Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
26-50 od 149872 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Unutrašnja strana vetra čita se sa obe strane i okreće kao klepsidra, dok u njegovoj sredini, u onoj praznoj strani koju je sam pisac postavio usred knjige, ostaje sve što se ne može dosegnuti ni u postojanju ni u nepostojanju. Tako je Pavić voleo da misli o svom delu koje se takođe čita između. Pavićev roman je priča između dva kontinenta, Evrope i Azije, koji su pokretali njegovu imaginaciju kao što su određivali našu istoriju. „Roman o Heri i Leandru“, o tajni ljubavi i potrazi kroz vreme, o ljubavi između prošlosti i sadašnjosti koja je retko kada srećna a uvek je nužna, oslanja se na stari Musejev epilion i jednu legendu koja spaja ono što se ne može spojiti: dve obale Bosfora, dva pola i roda, dva bića i dve civilizacije, različite vekove i sudbine. odlično očuvana
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
mladost 1979 brosirani povez cirilica odlicno ocuvana
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Knjige
Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’ZAVETNE STROFE Od prometejskih vatri i gorenja pošao je pesnik Ljubiša Mitrović uobličavajući svoju pesmu Komitske bune plam, da bi ispisao zavetne strofe posvećene njegovom dedi i sudbini komitske grupe sa Suve planine u vreme Velikog rata. Nije čekao da se navrši čitav vek da bi ispisao svoje Poetske belege, kako sam pesnik veli. Dogodio se plam koji je dugo boravio u njemu, iz žara što je čitavog veka tinjao ispod pepela vremena, kada je naučnik spleo inspirativne niti sa dušom pesnika. Tako je izatkao tri ciklusa poeme: Prometesjko pravo na pobunu, Seme prkosa i slobode, sve do završnog ciklusa Komitske bune plam, po kojem je naslovio zbirku pesama Sunčanih ličnosti i Apostola nade. Podsticali su ga pri tom i zavetni stihovi Plave grobnice Milutina Bojića. Združuju se u stihovima ove sage naučnik Ljubiša Mitrović i pesnik u naporu da se pronađe ona plodotvorna iskra iz kremena kamena. Tako se događa da ovi stihovi otkrivaju tajnovit dosluh – što je naučnik-sociolog više u senci pesnika ova iskra je sjajnija i trajnija, a pesma nadahnutija, proosećajnija, od stvaralačkog trepeta. Mada autor zbirke nije hteo do kraja da eksplicira, nije imao ni potrebe; ostala je imanentna jedna opominjuća misao Eriha Froma: „U prošlosti je postojala opasnost da ljudi postanu robovi. Opasnost budućnosti jeste da ljudi ne postanu roboti. Istina je da se roboti ne bune“. U pesmi Apostoli nade Mitrović zapisuje: „Nada je oblik otpora/ I klica slobodarske borbe/ Da uvek pobeđuju/ Samo oni što znaju da umiru“. Preci pesnika znali su za smrt „protiv smrti“. U pesmi je ostalo: „I kad nam muške uzmete živote/ Grobovi naši boriće se s vama“. Stihovima poeme Komitske bune plam Ljubiša Mitrović, obnavlja uspomene, koje se u njegovoj porodici prenose s kolena na koleno, podiže zavetni spomenik odužujući dug svom streljanom dedi, uz njega majci patnici i svim zavetnicima slobode pod Suvom planinom, koji su krvlju koja svetli ostavili duboke tragove. Oni, evo, i sada nadahnjuju pesnike, mada je minulo čitavo stoleće.’’ Dimitrije Milenković
KNJIŽEVNA ISTORIJA broj 155 : Časopis za nauku o književnosti , Institut za književnost i umetnost Beograd 2015 , str. 340. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4. Књижевна историја покренута је 1968. године као часопис цетињског издавачког предузећа „Ободˮ а касније и ИП „Вук Караџићˮ. Покретач и њен први главни уредник био је Александар Петров, а потом Јован Деретић. Часопис се све време ослањао на сарадњу сарадника са научноистраживачких пројеката Института за књижевност и уметност. Од 1991. године Књижевна историја постаје гласило Института, а за њеног главног уредника постављен је Душан Иванић који наставља препознатљиву књижевнотеоријску и књижевноисторијску оријентацију часописа. Доласком Миодрага Матицког на место главног уредника 2001. године Књижевна историја концепцијски се отвара и за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и научне чланке. Као часопис са М24 категоријом, Књижевна историја данас представља један од водећих научних часописа у Србији, отворен за све ауторе/ауторке из земље, региона и иностранства, чији радови пролазе пажљиво разрађен систем уредничког и анонимног рецензентског читања. На овај начин међународна редакција часописа настоји да у сваком новом броју подигне квалитет објављених чланака и успостави прецизне критеријуме и висок стандард академског писања и научног истраживања. Од јануара 2015. године, часопис је прикључен листи међународних часописа ERIH PLUS., a од јуна 2017. часопис се индексира у CEEOL бази. У Књижевној историји објављују се текстови из науке о књижевности, односно радови интердисциплинарног или мултидисцплинарног типа, у оквиру следећих рубрика: Студије и чланци, Историја српске књижевне периодике, Појмовник, Књижевни портрети, Књижевна грађа, Оцене и прикази.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Knjige
1. Treba snimati političke filmove. 2. Treba snimati filmove na politički način. 3. 1. i 2. su protivnici i pripadaju dvema suprotstavljenim poimanjima sveta.
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.