ПЕТАР ПАЈИЋ СРБИЈА ЈЕ НА РОБИЈИ Избор песама о Србима ИСТОЧНИК БЕОГРАД 2002 СТАРИ И НОВИ БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ ................................................................. Р е ф е р е н ц е СРБИЈА ЦРНО ПОЉЕ БУКВАР НА ЗЕМЉИ ПРАВОСЛАВНЕ ПЕСМЕ БАЛАДЕ О ПРЉАВОМ РАТУ СВЕТ .................................................................... ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 21 ЦМ 87 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 2002 ЕКСТРА *********

Odlična rokstedi dupla kompilacija sa gomilom jamajkanskih hitova sa kraja 60-ih. Oba diska poslušana tek nekoliko puta, skoro kao novi su. Knjižica sa 10-ak strana sadrži kratku istoriju žanra i glavnih izvođača tog perioda. https://www.discogs.com/master/854893-Various-Treasure-Isle-Presents-Rock-Steady-40-Ground-Breaking-Hits

Odlično očuvano. Esotheria, 2004. Peto izdanje Kurs uputstava magijske teorije i prakse , Priručnik čuvenog nemačkog okultiste koji je stvorio jedan od najpoznatijih magijskih sistema. Franz Bardon (Katherein, blizu Opave, 1. prosinca 1909. - Brno, 10. srpnja 1958.), češki mađioničar, hermetički autor i okultist. Popularnost je stekao 1950-ih izdavanjem četiri knjige u kojima piše o hermetizmu i okultnom.[1] Sadržaj 1 Životopis 2 Djela 3 Bilješke 4 Vanjske poveznice Životopis Rodio se u obitelji kršćanskog mistika Viktora Bardona kao jedno od trinaestero djece.[2] Školovao se za industrijskog mehaničara u Opavi. Tijekom 1920-ih i 1930-ih godina djelovao je kao mađioničar pod scenskim imenom Frabato. Za vrijeme Drugog svjetskog rata nacisti su ga zatvorili u koncentracijski logor.[3] Poslije rata posvetio se hermetičkom učenju i pisanju knjiga. Godine 1958. uhićen je tijekom komunističkih čistki u Čehoslovačkoj zbog objavljivanja okultnih knjiga, da bi uskoro preminuo u bolnici u Brnu. Djela Inicijacija u hermetizam (1956.) Praksa magijske evokacije Ključ za pravu kabalu

Reprint iz 1630 brosirani povez 213 strana odvojila se prednja korica

kompletan odlično očuvan potpis na zadnjoj korici

Thomas Nelson and Sons tvrdi povez odlicno ocuvana (primerak iz britanske biblioteke)

