Pripovedanje koje intenzivno posreduje pojedinačna iskustva predstavlja prozaistički credo Marka Stojkića, najavljen njegovim prvim romanom pod naslovom Veštice. U Vešticama, prema tome, životne izbore bar triju žena, predstavnica triju generacija, čitalac prati kroz vešto smenjivana poglavlja – u „zadatim” perspektivima, ili prelomljena kroz sveznajući vizir. On je, u stvari, bitan izvor čitalačkog užitka u ovom romanu, tako da Stojkić emulira glas uglađenog analitičara, ironičara, ponekad i skeptika, ali i, po potrebi, liričara koji ne preza od uranjanja u poširok leksički korpus. Još draže mu je, reklo bi se, filtriranje svih ovih raspoloženja kroz glas i delovanje neobičnih (anti)junakinja. Ovo je tek površinski sloj: jezik, tako „upeglan”, a stilski raznolik, od Stojkićevih Veštica pravi pažnje vredan književni otisak ženskog iskustva u našoj stvarnosti.

Da izazovnost bajke kao literarne vrste nije lako iscrpeti, posebno kada je ona građa za preosmišljavanje, pokazuju nam autorke koje su na predlog dramaturškinje Jadranke Bargh napisale devet pripovedaka čiji su zajednički sadržalac čuveni ženski likovi iz bajki, ali u neortodoksnim situacijama i ulogama. Među koricama ovog izdanja okupljene su, u novom ruhu, junakinje koje poznajemo sa stranica braće Grim, Šarla Peroa i H. K. Andersena. Autorski doprinos Nade Gašić, Julijane Adamović, Nataše Govedić, Vere Vujović, Lade Žigo, Jadranke Pintarić, Jadranke Bargh, Ane Đokić i Aide Bagić ogleda se u neobičnom, iz ugla bajkovne topike i arhetipskih struktura na kojima ona počiva, katkad blasfemičnom delokrugu junakinja. Odatle čitaoca ova zbirka provocira da zauzme novu perspektivu prilikom razmatranja nasleđa bajki u domenu poimanja ženskog iskustva: šta je ono podrazumevalo „nekada davno”, u toj maglovitoj drevnosti, a kako se ono oblikuje u kulturnom nasleđu današnjice? Ukrštaj ovih polazišta je u ostvarenjima devet spisateljica izražen kroz individualizaciju mahom tipskih junakinja, te je kao rezultat dobijena svojevrsna zbirka upečatljivih bajkovnih portreta koja će malo koga ostaviti ravnodušnim. Tekstovi: Nada Gašić, Julijana Adamović, Nataša Govedić, Vera Vujović, Lada Žigo, Jadranka Bargh, Jadranka Pintarić, Ana Đokić, Aida Bagić Predgovor: Anda Bukvić Pažin

Avanture, misterije i nepredvidivi događaji za dva detektiva sa urođenim njuhom!Po legendi, jedne hladne i kišne noći, malo promrzlo mače mjaukalo je pred vratima gospodina Edvarda Basetona. Od tog trenutka grof je poludeo, a na grofoviju Losbuk pala je strašna kletva. Nikome nije jasno šta se događa, ali došao je trenutak da se sve otkrije...U okolini Vidrona, u magli, sigurno se nešto krije, a Pas Šerlok i Džon Mačkon su spremni da to i pronađu!

Napravite svoju ROKERSKU ŠMINKU i postanite prave ROK-DIVE! Bojice u ruke i oslobodite svoju maštu! Našminkajte svoje modele po želji i po uputstvima koja ćete naći u ovim fantastičnim knjigama za devojčice. Počnimo!

Pred vama je zbirka zadataka iz srpskog jezika za šesti razred. Zadaci su raspoređeni po nivoima znanja: osnovni, srednji i napredni. U ovoj radnoj svesci uvežbaćete glasovne promene, pravopis, glagolske oblike, zamenice i građenje reči, a sve to zajedno je dobar osnov za lakše učenje ostalih nastavnih jedinica. Obnavljanje je majka znanja.

Radne sveske iz predmeta Priroda i društvo podstiću učenike četvrtog razreda na samostalno istraživanje i upoznavanje klime, flore i faune, prirodnih bogatstava, orijenatacije u prirodi i vremenu, stranama sveta, žive i nežive prirode, vremenskim prilikama, životu nekad i sad, delatnostima ljudi, životu u naseljenim mestima, gradovima i prirodnim lepotama Srbije, nacionalnim parkovima i mnogim drugim krajevima.

