Izdavač: A `Magyar Kereskedelmi Közlöny Kiadása` Ujság-, Hirlap- és Könyvkiadó Godina izdanja: Budapest Povez: Tvrd Format: 27 x 20 cm Broj strana: 472 Stanje: Veoma dobro (forzec i prvi list vrlo malo okrzani po gornjoj ivici) Előszó Közönség és sajtó által lelkesen fogadott `Dai Nippon` czímű művem `utirajzok` czímet viselő első kötetét, mely önálló kerek egészet alkot, kapja kézhez ezen újabb, az első kiadásnál sokkal díszesebb és nagyobb formában a méylen tisztelt közönség. Úgy vélem, szolgálatot teljesítek, midőn e kötetet átengedem Tolnai Simon úrnak, a Magyar Kereskedelmi Közlöny hirlap- és könyvkiadó-vállalat vezetőjének, hogy népszerűvé tegye azt. Hiszem és remélem, hogy ezen kiadást is oly jó szívvel fogadja a mélyen tisztelt közönség, mint az első kaidást fogadta volt. Sok küzdelmünknek ez lenne a legnagyobb és szinte egyetlen jutalma. Tartalom Előszó 3 A japán szavak írása 7 Budapesttől Wladiwostokig Első fejezet 9 Útrakelés 11 Csendélet a vasúton 12 A magyar határ 14 Orosz földön 15 Orosz vasút. Orosz zsidók 17 Egy lengyel vegyész 18 Orosz parasztok 19 Rendőr-uralom 20 Moszkva 21 Nyicsevo 22 Baskirok között 23 Samara 25 Rabszállítás 26 A Volga-folyam. Az Ural 27 Zlatoust. Kirgizek 29 Második fejezet 29 Ázsia határán 31 Nyugat-Szibéria földje 32 Szibéria természeti viszonyai 33 Szibéria meghódítása 34 Benépesítés. Vasút 35 Kivándorlás 36 Földmívelés 37 Orosz kulturállapotok 38 Sárga veszedelem 39 Hivatalnok-korrupczió 40 Közigazgatás 41 Szabad vallásgyakorlat. Népesség. Állattenyésztés 42 Az Obi-folyam. Vízi utak 43 Thea, czigaretta, pálinka 44 Harmadik fejezet 43 Tomsk 45 Vadak és prémárúk 46 Omsk. Vajkivitel. Szibériai paraszt 47 Házuk, szokásaik, babonáik 48 Erdőégés 50 Faipar. Kőszén 51 A tatár asszony és a kalauz 52 Két tatár gígerli 53 Rablóvilág 55 Szibéria ipara. Munkásviszonyok 56 Adófizetés fejszével. Irkucsk 57 Aranytelepek és aranyvadászok 58 Rabmunkások.Theakereskedés 59 Negyedik fejezet 59 Vasúti nyomorúságok 61 A Bajkáltó 63 Átkelés a tavon 64 Orosz börtön 65 Burjátok 66 Milliókról álmodók 68 Orosz brutálitások. Útitársak 69 Az Amur mente és a vasút 71 Katonaság. Kozák vasútőrök 74 Ötödik fejezet 73 Chilár. A meglőtt Isten 75 Ki a tolvaj 76 Korbács. Mandsuria 77 Fehérgyűlölet. Vasút és erődítések 78 Mandsuk 79 Kharbin 81 Khinaiak 82 Wladiwostok és várai 83 A hadügyminiszter 85 Wladiwostoki élet 85 Egy koreai falu 88 Japán földön Hatodik fejezet 90 A Kotzu Maru. Mulatság a fedélzeten 93 Taifun. Tengeri betegség 94 Khinai bárkák 95 Nap-országa 96 Megérkezés Tzurugába 103 Vámhivatal, utcza, kurumaja 104 Nemezeti viselet 106 Vasutak 107 Útitársak, ügynökök, pipa 108 A vidék 109 Japán tanárok. A Biwa-tó 110 Jól mulatunk 111 Theaház és theaházi élet 112 A Biw-tó regéje 113 Theaszedés 114 A Fujiyama 115 Erdők, erdészet 117 Faluk, sűrű népesség 118 Földmívelés 119 Hetedik fejezet 118 Megérkezés Tokióba. Japán szálloda és szoba. Tisztaság 123 Fürdők, fürdőszokások, meztelenség 124 Hőforrások. Kozmetika 126 Táplálkozás, hús, hal, gyümölcs, zöldségek 129 Theaszertartás, italok sör, bor 132 Szépek-e? 133 Testalkat 134 Jokohama 135 Kamakura. A nagy Budha-szobor (Daibutsu) 136 Eták 137 Flotta-gyakorlat. Lakásfogadás 138 A japán ház. Bútorok 139 A japán ágy 143 Család, házasélet. Csók. Esküvő 145 Ideiglenes házasság. Válás 147 A nők helyzete 148 Anyósok. Gyerekek. Adoptio. Babák 149 Cselédek. Keresztelés. Többnejűség 150 Japán udvariasság. Eső 151 Földrengés 152 Taifun. Tüzek 153 Ruházat, lábbeli 155 Kalap, öv 156 Hajviseletek 157 Pipere. Követségek 158 Magyarország hol van 159 Nyolczadik fejezet 161 Kobe 163 Cserép- és porczelánipar 164 Oszaka 166 Kiállítás. Lakk. Szőnyeg 168 Kioto. Elegáns túristák 172 Vacsora, mulatás 173 Vörös haj 174 A város. A mikádók régi palotája 176 Templomok. Iparosok, műipar 177 Bronz 179 Zománcz 180 Selyem. Selyemtenyésztés 182 Szövés. Gyapot 183 Fonóipar. Japán ipara és ipari jövője 184 Gyárak 185 Műipar 186 Néposztályok 189 Hajóstársaságok. Kereskedelem 189 Hajóforgalom. Kereskedők 190 Kilenczedik fejezet 190 Matsuri 192 Gosekku. Újév 194 Leányünnep, fiúk ünnepe 200 A Véga-csillag ünneplése. Chrisanthemum-ünnepe. Gésák 202 A japán táncz 204 Yoshiwara 205 Zene 206 Néplélek 208 A japán jellem 210 A gyerekgyilkos kocsihúzó 211 Az ezredes és meghalt fia. Kobayashi százados felesége 213 Öld meg magad. A negyvenhét hű lovag 214 Tizedik fejezet 220 Színház 222 Színdarabok 223 Színészek 225 Az utcza élete 226 Boltok 229 Asakusa és temploma 230 Csodatevő kép és szobor. A népliget és csodái. Birkozók 231 A színházak utczáján és a kis művésznő 233 A forró nyr. Menekülés. Katzura 234 Hitélet. Shintoizmus 235 Konfutius élete és tanai 239 Budha és tanai 245 A kerszténység 254 Utazás Nikkóba. Régi fejedelmi menet 259 Bambuszerdők 260 A japán alföld 263 Megérkezés Nikkóba 264 Nikko templomai és a Tokugavák 265 Kirándulás a Tsuzenji-tóhoz 268 Vízesések 269 A részeg kalauz 270 Rendőri felügyelet alatt 271 Csónakázás a tavon 272 A Nantaisan 273 A havasok között. Japán érczei 274 Az ashiói rézbányák és a bányászok 275 Öngyilkosságok. Japán temetés 276 Tizenegyedik fejezet 277 Útlevél Jessóba 279 Sendai. Posztógyár. Téli hadgyakorlat 280 Matsushima 281 Aomori. A Tsugaru-szoros. Hakodate 282 Czethalászat 283 Halászat kormorannal 285 Jesso partjai. Mororan 286 Az első ajnuk 288 Látogatás egy ajnu faluban 289 Ajnu ház 290 Az asszony. Vallásuk, szokásaik 291 Medvetor 292 Játékok. Ősi igazságszolgáltatás 293 Babonák 294 Megérkezés Sapporóba 295 Európaias vendéglő. Gazdasági akadémia 296 Jesso lakossága. Telepítések, katonai gyarmatosok. Föld kell 297 Formoza. Egy ősrégi ékírás. Otaru 298 A koropkoguru nép 301 Ajnuk és japánok 302 Tizenkettedik fejezet 302 Tokio 304 Tere, parkjai. az Ueno-park. Saigo szobra 307 Lovagsírok. A nagylelkű mikádó 308 Theasátrak, mulatóhelyek. A nemzeti múzeum és gyűjteményei 309 Hadi múzeum 313 A mikádó-könyvtár 313 Képkiállítás. Mongol kultura 314 A japán művészet hatása a világra. Festészet 318 Szobrászat 320 Bazárok 322 Gyerekjátékok, babák 323 Japán haladása 325 Nevelésügy 326 Iskolák 328 A tanulás nehézsége 329 Idegen tanulók Japánban. Khinai diákok. A czopf és a modern szellem 333 Könyvnyomtatás, újságok 334 Papír 337 Tizenharmadik fejezet 337 Az alkotmány és a régi kor viszonyai 339 Tokugavák kormánya 340 Az uralkodó és jogai. Parlament 344 Miniszterium 347 Igazságügy. Rendőrség 348 Politika 349 Japán fejlődése és a nyugat 350 Hadi készülődés. Iwakura herczeg 351 Az uralkodó születésnapja és a katonai díszszemle 353 A mikádó 355 Díszebéd. Rendjelek. Udvari bál 356 Hírvágy vagy létkérdés 359 Katonaság 360 Tengerészet 363 A mikádó udvara 367 Tizennegyedik fejezet 369 A japán évszakok és a klima 371 Természetimádás 375 Japán kertek 376 Vadruczavadászat 378 Chrisanthemum 380 A háború híre 381 Diadalünnep és a nép hangulata 382 Japán önérzet. Alkalmi versek 384 Régi és új japán 386 Egy japán tanító és a japán szellem 387 Ukatius. Pénzügy és adózás 388 Regatta 389 Vak emberek. Az ipar és a munkások 390 Munkásszoczialista-mozgalmak 391 Hazafias munkások 396 Közbiztnság 397 Tolvajok 398 Durva japánok 399 Gyanu alatt 400 Tizenötödik fejezet 403 Pénz nélkül 405 Meghiúsult tevek 409 Útra készülődés. Búcsúvétel 410 A Fujisan 412 Makacs diákok. A japán beltenger 413 A japán kharibdisz 414 Miyajima. Moji és Shimonoseki 415 Nagyravágyó naivság 416 Nagasaki. Csapatszállítás 419 Hadihajók 420 Hazafelé Tizenhatodik fejezet 420 Hajónk. Köd 425 A Sárga-tenger. A Yan-che-kiang 426 Nemzetközi hadiflotta 427 Vásár a hajón. Kocsihúzók. Óriás-rendőrök 428 Shanghai népe. Séta a khinai városrészben 430 Utazás targonczán 431 Kirándulás 432 Orosz hajóskapitányok 433 Honkong 434 Egy khinai ebéd 436 Kirándulás Makaóba. Manilla 437 Khinai kivándorlók 438 Ajándékgyerek 441 Eltévedtünk. Megérkezés. Singaporeba 443 Tizenhetedik fejezet 440 Singapore. Hőség 445 A növénykert. Maláj falu. Singalérek 446 Éjjeli élet 447 Apró paradicsomok. Penang. Pálmaerdő 448 Új útitársak. Fúj a monsun 449 Rangoon. Rizs. Khinaiak térfoglalása 450 Tramváj. Az aranypagoda. Zarándokok 451 Birma és népe 453 Nőemanczipáczió 454 Szerencsétlenség a folyón 455 Tizennyolcadik fejezet 452 Időtöltés a hajón 457 Az Andaman-szigetek. Ceylon. Colombo. Hullámverés 458 Benszülött csónakosok 459 Buvár-koldusok. Egy milliomos kereskedő 460 Kirándulások. Buddha foga 461 Ördögtáncz 462 Rizs, gyapot, kőszén. Ázsia öröme 463 Újra tánczolunk. Isten kezében 464 Aden 465 Vörös négerek. A Vörös-tenger. Orosz hadihajók 468 A Sinai-hegy 469 Suez és a csatorna. Port-Said 470 Kréta. Az Adria. Korfu 471 Fiume. Budapest

