. Filozofiji je davao mnogo dublji i širi smisao nego što se to radi danas na univerzitetima. Filozofiji ji je vratio izvorno značenje i predstavljao je kao svojevrstan način života i ljubav prema mudrosti.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Pierre Hadot The Inner Citadel The Meditations of Marcus Aurelius Antonin Pije Aristotel Ariston Aulo Gelije Sveti Avgustin Julije Cezar Ciceron Tomas de Kvinsi Demokrit Fronton Hadrijan Heraklit Hrisip Junije Rustik Dion Kasije Fridrih Niče Ruf Musonije Paskal Platon Plotin Plutarh Ernst Renan Seneka Sekst Empirik Sokrat

WERNER WILHELM JAEGER ARISTOTEL - zasnivanje jedne povijesti njegovog razvoja Prevod - Damir Vesely Izdavač - Sandorf, Zagreb; Mizantrop, Zagreb Godina - 2017 350 strana 24 cm Edicija - Biblioteka Sandorf & Mizantrop ISBN - 978-953-7715-96-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Problem I. RAZDOBLJE AKADEMIJE Akademija u doba Aristotelovog pristupa Mladenačka djela Eudem Protreptik II. GODINE PUTOVANJA Aristotel u Asosu i Makedoniji Programatski spis Περί φιλοσοφίας Izvorna Metafizika Razvoj Metafizike Izvorna Etika Izvorna Politika Nastanak spekulativne fizike i kozmologije III. MAJSTORSKO RAZDOBLJE Aristotel u Ateni Organizacija istraživanja Preoblikovanje nauka o prvom pokretaču Povijesni položaj Aristotela `Aristotel: zasnivanje jedne povijesti njegovog razvoja Wernera Jaegera nezaobilazna je knjiga za filozofijski studij ne samo Aristotela, nego i njegovog duhovno-povijesnog okružja, ujedno koristan poticaj za širu publiku, jer svojim hermeneutičkim nastojanjem na doživljaju povijesne osobe daje živu sliku, ne samo prikaz znanstvenog istraživanja o tome što je netko nekada rekao. Naoko samorazumljiv podnaslov — zasnivanje jedne povijesti njegovog razvoja — označava bitnu prekretnicu spram načina kako se Aristotela do tada običavalo tumačiti. Korpus doktrinarnih spisa obično se uzimao kao jedini mjerodavan dok su ostatci dijaloga i posebno zanimljiv, iz drugih izvora rekonstruirani, nagovor na filozofiju (Protreptikos) zanemarivani. Time se stekao dojam da je Aristotelov otklon od Platona bio nagao i takoreći bezvremen, čime i Aristotelov lik dobiva takoreći crtu bezvremenosti. Jaeger nasuprot tome pokazuje da je razlaz s Platonom slojevit i da se može pratiti u više faza, koje se razlikuju kako sadržajno, tako i po formi prikaza.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Aristoteles Grundlegung einer Geschichte seiner Entwicklung Verner Jeger

ŽIVKO D. PETKOVIĆ IMA LI ŽIVOTA POSLE SMRTI? - opštenje s mrtvima - pojava duhova- šta se zna o drugom svetu? Izdavač - Štamparija Ž. Madžarević, Beograd Godina - 1934 78 strana 21 cm Stanje - Kao na slici, tekst podvlačen grafitnom olovkom, korice nedostaju SADRŽAJ: Predgovor prvom izdanju Predgovor drugom izdanju IZ TAJANSTVENOG SVETA - spiritističke i druge pojave Dva slučaja generala Parmantia Andre Bloš, muzičar, o jednom događaju Pojava u Americi Pismo Eduarda Hambro, sekretara javnih radova u Hristijaniji Profesor fakulteta o jednom događaju Baronica Staf priča dva slučaja Pojava iz Alžira Sviranje na klaviru Dr Masina i njegov slučaj Slučaj V. Muravjeva u Petrogradu Strah jedne mačke Seljanka prolazi hodnik Događaj na moru Slučaj sa jednim kmetom Ruka na kaluđeričinoj postelji Ispunjeno obećanje Kolonjska vodica Časovnik koji ne radi Glas jedne tice General Fič i njegov gost Gost u krevetu Poslednje zbogom Prolaz kroj pojavu Dva slučaja Molba za oproštaj Majčin poljubac Pojava pred ogledalom Poziv pred smrt Glas zvonceta Nevidljivi pas Paadanje lebova Gost iz Hong Konga Uobraženo majčino milovanje Više jezivih pojava Događaj jednog hemičara Slučaj u berbernici Slutnje jednog učenika Dvojna ličnost služavke Vizija iz Rusije Više duhova predskazuju smrt jednom lekaru Karta predskazuje smrt Umrli brat posećuje mlađeg brata Umrli otac kod male kćeri Umrli muž uverava ženu o besmrtnosti Umrli sveštenik navraća u svoj dom Srdžba umrloga Otac javlja kćei gde se nalazi novac Muž prokazuje priznanicu Otac spasava sina na moru Slučaj u Vranji Slučaj gđe N. K. Slučaj gđe St. P. Slučaj Profesora Ćukovića Saopštenje vladike Nikolaja Čeda Mijatović o drugom svetu ŠTA SE MISLI O ŽIVOTU POSLE SMRTI Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Parapsihologija

