Iz Predgovora: Razmišljanja o usmenosti i pismenosti od antike do danas Eric A. Havelock (1903-1988), profesor antičke kulture i autor brojnih rasprava i knjiga, svjetsku je slavu stekao kao utemeljitelj teorije o bitnoj razlici između usmene kulture i kulture koja je ovladala usavršenim pismom, teorije koja iscrpno opisuje i objašnjava "prvu medijsku revoluciju" u povijesti čovječanstva. Ova je knjiga svojevrstan pregled nastajanja njegove teorije, a ujedno je i vrstan prikaz teorijskih napora da se shvati i objasni značenje pismenosti u cjelini kulture. Shvatimo li što se dogodilo u zori civilizacije europskoga kulturnog kruga kada je pismenost zamijenila usmenost, možda ćemo lakše moći shvatiti što se danas zapravo zbiva: jesmo li na pragu nove kulture Interneta i "Umreženog društva", vraćamo li se na neke osobine usmenosti ili se pak radi o posve novim modalitetima komunikacije koji će dovesti do iz temelja različitog načina mišljenja? - to su samo neka pitanja na koja se možda može odgovoriti ako se vratimo počecima i izvorima. Milivoj Solar

Iz recenzije: Protagonistica romana ’’Bidon’’ je djevojčica koja se nakon smrti „vraća“ u zavičaj, u Istru, da osvijesti ključne trenutke djetinjstva koje joj je bilo naprasno, grubo prekinuto. To romanu daje jaku dozu napetosti, a čitanju karakter detekcije – jer, što se to tako strašnoga zbilo kad sve teče tako mirno, tako vedro, tako normalno? Važna odlika knjige dojmljivo je stapanje atmosfere prostora, psihologije likova i njihovih postupaka, koji od dočaranog emocionalnog stanja često odudaraju, pri čemu je motiv prešutna prihvaćanja sudbine i odluke drugoga, čak i kad je to na vlastitu štetu, vrlo bitan za dramaturgiju romana. Dijaloškom karakterizacijom junakinje kroz interakciju s roditeljima, djedom, bakom, susjedima i drugom djecom u vedrome je tonu postavljen temelj za razumijevanje vremena i prostora – Istre 1970-ih. Točnije, Pule kao arhetipa većeg provincijskog grada i arkadijske idile unutrašnjosti Istre, obilate legendama o nadnaravnim bićima, a koja postaju važnim pobočnim likovima ovoga poezijom i magijom oplemenjenog romana. Povjerenje djeteta je bezgranično, njegova vjera u ljude nenarušena je dvojbama odraslosti, i iznevjeriti to povjerenje znači utrti put ka tragediji. Ali, kad blisko okruženje prožme silovit, katarzičan užas spoznaje o iznevjerenom povjerenju, što biva s djetetom-žrtvom, ako vlastita obitelj i nju samu optužuje? Radi se o mučnoj temi koju je teško premostiti racionalno, ne može se o takvim stvarima napisati priručnik, ali može roman, prekrasan, dirljiv i potresan – kakvoga je na sjajan način stvorila Nataša Skazlić.