FOR WHOM THE BELL TOLLS - ERNEST HEMINGWAY Charles Scribner`s Sons, 1940 471 str. Tvrdi povez. Bez zastitnog omota. Pecat vlasnika na predlistu. Ovo je prvo izdanje ove cuvene knjige. Vrlo dobro ocuvana.

KNJIGE 3, 4, 5 SU POTPUNO NOVE KNJIGA 2 - kao da je pokisla pa su sad strane malo izvitoperene -ocena 3 KNJIGA 1 - vrlo dobro ocuvana POGLEDAJTE SLIKE, PITAJTE. PRODAJA SAMO KAO KOMPLET

PRVI LP ČUVENOG AMERIČKOG FANK/SOUL BENDA IZ 1971 GODINE. REIZDANJE IZ 1998. PLOČA JE CELOFANIRANA (MINT)!! VINIL: 5 MINT OMOT: 5 MINT A1 You Make Your Own Heaven And Hell Right Here On Earth A2 What Is It A3 Ungena Za Ulimwengu (Unite The World) Friendship Train B1 Superstar (Remember How You Got Where You Are) B2 Take Me In Your Arms And Love Me B3 Don`t Let Him Take Your Love From Me B4 What`s Going On

Novo,u celofanu,od ovlašćenog zastupnika za Srbiju,garancija,račun na vaše ime Besplatana dostava za iznose veće od 4000 dinara,plaćanje preko računa ili pouzećem Za manje iznose troškove slanja delimo po pola

Novo,u celofanu,od ovlašćenog zastupnika za Srbiju,garancija,račun na vaše ime Besplatana dostava za iznose veće od 2000 dinara,plaćanje preko računa ili pouzećem

rtvlj lp0796 1982. Vinil - M- Omot - Ex R A R I T E T !!!