Odlicno ocuvano... Žan-Pol Sartr (franc. Jean-Paul Sartre; Pariz, 21. jun 1905[3] — Pariz, 15. april 1980), bio je francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma. Biografija Posle gimnazije upisao je prestižnu Visoku školu normi (1924),[4][5] u kojoj je sreo svoju buduću saputnicu Simon de Bovoar, kasnije utemeljivačicu feminizma i feminističke filozofije.[6] Po završetku studija radio je jedno vreme u Avru kao profesor filozofije, a zatim je otišao u Berlin, gde je proučavao Huserla i Hajdegera. Kada se vratio u Avr objavio je (1936) filozofske eseje Transcendencija Ega i Imaginacija, zatim (1939) Skica teorije emocija, kojima u Francusku donosi nemačku fenomenologiju i egzistencijalizam. Posle putovanja u Italiju (1936) ponudio „Galimaru“ roman Melanholija. Poznati izdavač ga je odbio. Ovo delo postaće 1938. Mučnina. Od tada pa sve do kraja života Sartr će nastupati na tri fronta: filozofskom, književnom i političkom. Njegova najznačajnija filozofska dela su Biće i ništavilo (1943), trotomni Putevi slobode (1945 — 1949; Zrelo doba, Odlaganje i Ubijene duše) i Kritika dijalektičkog uma (1960). Sartrovi pozorišni komadi Iza zatvorenih vrata (1945), Prljave ruke (1948) i Đavo i Gospod Bog (1951) stekli su svetsku slavu. Sem Mučnine od proznih dela na glasu je njegova zbirka pripovetaka Zid (1939) i autobiografska proza Reči (1964). Najbolji eseji su mu Bodler (1947), Sveti Žene, glumac i mučenik (o pesniku Žanu Ženeu, 1952), a poslednje Sartrovo delo je monumentalna studija o Floberu Porodični idiot (1971). Član Pokreta otpora i zarobljenik za vreme Drugog svetskog rata, bio je jedno vreme blizak komunistima, ali se s njima razišao još pedesetih godina. Protivio se sovjetskoj intervenciji u Mađarskoj, ratovima u Vijetnamu i Alžiru. Podržao je studentski pokret 1968. Bio je jedan od retkih intelektualaca sa Zapada koji je obišao komunističke zemlje, Sovjetski Savez (1954), Kinu (1956), Jugoslaviju (1958) i Kubu (1960). „Za svoj rad koji je, bogat u idejama i pun duha slobode i traganja za istinom, izvršio širok uticaj na naše vreme“, Žan-Pol Sartr je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio da primi, uz obrazloženje da je uvek odbijao zvanične počasti, i da ne želi da se ravna sa institucijama. Sartrova metafizika Baza za Sartrov egzistencijalizam nastala je u njegovom delu La Transcendance de l`Ego. Za početak, stvar u sebi je beskonačna i preplavljujuća. Svaku direktnu svest o stvari u sebi Sartr naziva „predreflektivna svest“. Svaki pokušaj da se stvar u sebi opiše, razume, istorizira itd. Sartr naziva „reflektivna svest“. Nema načina da reflektivna svest uključi predreflektivnu, i tako je refleksija (tj. ljudsko stanje) osuđena na stanovitu teskobu. Reflektivna svest u svim svojim oblicima (naučnom, umjetničkom i ostalima) može samo ograničiti stvar u sebi pokušavajući da je razume ili opiše. Iz toga proizlazi da je bilo koji pokušaj samospoznaje (samosvesti) uvek neuspešan koliko god se puta pokušao (samosvest je reflektivna svest preplavljujuće beskonačnosti). Kako bi rekao Sartr, (ili tačnije, prema jednom tumačenju Sartrovih reči), „Svest je svest same sebe u onoj meri u kojoj je svest transcendentnog objekta“. Sve to vredi i za spoznaju „drugoga“. „Drugi“ (jednostavno, bića koja nisu „ja“) je konstrukcija reflektivne svesti. Valja biti oprezan: reč je više o svojevrsnom upozorenju nego o ontološkom iskazu. Ipak, Sartr smatra solipsizam fundamentalnim za svako dosledno objašnjenje ljudskog stanja.[7] Sartr svoj solipsizam prevladava svojevrsnim ritualom. Samosvesti je potreban „Drugi“ kako bi pokazala i dokazala svoje vlastito postojanje. Ona ima „mazohističku želju“ da bude ograničena tj. ograničena reflektivnom svešću drugog subjekta. Ovo je metaforički izraženo u poznatoj rečenici iz Sartrovog dela Bez izlaza - Pakao, to su drugi (tj. ljudi). Mučnina i egzistencijalizam Sartr je 1938. napisao roman Mučnina (La Nausée), koji je na neki način poslužio kao manifest egzistencijalizma i do danas ostao jedna od njegovih najboljih knjiga. Na tragu nemačke fenomenologije, Sartr je držao da su naše ideje produkt iskustava iz stvarnog života, i da drame i romani koji opisuju takva fundamentalna iskustva vrede jednako koliko i diskurzivni eseji koji služe elaboraciji filozofskih teorija. S ovom mišlju, radnja romana prati istraživača Antoana Rokantana u gradiću nalik Avru, dok on polako postaje svestan da su neživi predmeti i situacije posve ravnodušni spram njegovog postojanja. Kao takvi, pokazuju se otpornima na svaki smisao koji im ljudska svest može pridati. Ova ravnodušnost „stvari u sebi“ (veoma sličnih „biću u sebi“ iz dela Biće i ništavilo) ima za posledicu sve veće isticanje slobode s kojom Rokantan može osećati i delovati u svetu. Kamo god se okrenuo, on pronalazi situacije prožete značenjima koje nose pečat njegovog postojanja. Odatle „mučnina“ iz naslova dela: sve što on susreće u svakodnevnom životu prožeto je užasnom slobodom. Pojam mučnine preuzet je