„Kao sta­ro­za­vet­ni mu­drac, Bra­ni­sla­va Vu­ja­čić je is­pe­va­la mno­štvo „pri­ča“ o srp­skoj isto­ri­ji, du­hov­no­sti, stra­da­nji­ma, po­gla­vi­to oni­ma na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, o se­o­ba­ma, ali i o po­ro­dič­nim ne­sre­ća­ma i ra­do­sti­ma u sit­nim sva­ko­dnev­nim ri­tu­a­li­ma lju­ba­vi oko tr­pe­ze i u pro­sto­ru is­pu­nje­nom se­ni­ma bli­skih po­koj­ni­ka. I kad stva­ra pe­smu, ova pe­sni­ki­nja „pri­po­ve­da“, no na­ra­tiv­na po­tka nje­nih pe­sa­ma ne gu­ši lir­sko, ne za­tam­nju­je sli­ke ko­je su na­iz­ra­zi­ti­je sred­stvo nje­nog sim­bo­lič­nog go­vo­ra.“

Negde u Africi, mladi student vraća se na rodno ostrvo da bi prisustvovao sahrani svog dede Marijana. Dok čeka da se obavi obred, pohode ga čudna priviđenja, prima poruke u obliku pisama koja stižu s nepoznatog mesta, iz graničnog prostora između života i smrti. U smenjivanju stvarnih događaja i snoviđenja, mladi Marijano, dedin imenjak, malo-pomalo otkriva suštinu prolaznosti događaja i života, svoje pravo poreklo, povest svoje porodice i ostrva, prošlosti sazdane od promašenih ljubavi, potajnih strasti, sukoba među braćom i nerazjašnjenih ubistava. Životi žena i muškaraca, što umiru i ponovo se rađaju da bi ispunili svoju sudbinu i pronašli smisao postojanja, stapaju se u reci vremena i emocija. Svojim neponovljivim rukopisom i stilom, ironičnim i poetičnim u isti mah, oslanjanjući se na bogatu maštu i usmeno predanje, Mija Koto uvodi čitaoca u svet u kome se prepliću stvarno i nestvarno, istoriija i legenda, doživljeno i snevano … Antonio Emilio Leite Koto, koji se još od detinjstva potpisuje imenom Mija Koto, rođen je 1955. u Mozambiku (Beira), u jednom malom gradu gde, prema piščevom svedočenju, kolonijalna racionalnost nije uspela da stvori uporište, i gde su se evropski kvartovi, naseljeni belcima, graničili i preplitali s crnackim naseljima. Kao potomak Evropljana, belac čiji je maternji jezik portugalski, Mija Koto je proveo detinjstvo „s jednom nogom u kući“ a drugom u magičnom svetu crnačkih predgrađa u kojima je posredstvom usmenih predanja usvajao urođeničku kulturu. Prevazilaženje konflikta između te dve kulture predstavlja osnovnu preokupaciju ovog pisca. Svet njegove proze omeđen je granicama njegovog zavičaja, a priče koje nam pripoveda gotovo uvek su podstaknute nekim istinitim događajem koji mu je neko ispričao, ali tako „kao da se sve to dogodilo na nekoj drugoj obali sveta“. Mija Koto (biolog po struci), jedan od najpoznatijih i najprevođenijih pisaca mlađe generacije koji stvaraju na portugalskom jeziku, živi i radi u Mozambiku a dela objavljuje u Portugalu.

brosirani povez 1926 256 strana jako lepo ocuvana

Imala je deset godina kada je u kući svog oca prvi put ugledala lutalicu iz pustinje, žednog, umornog i prljavog od puta. Kada joj je obećao da će se za deset godina vratiti da bi se oženio njome, Sarina sudbina je bila određena. Ovako počinje roman Sara i Avram slavnog američkog pisca Orsona Skota Karda, jedinog autora koji je dobio prestižne nagrade HUGO i NEBULA dve godine za redom. Koristeći svoju nepresušnu imaginaciju i poznavanje ljudske prirode, Orson Skot Kard nam u ovom romanu donosi biblijsku priču o Sari i Avramu i njihovom životu ispunjenom ljubavlju i verom u Boga, ali i brojnim opasnostima i nedaćama, kao i bolom zbog nemogućnosti da dobiju dete koje oboje silno žele Ne odstupajući od prikaza likova datih u Starom zavetu, Orson Skot Kard uspeva da oslika Saru i Avrama kao stvarne ljude od krvi i mesa slične nama, a ipak izuzetne po svojoj veri u Boga i u čuda koja samo On može da ostvari.