Radna sveska za predškolski uzrast „CRTAM - PIŠEM - Kroz igru do znanja” posvećena je pripremi za pisanje, koje kasnije u školi deci neće predstavljati teškoću. Prvi zadaci su laki za rešavanje i oslanjaju se na već stečeno iskustvo dece u predškolskom uzrastu – na crtanje i bojenje. Ovi zadaci imaju dodatni zahtev da se crtice i tačkice spoje tako da prikazuju leptirov ili pčelin let, guseničin put do kupusa, ili žabu i rodu koje posle treba i obojiti. Zatim se prelazi na nešto teže zadatke u okviru kojih je potrebno da se u zadatom prostoru ponove linije koje prate oblike vijugave zmije, telefona, sekinih kikica. Ovakva vrsta vežbe javlja se i u zadacima u kojima se uz pomoć linija, u polju podeljenom na kvadratiće iscrtavaju šljive, trešnje, bubamare, koke, prasići, slonovi, mace. Nakon ovih kreativnih i maštovitih zadataka, crtanja, bojenja i vežbanja, dete će biti spremno da, na kraju radne sveske, nauči da piše slova azbuke.

Zbirka poezije.

Odlomak: Ne može biti čudnovato što filozof, koji nije ni lekar niti se oseća pacijentom, ipak učestvuje u opštoj problematici koja se za zdravstvo postavlja u dobu nauke i tehnike. Zdravlje nije nešto što se može napraviti. Ali, šta je zdravlje uopšte? Da li je ono isto toliko predmet naučnog istraživanja koliko, usled njegovog narušavanja, postaje predmet za čoveka? Vrhovni cilj ipak ostaje da čovek ponovo ozdravi i time zaboravi da je zdrav. Sve ozbiljniji troškovni račun upravo zapovednički traži da se negovanje zdravlja ponovo spozna i posmatra kao opšti zadatak sâmog stanovništva. Tako ni ovde izloženi prilozi ni u kom slučaju nisu usmereni samo na lekare, a niti samo na pacijente, nego uopšte na svakoga ko, kao i svi mi, svojim načinom života treba da brine o svom sopstvenom zdravlju. Briga za sopstveno zdravlje jeste prafenomen čovekovog bivstvovanja.

Slika Šifra artikla 701603C1236 5899412709 AR535136 0535819136 Rating Cena 470.00 RSD 8,590.00 RSD 8,290.00 RSD 359.00 RSD 7,450.00 RSD 5,690.00 RSD Stock Availability Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Dodaj u korpu Opis Postava Paropropusni 3D tekstil Uložak anatomski/može se vaditi i menjati Đon dvoslojni: PU + guma Kapa kompozitna Postava Paropropusni 3D tekstil Uložak anatomski/može se vaditi i menjati Đon dvoslojni: PU + guma Kapa kompozitna Sprint S3 su ESD patike koje kombinuju sportski dizajn, udobnost i najnovije tehnologije izrade. Specijalna zaštitna kapa izrađena od fiberglasa daje ovoj patici dodatnu udobnost, a zadržava zahtevani nivo zaštite. Gornji deo je izuzetno otporan na kidanje i habanje, a istovremeno i veoma prozračan zahvaljujući 3D Air Active postavi. Total Grip đon čiji je donji sloj izrađen od gume osigurava veći otpor na klizavim površinama. Darkster je rukavica ktegorije II koja pruža zaštitu od mehaničkih rizika i ima ocene 4131. Najveću moguću ocenu – 4, kada je u pitanju otpornost rukavice na abraziju i ocenu 3 od 4 kada je u pitanju otpornost rukavice na kidanje. Osnova rukavice je od kombinacije spandexa i najlona i pruža odlično prijanjanje uz ruku, premaz je od specijalne nitrilne pene koja je otporna na ulja i masti a pored toga ima i nitrilne tačkice koje obezbeđuju fantastičan grip. Zaštitna sandala Ario nivoa zaštite S1 je napravljena od izuzetno otpornog i laganog mikrofibera sa otvorima za povećanu prozračnost. Postavljena je CLIMAX postavom sa 3D strukturom za neograničenu cirkulacju vazduha. Ima AIRNERGY anatomski uložak sa mekanom memorijskom penom i specialnom strukturom koja omogućava koži stopala da diše. Zaštitna kapa je napravljena od komozita, ekstra široka - komotna i obezbeđuje dovoljno prostora za prste. Đon je napravljen od dvoslojnog poliuretana RAPID PU.2D izuetne lakoće koji štedi energiju. Antistatik je, protivklizni i ima shok apsorber u predelu pete. Težina 450g po komadu za broj 42 EN ISO 20345 Zaštitna cipela Mustang Grey S3 stepena zaštite je potpunosti izrađena od crne vodoodbojne kože. Zaštitna kapica štiti prste od mehaničkih povreda a kevlarski međuđon od proboja stranih tela. Unutrašnja postava 3D tekstil AIR ACTIVE omogućava disanje kože i povećava komfor u toku nošenja. Zamenljivi antistatički uložak anatomski je dizajniran tako da pruža maksimalnu udobnost. Dvoslojni poliuretanski đon otporan na abraziju i proklizavanje sa shock apsorberom u predelu pete pružaju potpunu udobnost nošenja. Poseduje reflektujuće detalje za bolju vidljivost. Cipela ne sadrži metalne delove u potpunosti je METAL FREE. Sadržaj • CE kategorija II • EN388 4131X • EN420 • Veličina 9,10,11 • Montažerski radovi • Mehaničarski poslovi • Pakovanje • Magacinski poslovi • Radovi na održavanju Weight Dimenzije - - - - - - Additional information