iz Ničeovog Zaratustre, koji ga je koristio u kontekstu često mučnog kvaliteta postojanja. Koliko god čeznuo za nečim drugačijim ili nečim različitim, on ne može pobeći od bolnih dokaza svoje povezanosti sa svetom. U romanu se takođe na zastrašujući način ostvaruju neke Kantove ideje. Sartr se koristi idejom autonomije volje (idejom koja kaže da moral potiče od naše mogućnosti da biramo u stvarnosti, sažetom u glasovitom iskazu „[čovek je] osuđen na slobodu“) kako bi pokazao ravnodušnost sveta prema pojedincu. Sloboda koju je izložio Kant ovde je velik teret, jer sloboda da delujemo na predmete krajnje je uzaludna, a praktična primenjivost Kantovih ideja otklonjena je. Pripovetke iz Zida (Le Mur, 1939.) naglašavaju proizvoljan aspekt situacije u kojima se ljudi zatiču, te apsurdnost njihovih pokušaja da se racionalno nose s njima. Iz toga se kasnije razvila cela škola književnosti apsurda. Sartr i Drugi svetski rat Francuski novinari u poseti Džordžu Maršalu 1945. Sartr stoji (treći sleva). Godine 1939. Sartr je mobilisan u francusku vojsku u kojoj je služio kao meteorolog. Nemačka vojska zarobila ga je 1940. u gradu Padu i devet je meseci proveo kao ratni zarobljenik - kasnije u Nansiju, a na kraju u Triru, gde je napisao svoj prvi pozorišni komad, Bariona ou le Fils du tonnerre, dramu o Božiću. Zbog slabog zdravlja (slab mu je vid narušavao ravnotežu), Sartr je pušten u aprilu 1941. Dobivši status civila, Sartr je ponovno dobio mesto učitelja na Lycée Pasteur blizu Pariza, smestio se u hotelu blizu Monparnasa i dobio je novo učiteljsko mesto na Lycée Condorcet zamenivši jevrejskog učitelja kojem je bilo zabranjemo predaje. Nakon povratka u Pariz u maju 1941, Sartr je sudelovao u osnivanju tajnog društva Socialisme et Liberté zajedno sa Simon de Bovoar, Merlo-Pontijem, Dominik Desantjeom i drugima. U avgustu, Sartr i Bovoar odlaze na francusku rivijeru kako bi zadobili podršku Andrea Žida i Andrea Malroa. Međutim, Žide i Marlro su bili neodlučni i to je možda bio uzrok Sartrovog razočaranja i obeshrabrenja. Udruženje Socialisme et Liberté se uskoro raspalo i Sartr se odlučio da se posveti književnosti više nego aktivnom otporu. U tom periodu napisao je Biće i ništavilo, Muve i Iza zatvorenih vrata, tri knjige od kojih nijednu Nemci nisu zabranili. Objavljivao je i u ilegalnim i legalnim književnim časopisima. Nakon avgusta 1944. i oslobođenja Pariza, Sartr je vrlo aktivno sarađivao u časopisu „Kombat“, koji je u tajnosti osnovao Alber Kami, filozof i pisac koji je imao slične poglede kao i Sartr. Sartr i Bovoar su s Kamijem bili u prijateljskim odnosima sve dok se on nije udaljio od komunizma, a raskol prijateljstva dogodio se 1951, nakon izdavanja Kamijevog Pobunjenog čoveka. Kasnije, dok su Sartra neki kritikovali kao pripadnika pokreta otpora. Vladimir Jankelevič mu je zamerao zbog premalenog političkog angažmana za vreme nemačke okupacije, a njegova daljnja zalaganja za slobodu tumačio je kao pokušaj iskupljenja. Nakon završetka rata, Sartr je utemeljio mesečni književno-politički časopis Les Temps Modernes (Moderna vremena) i time je postao punovremeni pisac i nastavio svoj politički angažman. U tom je periodu radio skice ratnih iskustava za svoju trilogiju Les Chemins de la Liberté’’ (Putevi slobode). Sartr i komunizam Sartr (sredina) sa Simon de Bovoar i Če Gevarom Prvi period Sartrove karijere, koji je obeležilo delo Biće i ništavilo (1943.). Time je utro put drugoj fazi, u kojoj je Sartr postao politički aktivista i intelektualac. Njegovo delo iz 1948, Prljave ruke (Les Mains Sales) je naročito problematiziralo politički aktivnog intelektualaca. Sartr je prigrlio komunizam, iako se službeno nije učlanio u Komunističku partiju, i uveliko se zalagao za oslobođenje Alžira od francuske kolonizacije. Postao je možda najeminentiji pobornik Alžirskog rata za nezavisnost. Imao je alžirsku ljubavnicu, Arlet Elkajm, koja je 1965. postala njegova posvojena kći. Protivio se Vijetnamskom ratu i 1967. zajedno sa Bertrandom Raselom i drugima organizovao je tribunal na kome je trebalo raskrinkati američke ratne zločine. Taj tribunal danas je poznat kao Raselov tribunal. Njegovi su učinci bili ograničeni. Sartr je velik deo života pokušavao da pomiri egzistencijalističke ideje o slobodi volje s komunističkim principima, koje su poučavala da socio-ekonomske sile izvan naše neposredne, individualne kontrole igraju presudnu ulogu u oblikovanju naših života. Njegovo glavno delo iz ovog perioda, Kritika dijalektičkog uma (Critique de la raison dialectique), izdano je 1960. Sartrovo naglašavanje humanističkih vrednosti u ranim radovima Karla Marksa dovelo ga je u sukob s vodećim francuskim komunističkim intelektualcem 1960-ih, Lujem Altiserom, koji je tvrdio da su ideje mladog Marksa uverljivo zasenjene naučnim sistemom kasnoga Marksa. Za vreme 1960-ih Sartr je otišao na Kubu da poseti Fidela Kastra i Ernesta Če Gevaru. Nakon Če Gevarine smrti Sartr je izjavio da je on bio najkompletnije ljudsko biće