Odlomak : ’’Svijet je prašina. Prema medijima, svijet nije vredniji od prašine. Kad čovjek baca stare novine trpajući ih u kontejner za reciklažu ili u plastične vrećice - prizor je to koji simbolizira njegove protekle dane na zemlji, dane koje je proveo u društvu medija. On svjedoči o ispraznosti njegove egzistencije. Sva lica političara, glumica, pjevača, zabavljača, jednokratnih zvijezda s naslovnica novina kao da su karikature njegovih namještenih osmijeha rasutih u vjetar. Ako ih malo prelista, još se sjeća starih naslova, poneke fotografije i napisa, svega što je pročitao: primjerice, od ovoga ljeta, Vesne Pusić koja je skliznula s ceste i njezina uginulog psa, sprovoda ubijenog Dina Pokrovca i Globusova stručnog tima za styling koji komentira kako je tko od ucviljenih modno izgledao na sprovodu. Zatim pokojega medijskog tajkuna, tipa Tarik Filipović, i nekoliko jeftinih krasotica za kojima će narod poludjeti jer lebde na letećim tepisima stvarnosti... Taj trenutak medijskog sažimanja i »rasutog tereta« (D. Dragojević) pokazuje u kojoj su ga mjeri mediji hranili i oblikovali a da on toga nije ni svjestan, jer ih, eto, baca. U kojoj su ga mjeri punili smjesom podataka, senzacija, opscenosti i izazova, voajerstva i kriminala, svježe smrti i egzotike. Kad bi postojala neka idealna kazeta s prethodno snimljenim materijalom pa da čovjek baci i sve ono što je gledao na televiziji u kakvu veliku, zelenu kutiju, kao što to čini s novinama, sigurno bi iskoristio tu priliku. Što svjedoči da njegova potreba za informacijom i zabavom, u dugim popodnevima i večerima života, zauzima nizak položaj sa stajališta vrijednosti, položaj budućeg smeća, ali da zamjene nema. Jer bi inače trošio vrijeme na nešto dragocjenije, korisnije, pametnije, na nešto do čega mu je stalo, čiji trag neće baciti, nego sačuvati kao knjige, fotografije, suvenire, slike... Svejedno, ova spoznaja neće ništa promijeniti. Neće utjecati na mogući zaokret ili drukčiju odluku. Da otkaže pretplatu ili se isključi iz mreže, sa serverà, ugasi sve ekrane u kući, televizijske, internetske, mobitelske, današnji bi se čovjek vjerojatno osjetio beskonačno sam i prokleto napušten. Upaljen televizor ili internet - koliko god na njima titrale neke besmislene reklame, recimo, »S vama kroz život« (Konzum), »Put do srca« (Podravka), banderi, vrpce, pokretne trakice, isprazna i simpatična ulagivanja - ipak je nekakvo društvo i kakav-takav život. Onaj jedini u kojemu obitavamo. Koji je za baciti, ali koji je naš. Mediji su poput brze hrane koja se može trenutačno prožvakati, svakodnevne senzacije slabijega ili jačeg intenziteta koje nas žele uvjeriti da se mnogo toga presudnoga zbilo, a ne ništa. Postoji svijet i postoje mediji koji kruže okolo, potpaljuju vatru, jer žele zauzeti njegovo mjesto. On bi inače bio mrtav ili bez jeke, pa ga neprestani tapage, vatra i buka, breaking news čine novim."’’

Zbirka pripovedaka.

Mudre misli pronađene u tekstovima iz drevne Kine imaju potencijal da transformišu važ život. Slepo praćenje obrazaca koje nam nameće zapadno društvo nije jedini ispravan put do zadovoljstva vlastitim životom. Upravo su to tvrdnje kojima je Michael Puett, jedan od najpopularnijih profesora Univerziteta Harvard, stekao brojne poklonike i doveo svoj publicistički hit. ,,Put" na sam vrh prodajnih lestvica širom sveta.

Tvrd povez, ekstra kvalitet lista-plastificirani sa ilustracijom u boji, format A4, Pravoslavlje prosveta Beograd 1984. Manastir Visoki Dečani. Monografija velikog enciklopedijskog formata o manastiru, lux, tvrd povez, srebrotisak, ćirilica, bogato ilustrovano. Jedinstveno i luksuzno izdanje.

Karen i Rob su se razveli, ali zbog svog sina Tommyja, tinejdžera, ostali su u prijateljskim odnosima. Problemi nastaju kada Tommy odluči da više ne želi da se školuje...

