Najlepša ostvarenja sa XVII konkursa za najkraću kratku priču

Roman

Knjiga „Kako postati nesrećan bez tuđe pomoći“ nedvosmisleno raskida sa idejom da je cilj ljudskih bića težnja za srećom. Pol Vaclavik na zabavan i ironičan način opisuje različite mogućnosti da svoj svakodnevni život učinite nepodnošljivim i istrajete u pridavanju izuzetne važnosti trivijalnim događajima. Pol Vaclavik (1921–2007) austrijski psiholog i psihoterapeut najviše se bavio interpersonalnom komunikacijom u porodici i drugim društvenim grupama. Broj strana: 102 Cena: 799 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM

Roman

Iz recenzije: ’’Oduvek je znala da ne želi decu. Živela je sa Filipom 8 godina i dogovorili su se da neće imati dece ⎯ sve do sada. Kada njena najbolja prijateljica postane majka, nešto se menja: roditeljska osećanja iznenada se prelivaju na njenog dečka - i sada su dva životna plana odjednom dijametralno suprotna. Takođe, njena majka ne prestaje da je gnjavi pitanjem kad će dobiti unuke, svakodnevni život postaje joj ispunjen pričama o deci, a njeni prijatelji nemaju vremena usled obaveza koje im ona zadaju. I pored svega toga, ona čvrsto ostaje pri svojoj odluci. Lin Stremsborg je veoma dobra u hvatanju osećanja koja prate glavnu junakinju svaki dan. „Kada ćeš konačno biti spremna?", „Ko bi trebalo da se stara o tebi u starosti?", „Oni koji nemaju dece sebični su prema društvu" ⎯ ovakve diskusije ne vode nikuda jer oni koji joj postavljaju ta pitanja ne žele ni da čuju odgovore. „Nikad nikad nikad" je roman o tome zašto biramo da imamo decu i zašto biramo da nemamo decu. To je priča o izboru nečeg drugog od onoga što se od nas očekuje, dok istovremeno želimo da vodimo normalan život. Govori o tome da ne morate da odobravate životne planove drugih, ali da bi bilo lepo da ih prihvatite ili bar pokušate da ih razumete.’’

Zbirka putopisa obogaćena brojnim fotografijama.

Priče

Najlepša ostvarenja sa XVIII konkursa za najkraću kratku priču

Roman

Zbirka priča i pesama.

Zbirka kratkih priča.

Novela

Kratka proza

Roman

Zbirka pripovedaka.

Roman

Roman

Zbirka priča, aforizama i pesama.

Zbirka priča.

Zbirka poezije.

Proza

Iz recenzija: „Kindlberger je napisao možda najfiniji analitički prikaz zahuktavanja Velike depresije i ispratio delimično oporavljanje od krize i približavanje Drugog svetskog rata. Ovo je opomena vodećim glavama svetske ekonomije da razmisle o svakoj pojedinosti onoga što trenutno nameravaju da urade.“ Times Literary Supplement „Kindlberger nas vodi kroz desetogodišnju depresiju godinu po godinu i analizira investicije, trgovinu, tržište novca i hartija od vrednosti, te kretanje vrednosti zlata u Sjedinjenim Američkim Državama i Zapadnoj Evropi. Knjiga je puna oštroumnih uvida u vezi sa motivacijom glavnih aktera, koji se zasnivaju na autorovom sećanju, ali i radu istoričara ekonomije. U knjizi ne postoji ni jedna jedina jednačina, a grafikoni i tabele su dovoljno razumljivi i za one među nama koji mrze brojeve.“ American Historical Review „Ne znam ni za jednu knjigu o Velikoj depresiji pre ove u kojoj se akcenat stavlja upravo na sagledavanje krize u čitavom svetu, što je karakteristično za savremene trgovačke i makroekonomske teorije.“ Journal of Economic Literature

Život ljudi u Beogradu od 1717-1739. godine pod vlašću Austrije.