AUTOR: Robert Grejvz NASLOV: Bela boginja - istorijska gramatika pesničkog mita IZDAVAČ: Dosije i Službeni list GODINA: 2004 POVEZ: meki Bela boginja jedna je od najvažnijih knjiga dvadesetog veka. Ona je (između ostalog) i pustolovni detektivski poduhvat u istoriju, strmoglava potera po šumama polovine svetskih mitologija, uvod pesnika u pesništvo, kritika zapadne civilizacije, polemika o odnosu između muškarca i žene i (što nije najmanje važno, skrivena autobiografija. Ko je raspolutio đavolovo stopalo? Koja je tajna bila upletena u Gordijev čvor? Zašto je Jehova stvorio drveće i trave pre Sunca, meseca i zvezda? Gde ce biti otkrivena mudrost? Posmatrana kao antropološko istraživanje, Bela boginja izvire direktno iz Zlatne grane ser Džejmsa Frejzera, i oni koji su čitali Frejzera verovatno će Belu boginju smatrati izuzetno privlačnom... Tajanstvena „Bitka drveća“, o kojoj se govori u ranosrednjovekovnoj velškoj pesmi, u stvari je bitka između azbukâ. Keltski druidi koristili su nazive drveća za slova svoje azbuke, a azbuka je bila napravljena tako da funkcioniše i kao kalendar i, uopšte uzev, kao sistem sporazumevanja koje može da uključi svaku vrstu znanja... Takođe, Bela boginja ima dosta toga da kaže i o tumačenju „broja zveri“, pomenutog u novozavetnoj Knjizi otkrivenja. Robert fon Ranke Grejvs (engl. Robert von Ranke Graves; 24. jul 1895 – 7. decembar 1985) bio je engleski pesnik, profesor i romanopisac. U svom dugom životu napisao je preko 140 knjiga. Bio je sin anglo-irskog pisca Alfreda Persivala Grejvsa i Amalije fon Ranke. Istoričar Leopold fon Ranke je bio stric njegove majke. Njegov brat je pisac Čarls Patrik Grejvs.

Lecenje pcelinjim proizvodima - Apiterapija i osnovi pcelarstva - Dr Stojmir Mladenov - Inz. Milenko Radosavovic - IKOM-Intelekt - Tvrd povez - 415 strana - 23 cm - NOVI SAD , 1998 godina - Korice su malo iskrzane po ivicama ,a unutrasnjost je vrlo dobro očuvana ,nema saranja po knjizi -ima malo žutih tačkica na belom boku knjige Lecenje pcelinjim medom , Lecenje pcelinjim otrovom , Lecenje propolisom , Lecenje pcelinjim voskom , Lecenje pcelinjim prahom - polenom , Osnovi pcelarstva ... pcelarstvo osnove pcelarstva uzgoj pcela (kutija 2)

Izuzetno retko u ponudi. Odlično očuvano. Autor - osoba Anđelković, Žarko, 1951- = Anđelković, Žarko, 1951- Naslov Stambeni odnosi : zakoni i drugi propisi, obrasci odluka i ugovora, sudska praksa, svojina ETAŽUM / Žarko Anđelković Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Poslovni biro, 2004 (Beograd : Birografika) Fizički opis 212 str. : obrasci ; 24 cm (broš.) Napomene Tiraž 500 Autobiografija: str. 210 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 206-209 Bibliografija autora: str. 210-211. Predmetne odrednice Stambeni odnosi -- Srbija i Crna Gora -- Zakonski propisi Stambene zgrade -- Pravni aspekt Sudska praksa -- Stambeni odnosi -- Jugoslavija (SR) SIŽE: ZAJEDNIČKA NEDELJIVA SVOJINA 7 PROPISI 76 OBRASCI 126 SUDSKAPRAKSA 185 LITERATURA 206 AUTO I BIBLIOGRAFIJA 210 S A D R Ž A J: 1. DEO PRAVO ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE (ETAŽUM) UVOD Glava prva SVOJINA VIŠE LICA NA NEPODELJENOJ STVARI 1. Zajednička svojina 10 2. Susvojina 12 3. Etažna (i zajednička nedeljiva) svojina 13 Glava druga ISTORIJSKI RAZVOJ ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE 1. Antičko i srednjovekovno pravo 14 2. Predratno pravo 15 A/ Uporedno pravo 15 B/ Jugoslovensko pravo 16 3. Posleratno pravo 17 A/ Uporedno-pravni sistemi 17 B/ Jugoslovensko pravo 18 V/ Bivše Jugoslovenske republike 19 4. Nastanak prava zajedničke nedeljive svojine 19 5. Terminološko opredeljenje 20 Glava treća PRAVO ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE HA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE 1. Pojam 21 2. Zajednička nedeljiva svojina na zajedničkim delovima stambene zgrade do 1996. god 24 3. Zajednička nedeljiva svojina na zajedničkim delovima stambene zgrade posle 1995. god 26 Glava četvrta SADRŽINA I PREDMET PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE I. SADRŽINA 29 1. Prava 30 A/ Državina i upotreba 30 B/ Raspolaganje 32 V/ Prioritet nadogradnje 34 G/ Uprava zgrade 36 D/ Prava trećih lica na zajedničkim delovima stambene zgrade 37 2. Obaveze 37 A/ Obaveza održavanja 38 B/ Obaveza uzdržavanja 43 V/ Obaveza naknade štete 44 II PREDMET 44 A/ Domarski stan kao deo zgrade 46 Glava peta SUBJEKTI PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE l/ Domaći pravni subjekti 49 2/ Strani pravni subjekti 49 3/ Međusobni odnosi titulara 52 Glava šesta STICANJE I PRESTANAK PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE 1. Sticanje i prestanak 53 2. Zaštita prava zajedničke nedeljive svojine 56 3. Uknjižba prava zajedničke nedeljive svojine 57 Glava sedma PRAVNA PRIRODA PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE 1. Pravna priroda 61 2. Praktični značaj 67 3. Sudska praksa 68 Zaključna razmatranja 70 II DEO PROPISI 1. Zakon o stanovanju 76 2. Zakon o održavanju stambenih zgrada 94 3. Odluka o kućnom redu 103 4. Zakon o etažnoj svojini PO 5. Pravilnik o vrstama radova na održavanju 122 III DEO PRAKSA 1. POSLOVNA PRAKSA – OBRASCI: A) Primeri obrazaca o obrazovanju uprave zgrade i odluke o nadziđivanju: 126 1) Dnevni red organa uprave zgrade 126 2) Odluka o konstituisanju organa zgrade 127 3) Odluka o izboru zapisničara organa zgrade 128 4) Odluka o izboru blagajnika organa zgrade 129 5) Odluka o izboru predsednika skupštine zgrade 130 6) Odluka o izboru saveta zgrade 131 7) Odluka-ovlašćenje za izradu pečata zgrade 132 8) Molba za nadogradnju zgrade 13J 9) Ponuda zgradi za nadziđivanje 134 10) Odluka organa zgrade o nadziđivanju 136 11) Zaključci organa zgrade 137 B) Ugovor o nadziđivanju ravnog krova 138 B) Odluka zgrade o pregradili 142 G) Odluka o nadziđivanju 143 D) Ugovor o pregradnji kolonada 144 Đ) Odluka o izboru saveta, pravilima i nadziđivanju 145 E) Odluka o pripajanju 148 Ž) Ugovor o pripajanju 149 3) Odluka o adaptaciji 151 I) Odluka o pravnoj rekonstrukciji 152 J) Obrazac zakupa zajedničke prostorije 153 K) Odluka o nadziđivanju - potpisima 154 L) Ugovor o poveravanju poslova održavanja zgrade 155 LJ) Ugovor o investicionom održavanju 158 M) Ugovor o servisiranju 161 N) Ugovor o održavanju sa stambenim preduzećem 164 Nj) Niški primer ugovora o održavanju 167 O) Predugovor o kupoprodaji 177 P) Ugovor o kupoprodaji stana 179 P) Ugovor o trampi stanova 181 S) Zahtev za urbanističke uslove 183 T) Zahtev za uknjižbu stana 184 2. SUDSKA PR AKSA - ODLUKE: A) Susvojina na zgradi 185 B) Nastojnički stan i sticanje svojine 185 B) Predmet prava svojine 186 G) Službeni stanovi 187 D) Uslovi korišćenja nastojničkih stanova 187 Đ) Otkup zajedničkih prostorija 188 E) Pravo korišćenja zajedničkih delova zgrade 188 Ž) Uklanjanje električnog brojila 189 3) Zajednička nedeljiva svojina 189 I) Pretvaranje zajedničkih prostorija u poslovni prostor 190 J) Ulaganje u stambeni fond i naknada štete 190 K) Pretvaranje zajedničke prostorije u stan 191 L) Pravni interes skupštine stanara 192 LJ) Održavanje grejnih instalacija 192 M) Otkup stanova 193 N) Obaveza opštine da obezbedi stan 194 Nj) Pravo doživotnog stanovanja 195 O) Deoba zajedničke imovine 196 P) Otkup stana 196 P) Nadležni sud za zgradu 197 S) Svojina na zajedničkim delovima 197 T) Svojina na delovima zgrada 198 Ć) Pravo preče kupovine zajedničkih delova 198 U) Ograničenje prava svojine 198 F) Tekuće i investiciono održavanje 199 X) Naknada za investiciono održavanje 200 C) Investiciono održavanje stambene zgrade 200 Č) Sticanje prava svojine 201 C) Vlasništvo na stanovima 202 Š) Bodovanje za dodelu stana 203 Q) Prinudna zamena stana 203 W) Stanovi izuzeti iz otkupa 204 LITERATURA 206 AUTOBIOGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA 210 MG149 (N)

