Lepota-Sve o sminki i manikiru

TVRDOGLAVI DRUGARI

Borbeni anđeo Alita klasik je u žanru naučne fantastike. Jukito Kiširo je stvorio epopeju u kojoj dovodi u pitanje poimanje ljudskosti. Alita je kiborg koji je sposoban da voli, da se bori i žrtvuje za čovečanstvo više nego oni koji su rođeni kao ljudska bića. Hjugo ne odustaje od namere da dosegne lebdeći Zalem, ubeđen da ga tamo čeka bolji život. Čak ni Alitina ljubav ne može da ga zadrži u Smetlištu. Ali na tom usponu čekaju ga smrtonosne zamke. U 26. veku Smetlište je mesto u kome svi žive u senci i od otpadaka veličanstvenog lebdećeg Zalema. Ido Daisuke popravlja oštećenog kiborga kome daje ime Alita i postaje mu poput oca. Međutim, kada se otkrije da je Alita majstor zaboravljene borilačke veštine pancerkunsta, postaje jasno da se ispod njene nežne spoljašnjosti krije smrtonosna mašina nastala tokom rata sa kolonijama na Marsu. Jukito Kiširo rođen je 1967. godine u Tokiju. Prvu mangu, Space Oddity, objavio je sa 17 godina u magazinu Weekly Shonen Sunday. Borbeni anđeo Alita je njegov najpoznatiji serijal. Objavljivan je u periodu od 1990. do 1995. godine, a Kiširo je napisao i nacrtao nekoliko spinof serijala koji dodatno zaokružuju priču o Aliti i njenom svetu.

DZINOVSKA BOJANKA-ZOO VRT

ARÈI I DORA – ZAJEDNO POBEÐUJU

ARÈI I DORA SPASAVAJU NAPUŠ.

ARÈI I DORA U RATU SA MAÈKAMA

Dva duha iz boce SSHINE

DOKTOR DULITA

KRCKOVA RAZMISLJALICA

Dočekana, s razlogom, i u Evropi i u Južnoj Americi kao izvrsno delo puno psihološke napetosti, novela Alberta Mangela Stivenson pod palmama priča je o literarnim i životnim strastima znamenitog pisca. Usredsređujući se na poslednje dane Roberta Luisa Stivensona, tvorca čuvenog Ostrva s blagom i Neobičnog slučaja doktora Džekila i gospodina Hajda, u atmosferi misterije i neizvesnosti, kroz priču o nerasvetljenom ubistvu na egzotičnom ostrvu na Južnom Pacifku, Mangel zapravo pripoveda o pripovedanju samom. Boreći se protiv tuberkuloze koja mu je razarala telo, Stivenson je od hladne klime rodne Škotske pobegao, s porodicom, na Samou. Domorodačko stanovništvo prihvatilo je s ljubavlju Tusitalu – „pripovedača“, kako su ga iz milošte nazvali. Vreme provodi pišuci u miru, ali jednog dana sreće čudnog čoveka s prepoznatljivim škotskim naglaskom, misionara sa bizarnim idejama i osobinom da tajanstveno nestaje. Čudne stvari počinju da se dešavaju na ostrvu i Stivenson se zatiče usred serije neobjašnjivih zločina... Istražujuci teme dvojnosti i uticaj koji naši snovi imaju na stvarnost, Mangel je stvorio istančanu priču o prirodi stvaranja i pokazao da suvereno vlada formom novele. Ovo je divna, poetska priča koja će čitaoce obuzeti, ali i proganjati, jer: „niko nekažnjen ne hoda pod palmama“.

Šta je to „Zapad“? Ovu reč srećemo svuda, od istorijskih knjiga do televizijskog dnevnika, ali ona ima toliko značenja da je često nejasna i može da nas zbuni. Je li to geografska oblast? Kad se kaže Zapad da li se misli na Evropu? Ili na Ameriku? Možda i na jedno i na drugo? Ili su to sve bogate zemlje sveta zajedno? Da li je to ekonomski sistem? Oblik društvenog uređenja? Moral? Neka religija, način života, stanje duha? Treba li se radovati tome što postoji Zapad, ili za to nema razloga? Gde je danas Zapad? Na nekim delovima planete? Ili je zauzeo celu planetu i postao „globalan“? Da bi se prevazišle ove zbunjujuće predstave i maglovite ideje koje su ponekad izvor sukoba i nasilja, treba rasvetiliti ova pitanja. To je cilj ovog dela.