/Monakov С.Р.Рафивов В.П.Будтов Ю.Б.Монаков Введение в физико-химию растворов полимеров U knjizi su navedene osnovne odredbe fizičke hemije razblaženih rastvori polimera visoke i male molekulske mase: statistika, hidrodinamika mika, termodinamika lančanih molekula. Metode za određivanje molekularnih kularne mase (prosek broja, prosek mase itd.), kao i metode za određivanje deljenje raspodele molekulske mase. Knjiga je namenjena studentima viših godina, diplomiranim studentima i specijaliste iz oblasti hemije i fizičke hemije polimera. / Prikazani su osnovni principi fizičke hemije razblaženih rastvora visoko- i niskomolekularnih polimera: statistika, hidrodinamika, termodinamika lančanih molekula. Opisane su metode za određivanje molekulskih masa (prosek brojeva, prosek mase itd.), kao i metode za određivanje raspodele molekulske mase APR.21/3

Stvaranje zajedničke države Srba Hrvata i Slovenaca 1-2 , Jov. M. Jovanović , Srpska književna zadruga Beograd 1929 , 2 knjige , tvrd povez, format 13 x 20 cm , ćirilica, 228 + 200 strana , 1928 skz u drugoj knjizi na predlistu ispisan potpis prvi predlist iscepan 1 cm u uglu drugih nedostataka nema