njegova vremena. Sartr i književnost Za vreme 1940-ih i 1950-ih egzistencijalizam je postao omiljena filozofija Bit generacije. Godine 1948. rimokatolička crkva stavila je sva njegova dela na Indeks sa obrazloženjem da vernici moraju biti pošteđeni opasnih sumnji[8]. Većina njegovih drama bogata je simbolizmom i služila je kao medij njegove filozofije. Najpoznatija među njima, Iza zatvorenih vrata (Huis-clos), sadrži glasovitu rečenicu L`enfer, c`est les autres („Pakao, to su drugi“). Osim očitog uticaja Mučnine, Sartrov je najveći doprinos književnosti bila trilogija Putevi slobode koja govori o tome kako je Drugi svetski rat uticao na Sartrove ideje. Tako Putevi slobode daju manje teoretski, a više praktičan pristup egzistencijalizmu. Prvi roman trilogije, Razumno doba (L`âge de raison, 1945) je Sartrovo delo koje je dobilo najširi odaziv. Sartr nakon književnosti Žan-Pol Sartr u Veneciji 1967. Godine 1964. Sartr se povukao iz književnosti autobiografskim delom u kojemu na duhovit i zajedljiv način opisuje prvih 6 godina svog života, Reči (Les mots). Knjiga je ironičan protivapad na Marsela Prusta, čija je reputacija neočekivano zamračila onu Andre Žida (koji je Sartrovoj generaciji bio modelom angažovane književnosti). Književnost je, zaključio je Sartr, buržujska zamena za pravu posvećenost u životu. Iste te godine Sartru je dodeljena Nobelova nagrada za književnost i to zbog „svog dela koje je, bogato idejama, ispunjeno duhom slobode i potragom za istinom, snažno uticalo na naše doba“, međutim on ju je odbio izjavivši da je uvek odbijao službena odlikovanja i da se ne želi pridruživati institucijama. Iako je sada postao naširoko poznat (kao što je to burnih 1960-ih bio egzistencijalizam), Sartr je ostao jednostavan čovek s malo imetka, aktivno posvećen idealima do kraja svog života, što je pokazao u studentskim revolucionarnim štrajkovima u Parizu tokom 1968, kada je uhapšen zbog građanske neposlušnosti. General de Gol se umešao i pomilovao ga, izjavivši: ne hapsite Voltera.[9] Kada su ga 1975. pitali po čemu bi želeo da bude zapamćen, Sartr je rekao: „Želeo bih da [ljudi] pamte „Mučninu“, [drame] „Bez izlaza“, „Đavo i gospod bog“, zatim moja dva filozofska dela, posebno ono drugo, „Kritiku dijalektičkog uma“. Pa moj esej o Genetu, „Саинт Генет“ … Kad bi se ta dela zapamtila, to bi stvarno bilo dostignuće, i ja ne bih tražio više. Kao čovek, ako se zapamti jedan Žan-Pol Sartr, želio bih da ljudi zapamte milje ili istorijsku situaciju u kojoj sam živeo … kako sam u njoj živeo, u smislu težnji što sam ih u sebi pokušao sabrati.“ Sartrovo se fizičko stanje pogoršalo, delom zbog nemilosrdnog ritma posla (zbog čega je koristio amfetamin) pišući Kritiku, kao i zadnji projekt svog života, opsežnu, analitičku biografiju Gistava Flobera, L`idiot de la familie (Porodični idiot); međutim oba dela, i Kritika i Idiot, ostala su nedovršena. Žan-Pol Sartr je preminuo u Parizu 15. aprila 1980. u 75. godini života od edema pluća. Zajednička grobnica J. P. Sartra i S. de Bovoar Sartrov ateizam bio je temelj njegova egzistencijalistizma. U martu 1980, mesec dana pre smrti, Sartra je intervjuirao njegov asistent Bernar-Anri Levi. U tom je intervjuu Sartr izrazio veliko zanimanje za judaizam. Neki su to tumačili kao versko preobraćenje. Međutim, iz teksta intervjua može se jasno zaključiti da je njega interesovao samo etički i „metafizički karakter“ židovske religije, dok je on i dalje odbacivao ideju postojanja Boga. U jednom drugom intervjuu, iz 1974, sa Simon de Bovoar, Sartr je rekao da sebe jako često vidi kao „biće koje je jedino moglo, čini se, nastati od stvoritelja“. Ali odmah je dodao da to „nije jasna, tačna ideja …“, a u ostatku intervjua on izjavljuje da je i dalje ateista i da u ateizmu nalazi ličnu i moralnu moć. Sartr je rekao: Ne mislim da sam produkt slučaja, čestica prašine u svemiru, nego neto očekivan, pripremljen, u duhu unapred zamišljen. Ukratko, biće koje je na ovaj svet mogao staviti samo Stvoritelj; a ova ideja ruke koja stvara odnosi se na Boga.[10] Sartr je sahranjen na pariskom groblju Monparnas, a na pogrebu mu je bilo najmanje 25.000 ljudi, a prema nakim izvorima čak i 50.000 ljudi. Organizatori pogreba odbili su policijsku pomoć, zbog čega je došlo do pometnje koja je, u jednom trenutku, rezultirala time da je jedan od posetioca pogreba upao u pogrebnu jamu pre nego je Sartr pokopan. Sartr i terorizam Kada je na Olimpijadi u Minhenu 1972. palestinska teroristička organizacija Crni septembar ubila 11 izraelskih olimpijaca, Sartr je o terorizmu rekao da je to strašno oružje, ali da potlačeni siromasi drugoga nemaju. Takođe je smatrao krajnje skandaloznim da su francuske novine i deo javnog mnjenja osudili Minhenski maskar kao netolerantan skandal. Tokom jednog kolektivnog štrajka glađu, Sartr je posetio nemačkog teroristu Andreasa Badera (vođu grupe Bader-Mejnhof, koju je predvodila i Ulrike Majnhof) u zatvoru Stamhejm. Sartr je kasnije izjavio kako je Bader „neverovatno glup“.