prof. dr Franja Fratrić: TEORIJA I METODIKA SPORTSKOG TRENINGA Mek povez, 24cm, 579strana, ilustrovano, izdavač: POKRAJINSKI ZAVOD ZA SPORT - Novi Sad Sadržaj I deo Teorija sportskog treninga Pojam sporta Poglavlje 2. Definicija, predmet i zadaci teorije sportskog treninga 2 3. Pojam i definicija sportskog treninga 4. Pojam modela i sportskog modelovanja 5. Sistematizacija sportova 10 6. Značaj razvoja nauke u (o) sportskom treningu 7. Morfologija i sportski trening Fiziološki osnovi sportskog treninga 24 9 Pojmovi i definicije fenomena u sportskom treningu 42 10 Struktura i funkcija skeletnih mišića, regulacija i mehanizam mišićne kontrakcije 172 11 Bioenergetika sportskog treninga 196 12 Biohemijske i fiziološke osnove metoda treninga 222 13 Trening-laktati, puls i VO 2 max 238 14 Anaerobni prag u sportskom treningu 286 15 Stres i adaptacija u sportskom treningu 16. UBACITI-Psihološki osnovi sportskog treninga kao poglavlje 16. (99-120 str) Bjelica 322 17 Adaptacioni efekti sportskog treninga na organizam sportiste 334

Svjetska štampa, televizija i radio o XIV Zimskim olimpijskim igrama. Knjiga je odlično očuvana. Izdavač: Organizacioni komitet XIV zimskih olimpijskih igara Broj strana: 174 Pismo: latinica Povez: tvrd Format: 23.5x23.5

RUS4)

AUTOR: Dr Asim Kurjak i saradnici NASLOV: Ultrazvuk u kliničkoj medicini IZDAVAC: Naprijed GODINA: 1989. POVEZ: tvrd, pečat i potpis na prvim stranama (KB:168)

Radovi iz Poklon – zbirke Dragoslava Damnjanovića Za razliku od mnogobrojnih umetnika svoje generacije, koji su tokom svog rada doživljavali uspone i padove i čije su karijere oscilirale, Radomir Damnjanović je uspeo da ostane dosledan, a opet svež, inovativan i interesantan kako starijoj, tako i mlađoj publici koja je uz njega sazrevala. Radovi Radomira Damnjanovića Damnjana potiču iz velike poklon zbirke Dragoslava Damnjanovića, umetnikovog brata koji je u periodu od 2005. do 2013. godine Narodnom muzeju poklanjao dela iz svoje bogate kolekcije. Od prvih pejzaža, čuvenih peščanih obala (Peščana obala sa kabinama, 1962) koje karakteriše nov odnos naspram figuralnog slikarstva u tada vladajućoj estetici enformela, jedan krajnje ogoljen, duboko emotivan i introspektivan pogled na scene iz svakodnevnog života, preko fantastičnog i metafizičkog slikarstva, pa sve do odbacivanja figuracije i preusmerenja na simbole (Element u prostoru, 1963) tada već tehnološki uznapredovale posleratne Evrope, Damnjanovo slikarstvo je prolazilo kroz metamorfoze od figuralnog do apstraktnog – minimalnog izraza (Plavi krug, 1965), da bi završilo kao proces verifikacije autorstva „kao deo strategije apsurda“ (Delo od proverene umetničke vrednosti, 1976). Posle ove kratkotrajne konceptualne faze, Damnjan se vraća slikarstvu u kome je tekst u funkciji slikarstva, kao primarni iskaz umetnika koji potvrđuje određene teorijske premise (Plavo, 1973). Krajem 70-ih i početkom 80-ih njegov izraz se ponovo menja, počinje da slika mrlje koje ritmično nanosi na platna, ali i na sopstveno lice i predmete (Mrtva priroda sa šest flaša, 1982). ✰Izdavač: Narodni muzej, 2020. ✰Povez: broširan, 146 strana, tiraž 200 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, veliki format, bogato ilustrovana, težina 700 grama **