После пропасти Српског царства и деспотовине у Смедереву (1459. године), Срби у Србији и другим српским крајевима потпали су под турско ропство, док су Срби преко Саве и Дунава потпали под власт Мађарско-аустријске државе. Они су ту били нешто слободнији и по дозволи мађарских краљева имали су своје старешине, који су се звали деспоти и управљали су Србима у Срему, Бачкој и Славонији. Тако је после пропасти Српске државе у Смедереву, српски деспот у Срему постао Змај Огњени Вук, син Гргура Бранковића Слепог, синовац светог Стефана Слепог, последњег деспота слободне Србије и Смедерева. По смрти пак Змај Огњеног Вука, мађарски краљ Матија даде деспотско звање Ђорђу Бранковићу, сину споменутог Светог Стефана Слепог и Свете Мајке Ангелине. Но како се Ђорђе убрзо замонаши и доби име Максим, деспотску титулу наследи његов брат Јован Бранковић, који и деспотоваше све до своје смрти 1502. године. После његове блажене кончине, његова благочестива супруга деспотица Јелена, обрати се своме сроднику на српском јадранском приморју кнезу Стефану Штиљановићу и позва га да, уместо преминулог супруга њеног Светог Јована, он преузме у Срему и Славонији српско деспотско достојанство. Овај блажени кнез Стефан Штиљановић, пореклом из српског племена Паштровића, јужно од Хума, са црногорског приморја, рођен је од православних и благочестивих родитеља и одгајен у свакој доброј науци Господњој. Још као млад показао се као веома богољубив и човекољубив и старао се да срце своје свагда има управљено ка Господу. Када је пак одрастао он је усрдно ревновао у делатном испуњавању воље Божје, којој се учио из Светог Писма. Стефан такође беше вешт и у војној вештини и срцем беше веома храбар, као што се то доцније показа у борбама са безбожним Агарјанима, то јест Турцима. Отишавши из свог родног краја у Срем (крајем 15. или почетком 16. века), он постаде деспот Српски и доби на управу место Моровић у Срему, где од тада беше његово седиште. Праведни Стефан се и овде, као и свуда до сада, уклањаше од свакога зла и чињаше своме народу многа добра. Он себе свагда ограђиваше страхом Божјим и богољубивим човекољубљем. Беше изобилан вером православном, молитвом и милостињама, како према људима, тако и према црквама и манастирима. Иако беше опасан влашћу, он никада не заборављаше чинити правду. Но времена у којима он управљаше беху врло тешка, и неприлике притискиваху њега и његов народ са сваке стране. Праведни Божји родољуб, овај дивни кнез и деспот Српски може се заиста успоредити са светим Александром Невским или са светим Јованом Владимиром. Јуначки се бораше праведни Стефан против насиља турског, јер безбожни Турци све више и више нападаху на северне хришћанске крајеве и народе. После знамените Мохачке битке 1526. године, где турски султан Сулејман I, звани Величанствени (1520-1566. г.)* победи мађарског краља, Турци све више залажаху у северније крајеве и страховито пљачкаху и злостављаху тамошњи хришћански живаљ. Уз то, у ово време настадоше и унутрашњи спорови мађарских и аустријских великаша око мађарског престола, што све још више умножаваше српска страдања и невоље у овим крајевима. Истакавши се својим борбама против безбоштва и насиља турског, а и својим праведним и правилним ставом према својим господарима у Мађарској, Стефан ускоро доби на управу и још неке области, као што су места Михољац и Глоговница у Вировитичкој Жупанији, затим градови Новиград и Ораховица, а потом, заједно са својом благочестивом супругом Јеленом, он доби на дар и посед звани Ешћем у Срему. Но када турски напади и насиља још више учесташе, јер Турци ускоро заузеше и град Будим (1529 г.) па опколише и сам град Беч, тада праведни Стефан замоли угарског краља да му да неко заштићеније место, еда би се са народом својим некако избавио од насиља агарјанског. Јер он говораше краљу да не може више поднети толике пљачке и насиља турска: „Пливамо усред непријатеља, као јабука посред воде“, говораше он. Иако се Стефан храбро бораше, турска сила ипак заузе Славонију између река Саве и Драве (1536. године), тако да Стефан би принуђен да се испред Турака повуче преко реке Драве, у место звано Шиклош. Како напади и пљачке агарјанске никако не престајаху, то у овим крајевима наступи тада велика и страшна глад. Глад не беше наступила толико од неродице и невремена, колико од турске пљачке и вишегодишњег ратовања са њима, којом приликом Турци поробише и одведоше и стоку и радну снагу, тако да земља не могаше бити обрађивана. Видећи глад и страдање народа свога од немаштице, праведни и човекољубиви Стефан отвори тада народу своје житнице, и братољубиво раздаде жито свакоме према његовој потреби, те тако прехрани гладне људе своје.Приликом деобе жита народу, Стефан је свакоме говорио да даје жито као на неки зајам, али је после тога окупио сав свој народ на једно брдо, звано Бунтир, близу споменутог Шиклоша, и ту је свима све опростио и сваког дуговања их разрешио. Због овакве милости и човекољубивости своје, праведни Стефан би вољен од свега народа свога, и од Славонаца и Барањаца поштован као светитељ још за живота свога. Поживевши тако чесно и богоугодно, блажени Стефан се мирно пресели ка Господу (негде после 1540. године) и би чесно погребен од своје супруге Јелене и православног народа, на брду Бунтиру изван града. Супруга пак његова Јелена, распустивши слуге своје, сама се повуче испред Турака негде у немачке земље. Када пак силни Агарјани наиђоше и у ове крајеве и заузеше град и место где беше погребен праведни Стефан, тада се деси следеће дивно чуло Божје. Једне тамне ноћи турски војници, на месту где је Стефан био погребен, видеше једну чудну светлост небеску како светли на оном брду. Мислећи да је ту можда скривено неко злато