`Sve moje knjige govore o tome šta čovek treba da uradi kako bi sačuvao svoju dušu` NOVA

La Repubblica Il romanzo della Musica MOZART e il suo tempo odlično očuvana kao nova KORO.8

Ван Согомонян родился в Тифлисе в 1937 году. С 1956-1958 - учился в Тбилисской художественной школе, после окончания которой поступил в Армянскую академию художеств. Персональные выставки художника 1980 Музей современного искусства, Ереван 1986 Центр армянской культуры, Москва 1987 Союз художников Армении, Ереван 1990 Мемориальный комплекс `Память о 1915`, Судан 1993 Колоннада Курхауза, Германия 1994 Музей керамики, Германия и выставочный зал Халле/Саале, Германия 1995 галерея Крайсхауз, Германия 1996 галерея Христиана Зайса в Курхаузе, Германия 1997 ГРС- центр, Германия 1998 Старая Мэрия, Германия 1999 Международный центр искусств, Франция 2000 - Фюрстенвальдский выставочный зал, Германия Международные выставки 1973-1978 участие в выставках Советского искусства в Киото (Япония), в Лозе (Польша), в Будапеште (Венгрия), в Берлине (Германия), в *Валорисе (Франция), в Монреале (Канада), во Флоренции (Италия). 1978-1987 Участие во многих международных выставках художественной керамики. 1973г. и 1975г. диплом на выставке в Валорисе (Франция) 1983 I-ый приз на выставке во Флоренция (Италия) 1985 в Художественной Академии в Санкт - Петербурге (Россия) 1992 - участие в ряде выставок `Восточноевропейская керамика` (Филадельфия,Фицбург, Атланта, Нью-Йорк). 1998 во Дворце наций (Женева, Швейцария) Работы Вана Согомоняна хранятся в музеях в музее современного искусства в Ереване в национальном музее Сардарапата в собрании министерства культуры Армении в национальной галерее РА в музее прикладного искусства в Москве в международном музее керамики во Флоренции в международном музее керамики в Венгрии в музее керамики Ромхильда (Германия) odlično oočuvan redak katalog JES.20/18