OBAVEZNO PROCITATI PRE KUPOVINE !!! OVO JE FOTOTIPSKO IZDANJE JEDINOG SRPKOG ORIGINALNOG IZDANJA-, `Prosveta`, Beograd,iz 1994.god.,Biblioteka Karijatide,tvrd povez, 366 str.!!!VEOMA KVALITETNO-PERFEKTNO URADJENO U MEKOM -BROS POVEZU-STANJE KNJIGA OD MEKOG POVEZA(KORICA), PAPIRA STAMPE SVE JE ODLICNO! ISBN: Ostalo Godina izdanja(ORIGINALNOG):1994.god. ĆIRILICA MEK povez A5 Jezik: Srpski Autor: Strani OVO JE FOTOTIPSKO IZDANJE JEDINOG SRPKOG ORIGINALNOG IZDANJA-, `Prosveta`, Beograd,iz 1994.god.,Biblioteka Karijatide,tvrd povez, 366 str. ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1994.god.originalnog izdanja Jezik: Srpski Autor: Strani ĆIRILICA MEK povez A5 S nemačkog preveo: GLIGORIJE ERNJAKOVIĆ-OVO JE FOTOTIPSKO IZDANJE JEDINOG SRPKOG ORIGINALNOG IZDANJA-, `Prosveta`, Beograd,iz 1994.god.,Biblioteka Karijatide,tvrd povez, 366 str.! Broj strana:368 strana Format :A5 Autor knjiga VELČIKA MAJKA, Amor i Psiha, Psihologija Ženskog... Koga zanima Jung Alhemija nesvesno Kembel Elijade Oto Rank Štros.... SVEST Predgovor:KARL GUSTAV JUNG Prvi deo:MITOLOŠKI STADIJUMI RAZVOJA SVESTI Drugi deo: PSIHOLOŠKI STADIJUMI RAZVOJA LIČNOSTI SADRŽAJ: Predgovor K. G. Junga - UVOD - Mitologija kao projekcija kolektivno nesvesnog — Arhetipski stadijumi razvoja svesti — Razvojnoistorijski aspekt — Stvaralački značaj svesti — Transpersonalni i personalni faktori — Razvoj svesti kao istorijski i ontogenetski proces — O metodi — Individualno-terapeutska i kulturno-terapeutska svrha istraživanja. MITOLOŠKI STADIJUMI RAZVOJA SVESTI A. Mit o ctvaranju 1. Uroboros: Uroboros kao kosmološki, istorijski i ontogenetski simbol pradavnine — Simbolika porekla: savršeno Okruglo, klica, ono što u sebi sadrži suprotnosti, večito mirujuće - Dva značenja Okruglog: utroba i roditelji — Materinski uroboros i fa-klica: dobra majka — Uroborski incest kao tendencija ka iskonskom jedinstvu — Sjedinjeni praroditelji — Očinski naglašen uroboros: početak nastajanja u samoraćanju — Pre-svetsko znanje u stadijumu uroborosa — Simbolika sheme tela - Hranidbeni uroboros: simbolika razmene materija u mitologiji početnog zbivanja — Autarkija u stadijumu uroborosa — Oslobađanje od uroborosa: centroverzija kao osnova raspravljanja Ja sa svetom i nesvesnim - Uroboros kao savršen simbol individuacije. 2. Velika Majka ili Ja pod dominacijom uroborosa: Istupanje Ja iz uroborosa i dva aspekta Velike Majke - Nadmoć sveta i nesvesnog: matrijarhat kao psihološka faza - Dete - Sin-ljubavnik Velike Majke, mladićka faza Ja: vegetaciona simbolika i falizam — Velika Majka kao devica i bludnica — Aspekt plodnosti strašne majke: krvoločnost, svirepost, kastracija, rastrzanje u komade — Matrijarhalni incest nasuprot uroboros-incestu. Egipat, Kanaan, Krit, Grčka kao teritorijalni domen Velike strašne Majke - Izida-Oziris — Bajka o Bati — Ašera, Anat, Astaret — Simbolika plodnosti u kritsko-mikenskom kulturnom krugu — Materinska božanstva i mitovi oherojima u Grčkoj. Faze odnosa mladića-ljubavnika prema Velikoj Majci - Vegetativna faza: predanost sudbini i matrijarhalna kastracija — Nezadovoljnici: bekstvo, odbrana, prkos, samoškopljenje, samoubistvo — Preokret u vrednovanju Velike Majke i njeno potiskivanje — Neprijateljski blizanci i lik protivnika. 3. Odvajanje praroditelja ili princip suprotnosti — Raćanje svesti odvajanjem praroditelja: mitologija o stvaranju svetlosti — Emancipacija individualnog Ja i osamostaljivanje svesti: posebnost, volja za vladanjem — Nastajanje principa suprotnosti: muško-žensko, napolju-unutra, dobro-zlo — Negativne posledice herojske aktivnosti čovekova Ja: gubitak raja, odsečenost, pra-krivica — Agresija i Ja-razvoj — Sve izraženija mu-ževnost Ja. B. Mit o heroju 1. Rođenje heroja Dvojni roditelji - Devica-majka - Dvojna struktura heroja — Muška grupa i razvoj svesti — „Gornja“ muškost, očevi i „nebo`: duhovna strana — Inicijacija i rađanje Ja-heroja — Egipatski kraljevski ritual kao ritual ponovnog rađanja. 2. Ubistvo majke Muško Ja i prevladavanje strašne majke — Ponovno rađanje u herojskom incestu — Simbolika gornje mүškosti — Neuspeh: opasnost „gornje“ kastracije: Samson, Edip i Barlahov Mrtvi dan — Orestija i kraj matrijarhata 3. Ubistvo oca Lik oca — Instanca očinskog sveta i kulturni kolektiv - „Glas` i savest — Heroj kao sin transpersonalnog i kao neprijatelj personalnog oca — Borba protiv „strašnog muškor` - Od matrijarhata ka patrijarhatu — Menjanje kraljevskog rituala — Neuspeh: patrijarhalna kastracija: uništavanje duhom. C. MIT OPREOBRAŽAJU 1. Zarobljenica i blago Dvosmernost mitoloških motiva: stupatь objekta i stүpanj subjekta — Oslobođenje zarobljenice kao cilj borbe sa zmajem — Preobražaj ženskog posredstvom preobražaja muškog: izdvajanje anime iz arhetita majke — Savladavanje prastraha od ženskog — Cticanje ljubavnice, pratilje, pomagačice — Otkriće duševnog sveta — Blago kao dragocenost do koje se teško dolazi: stvaralačka stvarnost duše — Duševna stvarnost rituala u antropocentričkom preokretu: heroj, „veliki pojedinac`, nosilac kulture — Hieros gamos kao mitološka slika sinteze svesti i nesvesnog - Dvojni aspekt rituala plodnosti — Persej kao paradigma mita oheroju. 