Biblioteka srpskih pisaca 1-3 Komplet sadrži: * Jovan Sterija Popović; br. str. 452. * Janko Veselinović; br. str. 491. * Laza Lazarević - celokupna dela; br. str. 537. Izdavač: Narodna prosveta, Beograd Kanc_9

GORSKI CAR roman napisao Svetolik P. Ranković Izdavač: Srpska književna zadruga, 38. Godina izdanja: 1897. Štampano u Državnoj štampariji Kraljevine Srbije Povez: tvrd Broj strana: 310. Kanc_9

55793) JEDNA MLADOST U NEMAČKOJ , Ernst Toller , Nolit Beograd 1933 , Trvrd povez, format 14,5 x 19,5 cm , zaštitni omot sa više zapljenja, knjiga odlično očuvana , 244 strane, latinica Napomena izdavača: `Ovo delo, prevedeno iz originalnog, još neobjavljenog rukopisa, štampano je prvi put u ovom izdanju, dakle pre nego na nemačkom jeziku.` `U ovoj knjizi nije zabeležena samo moja mladost, nego i mladost čitave jedne generacije, a uz to još i deo istorije današnjice. Raznim putevima išla je ova omladina, sledeći lažne bogove i lažne vođe, ali se stalno borila za jasnoću i za zakone duha.` Ernst Toler (Samotschin, 1. decembar 1893 — Njujork, 22. maj 1939), nemački pisac. Bio je dobrovoljac u Prvom svetskom ratu. Razočaran onim što je doživeo na frontu, govorio je protiv rata, organizujući ligu zagovornika mira u Hajdelbergu. Učestvovao je u stvaranju Bavarske sovjetske republike, a zbog svojih revolucionarnih aktivnosti osuđen je na pet godina zatvora. Nakon dolaska Hitlera na vlast, emigrirao je u Ameriku. 1939. godine izvršio je samoubistvo. Bio je pesnik, dramaturg, memoarist, putopisac, jedan od istaknutih predstavnika nemačkog ekspresionizma, a u periodu između dva rata istaknuti antifašista čije se književno delo nije moglo odvojiti od političkog. Dela: `Knjiga o lastama`. `Razulareni Vothar` `Jedna mladost u Nemačkoj` Pisma iz tamnice. `Bio sam Nemac.` Ernst Toller i Pavle Bihaly: Kako je umirala Europa Krajem svibnja 1933. u Dubrovniku je održan jedanaesti kongres međunarodnoga PEN kluba. Tri i pol mjeseca po dolasku Hitlera na vlast, i prvih demonstrativnih spaljivanja knjiga, pisci su, pod predsjedavanjem H.G.Wellsa, osudili postupke njemačkih vlasti i izolirali njemačke kolege koji su prihvatili nacizam. Bila je to reakcija očajnika, Židova, komunista, ljevičara i masona, među kojima bi se našao i poneki građanski intelektualac, recimo slovenski pisac i diplomat kraljevine, ali i buduće socijalističke Jugoslavije, Izidor Cankar, koji je bio jedan od projektanata antinacističke deklaracije. Nakon Drugoga svjetskog rata, dubrovačku će gestu kao svoju vlastitu prihvatiti cijela Europa. U Dubrovniku tada je bio i njemački prognanik, komunist židovskoga podrijetla, dramatičar, pjesnik i prozni pisac Ernst Toller. Dragovoljac u Prvome svjetskom ratu, ponesen idejama njemačkoga militarizma, brzo se razočarao i sudjelovao u stvaranju Bavarske sovjetske republike, koja će potrajati od 6. do 12. travnja 1919. Toller je bio predsjednik te republike, nakon čega je pola godine proveo u zatvorskoj samici. Dvadeset četiri dana štrajkao je glađu. Poslije mu je bavarska vlada, kao značajnome dramskom piscu, čija su se djela izvodila na berlinskim pozornicama, ponudila oprost i amnestiju, ali Toller je to odbio, u ime solidarnosti s drugim političkim zatvorenicima, svojim drugovima komunistima i anarhistima. Pamtimo ga kao jednoga od pionira njemačkoga ekspresionizma. Prognan je iz Njemačke čim su nacisti došli na vlast. Munjevito mu je oduzeto i njemačko državljanstvo, jer je rođenjem bio iz Samoćina, u Poljskoj. U Dubrovnik je stigao kao egzilant, još uvijek ne i apatrid, ali su ga članovi njemačke delegacije tretirali kao da je okužen. Osim što je bio komunist, neortodoksan, blizak anarhistima, i što je bio ekspresionist, Ernst Toller je bio uvjereni Nijemac. To je bio njegov nacionalni osjećaj, koji je proizlazio iz njegova materinjeg jezika. Židovstvo je bilo Tollerova sudbina. U Dubrovniku, za trajanja kongresa, Toller piše predgovor za svoj autobiografski roman, koji će nasloviti “Eine jugend in Deutschland”. Predgovor počinje ovako: “Čovek koji piše o svome životu sličan je hirurgu. Ulazeći sondom u bolne rane, ne sme, pored operacije, da zaboravi bilo i rad srca bolesnika.” I dalje: “Ne želimo da ulepšamo greške i krivice, neuspehe i nedoslednosti, kako sopstvene tako ni tuđe; da bismo bili ispravni moramo poznavati stvari, da bismo bili hrabri treba da ih razumemo, a da bismo bili pravični, ne smemo da zaboravljamo. Ako nas tišti jaram varvarstva, moramo se boriti, i ne smemo ćutati. Ko u takvom vremenu ćuti, izdajnik je čovečanstva.” Tollerov roman trebao je biti politički pamflet, optužba i pesnica antinacističke agitacije, ali on je, istovremeno, veličanstvena legitimacija jednoga kulturnog identiteta – osobna iskaznica i putnica čovjeka kojemu će putnica uskoro biti oduzeta – i neka vrsta ljubavnog pisma Njemačkoj. Drukčijoj Njemačkoj. I iznad svega, to je velika literatura, superiorna u svom vijeku, ali i danas, kada se čitatelju, već po logici kalendara, čini da je daleko od nevolja piščevog vremena. Prvo izdanje Tollerove knjige objavljeno je iste 1933, na srpskohrvatskome jeziku, u prijevodu Pavla Bihalyja, i uz napomenu s unutarnje strane predlista: “Ovo delo, prevedeno iz originalnog, još neobjavljenog rukopisa, štampano je prvi put u ovom izdanju, dakle pre nego na nemačkom jeziku.” Izdavač je bio Nolit, koji je Pavle Bihaly osnovao s bratom Otom, kasnije poznatim kulturnim radnikom, slikarom i povjesničarom umjetnosti. U vrijeme kada je Pavle Bihaly objavio Tollerov roman, Biblioteku Nolit uređivao je odbor u kojemu su, uz vlasnika i urednika, koji je, uz prevođenje, još i dizajnirao naslovnice knjiga, bili Milan V. Bogdanović, Gustav Krklec i Josip Kulundžić. Braća Bihaly bili su Židovi, sinovi siromašnoga zemunskog soboslikara, članovi Komunističke partije Jugoslavije. Pavle se protiv Hitlera pokušavao boriti izdavaštvom. Utrkivao se s onima koji su spaljivali knjige i rukopise, pa je objavio i prve srpskohrvatske prijevode Remarquea, Egona Erwina Kischa, Heinricha Manna, Brechta, ali i Babelja, Pilnjaka, Gorkog, Hašeka. Knjige je ilustrirao crtežima Pabla Picassa i Georga Grosza. Pored toga, Pavle Bihaly autor je dragocjenog niza intervjua sa svojim suvremenicima, sasvim integriran u europske kulturne i umjetničke krugove, sugovornik i prijatelj Picassov i Einsteinov, čovjek koji je, zapravo, živio izvan vlastitoga vremena. Kao čovjek židovsko-madžarskoga podrijetla, oženio je Bečanku, katolkinju Mariu Phingstl, a sina Ivana, rođenog 1938, dao je krstiti u pravoslavnoj crkvi. Nakon 6. travnja 1941. i njemačkoga napada na Jugoslaviju sklonio se u Gornji Milanovac. Gestapo ga je tamo uhitio 17. svibnja, i sproveden je u Beograd, na ispitivanje. Pavle Bihaly strijeljan je 17. srpnja 1941. u Beogradu. Nolit je poslije rata nastavio da živi, kao državno izdavačko poduzeće – jedan od onih elitnih, važnih nakladnika socijalističke Jugoslavije – da bi zatim, u nacionalistička i tranzicijska vremena, bio likvidiran. Ernst Toller živio je u Londonu, a zatim je 1936. otišao u Ameriku. Živio je u New Yorku, i družio se s njemačkim emigratskim piscima i umjetnicima, s Klausom i Erikom Mann, sa slavnom glumicom – prvom Majkom Hrabrost – Thereseom Giehse. Osiromašio je, jer je sav svoj novac dao za pomoć izbjeglim španjolskim komunistima i anarhistima, koji su u Ameriku stizali nakon poraza u građanskome ratu. Znao je da su mu brat i sestra u Njemačkoj odvedeni u logor. Vrijeme je bilo bez nade, Europa se bez borbe predavala Hitleru. Francuski i britanski premijeri Édouard Daladier i Neville Chamberlain potpisali su s Hitlerom i Mussolinijem Minhenski sporazum, kojim je označen kraj Sudetske krize, Njemačkoj je priznato pravo na teritorijalna posezanja, i potpisana je politička kapitulacija pred nacizmom, nakon čega ni Staljinu nije preostalo ništa drugo nego da šalje svoga ministra vanjskih poslova Molotova da s njemačkim ministrom, bivšim trgovcem jeftinim pjenušcima, Ribbentropom, potpisuje pakt. Ali tada će, 23. kolovoza 1939. Ernst Toller