Surova i potresna priča o razorenom, ali uzbudljivom detinjstvu dečaka Emila, zarobljenog u paranoična bunila svog oca koji regrutuje sina za svoje nerealne poduhvate. U Emilu, koji jedini kontakt sa ocem ima dok ga ovaj surovo prebija, povereni zadaci izazivaju strah i zebnju da li će oca zadovoljiti, ali istovremeno i ponos zbog važne uloge koju naizgled dobija. U ovoj svojoj najintimnijoj knjizi Šalandon slika jezivi portret jedne porodice, pri čemu smo užasnuti i duboko dirnuti nesrećom svakog njenog člana. “Moj otac je govorio da je bio pevač, fudbaler, trener džuda, pastor Pentekostne američke crkve i lični savetnik generala De Gola sve do 1958. Jednoga dana rekao mi je da ga je General izdao. Najbolji prijatelj postao mu je najgori neprijatelj. Tad mi je otac saopštio da će ubiti De Gola. I zatražio da mu pomognem. Nisam imao izbora. To je bilo naređenje. Bio sam ponosan. Ali sam se, isto tako, i plašio… Kad imate trinaest godina, pištolj je čudno težak.” – Sorž Šalandon Sorž Šalandon je francuski novinar i pisac, rođen 1952. godine u Tunisu. Kao novinar, od 1973. do 2007. godine, pisao je za list Liberasion, gde je osim ostalog pratio i tadašnja aktuelna dešavanja u Iranu, Iraku, Libanu, Somaliji i Avganistanu. Godine 1988. primio je Nagradu „Alber Londr“ za svoje reportaže o Severnoj Irskoj i o suđenju Klausu Barbiju. Potom je radio za list Kanar anšen. Autor nekoliko romana, među kojima su Le petit Bonzi (Maleni Bonzi, 2005), Mon traître (Moj izdajnik, 2008) i La Légende de nos pères (Legenda naših očeva, 2009), za svoj drugi roman Une promesse (Obećanje, 2006) dobio je Nagradu „Medici“ (Prix Médicis). Za roman Povratak u Kilibegz (Retour à Killybegs, 2011) Šalandon je dobio Veliku nagradu Francuske akademije, potom Nagradu čitalaca Festivala „Ulica knjiga” (Festival Rue des Livres 2012), a ovaj se roman našao i u užem izboru za prestižnu Gonkurovu nagradu. Sorž Šalandon prvi je dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije, 2012. godine i to upravo za roman Povratak u Kilibegz. Gonkurovu nagradu gimnazijalaca dobio je za roman Le Quatrième mur (Četvrti zid, Geopoetika, 2015). Godine 2015. objavio je knjigu Profession du pére (Zanimanje oca, Geopoetika, 2019).

Knjiga priča Pregled proizvoda za kontrolu buva Predraga Kočovića dolazi nam nakon duže pauze i prethodnih knjiga, romana Spot (2008) i Žmurke (2005), koje su nam predstavile novog ali temeljnog i zrelog pripovedača, izuzetno senzibilisanog rukopisa. Kao i u pomenutim izdanjima, Kočović je i u ovoj knjizi zadržao disciplinovan jezik i rečenicu, ali s veoma profilisanom gradacijom naracije. Njegov pripovedački postupak je dramaturški znatno drugačije koncipiran i, kao vizuelni umetnik (autor je slikar po obrazovanju), može se primetiti da je otvorio novi koncept kao ciklus ili niz transparentnih vizuelnih planova ukoričenih u pripovedački mozaik. Iako je, uveren sam, posve nebitno i izlišno svrstavati knjige u žanrove, ne mogu da ne primetim da ovu knjigu nije lako klasifikovati. Pored navedenog, razlog tome je i osobenost pripovedačkog umeća i talenata koje poseduje Predrag Kočović. On o stvarnim istorijskim činjenicama i likovima piše s tako zavodljivom lakoćom da vas zaista vuče da čitate, a celokupna naracija je začinjena njegovim šarmantnim opaskama i istančanim smislom za humor. Prepoznaćete mnogo digresija, vezanih za našu noviju istoriju i tradiciju, ali vas te paralele neće opteretiti. Okretaćete stranicu za stranicom prosto zato što kroz činove ili reči svojih junaka pisac iznosi stavove sa kojima ćete se ili u potpunosti identifikovati, ili će vam otvoriti oči. Nešto poput Serđa Leonea; na pitanje zašto integralna verzija Bilo jednom u Americi traje 229 minuta, Leone je odgovorio: „Ja sam u zrelim godinama, da imam šta da gledam”. Tako i Kočović ima knjigu u kojoj će ozbiljan svet i te kako imati šta da vidi rado je čitajući. Jovan Gvero