2. Preobražaj ili Oziris Tri oblika herojeve aktivnosti: izmena spoljnog sveta, oslobađanje unutrašnjeg sveta, preobražaj ličnosti — Centroverzija i nerazorivost: mit o Ozirisu — Oziris i matrijarhalni ritual plodnosti: živi falus, bor žita, komadanje — Oziris kao trajan: mumija sa dugim udom — Gornji i Donji Oziris — Oziris kao pobedilac smrti — Simbolika ded-stuba: donja plodnost, trajnost, uzlazak donjeg — Oziris i simbolika uzlaska — Dvojna struktura Ozirisa: Oziris i Ra — Samoobnavljanje i preobražaj: Oziris-ritual egipatskog kralja: prolećni praznik, svetkovina krunisanja, sedsvetkovina — Smenjivanje matrijarhata patrijarhatom: Horus kao Ozirisov sin — Identitet otac-sin: Oziris kao duhovni kralj, Horus-kralj kao sin i naslednik — Duhovni falus i preobražaj — Horus i Oziris kao Ja i Jastvo — Mit o Ozirisu kao herojski mit opreobražaju: „savršeno biće“ - Odjeci i uticaji mita o Ozirisu. PSIHOLOŠKI STADIJUMI RAZVOJA LIČNOSTI A. Jedinstvo Porekla Centroverzija i obrazovanje čovekovog Ja (Mitološki stadijumi: uroboros i Velika Majka) — Ja kao kompleks — Strukturni i genetički aspekt interpretacije — Arhetipski stadijumi kao „sequence-dating`-niz. Ja-klica u prvobitnoj situaciji uroborosa - Tri fronta: Ja i svet, Ja i grupa, Ja i nesvesno — Eksterioriziranje psihe kao osnov introjekcije i projekcije — Dominacija kolektivno nesvesnog u reagovanju grupe i u mitološkoj apercepciji. Razvoj Ja iz uroborosa - Uroboros kao granično stanje svesti — Pleromatska priroda roborosa i opasnost uroborskog incesta — Bezoblična celina sveta i nesvesnog i slabost individualnog Ja. Centroverzija u organskom svetu i na stupnju uroborosa - Telesno Jastvo: identitet tela i psihe — Hranidbeni uroboros i simbolika razmene materija u psihičkom. Centroverzija, Ja i svest - Svest kao organ opažanja — Slikovno predstavljanje spoljnog i unutrašnjeg sveta — Distanciranost sistema svesti — Svest kao organ obezbeđenja centroverzije — Ja- -kompleks kao predstavnik celine — Konflikt između Ja i nesvesnog: strašna majka, protivnik i nezadovoljnici - Stvaralačko Ja kao područni organ centroverzije — Diferenciranje psihe i samostalnost svesti. Dalje faze Ja-razvoja - Narcizam i vegetativna simbolika mladićke faze: zavisnost Ja od autonomnih procesa nesvesnog — Među stupnjevi: nezavisnost Ja od suprotnopolnih figura nesvesnog — Falizam i životinjska simbolika: jačanje Ja-aktivnosti identifikovanjem Ja sa aktivnim nagonskim komponentama nesvesnog — „Gornja` muškost i herojsko Ja: nezavisnost Ja od telesnog sistema i njegovo pridruživanje duhovnom principu — Regresija i Ja-razvoj. B. ODVAJANJE SISTEMA Centroverzija i diferenciranje mitološki stadijumi: odvajanje roditelja sveta i borba sa Zmajem) - Touanje Ja-sistema u odbrani nesvesnog — Preuzimanje agresivnih tendencija nesvesnog u Ja-aktivnost — Aktivno razračunavanje Ja sa nesvesnim i nastajanje individualnosti. Cepanje arhetipova - Sadržajne i emocionalne komponente nesvesnog — Diskursivno iskustvo arhetipova posredstvom Ja kao zaštite svesti - Doživljavanje suprotnosti na arhetipovima kao čin svesti — uobličavanje nesvesnog kao rezultat sistematizovanja svesti. Razgradnja emocionalne komponente i racionalizacija - Promena dejstva simbola u preradi svešću — Mogućnost doživljavanja sveta i nesvesnog kao posledica oslobađanja emocionalnosti - Razgradnja emocionalne komponente kao razvoj od čoveka moždanog stabla ka čoveku moždane kore — Svesna reakcija individuuma naspram instinktivne reakcije vrste — Oslobađanje emocionalnosti i objektivnost. Sekundarno personalizovanje - Slabljenje transpersonalnog — Personalizovanje transpersonalnih sadržaja — Razilaženje psihe i objekt-sveta posredstvom introjekcije — Muški akcent u razvoju svesti. Preobražaj komponente zadovoljstvo-nezadovoljstvo - Kretanje libida između svesti i nesvesnog — Konflikt zadovoljstva između svesti i nesvesnog — Trpljenje i osećanje krivice kao rezultat konflikta zadovoljstva. Obrazovanje instanci ličnosti - Arhetipske faze kao Ja-faze — Obrazovanje instanci, centroverzija, jedinstvo ličnosti — Obrazovanje „senke` - Anima. Sintetička funkcija individualnog - Ja Slika sveta - Obrazovanje kulturnog kanona — Integracija ličnosti. C. SVEST U RAVNOTEŽI I KRIZI Kompenzacija za odvajanje sistema: kultura u ravnoteži - Kulturni kanon i vaspitni zahtev kolektiva — Kompenzatorna funkcija sveta simbola — Simbol kao izraz duhovne strane — Zaštićenost ličnosti u kulturnom kanonu — Stvaralački odnos između „velikog pojedinca“ i kolektiva — Borba „velikog pojedinca` protiv kulturnog kanona. Od odvajanja ka cepanju sistema - Pomasovljenje i raspad kulturnog kanona na Zapadu — Otuđivanje od nesvesnog — Patrijarhalna kastracija: savladavanje duhom — Perverzija procesa diferenciranja: rigidnost svesti, gubitak globalne funkcije, zatvorenost prema emocijama, obezvređivanje transpersonalnog, precenjivanje racionalizovanja — Posledice rastvaranja kulturnog kanona: inflacija privatne sfere, proizvoljnost u vladavini izolovanih arhetipova, atomiziranje pojedinca, reaktivno pomasovljenje. D. CENTROVERZIJA U RAZNIM ŽIVOTNIM DOBIMA Značaj uzrasnih stupnjeva Produžavanje detinjstva i ontogenetsko ponavljanje diferenciranja svesti čovečanstva - Procesi diferenciranja i prilagođavanje spoljnoj realnosti: tipološko diferenciranje, prelazak od globalne orijentacije na orijentisanje svesti, oslobađanje od emocionalnosti, sekundarno personalizovanje, patrijarhalna linija razvoja svesti — Izgradnja instanci ličnosti: persona, anima, senka — Od zaštićenosti u ne svesnom ka zaštićenosti u kulturnom kanonu: od centriranosti na instinkt ka Ja-centru — Psihički konflikt kao energetska osnova obrazovanja ličnosti — Dva puta prenošenja libida na svet: projekcija i interes svesti. Oživljavanje kolektivno nesvesnog i promena samog Ja u pubertetu - Projekcija arhetipova i odvajanje od personalnog porodičnog romana – „Ponovno rođenje`, rođenje herojskog Ja: centralni položaj Ja u kolektivu Samoosvešćivanje centroverzije u drugoj polovini života – Od mladića ka odraslom — Integracija kao obrtanje diferenciranja: deflacija sveta, integracija instanci ličtosti, oživljavanje emocionalne komponente, ukidanje sekundarnog personalizovanja - „Ujedinjujući simbol“ ao manifestacija centroverzije - Psihologija preobražaja i iskustvo Jastva. PRILOZI DODATAK 1. Grupa, „veliki pojedinac“ i razvoj individuuma Masa i grupa — Duhovni aspekt totema -- Pojavni oblici „velikog pojedinca“ - Individuum kao sledbenik „velikog pojedinca` - Duhovna naglašenost mүške grupe. DODATAK 2. Obrazovanje masovnog čoveka i fenomeni rekolektiviranja - Od grupe ka masi — Senka i čovek mase — Atomiziranje i reaktivno pomasovljenje — Regresivno rastvaranje ličnosti u masi — Iluzionistički karakter masovne opijenosti Izvori