VELIKA FILOZOFSKA BIBLIOTEKA flekave strane po obodu unutra odlično očuvane PROL.20/6

Faktor uspjeha Robert Sharpe & David Lewis Psihologija uspjeha Dale Carnegie I-II-III dobro očuvane ( I tom /dobro očuvana, bez omotnice/ naknadno dodata pa je zato nema na slici ) psih.usp. potamnelestr.po obodu M

OPERATIONS ECONOMY: Industrial Applications of Operations Research W.J.Fabrycky Paul E.Torgersen ЕКОНОМИЈА ОПЕРАЦИЈЕ: Индустријске примене истраживања операција В.Ј.Фабрицки Паул Е.Торгерсен odlično očuvana sa neznatnim tragovima korišćenja na koricama RUSKNJ

odlično očuvana KORO.8

Život u devedeset epizoda Fudbalski savez Beograda 1920 - 2010. veliki format bogato ilustrovana 232 str. NOVO

mašinski fakultet Beograd Tomislav M.Jovanović Dragan D.Milanović Vesna K.Spasojević Savremena organizacija i pravljanje proizvodnjom odlično očuvana JUN.21/5

unutra dobro očuvana korice taknut bogato ilustrovana GMRA.1

NOVO - RETKO ZAVIČAJNI PISCI SVETLOST Kragujevac 1979. Q

STRIPOTEKA PANORAMA 95 - Asterix, Demon sa Kariba b3

GLANC Asteriks, Dečje novine Biser strip - šampioni stripa. a4

Čardaš sa mangulicom Autor: Kšištof Varga(Krzysztof Varga) Broj strana: 217 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2021. Čitam kod njega o Mađarima, a što duže te Mađare posmatram, sve više shvatam da se podsmeva nama, Poljacima. Vkusite i vidite, uzmite i pojedite šta vam se nudi: Varga u najboljem izdanju. Gulaš od jedinstvene divljači. Vojćeh Novicki U drugom delu svoje mađarske trilogije Varga maestralno opisuje Mađarsku i Mađare – davnašnje, ali i današnje, koji žude za velikom i srećnom državom. Mihal Nogaš Za narode Srednje Evrope najveću nesreću predstavljaju njihove pobede, mada čini se primat među srednjoevropskom braćom u tome imaju Srbi, pošto je srpska ljubav prema porazima veća od mađarske, pri čemu je mađarska veća od poljske, a poljska je ogromna.” Katalog kuće Čarne Njegovi romani su napisani u jednom dahu, jezikom, čijoj lepoti ne može da parira nijedan savremeni poljski pisac. Miloš Valigurski L2