Zanimljivo je da G. Gorunović nastoji da odgovori na metodološko pitanje istraživanjem u oblasti istorije ideja. Već sâm njen pristup koji pokazuje dubok trag, bio on za pohvalu ili ne, koji je relaksiranje, pa i destruiranje metodologije antropoloških istraživanja tokom opšteg slabljenja pozitivizma u interdisciplinarnom ambijentu – ostavilo upravo zahvaljujući autorima koji su se, poput Kliforda Gerca, zalagali za naizgled paradoksalno rešenje klasičnog problema distinkcije prirodnih i društveno-humanističkih nauka. Suština tog rešenja sastoji se u tome da za kriterijumima koji bi društveno-humanističke discipline učinili „naukama“ treba tragati upravo sledeći njihove razlike u odnosu na prirodne nauke. Ove razlike tiču se pre svega onoga što ljudska bića čini ljudima (kroz proučavanje koncepta kulture), i tu dolazi do izražaja Gercov humanizam i verovanje u suštinsko jedinstvo ljudskog roda.

O slobodi ima malo književnosti, ali zato ima mnoštvo tekstova na tu temu. Međutim, to nisu pesnički, to su politički i verski tekstovi. Na prvom mestu Biblija. […] Karakteristično je da se jedan od najvažnijih tekstova 20. veka o slobodi, govor Martina Luthera Kinga održan 1963. godine u Vašingtonu završava prizivanjem božje blagodati. Nakon što se požalio zbog rasističkog stanja u Alabami i Džordžiji i izrekao svoj čuveni san, King proziva obećanje parafrazirajući proroka Isaiju: „Sanjam da će se jednoga dana uzdići sve doline, a sva brda i planine da će se smanjiti. Da će se brdovita mesta poravnati, a neravna izglačati. I plemenitost Gospodova biće svima otkrivena i svi ljudi će je zajedno spoznati.“ Politički tekst o slobodi uklapa se u duhovnu viziju. Sloboda nije književni koncept, ona je politički i verski koncept, u tim poljima ona dobija svoju aktuelnost, ne u poetskim. I ja živim sa zahtevom da se oslobodim – ne bezuslovno da budem slobodan, već da uđem u proces vlastitog oslobađanja, da otkrijem šta me čini neslobodnim u mom životu i mom postojanju. Nesloboda se može podnositi. Živimo sa tim. Poznajemo svoja ograničenja i svesni smo egzistencijalne neslobode. Znamo da moramo umreti. Život u društvu znači da se čovek mora odreći dela svoje slobode. Potpuna sloboda znači potpunu usamljenost. […] Tačno je, mi na Zapadu živimo u slobodnim društvima, slobodnijem od većine mesta na svetu. Ali, šta tačno znači ta sloboda? Naše životne prilike se, tačnije nego uz pomoć slobode, mogu proveriti pojmom istinitosti: kolika je podudarnost između postojeće pojmljivosti i onoga što sam ja u stanju da kažem? Kolika je ta svest o našim prinudama? Koliko otvoreno možemo da govorimo o svom ograničenju? Da li mogu da kažem šta mislim? A kako ja mislim? Da li moje misli kruže oko faktičkih prinuda koje nam diktiraju politika, privreda? Da li svoj svet možemo da zamislimo i drukčijim – i da li posedujemo neophodne koncepte za te alternative? Koliko istinitosti možemo sebi da dozvolimo pri govoru, a da zbog toga ne moramo da trpimo štetu? Lukas Bärfuss Švajcarski pisac Lukas Bärfuss je prevashodno poznat po svojim romanima i pozorišnim komadima koji se izvode na brojnim evropskim pozorišnim scenama. Bärfuss je, međutim, izuzetno plodan i kao esejista. Teme njegovih eseja su uglavnom umetnost, pisci i književnost, ali i velike teme kao što su sloboda, istina, laž, prostor i vreme, ljubav, rad, moral i politika. „Stil i moral“ („Stil und Moral“, 2015) je njegova prva zbirka eseja u nizu koji još čine „Rat i ljubav“ („Krieg und Liebe“, 2018) i „Kruna stvaranja“ („Die Krone der Schöpfung“, 2020). Lukas Bärfuss je rođen 1971. godine u Thunu, u švajcarskom kantonu Bern, gde je i odrastao. Njegovi romani, poput “Koale” ili “Sto dana”, prevedeni su na oko dvadeset jezika, a pozorišni komadi mu se igraju širom sveta. Pozorišna predstava „Seksualne neuroze naših roditelja“ se u Narodnom pozorištu u Beogradu izvodila više godina. Lukas Bärfuss je član Nemačke akademije za jezik i poeziju (Deutsche Akademie für Sprache und Dichtung) i dobitnik je brojnih nagrada za svoj književni rad. Pored Maxa Frischa, Friedricha Dürrenmatta i Adolfa Muschga, jedini je švajcarski pisac koji je dobio prestižnu nagradu Georg Büchner, koja se dodeljuje piscima s nemačkog govornog područja počev od 1951. godine. Živi u Zürichu.