Roman Dve zemlje predstavlja prvi deo trilogije Svet Neandertalaca u kojoj nam Robert Sojer na slikovit i upečatljiv način predstavlja dve vrste ljudskih bića koje žive u dva paralelna univerzuma. U jednom živimo mi, a u drugom Neandertalci koji su stvorili svoju civilizaciju, kulturu i nauku. Te dve vrste, po mnogo čemu različite, ali istovremeno i neverovatno slične, susreću se u trenutku kada Ponter Bodit, fizičar iz paralelnog sveta, nepredviđenim spletom okolnosti, do kojih dolazi tokom jednog od njegovih eksperimenata sa kvantnim kompjuterom, dospeva na našu Zemlju.

Otkuda to iskreno i snažno zadovoljstvo koje zaiskri u nama svaki put kada pročitamo neku mudru misao, kada u nečijim malobrojnim, a prebogatim rečima prepoznamo istinu koju smo već neko vreme i sami slutili? Možda otuda što istina i viši smisao čovekovog života izvesno postoje i što su nam zadati kao krajnji životni cilj, koji možemo i moramo dosegnuti?

THE GREEK NATIONAL TOURIST ORGANIZATION / 224 str. : ilistr. ; 27 cm.

STANJE KAO NA SLICI.. UNUTRA KAO NOVA... IZDAVAC:`PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUDJE` NOVI SAD 2013 GODINE,440 STRANA

Logos 2019.god. Citanka-Natasa Stankovic Soso Bosko Suvajdzic Solidno ocuvano. Gramatika-Jelena Srdic Logos 2019.god. Solidno ocuvano. Pisano i podvlaceno obicnom olovkom.

U okviru dvanaestotomnog izdanja koje obuhvata filozofsku i intelektualnu misao Brane Petronijevića, ovo je delo u kojem se kroz niz eseja i članaka, poznati filozof se bavi samim osnovama teorije saznanja. Rođen u selu Sovljak kod Uba, gde i dan danas ima bistu; u Valjevu je završio gimnaziju a tu je i proglašen za najznačajniju ličnost tog kraja.

L. C. Pascoe (editor) - Encyclopaedia of Dates and Events Hodder & Stoughton Ltd, London, 1977 830 str. meki povez stanje: vrlo dobro, potpis na predlistu. Teach yourself books. A revised comprehensive chronological record of man`s achievements, particularly in the arts, sciences and technology, from 5000 BC to AD 1970. The layout of the book is designed to allow the reader to appreciate what happened in each field for each year. Lionel Craman Pascoe Nonfiction, History, 034019085X

Zagreb 2013, mek povez, vrlodobro stanje, 380 strana, težina oko 320 gr

AUTOR: Dr Jovan Savković NASLOV: Pregled postanka, razvitka i razvojačenja Vojne granice (od XVI veka do 1873. godine) IZDAVAC: Matica srpska GODINA: 1964. POVEZ: mek (KB:170)

AUTOR: Ksenofont NASLOV: Helenska istorija IZDAVAC: Matica srpska GODINA: 1980. POVEZ: tvrd, malo iskrzan zaštitni omot (KB:170)

Akupunktura je istočnjačka terapijska metoda prihvaćena i u Europi, ali izolirana od ostale, veoma bogate kineske medicine i medicinske terapije. Tu terapijsku metodu izvrsno su nam u ovoj knjizi prikazali i ilustracijama približili autori Milan Ferković i Milan Tapalović. Sadrži 290 strana