već biti mrtav. Objesio se o svileni pojas svoga kućnog ogrtača, u hotelu Mayflower u New Yorku, 22. svibnja 1939. Mogla bi se o piscu i njegovu izdavaču napisati zanimljiva knjiga. Ili bi se mogao snimiti dokumentarni film, samo kada bi postojala država, ili kada bi postojala kultura, koja bi danas povezivala Pavla Bihalyja i Ernsta Tollera. Ali nje nema. “Postoji samo jedna moralnost”, pisao je Toller u svome romanu, “ona koja važi za čovečanstvo. Postoji samo jedan duh, onaj koji živi u čovečanstvu.” Sve drugo, za njega su bili zlodusi, koji su ga progonili i koji su najavljivali propast, njegovu i njegova svijeta. Tollerova domovina bila je Njemačka, premda je rođenjem bio Poljak, a duhom Europljanin i Europejac. Takav je postao u vrijeme najkrvavijega rata, kada je prosvjedovao novinskom uredništvu, zbog načina na koji se piše o neprijatelju: “U feljtonima novina nazivaju se Francuzi degenerisanom rasom, Englezi ćiftinskim dušama a Rusi svinjama. Težnja da se neprijatelj ponizi, pogrdi i ukalja toliko je odvratna da sam se u jednom članku, koji sam poslao ‘Kunstwartu’, izrazio protiv toga držanja koje nas same ponižava. Urednik mi je vratio rukopis uz mnoge fraze izvinjavanja, treba, kaže, da se vodi računa o narodnom raspoloženju. U stvari je ovo narodno raspoloženje odgojeno u pozadini, a vojnici na frontu na to ‘pljuju’.” I u to vrijeme su, kao i danas, matere boraca poginulih za domovinu korištene u najgore šovinističke svrhe, protiv onih koji bi se pobunili protiv rata i domovinskih svetinja: “Jedna anonimna ‘nemačka majka’ želi da nas okovane bace u rupu od granate, i da nas engleski meci raznesu. ‘Veteran iz rata 1871’ želi da francuski vojnici, crnci, oderu kožu sa nas živih, i da je ponesu kao trofeje u najcrnju Afriku.” Ernst Toller ne bavi se u svom romanu “klasnim pitanjem”, premda će ono proizaći iz svake epizode, kao što proizlazi i iz duha vremena, nego se otpočetka do kraja bavi pitanjima identiteta. Nijedna egzilantska ispovijest nije toliko egzilantska kao Tollerova, nitko nije na taj način obuzet pripadnošću, i onim što pripadnost, po nekom usudu, svakome pripadniku donese, kao Toller. On piše u vrlo kratkim rečenicama, kao da deklamira parole. Te su njegove parole šokantno aktualne danas, početkom stoljeća koje je, kažu, razriješilo svoj odnos prema Tollerovim progoniteljima, i čiji početak za nas teče pod zastavom Europe koja se, kažu, ujedinila pod pretpostavkama drukčijim od Hitlerovih, i u kojoj je, i to kažu, čovjek jednako slobodan ako je Nijemac i ako je, naprimjer, Turčin, Arapin ili Bosanac. Način na koji dječak oblikuje svoj odnos prema drugima i svome podrijetlu, slikovit je i prijeteći iskren i istinit: “Samoćin je bio nemačka varoš. Time su se podjednako ponosili protestanti i Jevreji. O varošima Poznanja, u kojima su bili merodavni Poljaci i katolici, koji su stavljani u isti ćup, govorili su sa vidnim prezirom… Mi, deca, govorili smo o Poljacima kao o ‘Poljačinama’, i mislili smo da su potomci Kaina, koji je ubio Avelja, i zato su od boga žigosani… U svim borbama protiv Poljaka sačinjavali su Nemci i Jevreji zajednički front. Jevreji su se osećali kao pioniri nemačke kulture… Na Kajzerov rođendan sedeli su Jevreji za istim stolom sa rezervnim oficirima, sa članovima Ratničkog udruženja i Streljačkog saveza, pili piva i rakije i klicali kajzeru Vilhelmu.” Ernst Toller rodio se 1. prosinca 1893. Njegovo prvo sjećanje je kako djevojčica Ilse trči prema njemu i pruža mu ruku. Tada se čuje glas dadilje, koja ju zove da se vrati: “Nemoj s njim da stojiš, to je Jevrejin.” S odrastanjem, djeca bivaju okrutnija, okrutnost je put u zajednicu i u društvenost: “Sin noćnog čuvara moj je drug. Kad drugi viču ‘Poljačino’, onda i ja vičem. Ali je on ipak moj drug. Poljaci mrze Nemce. To znam od Stanislava.” Kasnije, djeca se dijele, tako što Ilse kreće u protestantsku, Stanislav u katoličku, a Ernst u židovsku školu. U školi mržnja dobiva svoju znanstvenu argumentaciju. U školi se uči da su “Jevreji razapeli na krst našeg Spasitelja.” I svatko vrlo brzo sazna sve što je onaj drugi naučio u školi: “Trčim u šupu, zavlačim se u slamu i briznem u gorki plač. Ja poznajem Spasitelja. On visi kod Stanislava u sobi. Iz očiju mu cure crvene suze, srce mu leži otvoreno na grudima, i krvari. ‘Pustite dečicu k meni’, ispisano je pod njim. Kada sam kod Stanislava, a niko ne vidi, idem Spasitelju, i molim mu se. ‘Molim te, dragi Spasitelju, oprosti mi što su te Jevreji ubili.’ Uveče u krevetu pitam majku: ‘Zašto smo mi Jevreji?’ ‘Spavaj, dete, ne pitaj tako ludasto.’ Ne spavam. Hteo bih da nisam Jevrejin. Hteo bih da deca ne trče za mnom i viču ‘čivo’.” Odrasle godine se nekako sasvim prirodno nastavljaju na argumente iz djetinjstva. Općenito, u životu kakvim ga vidi Ernst Toller, u njegovome romanu i u biografiji, sve je naravno i logično, kao što zna biti u dobro napisanim knjigama za djecu. Ali kada se tako zgodi u knjizi za odrasle, kao način mišljenja i kao dosljedno provedena narativna strategija, pred sobom imamo jedno od onih trajno neshvaćenih književnih čuda u čijem se otkrivanju ponekad sastoji smisao čitanja. Roman “Jedna mladost u Nemačkoj” ima svoje mjesto u povijestima njemačke i europske književnosti. To mjesto je zaštićeno, pisac je vrlo poštovan, njegov grob lijepo je uređen u svakome boljem leksikonu, kao i u pregledima njemačkog ekspresionizma, ali Toller se drži negdje u drugome redu europskih pisaca i mučenika u dobu nacionalsocijalizma. Razlog je, možda, i u Tollerovom komunizmu, u tome što je bio na čelu jedne, istina šestodnevne, sovjetske republike, ili u tome što njegova figurina ne može stajati na ikonostasima neoliberalnog kapitalizma, čak ni kada se prigodno kite antifašizmom, pobjedom nad mrakobjesima Adolfa Hitlera i njegovih saveznika, velikih industrijalaca, vlasnika njemačkih čeličana, ali i uglednih američkih i britanskih kapitalista, kojemu se njegova vladavina činila sasvim razložnom, gospodarski produktivnom, ekonomski isplativom… Ali ipak, nešto je od svega toga važnije: Tollerova sveta jednostavnost, genijalna razložnost na putu ka kraju, kakva je, činilo se, moguća samo u djetinjstvu, teško može biti do kraja prihvaćena kao krajnji i konačni književni argument. Osim toga, ako je priča tako jednostavna, kako je toliki drugi nisu shvatili? Ako je priča jednostavna, kako je Martin Heidegger mogao biti nacist, i tek naknadno, makar i samo s nekoliko godina zakašnjenja, shvatiti da je u nečemu pogriješio? Ipak je europskoj kulturi više stalo do Heideggera nego do Tollera. Tollerova književnost, kao i njegov besprijekorni moralni princip, čista su estetika, naspram sveobuhvatnoj misaonosti posljednjega velikog filozofa u povijesti. Zaboravljen je stoga i Tollerov dubrovački nastup, a roman “Jedna mladost u Nemačkoj” ostao je, i osamdeset godina nakon svoje beogradske premijere, u svom jedinom izdanju i u prijevodu Pavla Bihalyja. Žrtvama holokausta je, kažu, sva Zemlja grob, pa tako Ernst Toller i njegov izdavač leže u istome grobu. Knjigu “Jedna mladost u Nemačkoj”, njezino prvo i jedino izdanje, imao sam, prije petnaestak godina, posuđenu od zagrebačkog anarhista i situacionista Ljube Miličevića. Nakon čitanja sam je morao vratiti, što je, sjećam se, obavljeno u nekim po mene neugodnim okolnostima. Nedavno sam Tollera, konačno, dobio u privatni posjed, preko kultnoga zagrebačkog knjižara Dražena Dabića i njegova internetskog dućana “bibliofil.hr”. U međuvremenu sam zaboravio kako “Jedna mladost u Nemačkoj” ima jedan od ljepših završetaka za koje znam: “Ne, ja nikad nisam bio sam za ovih pet godina, u najneutešnijoj napuštenosti, nikada nisam bio sam. Tešilo me je sunce, mesec me je tešio, vetar koji je pirio preko neke bare i mreškao je kružićima koji se bežeći šire, tešila me je trava koja je u proleće nikla između kamenja dvorišta, tešio me je dobar pogled, pozdrav voljenih ljudi, prijateljstvo drugova, vera u jedan svet pravednosti, slobode, čovečnosti, u jedan svet bez straha i bez gladi.