Rodjena 1902, vitalna Nemica jednostavnim i jasnim jezikom, a ipak dramatično upečatljivo prenosi epizode, prožete najdubljim emocijama, koje su odredile deo istorije filma i istorije XX veka. U knjizi su preneti brojni podaci vezani za njenu saradnju sa Adolfom Hitlerom i Vermahtom, zbog koje se i njena kasnija filmska karijera odvijala uz puno prekida i problema. Sećanja nisu traženje opravdanja, već uzbudljivo i jedinstveno svedočanstvo o životu žene i umetnice u Evropi XX veka.

Rukopis romana nije sačuvan. Prvo, nepotpuno, izdanje pojavilo se u časopisu „Rusija“, broj 4, za 1924. godinu. U celovitom obliku, roman se pojavio prvi put u Parizu, u dve knjige, prva knjiga objavljena je 1927, druga 1929. godine. U autobigrafskom zapisu, koji je sastavio oktobra 1924. godine, Bulgakov kaže: „Godinu dana pisao sam roman Bela garda. Taj roman volim više od svih drugih mojih stvari.“

Na prvi pogled šarmantna i pitka komedija iz crkvenog života, protkana ruralnom erotikom i onim peckavo – dobronamernim humorom po kojem je Popovski prepoznatljiv, ovaj roman zapravo na fonu porodične drame tematizuje dublja pitanja vere i institucionalne religije, te mogućnosti i dometa individualnog angažmana kao moralnog korektiva i faktora društvenih promena.

Rusija postaje poligon mističnog eksperimenta koji dovodi do vaskrsenja mrtvaca i nemilosrdnog rata između mrtvih i živih. Roman Akimudi pokušava da odgovori na pitanje zašto živimo u ovakvom svetu, prikazivanjem žara revolucije, ljubavnog ludila, svireposti, seksa, apsurda i svetosti, suočavanjem junaka knjige i „novog boga“ Akimuda. „Roman Viktora Jerofejeva Akimudi slika budućnost u najgoroj varijanti, u kojoj Rusija nije država, nego mit, a ulogu lidera u tom mitu ima kiborg, koji je istovremeno i pseudobog. Akimudi predstavlja žanrovsko preplitanje fantastičnog romana, biografije, mističkog realizma i, čak, automatskog pisma. Tekst nastoji da bude obezličen obiljem citata iz književnosti. Jerofejev je nezadovoljan klasičnom književnošću s njenim ’mrtvacima’: Tolstojem, Dostojevskim, Gogoljem, ali u njegovom romanu oživljavaju Doktor Živago, Zli dusi. Oživljava i Nabokov, kod koga se ’mržnja prema boljševicima preokrenula u ljubav prema leptirima’. Neka poglavlja Akimuda čak nose nazive Nabokovljevih romana.“ Nedeljnik Ogonjok Viktor Jerofejev je rođen 1947. godine u Moskvi. Kao sin sovjetskog diplomate deo detinjstva proveo je u Parizu. Završio je studije književnosti na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“, a 1979. godine, s grupom pisaca, pokrenuo je književni almanah Metropol u kojem su objavljivani i politički sporni tekstovi zbog kojih je ubrzo izbačen iz Saveza pisaca SSSR. Po njegovoj priči „Život s idiotom“ kompozitor Alfred Šnitke komponovao je operu (1992), a režiser Aleksandar Rogoškin je snimio istoimeni film (1993). Član je ruskog PEN-centra. Dobitnik je nagrade „V. Nabokov” (1992), francuskog Ordena umetnosti i književnosti (2006) i Ordena viteza legije časti (2013). Redovno piše za Njujork Tajms, Buk Rivju, Cajt i Velt, kao kritički intelektualac i jedan od najpoznatijih savremenih ruskih autora. Dela: Anino telo ili Kraj ruske avangarde (1989), Ruska lepotica (1990), Život s idiotom(1991), Strašni sud (1996), Muškarci (1997), Ruski cvetovi zla, priređivač antologije (1997), Pet reka života (1998, Geopoetika, 2003), Enciklopedija ruske duše (1999, Geopoetika, 2001), Bog X. Priče o ljubavi (2001), Dobri Staljin (2004, Geopoetika, 2005), Ruska apokalipsa (2008), Akimudi. Neljudski roman (2012), Telo (2015, Geopoetika, 2016), Ružičasta Mišica (2017, Geopoetika 2018).