62290) POZORIŠTE I NJEGOV DVOJNIK , Antonen Arto , Prosveta Beograd 1971 , Pozorište i njegov dvojnik pre je vizija pozorišta nego teorija pozorišta; to je polemičko maštanje o mogućnostima scene, a ne strogo određivanje novih scenskih pravila. To je, zapravo, jedna otvorena rasprava o pozorištu, mobilna, sveobuhvatna i stoga u detaljima na izgled neprecizna. Međutim, kad se s dovoljno pažnje prate te poetske vizije, kad se pohvataju konci Artoovih proširenih metafora, kad se odoli lepoti njegovog jezika i kad se sredi obilje slika, onda se naknadno, tačku po tačku, može da rekonstruiše teorijski stav ništa manje dosledno sproveden od aristotelovskog stava, na primer. Ali Arto nije suv teoretičar, otud i lepota njegovih tekstova; on je pesnik koji se vrlo paradoksalno bavio pozorišnom teorijom umesto da je pisao za pozorište. On je pobunjenik koji dovodi u pitanje ne samo francusku pozorišnu tradiciju već čitavu zapadnu pozorišnu tradiciju, koncepciju pozorišta koja je, po njemu, od samog početka bila pogrešna. Jer, po Artou, pozorište, zapadno pozorište, nije zaboravilo svoje početke, naprotiv, ono zna za njih, ono samo nastavlja jednu pogrešno započetu tradiciju koja od svog rođenja nije ono što bi trebalo da bude. Moderno pozorište nije negacija ili zaboravljanje, to je izvitoperavanje jedne na Zapadu nikad ostvarene, ali jedino autentične koncepcije pozorišta. S A D R Ž A J: Predgovor: Artoova vizija pozorišta Predgovor: Pozorište i kultura Pozorište i kuga Režija i metafizika Alhemijsko pozorište O Balijskom pozorištu Istočno i Zapadno pozorište Da se prekine s remek-delima Pozorište i surovost Pozorište surovosti (Prvi manifest) Pisma o surovosti Pisma o jeziku Pozorište surovosti (Drugi manifest) Afektivni atletizam Dve beleške Serafimsko pozorište Hronologija tvrd povez, format 13,5 x 19,5 cm , zaštitni omot, posveta na predlistu , 163 strane

Skriveni zakoni sudbine - Spasoje Vlajić, knjiga je u vrlo dobrom stanju. Izdanje:Beograd Povez:mek Broj strana:208 Težina:220g k-67P

odlično očuvana

gomila časopisa i knjiga prodaje se u kompletu -Torte i kolači -Voćne torte -Poslastice od jabuka -Kulinarske tajne -Nova posna jela -Nacionalni kuvar / šta sekuva u Srbiji -Svečani recepti -Letnje poslastice -Srpske krsne slave -Jela od paprika -Najbrža jela sa piletinom -Starinski slavski kolači -Kremaste i brze testenine -Recepti za slane čaroloije -Palačinke -Paprika za gurmane -Torte i rolati -Torte i kolači -Sitni kolači -Oblande -DEUTSCH.6

Zavodov udžbenik iz likovnog za osmi razred osnovne škole.

Ruski jezik - udžbenik za 2. razred gimnazije i ugostiteljsko-turističke škole - drugi strani jezik.