Redovno i pažljivo čitam Stojadinovića na Peščaniku. U početku, kao kolegu na sajtu. S vremenom, formirao sam očekivanja: gledam vesti i pretpostavim – o tome bi Stojadinović trebalo da piše, to je tema za njega. Usudim se ponekad i da zamislim šta će tačno napisati. Čak mu, dogodi se i to, ukradem temu. Ali, najčešće, pošto događaj/temu prepoznam, uzdahnem s morbidnim olakšanjem: ne moram o tome, Stojadinović će. Dve slike, to jest dva čuvena motiva iz književnosti iskoristiću da objasnim otkuda to olakšanje po mnogo čemu istovetno osećanju velikog pritiska pod težinom nesnošljive ovdašnje stvarnosti. Reč je o jednom opšte poznatom (književnom) portretu i o jednako poznatom – nazovimo ga tako – aforizmu o ponoru. *** Srbija nije na ivici ponora. Srbija je zakoračila iza ivice, pravo u ponor. Barem dva puta u protekle tri decenije: prvi put 1991, a drugi – 2012. Kako izgleda Srbija posle te 2012, dok pada u ambis? O tome piše Stojadinović. On ne analizira, iako njegovi tekstovi jesu i rezultat pažljive analize. On rečima slika Srbiju u grču, povišenim tonom i s prikladnim patosom. U vezi s tim i jedna ograda – kod Stojadinovića nema mnogo opštih planova i masovnih scena, iako uvek jeste reč o Srbiji i njenim žiteljima. (Ako dobro pamtim, bilo ih je pošto je izbila zaraza kada su penzioneri zatvarani po kućama i nedavno u vezi s trovanjem žitelja Beograda dimom s razgorele deponije.) On sliku Srbije uglavnom metonimijski posreduje portretima glavnih protagonista njenog pada: Vučića, Nikolića, Gašića, Vulina, Brnabić… Reč je tu o upečatljivoj inverziji jedne čuvene priče. Oscar Wilde je svoj roman/sliku o Dorianu Grayu gradio na napetosti između onoga što se vidi i što ne odgovara istini, dakle prevarnog privida, s jedne strane, i onoga što se ne vidi, što stoji na portretu skrivenom od pogleda, a što verno i do tančina predstavlja moralnu gnusobu glavnog junaka, s druge strane. Kod Stojadinovića je obrnuto: odmah se i do kraja vidi sva moralna gnusoba njegovih modela. Pa napetost kod našeg pisca ne proizlazi iz kontrasta između lepog privida (koga nema) i ružne (moralne) istine, kao kod Wildea, nego iz činjenice da godinama trpimo likove izobličene od zla. Zašto ih trpimo, pita se Stojadinović: kako nas je do paralisanosti još jednom fasciniralo zlo? Jedan drugi pisac pak, s one strane dobra i zla, opominje: „Ko se bori s nemanima, treba pripaziti da sam pritom ne postane neman. A kad dugo gledaš u bezdan, i bezdan se zagleda u tebe“. Ima li