Tvrdokoriceno masivno izdanje. Originalni omot ostecen.

odlično očuvane grž

Knjige su potpuno nove. Nema posvete. Zbog vrednosti knjiga moguca je i uplata na rate i slanje nakon zavrsene uplate po dogovoru. Preko 3800 strana, 400 autora, 39 starih geografskih karata u punom koloru, skoro 500 tekstova o srpskom trajanju na verigama sveta! Catena mundi I-II Enciklopedija Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Knjiga predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu. . U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. (Više o prva dva toma ovde) Catena mundi III Treći tom Catena mundi je nastavak prva dva toma, čiji priređivač je bio Predrag Dragić Kijuk i sa njima čini jednu celinu. Treći tom enciklopedije srpskog naroda bavi se porazima i pobedama, zabludama i vizijama srpskog naroda na verigama sveta. Iz pera više od 100 srpskih i svetskih priznatih autora sabrani su radovi o tajni postojanja i trajanja srpskog identiteta na razmeđima imperija, religija i civilizacija. Na jednom mestu sabrani su najznačajniji tekstovi o srpskom nacionalnom identitetu, ali i pozitivnim primerima uspostavljanja kontinuiteta srpske nacionalne misli i politike. Ona nastavlja da demistifikuje političke mehanizme i stereotipe koji se stalno nameću srpskom narodu kao sredstvo identitetskog inženjeringa. Više o trećem tomu OVDE. Catena mundi IV Četiri godine posle objavljivanja trećeg toma enciklopedije srpskog naroda Catena mundi objavljen je četvrti tom jedne od najznačajnijih srpskih knjiga. Catena mundi IV je prirodni nastavak trećeg toma, kompoziciono i tematski kompatibilna sa prva dva, ali sa potpuno novim materijalima. Bavi se proučavanjem društvenog kontinuiteta i nacionalnog identiteta srpskog naroda kroz vekove. Knjigu preporučuju: akademik Kosta Čavoški, prof. dr Milo Lompar, prof. dr Slobodan Antonić i prof. dr Miloš Ković. Više o četvrtom tomu OVDE. Rekli su o Catena mundi… O enciklopediji su govorili ili je preporučili Vladeta Jerotić, Kosta Čavoški, Aca Seltik, Nele Karajlić, Ratko Dmitrović, Slobodan Rakitić, Dejan Tomašević, đakon Nenad Ilić, Dejan Mirović, Ljubomir Protić, Vasilije Krestić, Milo Lompar, Vladimir Dimitrijević… Žanrovi: Enciklopedije, Istorija Izdavač: Catena Mundi Povez: Tvrd, zaštitni omot Format: 31 cm Opis Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Šta je Catena mundi? Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, vladike Nikolaja Velimirovića i mnogih drugih…. Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Ko je tvorac Catene mundi? KijukPredrag Dragić Kijuk, tvorac Catene mundi, bio je i ostao remetnik: borio se protiv zaborava, a za trajne vrednosti, neodvojive od uspravnog stajanja pred Bogom i ljudima. U Kembridžovom enciklopedijskom izdanju (Cambridge, England) „2.000 intelektualaca u 21. veku”dobio je odrednicu na urednički poziv. Internacionalni biografski centar (St. Thomas Place, England) proglasio ga je 2010. godine za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu. Bio je jedan od osnivača „Fonda istine“ (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodnog sabora (Prizren), „Centra za hrišćanske studije“ (Beograd), udruženja intelektualaca „Srpska nacionalna svest“ (Niš) i izdavačke kuće „Euro Epistel“ (Ašafenbrug). Sva ova udruženja borila su se za istinu o Srbima u doba kada je ta istina, po nalozima Imperije, bila zabranjena, i kada je Vol strit zaratio protiv Kosovskog zaveta. Inicirao je i bio jedan od autora deklaracije na pet jezika („Slovo o srpskom jeziku“, 1998), koja je tražila hitnu obnovu srbistike umesto štetočinske serbokroatistike. Pokrenuo je i uređivao biblioteke – „Srpska dijaspora“ i „Srpska porodična biblioteka“. Enciklopedija Catena mundi nastajala je godinama u Kijukovoj radnoj sobi. Konačno, 1992. godine, ukazala se prilika da se ovako maestralno delo objavi. Iako je enciklopedija trebalo da predstavlja temelj nove srpske društvene, intelektualne i naučne svesti, ona nije u dovoljnoj meri pronikla u javno mnjenje, niti je doživela ozbiljniju promociju i put do čitalaca. Naime, čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio preostali tiraž, koji nije unapred prodat u pretplati, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih mapa, daje odgovore na sledeća pitanja: - Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? - Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? - Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? - Ko