Kryptos ‎– Burn Up The Night Label: AFM Records ‎– AFM 564-1 Format: Vinyl, LP, Album Country: Germany Released: 20 Jan 2017 Genre: Rock Style: Heavy Metal, Thrash Limited edition of 500 copies. Issued in a gatefold cover. OČUVANOST: NOVO U CELOFANU

PLOČA JE U ODLIČNOM STANJU, VINIL KAO UPRAVO ODŠTAMPAN!! VINILI: 5/5 NM/NM OMOT: 5- A1 On The Road Again A2 Going Up The Country A3 World In A Jug A4 Dust My Broom A5 My Time Ain`t Long A6 Rollin` And Tumblin` B1 Catfish Blues B2 Big Road Blues B3 The Story Of My Life B4 Pony Blues B5 My Mistake C1 One Kind Favor C2 Same All Over C3 Sic `Em Pigs C4 Time Was C5 Bring It On Home D1 Let`s Work Together D2 I Got My Eyes On You D3 Whiskey And Wimmen` D4 Sugar Bee D5 Shake It And Break It D6 Future Blues

I- 100% Pamuk II- 100% Poliester Opis: Pamučne ženske pantalone u beloj boji sa lastišem i zipom Via Delle Rose je brend nastao 2004. godine u Italiji. Atraktivan i autentičan kakav jeste, vrlo brzo je privukao pažnju zaljubljenika u modu i van granica Italije. Danas se za VDR zna u čak 20 različitih zemalja u kojima se rado kupuje i nosi.

Andromeda – Andromeda Label: Black Widow Records – BWR 140 Format: Vinyl, LP, Album Vinyl, 7` All Media, Limited Edition, Reissue Country: Italy Released: 2014 Genre: Rock Style: Blues Rock, Prog Rock, Hard Rock Black Widow also made available this limited edition without the 36-page booklet and the book of paintings by John Du Cann, but still with the bonus 7-inch, the three sketches inserts by John Du Cann and the two replicas of concert posters. This edition replaces and extends the previous LP + 7` limited edition released in 2011, listed here as Andromeda. OČUVANOST: NOVO U CELOFANU

V.Bain, M.Miladinovitch - Précis d`Histoire Serbe, Librairie Delagrave, Paris 1917 godine Tvrd povez. U dobrom stanju. Pečat prethodnog vlasnika. Rikna malo iskošena od čitanja. 101 strana H/KSJ1

Depeche Mode ‎– Music For The Masses Label: Mute ‎– INT 146.833, Mute ‎– Stumm 47 Format: Vinyl, LP, Album, Stereo, Blue Transparent Vinyl Country: Germany Released: Sep 1987 Genre: Electronic Style: Synth-pop Issued in a matte textured sleeve. The red horn symbol on upper front cover is embossed. The landscape photos on the front and back are glossy and embossed. Includes a printed inner sleeve with photos, lyrics, and credits. OČUVANOST: OMOT 5- PLOČA 4+ INER 5-

M. Niketić SRPSKI SVET 1890. (zaključak po predgovoru) Tvrd povez (naknadno koričenje), 198 strana. Koričenje u stanju kao na slici, požutela, prvi list i predlist zacepljeni, poneko sitno oštećenje, ali generalno očuvana. Popularno-obrazovna knjiga Srpski svet Petra M. Niketića izlazila je u nekoliko izdanja: 1881, 1885, 1890...