2002; Broširani povez; ćirilica; 16 x 23,5 cm.; 323 str Zbornik vekovnih maštarija Dušan Radić `U senci Hermesa`. - Stojan Berber `Pesme`. - Dragica Dragojeva `Sazvežđa labuda`. - Jevta Jevtović `Muzejski vernisaži` Akademik, ugledni kompozitor Dušan Radić (1929) sačinio je veoma zanimljivu knjigu - zbornik vekovnih maštarija `U senci Hermesa` (izdavač `Beogradska knjiga`, urednik Miloš Jevtić). Autor u pogovoru kaže: `Ovaj antologijski izbor ne pruža mogućnost proučavanja ?hermetizma?, on je usmeren na doživljavanje te maglovite i zagonetne sfere. Danas prevladava mišljenje da se hermetička tradicija nastavlja kao okultna filozofija kroz magijsku umetnost našeg doba... Verovanje u magiju prethodilo je verovanju u Boga i ostalo je prisutno, kroz mnogobrojne modifikacije, sve do danas. Izgovaranjem određenih reči ili imena prirodne sile su se povinovale čovekovim željama. Misterije života i smrti su postojale shvatljivije..`. Hermes - u helenskoj mitologiji sin Zevsa i Maje, bog pastira i stada, glasnik bogova koji vodi duše umrlih u podzemlje, inspirisao je mnogobrojne velike umove da stvore antologijsko pesničko ili prozno štivo. U knjizi Dušana Radića sabrane su te vekovne maštarije, kao što su one Save Nemanjića, Domentijana, Despota Stefana Lazarevića, Sterije, Njegoša, Save Mrkalja, Mušickog, vladike Nikolaja, ali i Disa, Crnjanskog, Laze Kostića, Nastasijevića, Dučića, Pavića, Bore Ćosića, Pekića, Dedinca, Pope, Rastka Petrovića, Miodraga Pavlovića, i, naravno, velikana iz sveta, kao što su: Rambo, Špengler, Somerset Mom, Mereškovski, Hamvaš... Naravno, na početku knjige Radić opširno govori o korenima magije, o tajni Atlantide, o Svetom gralu, čoveku i njegovim simbolima... Tajna Svetog pisma Beogradski izdavač `Gutenbergova galaksija ` objavila je studiju dr Žarka Vidovića (1921) `Liturgijska tajna Svetog pisma`. Vidović ističe: `Sveto pismo je najpotpunija moguća istorija odnosa između čoveka (ljudi, naroda, zajednica), s jedne strane, i ?Boga nepoznatog?, sa druge strane. Nepoznat je čoveku ne samo Bog, nego i smisao vere i postojanja Boga... Liturgija se zbiva i u čoveku, ali kao sveta tajna drama čovekove suštine i smisla: tajna u koju nije mogla (niti bi ikad mogla) da pronikne, uvidi ili reši nikakve filozofije (moć mišljenja i poimanja). To je tajna same čovekove ličnosti, liturgijska tajna čoveka..`. Vidović ističe da je Sveto pismo značajno po tome što sadrži istoriju odnosa Boga i čoveka, to jest svetu istoriju, i to od samog njenog početka do Hrista, Spasitelja, božanske moći koja je jedina čoveku mogla da otkrije i smisao te istorije... Ova knjiga, veli Žarko Vidović, pokazuje kako se dogodilo da prvi narod koji je hrišćanstvo doživeo i prihvatio u njegovoj punoći budu baš Grci (Jelini, Heleni), a ne Jevreji, narod u kojem su se rodili i Hristos, i apostoli, i Bogorodica, i proroci... Stojan Berber (1942), lekar-kardiolog, doktor medicinskih nauka, ali pesnik i srcem i dušom, objavio je kod beogradske `Prosvete` knjigu `Pesme` - to je njegova, čini se, najzrelija knjiga stihova za koje kritičar Zoran M. Mandić tvrdi da je `ispevana u znaku složene intelektualne igre`. Poslednja pesma u knjizi (`Epilog`)gorka je ispovest pesnikova: `Najlepša pesma se /ne kazuje/ona umire/zajedno sa pesnikom`. Dragica Dragojeva (1952, Omoljica kod Pančeva), autor zapaženog romana `Mama Pajaco`, objavila je ovih dana knjigu `Sazvežđa labuda` (biblioteka `Nova` Slobodana Mašića). To je knjiga ljubavnih priča koju je ispisao zreo prozni pisac i u njoj su sve priče (Poslednji meseci pred razvod, Terezina ikona, Brojanica od žada, Lagana čarolija, Noć između petka i subote, Sanjarenje, Epilog prve priče) istrgnute iz života. Kritička promišljanja `Službeni list SRJ` objavio je knjigu `Kritička promišljanja` Branka Popovića, kritičara i književnog teoretičara od dela i ugleda. Popović je u knjizi sabrao svoje kritike na značajne knjige o kojima je pisao poslednjih godina - knjige proze (Stjepan Mitrov Ljubiša, kralj Nikola, Marko Miljanov, Đilas, Lalić, Komanin, Dragan Lakićević, Gojko Čelebić, Slavko Gordić... o poeziji (Aleksandar Petrov, Vitomir Nikolić), ali i o kritici (Đilas o Njegošu, Raičković o poeziji, Milosav Babović o Njegošu i sledbenicima, Petru Džadžiću...) Jevta Jevtović, istoričar umetnosti, dugogodišnji direktor Narodnog muzeja u Beogradu, objavio je knjigu `Muzejski vernisaži` (izdavač Narodni muzej, urednik akademik Nikole Tasić). To je knjiga posvećenosti jednom poslu i kako kaže prof. dr Miodrag Jovanović u predgovoru - `Muzejski vernisaži` su svedočanstvo i o govorniku - stručnjaku i o vremenu kada se obraćao javnosti. Ona je neobična hronika i istorijska retrospekcija, veli Jovanović. U raznim prilikama i povodima Jevta Jevtović je govorio o umetnosti i umetnicima, našim i stranim i ona je svojevrsna hronika života našeg nacionalnog muzeja. Dučić u Rimu Šesnaesta knjiga biblioteke `Groš` (izdavač `KONRAS`, Beograd, urednik Srđan Stanišić), objavljena ovih dana, delo je Stanislava Sretenovića `Dučić u Rimu` (Dučićev doprinos italijansko-jugoslovenskom zbližavanju). Sretenović je mlad istoričar (rođen 1970), a zapaženi su njegovi prikazi, eseji i intervjui vezani za noviju istoriju (doktorske studije završava u Firenci). Na osnovu literature i arhivskih istraživanja (dragocena mu je za ovaj rad bila knjiga Dučićevi `Diplomatski spisi` koju je priredio i iscrpan predgovor napisao Miladin Milošević). Sretenović smatra da su Dalmacija i Albanija, po Dučiću, bile dve strateški važne tačke sa kojih je Italija mogla da prodire u dubinu Balkanskog poluostrva. Dučić je bio svedok italijanskog podrivanja stabilnosti Jugoslavije, pre svega preko davanja podrške ustaškoj emigraciji, kao i veoma oštrih antijugoslovenskih kampanja u medijima. R. Popović a1