dakle razloga da brinemo za Stojadinovića zagledanog u ponor, kao što on brine za nas i gleda kako da nas odatle izvuče? U datom Nietzscheovom citatu, izgleda kao da se pozicija subjekta, onoga koji gleda dakle, udvaja: pored jednog posmatrača neočekivano se (iz bezdana, ili kao sami bezdan) pojavljuje drugi. To umnožavanje pozicija, kada govorimo o Stojadinovićevim tekstovima, proteže se i na čitaoca. Čitajući ih, čitalac kao da gleda u Stojadinovića koji gleda u ponor, pa tako onda i sam gleda u ponor iz koga ga opet gledaju i sami taj ponor (kako to kaže Nietzsche) ali i Stojadinović. Šta čitalac vidi? I šta, s druge strane, vidi Stojadinović? Da li na čitaoca Stojadinović gleda jednako nemilosrdno kao što gleda i ka svojim modelima čije nam groteskne portrete neumorno iznosi? Pretvara li se tako nemilosrdni Stojadinović u odnosu prema čitaocu u onu neman iz citata nemačkog filozofa? Ne umem da odgovorim na ova pitanja. Možda će čitalac za sebe poželeti da odgovori na njih dok čita tekstove sakupljene između ovih korica. Nešto drugo sam hteo da kažem time što sam ih postavio: čitati Stojadinovića nije nimalo naivno. I još: pored toga što nije naivno, na jedan poseban način je uzbudljivo. Dakle na način drugačiji nego kada čitamo dobru literaturu, iako Stojadinovićevi tekstovi jesu i to – dobra literatura. Takozvana lepa književnost barem na kratko izmešta nas iz stvarnosti, i to izmeštanje bude za čitaoca uzbudljivo na jedan bezbedan način. Čak i kada čita o Dorianu Grayu. Stojadinović nas pak zakucava u stvarnost. Zato nije naivno čitati ga. A uzbudljivo je jer čitati ga nije nimalo bezbedno, a ni bezbolno za čitaoca. Vratimo se za kratko ponovo nemačkom piscu. Na više mesta on će u knjizi „S one strane dobra i zla“ iskoristiti reč bezdan. Na jednom mestu će reći da je bezdan ono što stoji iznad ili ispod svakog našeg – u tekstu stoji: filozofskog – mišljenja. Naše mišljenje ne reflektuje, ono je puka posledica onoga što jesmo i što uporno izmiče našem (inače slabom, nejakom, nemoćnom) mišljenju. Nema razloga da se ovde oko toga sporimo. Može se naravno i drugačije o tome (o mišljenju dakle) misliti. Važno je nešto drugo. Kada Nietzsche kaže: kada gledaš u bezdan i bezdan se zagleda u tebe, on nas u stvari opominje – zagledani u bezdan gledamo u sebe. To jest: mi smo ti koji nas posmatraju iz ponora. Vratimo se sada našem piscu: kada čitamo Stojadinovića zagledanog u ponor, iz tog ponora mašemo samima sebi. Dejan Ilić, Predgovor za knjigu