Stanje: Ploča 5/5- , Omot 5-, Unutrašnji omot: 5 VEOMA RETKO U OVOM STANJU OČUVANOSTI !!! ------------------------------ Opsirnije: -------------------- Половином 1970-их година, релативно мала музичка сцена у Скопљу узроковала је честу сарадњу међу будућим члановима састава Леб и сол. Влатко Стефановски (гитара) и Бодан Арсовски (бас-гитара) још у петом разреду основне школе свирају заједно у саставу ВИС „Јегуље“. Први значајнији рад њих двојица имају у џез-рок групи “Брег“, коју је предводио Мики Петковски (клавијатуре). На бубњевима је био Гарабет Тавитјан - Гаро, који убрзо одлази на одслужење војног рока, а Петковски прелази у састав “Смак“ и “Брег“ престаје са радом. Дана 1. јануара 1976. године, Влатко Стефановски (гитара), Бодан Арсовски (бас-гитара), Никола Димушевски (клавијатуре) и Димитрие Чучуровски (бубњеви), оснивају састав Леб и сол. Име састава потиче од традиционалног поздрава који је дословно значио „Хлеб и со“, а користио се често као израз ината и одлучности, као на пример „Ја ћу јести само хлеб и сол, али нећу попустити“, међутим такво што нема везе са именом састава. У студију Радио Скопља снимају своје прве снимке: „Етида бр.3`, „Деветка“ и „Песма за нас“. Њихова музика садржала је елементе рока, џеза и македонске етно музике. Како је састав музичко сазревао тако је утицај џеза постајао све слабији. Међутим на концертима састав изводи дуготрајне класичне џез верзије традиционалног етно-фолка као што су нумере `Јовано, Јованке` и „Абер Дојде Донке“, што је пубилика примала са великим одушевљењем.[1] Крај 1970-их (почетак популарности) У априлу 1977. године први пута наступају ван граница СР Македоније, када свирају као предгрупа Драги Млинарецу у Новом Саду. Исте године наступају на омладинском фестивалу у Суботици, где освајају награду и потписују уговор са дискографском кућом ПГП-РТБ. Крајем августа као предгрупа Бијелог дугмета наступају на концерту код Хајдучке чесме. Крајем године учествују на `БООМ` фестивалу у Новом Саду, а концертне верзије њихових песама „Под водом“ и „У сенци“, налазе се на компилацији БООМ `77, коју 1978. године објављује издавачка кућа Сузи. У септембру 1977. године објављују свој првенац албум Леб и сол, којег снимају у студију РТВ Нови Сад. Албум објављује издавачка кућа ПГП-РТБ, а продуцент на материјалу био је Јосип Бочек. Јосип Бочек био је бивши гитариста састава Корни група, а Стефановски је био његов обожаватељ тако да је сарадња настављена и на следећим албумима. Материјал на албуму је под великим утицајем џез и рок тема, а од девет нумера чак шест су инструменталне. Сви чланови састава су аутори композиција, мада је Стефановски најзаслужнији. Леб и сол су првенствено били концертни састав, којима је наступ у живо служио за импровизације и исказивање инструменталне виртуозности. На Опатијском фестивалу, у пролеће 1978. године, изводе песму „Абер дојде Донке“ са којом освајају награду за „Најбољи уметнички утисак и најуспешнију примену фолклорног израза“. Убрзо након тога долазе на сам врх рок састава са подручја Југославије, а за припрему материјала за нови албум добијају много боље студијске услове. Други албум под именом Леб и сол 2, издају 1978. године, а објављује га дискографска кућа ПГП-РТБ. Пратећи успешност албума првенца, поред већ успешне композиције „Абер дојде Донке“, ту су још инструментали „Марија“, „Акупунктура“, „Узводно од туге“, а за вокалну изведбу песме „Таласна дужина“, текст је написао Влатков брат, Горан Стефановски, који ће убудуће са њима наставити да сарађује. Леб и сол постају врло популарни састав крајем седамдесетих и почетком осамдесетих, а њихова прва два албума, на којима се налази материјал доступан за ширу публику, сматрају се најзаслужнијима за то. Иако су се сви чланови састава показали као изврсни музичари, Влатко Стефановски долази до најјачег изражаја као изузетан виртуоз на гитари. Часопис Џубокс 1978. године према гласању читалаца, проглашава их саставом године. Трећи албум под називом Ручни рад издају 1979. године, а објављује га издавачка кућа ПГП-РТБ. Материјал снимају у студију Б Радио Београда, а на две композиције гостује саксофониста Мића Марковић. Албум је стилом био лагано под утицајем јазза, а ауторство потписују опет сва четворица. Неке од успешних су песме „Кумова слама“, „Ручни рад“ и „Верни пас“. Након објављивања албума Никола Димушевски напушта састав ради сталног радног односа у забавном оркестру РТВ Скопље, а на његово место долази Мики Петковски, међутим и он их врло брзо 1980. године напушта и одлази за Канаду. Оставши без клавијатуристе, одлучили су наставити да раде као трио и почели су припремати материјал за следећу плочу. 1980. Њихов четврти студијски албум под називом Бесконачно издају 1981. године, а објављује га дискографска кућа ПГП-РТБ. Задржали су свој стил, а музику су прилагодили триу. На материјалу неке од значајних нумера су обрада старе македонске пјесме „Зајди, зајди јасно сонце“, „Жива рана“ од Влатка Стефановског и од Бодана Арсовског „Скакавац“. Исте године снимају ТВ филм Огин у продукцији Радио-телевизије Београд. Након објављивања албума састав напушта бубњар Гарабет Тавитјан, а на његово место из `ЈУ групе` долази Драгољуб Ђуричић. Након краткотрајног ангажмана у мјузиклу и позоришту, новембра 1981. године у студију Радио Скопља снимају свој следећи албум Следовање. Албум издаје дискографска кућа ПГП-РТБ, а први пут су сами продуценти. Материјал се састоји од претежно вокалних нумера, а „Носим твој жиг“ постаје велики радијски хит. Између осталих нумера још од значајних је обрада народне песме „Миле Поп Јорданов“. Тога љета два и по месеца гостују са `КПГТ` позориштем у Америци, где наступају по разним клубовима и свирају са саставом `Биг Кантри`. Исте године објављују двоструки уживо албум Акустична траума, који је уједно и последњи којег издаје дискографска кућа ПГП-РТБ. Материјал на албуму састоји се од концерта одржаног 13. априла 1982. године, у загребачком `Кулушићу`, а миксован је у М-2 студију, РТВ Скопља. Следећи албум Калабалак објављују 1983. године, а издаје га дискографска кућа Југотон (данашња (Кроациа Рекордс). Материјал снимају са гостима: Боби Мицев (клавијатуре) и Петар Каргов (саксофон). Следећи албум Тангента снимају у септембру 1984. године, у београдском студију `Аквариус`. Албум 1984. године објављује издавачка кућа Југотон, а продуцент материјала био је Кевин Ајерс. Музички гости су Лаза Ристовски на клавијатурама и Ненад Јелић на удараљкама. Велики успех на радију постигла је песма „Контакт је скуп“. 