или сребро, Агарјани почеше копати на месту где се појави ова светлост. Копајући, они наиђоше на ковчег са телом блаженог праведника, које нађоше да беше сасвим цело и нетрулежно и из себе издаваше диван благоухани мирис. Тако исто и одело светога беше остало неиструлело и из њега се шираше благопријатни мирис. Турски војници одмах о томе известише свога старешину Амира (или Амурат-бега), који испитавши добро ко је ту погребен, дознаде да је то Српски кнез Стефан, пореклом из приморја, са којим овај Амир беше у неком даљњем сродству. Јер и овај Амир беше пореклом хришћанин, али је као дечак узет од Турака и постао јаничар. Глас о проналаску светих моштију Св. Стефана убрзо се пронесе на све стране, па стога овоме Амиру дођоше и неки српски монаси и замолише га да им преда ковчег са моштима Светог Стефана. Иако потурчењак, Амир указа част моштима хришћанина и сродника свога Стефана, те дозволи монасима да га узму са собом. Монаси узеше ковчег са моштима праведног кнеза Стефана и однеше га у манастир Пресвете Богородице звани Шишатовац, који се налази у Фрушкој Гори у Срему, где је Свети Стефан и пре живео. Чувши за све ово, благочестива супруга Стефанова Јелена, дође одмах из Немачке у манастир Шишатовац. Поклонивши се са сваком побожношћу моштима свога светог мужа, она се затим ту замонаши добивши монашко име Јелисавета. Удаљивши се недалеко од тога места, она провођаше свој живот у молитвама и подвизима, па се после три године мирно престави у Господу и доби наслеђе са светим супругом својим у вечном Царству Небеском. Њено свето тело такође би пренето у манастир Шишатовац и ту чесно погребено. Тело Светог Стефана почивало је у манастиру Шишатовцу и њему су долазили да се поклоне и помоле многи српски људи, међу њима и патријарх српски из Пећи Пајсије са митрополитом београдско-сремским Авесаломом (године 1631.). Том приликом је патријарх Пајсије написао кратко житије Св. Стефана. Службу пак написао му је монах Петроније у манастиру Хопову (1675. г.), на молбу јеромонаха Јефрема Шишатовчанина. У Стефановом пак крају, у селу Бечићу у Паштровићима, на црногорском приморју, подигнута је њему црква у прошлом веку и освећена 1875. године од стране которског епископа Герасима Петрановића. За време Другог светског рата, због насиља и безбоштва усташког, мошти Светог и праведног кнеза Стефана пренете су из манастира Шишатовца у Београд (14. априла 1942. године), и од тада се налазе у Саборној цркви у Београду. Свети ликови, то јест иконе Светог Стефана налазе се у манастиру Новом Хопову и Шишатовцу, а и у његовим Службама, штампаним у Србљаку (римничком и београдском). Св. Стефан Штиљановић (1498 — 1543), (У писмима се потписивао као Шкиљановић. [1] Симеон Пишчевић га у својој Историји српског народа наводи као Шкриљановић [2]) последњи је кнез паштровски, каштелан Врховачког града код Пожеге [3], добротвор и српски светитељ. Животопис Свети Стефан Штиљановић, 1753, рад Христофора Жефаворића Своје порекло води из Приморја, из Паштровића. Жена му је била Јелена Богдановић.[4] Све имање је оставио народу својем и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима. У Срему столовао је у граду Моровићу. Народна традиција приказује деспота Стефана Штиљановића као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дела, као и јуначку борбу против Турака. Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Јована Запоље нашао се на страни Фердинандовој. Учествовао је у грађанском рату од Мохачке битке 1526. до 1541. године, када су Турци заузели Будим. Од Фердинанда је био добио имања у вировитичкој жупанији (1527),[5] као и град Валпово где је владао. Последњи податак о Стефану Штиљановићу потиче из 1540. године, када је био префект утврђеног града Валпова, након чега му се изгубио сваки траг. Претпоставља се да се, након што је град пао под Турке, повукао у Шиклош, где је и окончао свој живот.[5] Сматра се да је умро, највероватније, око 1543. године. Према предању и запису у „Повесном слову”, најпре је сахрањен на оближњем брду Ђунтир.[5] Већ 1545. године његове мошти налазиле су се у манастиру Шишатовцу у Срему. У доба турске владавине Сремом мошти имале су несумњиво велик значај и веровало се да имају посебну исцелитељску снагу.[6] Од СПЦ уврштен је у ред светитеља. У јесен, 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име. Његове мошти почивају у ризници Саборне цркве у Београду од априла 1942. године, када су пренесене из манастира Шишатовац.[7] У манастиру Шишаштовац је постојао је култ св. Стефана Штиљановића.[8] У Панагирику манастира Шишатовац из 1545. године постоји један кратак запис који каже: „Ова света и божанствена књига која се зове Панагирик, манастира Шишатовца храма Рођења Пресвете Богородице, где нетљене мошти почивају светог и праведног и дивног Стефана Штиљановића, српског деспота“. Најупечатљивије предање о Стефану Штиљановићу забележено је у приповеци Скочидјевојка — Приповијест паштровска измаком петнаестог вијека, коју је забележио паштровски политичар и књижевник Стјепан Митров Љубиша у „Приповијестима црногорским и приморским”[9]: Стефан се родио и живео у Бечићима, на самој обали наспрам острва Св. Николе. Био је кнез и најбогатији међу Паштровићима. Рано је остао удовац. Помогао је манастире и саградио манастир Прасквицу и цркву Св. Николе код Бечића. Одлучивши да се одсели опростио се од ратачког игумана Серафима, поверивши му своју опоруку и жељу да сво имање подели манастиру Прасквици и Св. Николи у Паштровићима. Затим се на скупштини опростио од народа и отишао у Херцеговину, Хрватску, па у Срем. После њега Паштровићи више нису бирали кнеза, чувајући успомену на Стефана Штиљановића. retko knjiga nova omotnica neznatno taknuta