Roman Manaraga u celini je posvećen odnosu čovečanstva prema knjizi. Posle razornih ratova sa islamistima, koji su protutnjali Evropom i promenili svet, ali ga nisu tehnološki unazadili, knjige se više ne štampaju na papiru (i ne čitaju se), nego se čuvaju u muzejima i bibliotekama. Posleratna buržoazija podlegla je novoj modi – uživanju u zabranjenom i kažnjivom spektaklu pripremanja hrane na prvim izdanjima knjiga, na retkim i skupocenim knjigama. Ako je u Sorokinovoj drami Dostoevsky-Trip književnost prikazana kao čist narkotik, kao opijum za ljude željne nesvakidašnjih, ponekad smrtonosonih doživljaja, u romanu Manaraga književnost se transformiše u duh hrane. To spremanje hrane naziva se čitanjem, a knjige na kojima se hrana priprema – drvima. Glavni junak romana, Geza Jasnodvorski, vešto spaljuje isključivo vredna drva spremajući probrana jela: jesetrinu na Idiotu, jagnjetinu na Čehovljevoj Stepi, ušećerenu orhideju na Romanu o kokainu Agejeva… Njegova putovanja prekida mučan događaj – Kuhinja, tajna organizacija book’n’grillers, šalje ga u rizičan poduhvat na Manaragu – planinu na Uralu, čiji naziv na lokalnom jeziku znači Medveđa šapa… Ispostaviće se da spaljivanje unikatnih knjiga nije najstrašnije. Gore od toga je uništavanje same ideje njihove unikatnosti… Mirjana Grbić Vladimir Sorokin, ruski romansijer, pripovedač, dramaturg i scenarista, rođen je 1955. godine u Bikovu (Podmoskovlje). Mada je stekao diplomu inženjera za naftu i gas, veoma rano je počeo da se bavi pisanjem, grafikom, slikarstvom i konceptualnom umetnošću pod uticajem ruskog andergraunda osamdesetih (ilustrovao je više od pedeset knjiga). Sorokinov književni debi (poezija) povezuje se sa 1972. godinom, posle čega, mada intenzivno piše, čitavu deceniju gotovo ništa ne objavljuje. Godine 1985. u pariskom časopisu A-Ja objavljuje izbor od šest priča i (u izdanju čuvene kuće Sintaksis Andreja Sinjavskog), roman Red. Tek marta 1992. godine ovaj roman je objavio i ruski časopis Umetnost filma. Autor je sledećih romana: Norma (1979–1983), Red (1983), Trideseta Marinina ljubav (1982–1984, prvi put objavljen 1995), Roman (1994), Srca četvorice (1994), Plavo salo (1999), trilogije Led (2002), Broov put (2004), 23.000 (2005), Dan opričnika (2006, Geopoetika 2008), Šećerni Kremlj (2008, Geopoetika 2010), Mećava (2010, Geopoetika 2012), Telurija (2014, Geopoetika 2015). Objavio je i veliki broj zbirki novela, priča i eseja: Gozba, Jutro jednog snajperiste, Moskva, Mesec dana u Dahauu, Eros Moskve, Konjska čorba, Hirošima, Nišan, Crni konj sa belim okom itd. Napisao je i veliki broj pozorišnih komada: Zemunica (1985), Ruska baka (1988), Poverenje (1989), Dismorfomanija(1990), Jubilej (1993), Hochzeitsreise (1995), Šči (1996), Dostoevsky-Trip (1997), Peljmeni (1997), Srećna Nova (1998), Kapital (2006), Zanošenje (2009). Potpisuje i veoma zapažene i nagrađivane filmske scenarije: Bezumni Fric (1994), Moskva (2001), Kopejka (2001), 4 (2004), Meta (2011), Dau (2013). Napisao je i libreto za operu Rozentalova deca na muziku Leonida Desjatnikova, koja je premijerno izvedena 2005. godine u Boljšom teatru. Na Venecijanskom bijenalu 2015. Sorokin je izveo performans u “Paviljonu Telurija”, a 2017. godine u Talinu je priredio izložbu slika i grafika. Dela Vladimira Sorokina prevedena su na engleski, francuski, nemački, italijanski, holandski, finski, švedski, poljski, srpski, estonski, japanski, korejski i druge jezike.

„Ovo je najtužnija noć jer odlazim i neću se vratiti“, rečenica je koja nas, bolna u svojoj jednostavnosti, kao udarac mokrom krpom uvodi izravno u komorni svijet kontroverznog romana proslavljenog britanskog dramatičara i novelista Hanifa Kureishija. Jay, sredovječni nagrađivani scenarist, pripadnik baby-boomaške generacije djece cvijeća, a danas obiteljski čovjek i mondeni londonac, odlučuje napustiti svoju partnericu i njihovo dvoje djece. Čitava se priča ovog kratkog, nevjerojatno gustog i iznimno vješto sročenog romana koji se čita u jednom dahu, odvija u okviru jedne preduge noći – one u kojoj Jay, pred odlazak, kontemplira o usponima i padovima svoje veze sa Susan. Kureishi bespoštedno te onkraj malograđanske predodžbe o stidu do krajnosti ogoljava obiteljsku intimu, na živo secirajući slojevito tkivo međuljudskih odnosa i pokušaja da se život proživi u skladnoj zajednici s jednom osobom. S ovom se napetom pričom zatvorenom u jednoj kući i jednoj svijesti čitatelj od prve stranice saživljava: dileme koje ona otvoreno iznosi na stol naše su vlastite.