1986. године објављују албум Звучни зид, са којим обележавају своју десетогодишњицу музичког рада. Албум садржи материјал за позориште, филм и телевизију, па су ту теме за ТВ емисију „Бушава азбука“, позоришне представе „Ослобођење Скопља“, „Тумба, тумба дивина“, „Коштана“ и за филмове Шмекер, За срећу је потребно троје и Срећна Нова 1949. Аутори песама су Стефановски и Арсовски, а на материјалу учествују Гарабет Тавитјан (који се у међувремену вратио у састав) и глумица и певачица Ана Костовска. Омот албума “Путујемо“ Пошто је албум објављен, у састав долазе Гоце Мицанов на саксофону и Кирил Ђајковски на клавијатурама. С њима двојицом ускоро одлазе у студио и снимају следећи албум Као какао. Албум излази 1987. године, а објављује га дискографска кућа Југотон. Овим материјалом направили су промену у стилу и снимили десет вокалних нумера. Продукцију су радили Стефановски, Арсовски и Брацо Зафировски, а као музички гости учествују Беби Дол, Ана Костовска и Рони Ватхен, који је свирао ирске гајде. Арсен Дедић је написао текст за песму „Фемме Фатале“, док су остале текстове написали Влатко и његов брат Горан Стефановски. Као какао понудио је неколико врло запажених песама, а то су „Скопље“ (која је први пута снимљена на македонском језику), „Као какао“ (текст припева преузет из књиге „Школица“ од Хулиа Кортасара), „Мамурни људи“, „Чувам ноћ од будних“ и „Femme fatale“. Влатко Стефановски у исто време снима музику за филмове Заборављени и Чаруга и гостује на материјалу Жељка Бебека и загребачког рок састава Филм. Следећи албум “Путујемо“, издају 1989. године, у истој постави, а објављује га дискографска кућа Југотон. Продукцију су радили сами заједно са Брацом Зафировским, а музику и текст за осам нумера написао је Влатко Стефановски. Нумера „Суморно пролеће“, компоновао је Бодан Арсовски, а текст је написао Горан Стефановски. На материјалу су наново наступили музички гости, а то су Калиопи као пратећи вокал, Зоран Јовановић на саксофону и кларинету и Кире Костов на рогу. Песма која се издвојила од осталих и постала велики хит је „Чукни во дрво“. У састав се на место клавијатура вратио Никола Димушевски, који је учествовао и на снимању албума. 1990. Пошто су објавили албум Путујемо, следеће године Влатко Стефановски и Бодан Арсовски оснивају сопствену издавачку кућу Third Ear music. Исте године објављују и албум под називом Зодијак, на коме се налази музика за истоимену балетску представу. Када је албум објављен, поново их напушта Гаро Тавитјан и оснива џез састав `Парамециум`, у коме још свирају Игор Димовски на гитари, Гоце Мицанов саксофон, Љупчо Стојсављевић бас-гитара и на клавијатурама Валентино Скендеровски и Јованчо Арсовски. У мају 1991. године, у постави Стефановски, Арсовски, Димушевски и Ђуричић, одлазе на турнеју по Сједињеним Државама и Канади. Концерт одржан у престижном клубу `ЦБГБ`, који се налази у Њујорку, објављују ЦД Уживо у Њујорку (Live in New York). Албум излази исте године, а објављује га дискографска кућа Third Ear music. Материјал садржи и снимке са пробе у студију `Американ`, снимке нумере „Благослов“ из Македонске православне цркве у Торонту, тема `Going back to Skopje` (снимљена у покретном студију у Торонту) и обрада народне песме „Учи ме мајко, карај ме `, која је снимљена у Скопљу у октобру 1991. године. У пролеће 1992. године свирају четири концерта, који су тотално распродати, у београдском `Сава центру`, а након тога одлазе у амстердамски клуб `Парадизо`. Дражен Врдољак у децембру 1995. године организује концерте у Загребу, Пули и Ријеци, а тада са њима наступа и Гаро Тавитјан на бубњевима. Године 1995. издају свој последњи албум Антологија. Албум је двострука ЦД компилација која садржи преглед њихове комплетне музичке каријере до тада, а објављује га дискографска кућа Third Ear music. Након објављивања албума, свој последњи концерт састав Леб и сол одржали су 13. децембра 1995. године у Солуну у клубу `Милос`, након којег се разилазе. Соло каријере Кад је Леб и сол престао са радом, чланови састава се окрећу соло каријери. Влатко Стефановски је још 1994. године објавио албум Каубоји & Индијанци, на којем су му помагали Златко Ориђански, Махмут Музафер, Горан Бреговић, Гоце Мицанов и чланови састава Нитјананда. Садржи дванаест нумера које се разликују у жанру, а продуцент је био Брацо Зафировски. 1997. године издаје свој трећи ЦД Џипси меџик, на коме се налази музика за истоимени филм, којег је режирао Столе Попов. Бодан Арсовски 1995. године објављује ЦД Endless view. На снимању су му помагали Пеце Атанасовски (гајде), Коки Димушевски, Ђоле Мишковски (клавијатуре), Зоран Јовановић, Сабит Тахири и Гоце Мицанов. Наступају под именом Езгија бенд, али након смрти Пеце Атанасовског, Арсовски је увелико смањио наступе састава. Исте године Гаро Тавитјан заједно са саставом Парамециум, у Скопљу објављује ЦД Live, на којем се налазе снимци са њихових концерата. Следећи Гарин ЦД садржи уживо снимке са концерта одржаног 25. априлу 1995. године у Скопљу у простору Куршумли Ан. Гаро поред тога што објављује албуме такође и компонује музику за балет и позоришне представе. Током 1990-их година, бивши чланови састав Леб и сол паралелно снимају и објављују албуме. Највише се истиче рад Влатка Стефановског који је објавио осам соло албума и сарађивао на пројектима разних извођача и писао музику за филм и позориште. За позоришну представу Сарајево, која је изведена у Антверпену, Влатко је написао музику, а његов брат Горан Стефановски сценарио, док је редитељ био Слободан Унковски. ЦД је објављен 1996. године јер Влатко није желео да га издаје док траје рат у Босни. Поновно окупљање Кад су одржали последњи концерт 1995. године у клубу Милос у Солуну и након тога се разишли, чланови састава су се окренули својој успешној соло каријери. У априлу 2006. године састав се поново окупља како би обележили 30 година свога постојања. Постава која је кренула на турнеју по земљама бивше Југославије била је у саставу Влатко Стефановски, Бодан Арсовски, Гарабет Тавитјан и Коки Димушевски. Влатко Стефановски касније одлази из састава, а остали чланови у новој постави (Арсовски, Димушевски, на бубњевима Срђан Дункић и замена за Стефановског Димитар Божиков) 2008. године објављују албум И така натака, на којем у две композиције (`Си заљубив едно моме“ и `It`s warming up`) гостује рок певач Дадо Топић. --------------------------------- Predmet prodaje je LP Leb I Sol ‎– Kao Kakao Label: Jugoton ‎– LSY 63264 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1987 Genre: Rock Style: Rock & Roll, Soft Rock, Pop Rock Tracklist A1 Mamurni Ljudi A2 Kao Kakao A3 Femme Fatale Backing Vocals – Bebi Dol Lyrics By – A. Dedić* Music By – V. Stefanovski* Percussion – Miško* A4 Čuvam Noć Od Budnih B1 Kriza Tridesetih B2 Autoput Lyrics By – G. Stefanovski* Music By – B. Arsovski* Vocals – Bodan* B3 Igraj B4 Skopje Lyrics By – G. Stefanovski* Music By – V. Stefanovski* B5 Čekam Kišu Bagpipes [Irish] – Ronnie Wathen