Zašto se ljudi danas tako često razvode? Kako mogu da se rastave, da se više ne vole, a ponekad i da mrze jedno drugo, ako su ranije toliko toga delili i zajedno začeli decu? Tinejdžeri otvoreno postavljaju pitanja na koja odrasli često nemaju odgovor. Za mlade je razvod problem bar koliko i za same roditelje, i njegove posledice ne treba umanjivati. Nisu li upravo tinejdžeri neposredno na udaru promena koje nisu uvek najprijatnije – selidbe, promene škola, uklapanje u novu porodičnu organizaciju? Kako im pomoći da izgrade svoju ličnost i steknu poverenje u okolinu a da ostanu verni sebi i da se ne osećaju razapeto između dva doma i dva različita sveta? Oslanjajući se na sopstveno iskustvo autori nastoje da ublaže dramatičnost bolne situacije i izdvajaju važne teme o kojima svako dete razmišlja u trenutku kada mu se roditelji razvode.

Evo jedne knjižice koja će sigurno oduševiti mlade. Ne samo zato što im jasno govori o stanju planete – što je tema o kojoj se još ne govori u školi, a nema je ni u štampi ni na televiziji – već pre svega zato što se neophodna revolucija misli tiče upravo njih. Zagrevanje naše planete i nestanak naſte iz rezervi koje su pri kraju sve će promeniti: način stanovanja, transport, ishranu, zanimanja, način života i potrošnje. Ako se ništa ne učini, stručnjaci kažu da nas prvo očekuje ekološka, a zatim i društvena katastrofa. Sasvim je jasno, međutim, da to može biti i sjajna prilika da se oslobode mašta i kreativnost, da svako dobro razmisli o smislu svog budućeg zanimanja. Hoće li današnji roditelji, „zavisnici od naſte“, imati decu koja mogu bolje da sagledaju budućnost i budu mudrija? Ova knjiga može tome da doprinese.

Tokijski osvetnici je priča o prijateljstvu, ljubavi i požrtvovanosti. U surovim obračunima bandi na ulicama Tokija vlada samo jedno pravilo – čuvaj svoje bližnje! Takemići Hanagaki je mladić bez ambicije, koji je navikao da se svima izvinjava. Jednog dana saznaje da je njegova devojka iz srednje škole žrtva obračuna Tokio manđi bande, kriminalne organizacije koja teroriše grad. Istog dana Takemići otkriva da može da skače kroz vreme 12 godina u prošlost, te dobija priliku da izmeni sudbinu ljudi koje voli. Međutim, da bi to učinio, mora da se suprotstavi jačima od sebe. Kijomasa drži sečivo dok Draken leži u lokvi krvi. Drakenov život je u Takemićijevim rukama. Ako umre, Mikijevo srce će potonuti u tamu koja će progutati Tokio manđi bandu i sve do kojih je Takemićiju stalo. Ken Vakui je japanski manga umetnik. U mladosti je bio član ulične bande, ali je okrenuo leđa takvom životu i posvetio se radu na stripu. Debitovao je 2005. godine u Kodanšinom Separate volume young magazinu pričom Shinjuku Host, a iste godine je u Weekly Young magazinu istog izdavača pokrenuo serijal Shinjuku Swan. Svetsku slavu stekao je serijalom Tokijski osvetnici, koji objavljuje u Weekly Shonen magazinu Kodanše od 2017. godine.

Oštrica besmrtnika je remek-delo Hiroakija Samure, perfektno osmišljena priča koja govori o periodu šogunata Tokugava i vremenu kada je Japan bio na razmeđu feudalnog sistema i modernog doba. Scene borbe Hiroakija Samure spadaju među najlepše oslikane sekvence u istoriji japanskog stripa. Susret sa Anocuom uzdrmao je Rin do srži. Da bi je oraspoložio, Manđi je vodi na festival. Međutim, susret sa prodavcem maski Arajom Kavakamijem vratiće joj sećanja na noć kada je izgubila roditelje. Manđi je ronin nad kojim se nadvija prokletstvo. Odgovoran je za smrt stotinu čestitih ljudi i može da se iskupi samo ako ubije hiljadu zlikovaca. Dotad je osuđen na život besmrtnika. Opremljen arsenalom oružja i besmrtnim telom, Manđi otkriva da je najteže breme prokletstva naći cilj za koji se vredi boriti. Hiroaki Samura (1970), japanski manga umetnik, rođen je u Čibi nedaleko od Tokija. Pohađao je umetničku školu, ali je uvek želeo da bude mangaka. Godine 1993. dobija ponudu da u Kodanšinom magazinu Afternoon objavljuje autorski serijal Oštrica besmrtnika, čime stiče svetsku slavu i ističe se narativnim umećem i impresivnim grafičkim prikazima. Pored Oštrice besmrtnika, Samura je crtao i pisao Ohikkoshi, Buraddohārē no Basha, Sakkabasu no Yoru i Bradherley’s Coach.

LJUBOMORNE TETKE

VEZBALICA PCELICA 1

ZIMSKA KNJIGA RAZONODE