Iz recenzije: Vrlo neobična knjiga. Još neobičniji roman. Glavni junak po imenu Z u jednoj polovini radnje zapravo je – formula! I to fraktalna (geometrijska struktura znana po samosličnosti, gde je svaki njen razloženi deo umanjena i gotovo istovetna kopija celine). Ovaj lik, zarobljen u jednačini, jeste narator koji povremeno boravi u prirodi i među ljudima. On je, preveden u tradicionalni prosede, komentator zbivanja, onaj što mami publiku da na predstavu dođe, ali i srednjovekovni najavljivač radnje u pučkom pozorištu, ili renesansni pisac što na početku poglavlja obnaroduje dalji tok svoje pripovesti. Da, druga polovina knjige je priča o pučkom amaterskom pozorištu na jugu Sicilije sa radnjom ovoga doba, ali po atmosferi preseljenoj nekoliko vekova ranije. A to znači da su pred čitaocem dramski tekst, malo stihova, „mrske“ didaskalije, pozorišne peripetije, humor komedije i besprekorno ispisana uverljivost pozorišnog života. Dana Todorović je iskusila taj život zajedno sa novom mudrošću koju je stekla. U carstvu brojeva i matematičkih formula ove knjige svih književnih rodova krije se neki tajni poredak, i to tamo iza besprekorno uređenog sistema – poput harmoničnih tonova, u kojem se sudaraju jungovski Red i Haos kosmosa, Šekspirov Hamlet i Beketov Godo. Njima je autorka dodala svetlo, tamu i pirandelovsku oslobođenost. Ah, da, kao fi nalni začin – i malo ljubavi, što ide uz svaki recept. Vladislav Bajac

Usamljenost po definiciji podrazumeva neprijatnost ili bol usled nekakvog nedostatka u odnosu prema drugima. Čežnja je nužan sastavni deo usamljenosti. Ta čežnja podrazumeva želju da se ukloni fizička ili mentalna udaljenost od nekog ko nam je važan. To je potreba za nečijim prisustvom. Može da bude i čežnja za većom bliskošću s nekim ko jeste prisutan. Usamljenost je emotivna reakcija pojedinca na nezadovoljenu potrebu za zajedništvom. Važno je utvrditi da je usamljenost osećanje, jer se često meša s drugim fenomenima, posebno sa samoćom. Biti sam, i biti usamljen, dva su različita fenomena. Ova knjiga je rezultat mog pokušaja da utvrdim šta su samoća i usamljenost, koga usamljenost pogađa, zašto osećaj usamljenosti nastaje, traje i nestaje, i kako se možemo odnositi prema usamljenosti kao pojedinci i kao društvo. Mnogi tvrde da danas živimo u “dobu usamljenosti” i da je posredi “epidemija usamljenosti”. Nemamo, međutim, osnova za tvrdnju da je ovo osećanje danas rasprostranjenije nego ranije. Osnovni problem našeg doba možda se ne sastoji od toga što imamo previše usamljenosti, već što imamo premalo samoće. Važno je da naučimo da podnosimo usamljenost, da preuzmemo odgovornost za nju i po mogućstvu je pretvorimo u blagotvornu samoću. Laš Fr. H. Svensen (1970), profesor filozofije na Univerzitetu u Bergenu i projekt menadžer u istraživačkoj organizaciji Civita, objavio je niz knjiga koje su prevedene na dvadeset četiri jezika. Najpoznatije su Filozofija dosade (1999), bestseler preveden na petnaest jezika, Umetnost (2000), Filozofija zla (2001), Čovek, moral i geni – kritika biologizma (2001), Šta je filozofija (2003), Istinito, dobro i lepo – uvod u filozofiju (2004, u koautorstvu sa Simom Seteleom), Filozofija mode (2004), Filozofija straha (2007), Filozofija rada (2008), Filozofija slobode (2013).