Matalan jakna vel 6 (116) Sa snizenja!

OCENA ZA 4 BR.28. ZA 4+ BR. 4,5,6,7,24,27,29,31,43. ZA 4+,5- BR.1,3,14,16,17,30,32. ZA 5- BR. 2,10,13,18,22,37,46. ZA 5-,5 BR.8,9,12,19,20,23,25,26,38. ZA 5 BR. 11,15,21,42. ZA 5,5+ BR.36. ZA 5+ BR. 33,34,35,39,40,41,44,45,47,48. BROJ 28 CRTANO PO POSLEDNJOJ STRANI SA POPISOM IZDAVAČA 10X5 cm + JOŠ JEDAN BROJ 28, BEZ KORICA SAMO STRANICE, OCENA ZA STRANICE 5-. BROJEVI 5,6,7 BLAGO OŠTEĆEN HRBAT NA SREDINI DODATAK KOMPLETU UDERCO U SKICAMA PRIJATELJA - GLANC 12 PODVIGA - CRNO BELI - GLANC LETEĆI ĆILIM - CRNO BELI - GLANC RUŽA I MAČ - CRNO BELI - GLANC OBELIKSOVA GALIJA - CRNO BELI - GLANC LATRAVIATA - CRNO BELI - 4+ NEBO KOJE PADA - GLANC ODREĐENI BROJ STRIPOVA JE U MOJIM ZAŠTITNIM KESICAMA.

Odlomak: Osnovne značajke sustava Bachovih kapi Dr. Edward Bach opisao je sustav Bachovih kapi na sljedeći način: „Osnovna načela su ova: Prvo. Ovaj sustav ne zahtijeva nikakvo medicinsko znanje. Drugo. Sama bolest je posljedica i ne ukazuje na potrebne Esencije. Treće. Um je najosjetljiviji dio našeg tijela pa nam stoga najbolje može pokazati koje esencije su nam potrebne. Četvrto. Uzima se u obzir samo reakcija pacijenta na bolest, a ne sama bolest. Peto. Prave vodilje za otkrivanje načina na koji pacijent reagira na bolest, kao i Esencija koje su mu potrebne, su: strah, depresija, sumnja, očaj, razdražljivost, potreba za društvom ili potreba za samoćom te neodlučnost.” Nadalje, dr. Bach objašnjava prednosti ove metode iscjeljivanja nad drugim metodama liječenja: „Sustav … ima velike prednosti nad drugim sustavima. Kao prvo, sve su esencije pripremljene od prekrasnog cvijeća, biljaka i drveća iz Prirode, od kojih nijedna nije otrovna i ne može učiniti nikakvu štetu, bez obzira na dozu koja je uzeta. Kao drugo, samo ih je 38, što znači da je mnogo lakše pronaći pravi lijek, nego kad ih ima mnogo više. Kao treće, metoda odabira esencija dovoljno je jednostavna da je većina ljudi razumije. Kao četvrto, izlječenja koja su nastupila bila su toliko sjajna da su nadišla sva očekivanja, kako onih koji koriste ovu metodu tako i pacijenata koji su primili njene koristi. Te su ljekovite biljke uspjele toliko puta iznova, tamo gdje su svi drugi isprobani načini liječenja bili neuspješni.” (Edward Bach, 1936.) Ove, gore navedene značajke dane su, vjerujem, u usporedbi s homeopatijom koju je dr. Bach prakticirao. U homeopatiji se za pripremu homeopatskih remedija kao izvori uporabljuju i neke otrovne8 biljke, minerali i životinjske izlučine. U homeopatiji je također bitna i potencija u kojoj se priprema homeopatska remedija, što s Bachovim kapima nije slučaj. Danas homeopati u svojoj praksi mogu rabiti čak više od pet tisuća homeopatskih remedija, što je mnogo zahtjevnije za proučavanje i rad od Bachovih kapi. Homeopatija je kompleksan sustav koji je bitno proučavati više godina da bi se sustav mogao samostalno primjenjivati, a Bach je težio pronalasku sustava kojim se može samostalno koristiti svaki član kućanstva, neovisno o svojoj naobrazbi i dobi. Dr. Bach je, prema navodima Nore Weeks, smatrao da „pravi lijek ne smije uzrokovati jake reakcije, niti smije biti štetan ili neugodan za uzimanje, već njegovi učinci trebaju biti nježni i sigurni, te rezultirati iscjeljenjem uma i tijela”.

PLOČA JE U ODLIČNOM STANJU, VINIL KAO UPRAVO ODŠTAMPAN!! VINIL: 5 NM OMOT: 5- A1 Strut My Stuff A2 Hot Money A3 House Of Blue Lights A4 Just Got To Be There A5 You Just Got To Rock B1 Human Condition B2 She`s Lookin` Good B3 Open Up Your Back Door B4 Wrapped Up

TREĆI LP NAJBOLJEG JAPANSKOG PROGRESIVNOG ROK BENDA! PLOČA JE U ODLIČNOM, SAVRŠENOM STANJU, KAO NOVA, KAO UPRAVO KUPLJENA!! VINIL: 5 NM OMOT: 5 A1 Blackhole A2 The Vague Image (Introduction) A3 The Hard Image A4 Crystal Solitaire B1 A Wandering Young Man B2 Days In The Past B3 Mirror Freak

PLOČA JE U ODLIČNOM, SAVRŠENOM STANJU, KAO NOVA, KAO UPRAVO KUPLJENA!! VINIL: 5 NM OMOT: 5 A1 Ewok Celebration A2 Lapti Nek A3 Themes From `Star Wars` B1 Nights Are Forever (Twilight Zone The Movie) B2 Theme From Simon & Simon B3 Maniac B4 Love Theme From Superman III B5 Themes From `Wargames`

Broj artikla: 200000382017 HB5949 • Regular fit • Main body: 80% cotton / 20% recycled polyester French terry • Lining: 100% cotton single jersey • Drawcord on elastic waist • Ribbed cuffs • Front pockets