je tvorac jugoslovenske ideje? - Da li su Hrvati konvertiti? - Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? - Zašto Albanci kriju istinu o svojoj pravoj postojbini? - Zašto istorija prećutkuje srpsku državu u Tesaliji i Srbe na Peloponezu? - Gde su živeli Srbi, prema starim kartama? - Gde su sve u 17. veku naseljeni Srbi u Sloveniji? - Šta je vatikanska ideologija? - Kako se Vatikan odnosio prema srpskom pitanju? - Ko prećutkuje da je vinčansko pismo najstarije pismo na svetu? - Da li će se stvoriti nova Alpe-Adria-Nemačka? - Zašto karte nazivaju Bosnu i Hercegovinu vojvodstvom Svetog Save? - Gde je sakrivena arhiva o masakru nad Srbima? - Šta je istina o povijesnom pravu Hrvata? - Ko su i šta su u stvari bili oficiri NDH? - Da li je ostvariva ideja podunavske federacije? - Zašto je baron Sarkotić početak uspona NDH? - Gde su dečija stratišta u „Svetoj Hrvatskoj“? - Šta je istina o Srbima u Habzburškoj monarhiji? - Ko je odgovoran za podelu Srpske Crkve? - Da li su ustaše porušile 500 ili više srpskih crkava? - Zašto Rimokatolička crkva krije istinu o konkordatu sa Hitlerom? - Gde je arheološko blago Starčeva, Vinče, Banjice? - Je li Balkan kolevka svetske civilizacije? - Šta su Srbi dali mediteranskoj kulturi? - Otkud srpski knezovi na ostrvu Samos? - Kada je srpski istoričar napisao prvu hrvatsku istoriju? - Zašto NDH i HDZ imaju slične planove? - Čemu nas uče Kvaternik, Starčević i Pavelić? - Kako su nestali Srbi katolici? - Ko je federalizovao Drugu Jugoslaviju? - Da li se sudbina Srbije kroji za stolom velikih sila? Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim stradanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga Catena mundi je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca. O tekstovima zbornika Knjiga je riznica izuzetnih, i u vreme ono, a i danas, često prikrivenih tekstova o istorijskoj sudbini Srba. Ona se bavila skrivenom istorijom drevnog srpstva i Slovenstva, u tekstovima poput onog M. Gimbutasa o vinčanskom, kao najstarijem, pismu, ili onom, V. Rudeljeva, o istoriji etničkog imena Srba i Hrvata. Radivoje Pešić bavio se autohtonošću Slovena na Balkanu, a Srboljub Živanović antropološkim dokazima slovenskih drevnosti na ovom prostoru. Tu su bili i prilozi Crnjanskog i Petrovića o našim toponimima u Engleskoj, koji potiču iz drevnosti srpsko-keltske. srpska-oaza-u-italijiKijuk je, kao i Vladika Nikolaj, znao da smo drevnog porekla; nedavno je ruski genetičar Kljosov, modelom praćenja jednog genetskog markera, pokazao da svi Indoevropljani potiču sa Balkana, sa teritorije današnje Srbije, uključujući i Staru Srbiju –Kosmet i Makedoniju (a teza o Srbima na Peloponezu, istaknuta u „Kateni“, dokazana je, ponovo, knjigom, izašlom i kod nas, Grka Dimitrija Petalasa, koji daje reči slovenskog porekla u svom peloponeskom zavičaju, i tvrdi da je tamošnje stanovništvo slovenskog porekla, što grčka država od 19. veka sistematski poriče, menjajući toponime, hidronime i grcizirajući imena.) „Katena“ se, takođe, bavila, i to više nego ozbiljno, stavovima naših neprijatelja prema srpskom nacionalnom pitanju: Kijuk je objavio i Kvaternikov tekst o Hrvatima, tekst Ante Pavelića o konvertitskom narodu, stvorenom od Vatikana i Beča, kome je pripadao, kao i najvažnije stavove Ante Starčevića. U knjizi je i nezaobilazan tekst Artura Evansa o Srbima, Hrvatima i evropskoj politici, kao i tekstovi episkopa Nikodima Milaša, Jovana Olbine, Sime Simića i drugih o prekrštavanju srpskog naroda… Nezaobilazne su analize porekla Albanaca iz pera Hrvata Šuflaja i članak Vladana Đorđevića o albanskom pitanju i odnosu evropskih sila prema njemu. Veliki deo knjige bavio se središtem „hrišćanstva bez Hrista“, Vatikanom, i njegovom srboubilačkom politikom, kao i najbolje čuvanom tajnom Vatikana, Nezavisnom Državom Hrvatskom i Jasenovcem i drugim logorima i jamama kojima se, po ko zna koji put, dokazivalo da je u pravu bio Dostojevski kada je pisao da je rimokatolicizam gori od ateizma jer nameće izopačeni Hristov lik. Srbi u Sloveniji, Srbi u Hrvatskoj, Srbi u Bosni i Hercegovini, Srbi u Vojvodini i na Kosovu i u Metohiji, Srbi u Makedoniji – sve je to bila tema „Katene“. Naravno, Kijuk je želeo da osvetli i zločinačku politiku Komunističke partije prema srpstvu – objavio je niz ogleda na tu temu, među kojima se isticao tekst Koste Čavoškog o KPJ i srpskom pitanju.