SPECIFIKACIJA: Napon: 12V DC max. struja: 13A max. snaga: 150W Osigurač: 15A Dužina kabla: 1,5 m Materijal: ABS

Poklopci glavčine odgovaraju većini modela automobila sa čeličnim felgama. Zahvaljujući mogućnosti podešavanja oboda, navlaka može savršeno da stane na obruč. Nisu pogodni samo za konveksne felge PREDNOSTI: Korišćen visokokvalitetni ABS materijal IZDRŽAVA - otporna na udarce i promjenjive vremenske ... Pročitaj više

Koristite Visbella univerzalne maramice za super čišćenje i lako očistite felne, autosedišta, motor itd. Pomoću njih možete dezinfikovati i očistiti sve vrste površina. Svestrana upotreba Univerzalne maramice za super čišćenje mogu se koristiti za uklanjanje mrlja od boje, ulja, ekspanzijske ... Pročitaj više

Стезаљка за акумулатор од месинга 1ком са луком уместо завртња, 12В стезаљка за аутомобилску батерију. Обујмице су направљене од месинга, тако да добро проводе струју и не кородирају. Такве стеге су стандардно уграђене у већину моторних возила. Пре инсталирања или замене терминала, добро очистите ко ... Pročitaj više

Veoma efikasan osvježivač zraka u obliku diskretne posude koja se može postaviti bilo gdje u vašem automobilu. Aroma Car HAWAIIAN ORGANIC je način da u svom automobilu mirišite svježe, a da ne budete upadljivi. Idealno mesto za odlaganje ove diskretne konzerve je na pod ispod sedišta, odakle će se m ... Pročitaj više

Model mt1y3zm/a Tip maska za telefon Ostalo iPhone 15 Pro Max FineWoven sa MagSafeom

O knjizi: Jerg, revolucionar, pobunjenik protiv nemačkog i zapadnog sistema, optužen za terorizam, iznenada je pomilovan nakon dvadeset godina provedenih u zatvoru. Njegova sestra Kristijana želi da njegov prvi vikend na slobodi proslave van grada, u krugu starih prijatelja, daleko od reportera i kamera. Njegovi prijatelji koji su svojevremeno podržavali revoluciju, danas su čvrsto pozicionirani u građanski život i došli su iz lojalnosti, radoznalosti, nostalgičnosti. Svi oni rado daju savete, ali žele da sačuvaju distancu. Ipak, ne uspevaju da izbegnu suočavanje sa vlastitom biografijom, nekadašnjim snovima o životu i sadašnjim životnim lažima. U knjizi "Vikend " Bernharda Šlinka prošlost oživljava, računi se svode u atmosferi kamerne drame nabijene emocijama.

Detalji predmeta Stanje Polovno *26 --- 06.03. 01:18 prodavac je promenio načine slanja ---

Detalji predmeta Stanje Polovno Slikovnica HAJDI i Klara

Detalji predmeta Stanje Polovno Slikovnica HAJDI na školovanju

Detalji predmeta Stanje Polovno Slikovnica HAJDI u Selcu

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Пришвин, Михаил Михайлович, 1873-1954 = Prišvin, Mihail Mihajlovič, 1873-1954 Наслов Ризница сунца : истинита бајка / М. Пришвин ; [превео Божидар Ковачевић ; илустрације Е. Рачева] Врста грађе бајке Језик српски Година 1948 Издавање и производња Београд : Ново поколење, 1948 (Београд : Омладина) Физички опис 70 стр. : илустр. ; 29 cm Други аутори - особа Ковачевић, Божидар, 1902-1990 = Kovačević, Božidar, 1902-1990 Рачев, Евгений Михайлович, 1906-1997 = Račev, Evgenij Mihajlovič, 1906-1997 Збирка Библиотека пионира ISBN (Брош.) Напомене Тираж 10.000.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Диклић, Арсен, 1922-1995 = Diklić, Arsen, 1922-1995 Наслов Приче из школе и Жунина Гаја / Арсен Диклић ; илустровао Сава Николић Врста грађе кратка проза Језик српски Година 1948 Издавање и производња [Београд] : Ново поколење, 1948 (Београд : Омладина) Физички опис 59 стр. : илустр. ; 29 cm Други аутори - особа Nikolić, Sava Збирка Библиотека пионира

Detalji predmeta Stanje Polovno Godina izdanja: 1978 Jezik: Srpski Autor: Strani Naslov: 365 zlatnih priča za laku noć Autor: Grupa autora (Francuska) Izdavač: Globus, Zagreb Obim strana: 235 Format: 21,5 x 27,5 cm Povez: Tvrdi Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Detalji predmeta Stanje Polovno Meki povez.

Detalji predmeta Stanje Polovno Mek povez - 166 strana KRALJEVO 2018 Stanje kao na slikama ( 22 )