Sadrži sledeće priče: Mali, Čokolada, Jugo 45, Divlje srce, Klinika Beti Ford, Lutrija, Mnogi i sledeće parabole: Trojica, Zlato, Običaj, Smrt istorije, Sultan Muhamad Tughlak iseljava Delhi, Biti Arif Vuković, Sećanje.

Iz recenzije: ’’Starogrčki termin za poeziju bio je ποιεῖ (poiei) što znači činiti, stvarati. Međutim, stvaralac i stvaranje su dva termina koja prevazilaze okvire književnosti i umetnosti. Svako ko pravi nešto jeste stvaralac, ali nije svako stvaranje kreativno. Stojanovića zanima, pre svega, umetničko stvaranje, naročito književno, kao kreativna delatnost, a kao takvo ono obuhvata i nauku. Kreativni stvaraoci su i naučnici i umetnici. Sve ono što nosi novinu u sebi možemo smatrati umetničkim ili naučnim delom, a one koji stvaraju takva dela s pravom nazivamo umetnicima i naučnicima. U središtu ove knjige nalazi se pisac, umetnik, u vremenu i kroz vreme; njegov odnos prema svetu, kao i odnos drugih umetnika, pisaca, književnih kritičara i teoretičara prema njemu. U njoj su sadržani pokušaji da se uspostave čvršći standardi u vrednovanju književnih dela. Vrednost svakog pojedinačnog, ili ukupnog, dela nekog stvaraoca služi kao jedina osnova za procenjivanje i utvrđivanje nečijeg mesta u nekoj kulturi ili u širem svetskom prostoru. Stojanović se trudi da pokaže i dokaže da nečiju vrednost nije teško utvrditi ni neposredno posle objavljivanja nečijeg dela ako svoj sud baziramo na četiri osnovna kriterijuma: intelektualnoj moći, estetskoj vrednosti, mudrosti i idejama. Autor ove knjige smatra da nije teško proceniti intelektualnu moć određenog pisca, ispoljenu u nekoj knjizi, estetsku vrednost, mudrost i ideje (koje možemo zanemariti ako analiziramo poeziju). Upotrebljavajući ove kriterijume, a naročito uporednim analizama, relativno lako možemo utvrditi koji su pisci, ili pesnici, intelektualno moćniji, estetski jači, mudriji i kod kojih pisaca je prisutan i elaboriran veći broj važnih ideja. Stojanović postavlja neka nova pitanja i, nudeći odgovore na njih, bori se za uspostavljanje jasnijih i čvršćih književnih standarda, kao i za revalorizaciju srpske književnosti.’’

Podnaslov dela glasi: Teatralna povest.

Opis ljudi govore Rastko Petrović knjiga je nova

Tri dela poznatog srpskog književnika.

Zbirka priča. Iz recenzija: „Elastične priče su trenuci istrgnuti iz vremena kojem otkucava život. Da li tuđ ali baš tvoj? Da, život tebe koji ovo čitaš. Tvoje vreme i tvoja elastičnost. Misao o otuđenosti, pitanje o slobodi, o sreći. Omaž knjizi i paukova mreža politike. Susret sa nepoznatim, ali i susret sa sobom kroz nešto što smo davno zakopali i zaboravili. ili smo to samo mislili? Ljubav u trenu i ljubav zauvek i čovek u raljama šovinizma i kosmopolitizma. Kapitalizam koji guta i neprimetno briše naučeno, uvreženo, naviknuto i kultumo, a vraća instiktivno i životinjsko.“ Nataša Budeš „Junaci Elastičnih priča trpe udarce i Lomoue zbog toga što su samo Ijudi, obični, slabi i trošni, sa suakidašnjim problemima i neuoljama čoueka koji žiui na Balkanu. Sui oni, suoje emocije i želje, snoue i nadanja neprekidno moraju da skriuaju i brane, štite od surouih sudara s reainošću.“ Aleksandra Vidojković

Reč izdavača: ’’Još jedno, ovog puta kratko, Pesoino neobjavljeno delo. Članci na temu provincijalizma i ćiftinskog, koje je objavljivao u periodici.’’