Potpuno nova stojeća baterija za sudoperu Ukupna visina baterije je 350mm Krivina baterije u gornjem delu je izbacena u sirini oko 180mm Pokretna(rotirajuca) lula Montira se na sudoperu, sa donje strane baterije se povezuju dva creva koja se dobijaju u kompletu, drugi krajevi creva se povezuju sa ek ventilom 3/8 cola. Duzina creva je 500mm Telo baterije mesingano Boja mat crna

Ikone / Kurt Vajcman / Gajane Alibegašvili / Aneli Voljskaja / Gordana Babić / Manolis Hadžidakis / Mihail Alpatov / Teodora Voinesku Tvrde korice, omotnica, ćirilica, veliki format 415 strana. Beograd 1983. Bogato ilustrovano kvalitetnim reproukcijama najpoznatijih svetskih ikona Reprezentativna knjiga, sa izvanrednim ilustracijama i studijama najpoznatijih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti. odlično očuvana

Inspektor Brunetti mora da razreši misteriju dvostrukog ubistva... Iz recenzije: ’’Donna Leon ide iz uspjeha u uspjeh… Ovaj njezin deveti roman je jednako svjež i zabavan kao i prvi.’’ Observer

Iz recenzije: ’’Knjiga obrađuje na zanimljiv način epistemološku problematiku proučavanja književnosti, nastojeći da preko temeljnih pojmova koji se rabe kako u teoriji tako i u književnoj kritici razabere određeni raskorak između naziva uobičajenih u svagdašnjem govoru i utemeljenih naprosto na zdravom razumu te novijih značenja koji ti nazivi i pojmovi dobivaju u suvremenim književnim teorijama. Autor na taj način nastoji razjasniti gdje su temelji uobičajenih naziva, kako su izgrađeni određeni pojmovi i kakvo oni značeje dobivaju u metajezicima mnogih suvremenih teorija. Zastupa pri tome određen kritićki stav prema preuzetnosti mnogih suvremenih teorija, ali dopušta i mogućnost kritičke i analitičke nadgradnje razine zdravog razuma. Zbog toga je knjiga svojevrsni pregled suvremenih književnih teorija, usredotoćen na one pojmove koji su najčešće ishodište daljih razlika i različitih pristupa književnosti. Jasan i pregledan način izlaganja, upravljen isključivo prema načelnim pitanjima, neopterečen složenom terminologijom i manje važnim detaljima o razlikama među pojedinim shvaćanjima, čini tu knjigu i vrijednim uvodom u složenu problematiku suvremenog proučavanja književnosti, štoviše i drugih rubnih disciplina koje ono u novije vrijeme sve više zahvaća, pa se očekuje zanimanje studenata raznih struka i šire čitalačke publike.’’ Prof. dr. sc. Milivoj Solar

Hormoni... Koliko zaista o njima znamo? Istraživanja u ovoj knjizi provokativna su, no autorica nudi i praktične savjete ženama kako iskoristiti hormonske cikluse u svoju korist. Imaju enormnu ulogu u seksualnom, reproduktivnom i društvenom životu svake žene. Predstavljajući znanstvene dokaze, Martie Haselton objašnjava kako je ciklus plodnosti evoluirao tijekom milijuna godina u fino dotjeran sustav obavještavanja. Fascinantno je otkriće da su žene najprivlačnije tijekom ovulacije jer ih hormoni „tjeraju“ da se potrude naći partnere. Nadalje, tijekom ovulacije žene i kupuju više. A PMS? Je li se on razvio samo kako bi se žene riješile muškaraca s nedovoljno zdravom spermom? Hormoni ne čine žene iracionalnima. Štoviše, oni im pomažu odabrati partnera, obračunati se sa suparnicama, stvoriti potomstvo i pobijediti brojne druge prirodne izazove. Iskoristite ih.