Reč prevodioca: ’’Edita Štajn (Edith Stein) rođena je 12. 10. 1891. godine u Vroclavu (tada Breslau) u jevrejskoj porodici. Najmlađa je od jedanaestoro dece. Umorena je 9. 8. 1942. u koncentracionom logoru Aušvic. Iako vaspitana u duhu jevrejske verske tradicije, Štajnova je u mladosti ipak postala agnostik. U političkom smislu bila je liberalno opredeljena i aktivna u ženskom pokretu. Posle mature, studirala je u rodnom gradu od 1911. do 1913. psihologiju, istoriju i filozofiju kod Riharda Henigsvalda i Vilhelma Šterna. Podstaknuta Logičkim istraživanjima Edmunda Huserla, prešla je u Getingen i tamo, kod sâmog Huserla, nastavila svoje studije filozofije. Pripadala je tamošnjem „Fenomenološkom društvu“, gde je imala priliku da se susreće s Maksom Šelerom, Adolfom Rajnahom, Romanom Ingardenom, Hedvigom Konrad-Marcijus i drugim predstavnicima fenomenologije. Štajnova je 1916, kod Huserla kao mentora, doktorirala s najvišom ocenom (summa cum laude) disertacijom pod naslovom Problem uosećavanja u svom istorijskom razvitku i u fenomenološkom razmatranju, čiji je jedan deo, koji je nosio naslov O problemu uosećavanja, objavljen 1917. godine. Taj rad posvedočuje da je ona potpuno ovladala fenomenološkim metodom, osobito transcendentalnom redukcijom. Od 1916. do 1918. Štajnova je u Frajburgu bila Huserlova privatna asistentkinja. Često se pominje da je ona prva žena koja je imala takvu poziciju u filozofiji. Posle nje, Huserlov asistent postao je Martin Hajdeger. U čuvenom Godišnjaku za filozofiju i fenomenološko istraživanje, čiji je glavni urednik bio Huserl, Edita Štajn je tokom dvadesetih godina prošlog stoleća objavila zapažene rasprave koje su učvrstile njenu filozofsku reputaciju. Tu su na prvom mestu njeni Prilozi za filozofsko zasnivanje psihologije i duhovnih nauka, kao i njeno Istraživanje o državi iz 1925. godine. Ova rasprava je napisana pod neskrivenim impulsima koji su poticali iz fenomenološkopravnih radova prerano preminulog Adolfa Rajnaha (1883‒1917), pogotovo kada je reč o njegovoj ideji čistog prava, koju je Štajnova usvojila kao sopstveno polazište i misao-vodilju. To, razume se, nikako ne znači da se Štajnova uvek i u svemu kretala Rajnahovim tragovima. Naprotiv, u Istraživanju o državi pokazala je zavidan nivo samostalnosti u razmatranju o osnovnim problemima filozofije države i prava, a bila je kadra da zauzme kritički stav čak i prema takvom jednom naučnom autoritetu kakav je, s obzirom na pitanje o državi, nesumnjivo bio Georg Jelinek. Počev od 1917, Štajnova je, ne bez podstreka Rajnahove udovice, stala da se intenzivno bavi hrišćanstvom. Prvog januara 1922. krštena je i tako prešla u katolicizam. Pročitavši autobiografiju Tereze Avilske, odlučila je da postane hrišćanka, katolikinja i karmelićanka. Od 1923. do 1931. bila je nastavnica na Liceju Sv. Magdalene u Špajeru. Tih godina radila je na prevođenju Tome Akvinskog (De Veritate) i nastojala da spoji tomizam i Huserlovu fenomenologiju. Godine 1932. prihvatila je mesto docentkinje na Nemačkom institutu za naučnu pedagogiju u Minsteru, ali ga je već naredne godine morala napustiti, jer je došla pod udar tzv. Nirnberških zakona. Ubrzo zatim pristupila je redu Karmelićana, dobivši 1934. monaško ime Teresia Benedicta a Cruce. Živela je u manastiru, radeći na delu Konačno i večno bivstvo ‒ Pokušaj uzlaženja do smisla bivstva (1936). Njenim glavnim delom iz filozofije religije, odnosno teologije, smatra se Nauka o krstu, ali je ono ostalo nedovršeno zbog autorkine mučeničke smrti. Krajem 1938. premeštena je iz bezbednosnih razloga u manastir Eht u Holandiji, ali ju je tamo, zajedno s njenom sestrom Rozom, koja je takođe prešla u katoličanstvo, Gestapo pronašao, uhapsio i deportovao u Aušvic, gde je njen ovozemaljski život, kao i sestrin, okončan u gasnoj komori. Edita Štajn je proglašena blaženom (beatifikovana) 1987, a kanonizovana kao svetica 1998. godine. Sabrana dela Edite Štajn u dvadeset sedam tomova objavljena su kod izdavača Herdera u periodu od 2002. do 2013. Koliko je prevodiocu poznato, Istraživanje o državi prvi je obimniji spis Edite Štajn koji je preveden na srpski jezik.’’ Danilo Basta