Zbirka poezije.

Aleksandar III Makedonski (356 – 323. g. p.n.e), nazvan Veliki, jedna je od onih ličnosti iz drevne istorije za kojom interesovanje nikako ne jenjava. Vekovima već slažu se kockice životnog mozaika njegovog, i ispituju se posledice njegovog fascinantnog i meteorskog osvajačkog, političkog i kulturalnog pohoda, koji je redefinisao obzorja tadašnjeg sveta i doveo u kontakt raznorodne kulturne i političke sisteme. Sama njegova ličnost, okružena posebnom aurom i protivrečna u svojoj prirodi, maltene je od samoga početka pružala sasvim poseban izazov ljudima od pera, zvaničnim istoričarima te obrazovanim i neobrazovanim laicima. Njegova dela, od plemenitih postupaka i civilizatorskog delovanja do nerazumnih ispada i lagano narastajuće megalomanije i tiranske vladavine, bila su predmet obrade pisaca iz raznolikih kulturnih i jezičkih obrazaca. Takođe, kao božanski potomak, prešao je u mitotvorstvo različitih kultura: bio je bog, svetac i heroj, prethodnik mesije iz roda Davidovog i tragalac za rajem u hrišćanskim narativima. Ako ovom prilikom ostavimo po strani epigrafske i arheološke izvore, koji su sami po sebi ponekad kontradiktorni i veoma teški za tumačenje, ostaje činjenica da danas ne postoje pisani izvori iz vremena samog Aleksandra; nestali su ili su sačuvani u veoma malobrojnim fragmentima sastavi njegovih savremenika, pratilaca na pohodu i učesnika u komandnom lancu koji su imali književnih ambicija. Najbliži živom Aleksandru bio je Kalisten iz Olinta, nećak slavnog Aristotela, zvanični istoričar pohoda koji je kasnije nastradao zbog protivljenja Aleksandrovom azijanizmu. Fantastični elementi, koji su se počeli javljati još za života samoga Aleksandra, u njegovom delu, uticali su na potonji razvoj romaneskne tradicije . Tendenciji dodavanja fantastičnih i bajkolikih elemenata, kojoj se prema nekim izvorima protivio i sam Aleksandar, na neki se način suprotstavlja tendencija „analitičke“ istorije u potonjim vremenima koja je pokušavala da na osnovi tada postojećih izvora dopre do istorijskog Aleksandra. Istorija njegovog doba, i onog što je usledilo, osniva se prevashodno na derivativnim književnim sastavima pisaca iz rimskog razdoblja.

Podnaslov dela glasi: U fondovima i zbirkama Arhiva Srbije.

Šri Činmoj objašnjava značenje prvobitnog naziva ove knjige i daje uputstvo kako da je čitamo da bismo mogli da osetimo suštinu ovih meditacija: "Prvobitni naslov knjige Hrana za Dušu je bio 'Zvezde-plamičci i svetovi-plamičci'. Sada bih želeo da objasnim prvobitni naslov. Naslov 'Zvezde-plamičci' potiče od božanskih čestica koje ulaze u svaku dušu koja teži. Smisao značenja 'Svetova-plamičaka' leži u tome da ćete u svakoj meditaciji videti neki novi svet. Želim da vam kažem da ćete videti nešto mnogo značajnije i važnije ukoliko ove aforizme pročitate duševno tri, četiri ili šest puta, nego ako ih pročitate samo jedanput. Ne radi se o tome da ćete imati drugačije ideje ili misli. Ne, videćete kako se ta istina izražava snažno, snažnije i najsnažnije. Dakle, tako možete da se skoncentrišete na svaki aforizam." MEDITACIJA ZA 27. NOVEMBAR Kada neostvareni i lažni učitelj poučava i propoveda, pripazi na svoj novčanik i drži pod kontrolom svoju iskrenost.

Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’Poštovani čitaoče, pred tobom je četvrta zbirka pesama Dragice Oličkov Kao bosiljak. Ova knjižica nastala je u godinama autorkine mlade starosti kada se, već proživljeno razumom, ponovo proživljava srcem i kada je u čoveku posebno izražena želja za predavanjem reči o vrednostima sačuvanim, a prosejanim minulim i brojnim godinama. Zbirka se sastoji od trideset i tri pesme i šest kratkih priča. Pesme nisu izdvojene u zasebne cikluse, ali se neosetno prelivaju iz jedne celine u drugu, povezane motivima ili poukama koji su im bliski. U pesmama zbirke Kao bosiljak, prepliću se sopstvena saznanja autorke sa odjecima reči koje su se prenosile sa kolena na koleno, pa tako po uzrečici od milja, svoje prabake po majci: „Kako lepo raste – kao bosiljak“ daje naslov celoj zbirci.’’ Dobrila Radak

Reč izdavača: ’’Ovo delo Vase Stajića o Svetozaru Miletiću prvi put je objavljeno 1926. godine. Govoreći o Miletićevom životu od ranog detinjstva i mladosti, političkog rada, širenja revolucionarnih ideja u narodu i brojnih hapšenja, pa do konačnog izlaska iz zatvora, bolesti i smrti 1901, autor predstavlja jednog od najznačajnijih srpskih političara u Austrougarskoj u drugoj polovini XIX veka i čoveka koga je Zmaj „poštovao kao svetitelja”.’’

Iz recenzije: ’’Delo Iz prirode donosi nam različite spise Josifa Pančića, koji će čitaocu pružiti uvid u rad, stvaralaštvo i razmišljanje jednog od najznačajnijih srpskih naučnika. Ova knjiga ra­znolikošću oblasti i tema koje tekstovi u njoj obuhvataju vrlo slikovito prikazuje svestranost autora. U svima njima Pančić se potvrđuje kao veliki stručnjak i poznavalac predmeta o kom piše, ali i kao veliki patriota i čovek kome je stalo da svom narodu pruži nešto korisno, bilo da govori o rudama, o značaju šuma ili pak o obrazovanju.’’