Handbook of prebiotics and probiotics ingredients/Health Benefits and Food Applications.Editer by Susan Sungsoo Cho/E.Terry Finocchiaro.

Odlično očuvan redak komplet narodnih pripovetki u izdanju Mladinske knjige. Knjige su na slovenačkom jeziku. 1. Srbske narodne pripovedke 2. Hrvaške narodne pripovedke 3. Makedonske narodne pripovedke 4. Slovenske narodne pripovedke Za sve ljubitelje: Bajke, basne, pripovetke, zbirke, predanja...

Izdavač: Čarobna knjiga, Beograd Biblioteka Žestina Prevod: Zorica Mančić, Danijela Babić, Dorijan Hajdu Povez: broširan Broj strana: 503 + 552 + 606 U zaštitnoj kutiji, odlično očuvane. Kad je Stig Lašon (Stieg Larsson, čije se prezime u svetu često pogrešno izgovara Larson), ugledni švedski novinar, odneo prvi tom serijala Milenijum na pregled kod izdavača, verovatno nije ni sanjao da će njegov roman pokrenuti fenomen poznat u Evropi kao milenijumanija. Pre svega, sami zapleti su izuzetno inteligentno i maštovito osmišljeni, zbog čega se knjige bukvalno čitaju u jednom dahu. Dva glavna lika, Mikael Blumkvist i Lizbet Salander, predstavljaju krajnje originalan par, a glavna junakinja verovatno nema pandana u kriminalističkoj literaturi kad je reč o neobičnosti i upečatljivosti. Međutim, knjige definitivno izlaze iz klasičnog žanra trilera, one su i svedočanstvo vremena u kome živimo, sa svim njegovim anomalijama i negativnostima. Lašon je izuzetan poznavalac socijalnih, društvenih i ekonomskih pojava, od savremene disfunkionalne porodice, preko nemoralne korporativne prakse i prevara, pa do nebrige države u svim sferama koja se graniči sa kriminalom... Čitajući trilogiju Milenijum, imate utisak da ste uleteli u bogati literarni univerzum prema kome klasični trileri izgledaju kao dvodimenzionalne dečje slagalice. To je verovatno i razlog zašto je Lašon našao čitaoce i među ljudima koji uopšte ne vole da čitaju trilere. Trilogiju Milenijum sačinjavaju knjige: Muškarci koji mrze žene Devojčica koja se igrala vatrom Kula od karata (K-158)

5/glanc

Crvenkapa Po istoimenom crtanom filmu Volta Diznija Narodna tehnika, Beograd, 1952. Naslovna strana Radomir Perica Mek povez, skolska posveta, korice kao na slici, 47 strana. Ilustracije su litografisane. EKSTREMNO RETKO! tags: dizni, disney, diznijana, disneyana...

yu tarzan 4 darkwood ulubljena korica otpozadi gore

yu tarzan 4 darkwood ulubljena korica gore levo - vidi sliku

Yu tarzan 5 darkwood udaren gornji desni ćošak ( i napred i pozadi) zato je jeftiniji

Zašto je Lane Gutović radije gledao veš mašinu nego TV i kakve poroke je imao Željko Joksimović? Plejboj je u ovom broju skinuo lepotice sa Istoka - naslovnica Viktorija Dajenko, duplerica ukrajinka Olga Ogneva.

Intervju sa Petrom Božovićem - majstorom za velike ljubavi! Na duplerici Ornela Lučić, na naslovnici misica SCG 2003. Kakvo vreme!