Aleksandar III Makedonski (356 – 323. g. p.n.e), nazvan Veliki, jedna je od onih ličnosti iz drevne istorije za kojom interesovanje nikako ne jenjava. Vekovima već slažu se kockice životnog mozaika njegovog, i ispituju se posledice njegovog fascinantnog i meteorskog osvajačkog, političkog i kulturalnog pohoda, koji je redefinisao obzorja tadašnjeg sveta i doveo u kontakt raznorodne kulturne i političke sisteme. Sama njegova ličnost, okružena posebnom aurom i protivrečna u svojoj prirodi, maltene je od samoga početka pružala sasvim poseban izazov ljudima od pera, zvaničnim istoričarima te obrazovanim i neobrazovanim laicima. Njegova dela, od plemenitih postupaka i civilizatorskog delovanja do nerazumnih ispada i lagano narastajuće megalomanije i tiranske vladavine, bila su predmet obrade pisaca iz raznolikih kulturnih i jezičkih obrazaca. Takođe, kao božanski potomak, prešao je u mitotvorstvo različitih kultura: bio je bog, svetac i heroj, prethodnik mesije iz roda Davidovog i tragalac za rajem u hrišćanskim narativima. Ako ovom prilikom ostavimo po strani epigrafske i arheološke izvore, koji su sami po sebi ponekad kontradiktorni i veoma teški za tumačenje, ostaje činjenica da danas ne postoje pisani izvori iz vremena samog Aleksandra; nestali su ili su sačuvani u veoma malobrojnim fragmentima sastavi njegovih savremenika, pratilaca na pohodu i učesnika u komandnom lancu koji su imali književnih ambicija. Najbliži živom Aleksandru bio je Kalisten iz Olinta, nećak slavnog Aristotela, zvanični istoričar pohoda koji je kasnije nastradao zbog protivljenja Aleksandrovom azijanizmu. Fantastični elementi, koji su se počeli javljati još za života samoga Aleksandra, u njegovom delu, uticali su na potonji razvoj romaneskne tradicije . Tendenciji dodavanja fantastičnih i bajkolikih elemenata, kojoj se prema nekim izvorima protivio i sam Aleksandar, na neki se način suprotstavlja tendencija „analitičke“ istorije u potonjim vremenima koja je pokušavala da na osnovi tada postojećih izvora dopre do istorijskog Aleksandra. Istorija njegovog doba, i onog što je usledilo, osniva se prevashodno na derivativnim književnim sastavima pisaca iz rimskog razdoblja.

Istorija istraživanja strasti seže u duboku antiku, tako je još Hipokrat nastojao da objasni strasti u duševnom smislu; Kikeron je izneo stoički katalog strasti; Dekart je strasti objašnjavao kao proizvod čovekovih organa, koji deluje na mozak. Za Hjuma, strasti su neka vrsta mentalne percepcije.

Džon Don je svoje Paradokse i probleme, sva je prilika, sastavio između 1607. i 1610. godine, premda je njihovo pisanje započeo već poslednje decenije še­snaestog veka. To je mnogo slobodniji parnjak Biatanatu, drugom njegovom delu iz sličnog perioda života u kojem polemiše s filosofskom tradicijom i širokom lepezom prošlih i tadašnjih mislilaca. Moglo bi da se kaže da su Paradoksi i problemi, u izvesnom smislu, samo faza u proučavanju razuma koje je Dona zaokupljalo čitavog života.

Knjiga pod ovim naslovom iz ruke nepoznatog „Gospodina iz Filadelfije“, pojavila se 1837. godine, kod izdavača i štampara Merihjua i Gana. To prvo izdanje, štampano u malom oktavo formatu (174×111mm), s pozlatom na prednjoj korici, danas je izuzetna retkost. Godine 1928, Džozef Džekson (koji je i sam bio iz Filadelfije) autorstvo je, veoma ubedljivo, pripisao Edgaru Alanu Pou. Svom privatnom izdanju Filosofije životinjskog magnetizma, Džekson je priključio i esej u prilog Poovom autorstvu. Ovaj esej široko je dostupan na Internetu. Osim toga, poznato je da je Po bio vatreni zagovornik mesmerizma, o kojem je reč u ovoj knjizi. On je i autor tri kratke priče na temu koja ga je ovako zaokupljala: „Činjenice u slučaju gospodina Valdemara“, „Mesmeričko otkrovenje“ i „“Priča o iskrzanim planinama“.

Čovekov svet, prema Hjumu, jesu „univerzum, sazdan od uobrazilje“, a „ja“, „duša“, „Bog“, samo su ideje koje organizuju naše ontološke predstave. „Sve naše ideje o božanstvu nisu ništa drugo nego skup ideja, koje stičemo zahvaljujući razmatranjima o dejstvima našeg sopstvenog uma.“ Shodno tome, Bog je samo proizvod samosaznatljivog razuma, usled čega nije samo ideja, nastala poput svih ostalih ideja, putem opažanja, nego je proizvod delatnosti razuma. Deistička platforma u Hjumovoj varijanti potvrđuje neizbežnost čovekovog potčinjavanja prirodi kao dejstvujućem zakonu. Stoga, antropološka skepsa Dejvida Hjuma, osnažena njegovim deističkim pogledom na svet, neminovno pretvara radikalno ontološko samoopredelenje subjekta u njegovu anihilaciju.