07305) Istorija Srbije / The Serbian History , Željo Fajfrić i grupa autora , Srpski kulturni krug Novi Sad 2015 , dvojezično srpsko engleski , tvrd povez, format 24,5 x 34,5 cm , zlatotisak, ilustrovano, 640 strana, težina knjige je preko 5 kilograma , potpis na predlistu

Junaka ovog romana nadahnuli su uzbudljivi životi italijanskog crtača stripova Huga Pratta i njegovog junaka Corto Maltesea. Junak ove proze prelazi most između vidljivog i nevidljivog sveta, jer su sva njegova putovanja zapravo lična potraga za smislom života. Zajedno sa autorovim junakom putovaćemo prugama, brodovima, ploviti i hodati pustinjama, ostrvima, planinama i šumama, zateći se u egzotičnim okruženjima i u mističnim situacijama s čudnim likovima, sve to kako bi otkrili odgovore na pitanja o slobodi, večnosti, prolaznosti, istini, ali i odgovore o sebi samima.

Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’I u ovoj Alerićevoj knjizi ipak postoji jedna vrsta pjesama u kojoj ne dominira lirski „ja“, u kojoj se pjesma iznosi naoko impersonalno, bez subjektove izravne prisutnosti u tekstu. Riječ je o pjesmama u kojima prevladava svojevrsni mudrosni, refleksivni stil s filozofičnim konstatacijama i nekim općenitijim zaključcima. U tim pjesmama autor kao da je na neki način pomiren sa životom i njegovim zakonitostima, odnosno rezigniran u nemoći da išta promijeni u općem tijeku stvari. Stoga su ti tekstovi na suprotnoj stvari izražajnog spektra u odnosu na pjesme naglašene subjektove ekspresivnosti, odnosno njegova dramatičnog proživljavanja i promišljanja, egzistencijalnih stanja…’’

Iz recenzije: ’’Defne i Kostas na suprotnim su stranama podijeljene zemlje. Ona je Turkinja, on Grk, oboje Cipar nazivaju domom, a njihova je ljubav zabranjena. Jedino mjesto na kojem se mogu sastajati jest konoba Sretna smokva, nazvana tako zbog čudesnog stabla Ficus carica koje raste usred prostorije. Ta će smokva svjedočiti njihovim sretnim susretima te tihim rastancima, ali bit će ondje i kada izbije rat, pretvori grad u ruševinu i razdvoji ljubavnike. Desetljećima kasnije, šesnaestogodišnja Ada, rođena u Londonu, počinje se interesirati o zemlji svojih predaka. Nikada nije posjetila Cipar, a jedina veza s tim otokom stablo je smokve koje joj raste u dvorištu. Kakva će se priča rasplesti pred Adom jednom kad uroni dublje u obiteljske tajne? U romanu Otok nestalih stabala nagrađivana autorica Elif Shafak donosi nam raskošnu priču o pripadanju i identitetu, ljubavi i boli, sjećanju i zaboravu, ljudskom uništavanju prirode te napokon – obnovi, u svakom smislu te riječi.’’

slovenačka avangardaž konceptualna umetnost odlično očuvana MAJ.21/4

Sabrana dela Ive Andraća izdata od strane udruženih izdavača: Svjetlost / Sarajevo, Prosveta / Beograd, Mladost / Zagreb, Državna založba Slovenije / Ljubljana, Misla / Skopje, Pobjeda / Titograd Dopunjeno izdanje, štampano 1986. god. Sabrana dela obuhvataju 17 knjiga: 1. Na Drini ćuprija 2. Travnička hronika 3. Gospođica 4. Prokleta avlija 5. Nemirna godina 6. Žeđ 7. Jelena, žena koje nema 8. Znakovi 9. Deca 10. Staze, lica, predeli 11. Ex ponto, nemiri, lirika 12. Istorija I legenda / eseji I 13. Kuća na osami i druge pripovetke 14. Umetnik I njegovo delo / eseji II 15. Omerpaša Latas 16. Znakovi pored puta 17. Sveske Sabrana dela su deo lične biblioteke, nekorišćena, u odličnom originalnom stanju.