ISTOČNO PITANJE Autor: Fjodor I. Uspenski Izdavač : SL SCG Beograd i CID Podgorica Godina izdanja: 2003. Povez: tvrdokoričeni sa belim razdvajačem listova Pismo: ćirilica Dimenzije: 20,5 x 14,5 cm Broj strana : 310 (D4) Opšte stanje: nigde nije pisano, ni šarano hrbat ravan, povez odličan Nedostaci: nema

Autor: M. R. Džejms Žanrovi: Priče, Horor Pismo: Latinica Broj strana: 284 Povez: Tvrd Format: 21 cm Godina izdanja: 2015 „M. R. Džejms je obdaren gotovo dijaboličnom moći u blagom i postupnom prizivanju strave iz samog središta prozaičnog, svakodnevnog života.“H. F. Lavkraft* * *„M. R. Džejms smatra se, sasvim opravdano, jednim od najvećih klasičnih majstora kratke jezovite priče. Njegove zbirke i izbori najboljih priča neprestano se doštampavaju od vremena kada su objavljeni pa do danas, vek kasnije. Status neprevaziđenog umetnika priče o duhovima održan je, pored ostalog, i kroz masovno dostupna izdanja ugledne edicije „Vordsvortovi klasici“ (Wordsworth Classics) koja omogućavaju da njegove priče budu čitane izvan domena posvećenika, kolekcionara i proučavalaca, što je naročito važno, jer, kao što je Po napisao, „da biste bili cenjeni pre svega treba da budete čitani.“ Danas se sa sigurnošću može tvrditi da će dela M. R. Džejmsa biti čitana dokle god postoji potreba čitalaca za slatkom jezom i zlokobnom stravom.“Dr Dejan Ognjanović c7

416 str 2018 god `Priča od koje se ledi krv u žilama, prepuna uzbuđenja i neočekivanih obrata!` Bookloons PROŠLOST SE NE MOŽE ZAUVIJEK ZAKOPATI… Na Nordkosteru je večeras najviša plima, more će potpuno prekriti plažu. Troje ljudi kopa rupu, ne znajući da ih iz mraka promatra dječak. Njegova radoznalost ustupit će mjesto užasu kada u mraku nasluti i četvrtu osobu - ženu kojoj je ta rupa namijenjena. Plima polako nadolazi, tihi valovi sve su bliže ženi zakopanoj u pijesak do brade. I dok se kroz noć prolama njezin očajnički vrisak, a voda joj ulazi u nos i usta, ona u trbuhu osjeća posljednje trzaje novog života -bebu koja se rita. Dvadeset četiri godine poslije, stravičan zločin još uvijek je neriješen. Mlada studentica Policijske akademije Olivia Rönning želi nastaviti stopama svog oca i postati detektivka. Od tog cilja dijeli je još samo jedna, naizgled jednostavna prepreka: profesor joj je dao u zadatak da odabere jedan neriješen stari slučaj i pronađe ubojicu. Olivia i ne sluti u što se upustila i kakvo zlo vreba na tom putu… a3