Iz recenzije: ’’Starogrčki termin za poeziju bio je ποιεῖ (poiei) što znači činiti, stvarati. Međutim, stvaralac i stvaranje su dva termina koja prevazilaze okvire književnosti i umetnosti. Svako ko pravi nešto jeste stvaralac, ali nije svako stvaranje kreativno. Stojanovića zanima, pre svega, umetničko stvaranje, naročito književno, kao kreativna delatnost, a kao takvo ono obuhvata i nauku. Kreativni stvaraoci su i naučnici i umetnici. Sve ono što nosi novinu u sebi možemo smatrati umetničkim ili naučnim delom, a one koji stvaraju takva dela s pravom nazivamo umetnicima i naučnicima. U središtu ove knjige nalazi se pisac, umetnik, u vremenu i kroz vreme; njegov odnos prema svetu, kao i odnos drugih umetnika, pisaca, književnih kritičara i teoretičara prema njemu. U njoj su sadržani pokušaji da se uspostave čvršći standardi u vrednovanju književnih dela. Vrednost svakog pojedinačnog, ili ukupnog, dela nekog stvaraoca služi kao jedina osnova za procenjivanje i utvrđivanje nečijeg mesta u nekoj kulturi ili u širem svetskom prostoru. Stojanović se trudi da pokaže i dokaže da nečiju vrednost nije teško utvrditi ni neposredno posle objavljivanja nečijeg dela ako svoj sud baziramo na četiri osnovna kriterijuma: intelektualnoj moći, estetskoj vrednosti, mudrosti i idejama. Autor ove knjige smatra da nije teško proceniti intelektualnu moć određenog pisca, ispoljenu u nekoj knjizi, estetsku vrednost, mudrost i ideje (koje možemo zanemariti ako analiziramo poeziju). Upotrebljavajući ove kriterijume, a naročito uporednim analizama, relativno lako možemo utvrditi koji su pisci, ili pesnici, intelektualno moćniji, estetski jači, mudriji i kod kojih pisaca je prisutan i elaboriran veći broj važnih ideja. Stojanović postavlja neka nova pitanja i, nudeći odgovore na njih, bori se za uspostavljanje jasnijih i čvršćih književnih standarda, kao i za revalorizaciju srpske književnosti.’’

Podnaslov dela glasi: Teatralna povest.

Opis ljudi govore Rastko Petrović knjiga je nova

Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’U drugoj pesničkoj knjizi Rezervat odbeglih ptica, vešto uvezujući fragmente ranih iskustava i porodičnog nasleđa sa uvidima zrele političke samosvesti, Ognjen Aksentijević oblikuje svoj pesnički svet unutar dva važna idejna i ideološka okvira. Prvi se tiče evokacije iskustva ratnih devedesetih, koje postaje podloga za opštija razmatranja fenomena rata i njegovih posledica, dok je drugi zasnovan na ekološkoj svesti lirskog subjekta, čije je geopolitičke uslovljenosti potpuno svestan. Autor im pristupa originalno i jezički inventivno, gradeći u mreži geografskih i intimnih toponima antiutopijsku sliku poznatog sveta koji ubrzano nestaje.’’

Iz recenzije: „Bespuće je najbolje delo Veljka Milićevića i smatra se prvim modernim romanom u srpskoj književnosti kako po temi tako i po strukturi i izrazu. Bespuće je roman o povratku intelektualca Gavra Đakovića u zavičaj. Glavni junak postaje stranac među svojima, ravnodušan i nepoznat čovek u nekad poznatoj sredini, što samo pojačava krizu u koju je zapao i ubrzava njegov konačni slom."

Zbirka poezije. Iz recenzije: „Treća zbirka pesama Natalije Jovanović nastaje na tragu autorkine poznate poetike, na jednom polu zaokupljene stvarnošću, na drugom sublimisanim strahovima i nesigurnostima koje svakodnevica produkuje. Na momente gorka, cinična i nemoćna pred sopstvenom zbiljom, ova poezija zaokuplja najpre svojim – kao retko kad u savremenoj poeziji – uspelim humorom, eliptičnim i direktnim stihom. Iza intimnog obračuna junakinje sa svetom nazire se želja za iskakanjem iz šina – napuštanje i narušavanje sveta koji je svakome dat.“ Ognjen Aksentijević

Podnaslov dela glasi: O književnom delu Danka Stojnića.

Tri dela poznatog srpskog književnika.

Zbirka priča. Iz recenzija: „Elastične priče su trenuci istrgnuti iz vremena kojem otkucava život. Da li tuđ ali baš tvoj? Da, život tebe koji ovo čitaš. Tvoje vreme i tvoja elastičnost. Misao o otuđenosti, pitanje o slobodi, o sreći. Omaž knjizi i paukova mreža politike. Susret sa nepoznatim, ali i susret sa sobom kroz nešto što smo davno zakopali i zaboravili. ili smo to samo mislili? Ljubav u trenu i ljubav zauvek i čovek u raljama šovinizma i kosmopolitizma. Kapitalizam koji guta i neprimetno briše naučeno, uvreženo, naviknuto i kultumo, a vraća instiktivno i životinjsko.“ Nataša Budeš „Junaci Elastičnih priča trpe udarce i Lomoue zbog toga što su samo Ijudi, obični, slabi i trošni, sa suakidašnjim problemima i neuoljama čoueka koji žiui na Balkanu. Sui oni, suoje emocije i želje, snoue i nadanja neprekidno moraju da skriuaju i brane, štite od surouih sudara s reainošću.“ Aleksandra Vidojković

Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’Pesnički prvenac Marije Vujošević sabira jezički komunikativnu poeziju svedenog i ritmičnog izraza, a u tematskom pogledu prati genezu motiva ženskosti kroz različita kolektivna i individualna iskustva koja autorka nenametljivo, ali precizno mapira na intimnoj ruti svoje lirske junakinje. Porodično iskustvo, patrijarhat, rodne uloge i stereotipi, biološka i kulturološka uslovljenost – tačke su na kojima se junakinja ove poezije zaustavlja, prikupljajući pesničke ožiljke u nespretnoj igri makazama. Na tom putu sazrevanja javljaju se i drugi junaci njene mladosti, koje istovremeno čitamo i kao arhetipske figure i kao različite nivoe sopstva i sadržaje ličnosti nestabilnih međusobnih granica.’’ Srđan Gagić

Jedna lepa knjiga za decu, prati zanimljivog patuljka koji živi u rupi u zidu sobe jedne, male devojčice, Laure. Gospodin Oliver, patuljak, ima sto osamdeset i pet godina, veruje da je biti prijatelj najlepše zanimanje, zato je sklopio vredno prijateljstvo sa Laurom. Uživa da sa njom razgovara, da pišu sastave i da sviraju flautu.

Reč izdavača: ’’Još jedno, ovog puta kratko, Pesoino neobjavljeno delo. Članci na temu provincijalizma i ćiftinskog, koje je objavljivao u periodici.’’

Reč izdavača: ’’Gospodar Vrana je novela koja otvara našu ediciju „Fantastika za u džep“ sa tematikom iz oblasti epske fantastike. Surovi svet stanovnika planine Razdor izmučen je večnim ratovima. Lagrenjani, gospodari Kamenog grada, decenijama ratuju s narodom Vrana. Priča prati šta se događa kada sudbina reši da se poigra s neprijateljima i dovede ih na isto mesto, u takozvano Utočište. Može li postojati sklonište i za one čiji su telo i duša izmučeni večnim sukobima? Lišen svega, jedan ratni zapovednik pokušava da konačno nađe mir i nadu, vagajući mogu li neprijatelji ikada postati prijatelji i postoji li čast u ratovanju…’’

Zbirka kratkih priča.

Zbirka poezije. Odlomak: Dok smo išli kroz Crvenu pustinju, na ivici puta stajali su službenici, ne nekakvi proroci. Govorili su: držite međusobno rastojanje. Udaljite se jedni od drugih. Ne idite svojim putem, iskopajte rupu i zavucite se unutra. Verovali smo im: razum je cvet u močvarama. Nebo, od prašine. Sunce, svetska banka. Nebeski svod, smetlište za zvezde. U Crvenoj pustinji postoje stajališta i brzi vozovi hrle do tačke bez povratka. Smrt je praktična. Kad neko umre, dospe u novinske naslove. Šuplji muškarci naređuju životu da stane. Sve su boje iste. Vera je crna. Svaka nada je još crnja. Kad neko govori o ljubavi, smeste ga u praznu sobu. Mi smo to, ti ljubavnici u osećajnim pustinjama.

Čovekov svet, prema Hjumu, jesu „univerzum, sazdan od uobrazilje“, a „ja“, „duša“, „Bog“, samo su ideje koje organizuju naše ontološke predstave. „Sve naše ideje o božanstvu nisu ništa drugo nego skup ideja, koje stičemo zahvaljujući razmatranjima o dejstvima našeg sopstvenog uma.“ Shodno tome, Bog je samo proizvod samosaznatljivog razuma, usled čega nije samo ideja, nastala poput svih ostalih ideja, putem opažanja, nego je proizvod delatnosti razuma. Deistička platforma u Hjumovoj varijanti potvrđuje neizbežnost čovekovog potčinjavanja prirodi kao dejstvujućem zakonu. Stoga, antropološka skepsa Dejvida Hjuma, osnažena njegovim deističkim pogledom na svet, neminovno pretvara radikalno ontološko samoopredelenje subjekta u njegovu anihilaciju.

Reč izdavača: ’’Ime Petera Handkea, vrhunskog intelektualca svetskog renomea, nobelovca, pisca doslednog svom putu na koje je stvaralaštvo na visinama koje nemaju ustupke nikakvim kompromisima, danas, u ovom vremenu, planetarno najjače odjekuje. Oduzimane su mu nagrade, odlagane predstave, otkazivana gostovanja... Handke je ostao na svom putu, ali i svojevoljno stigao do Kosova i Metohije, posećivao manastire, kao u getu izolovane srpske enklave, spavao među njima, slušao, donosio pomoć. I napisao svoju pobunu, svoju istinu. I, kao što je na kraju 19. veka veliki pisac Emil Zola uzviknuo „Optužujem!“ da ceo svet čuje, tako je i Handke viknuo „Pravda za Srbiju“. Ovo je knjiga, putopis, o njegovom prvom putovanju u Srbiju.’’

Anglo-irski fantasta, Lord Danseni, izvršio je nemerljiv uticaj na razvoj fantastične proze 20. veka. Njegove snene priče nadahnjivale su autore poput Lavkrafta, Tolkina, Ursule le Gvin, Frica Lajbera i drugih. „Niko nije u stanju da oponaša Dansenija, a izvesno je da je to probao svako ko ga je čitao“, navodi američki pisac Katarina Lusil Mur. Edvard Džon Morton Draks Planket, koji će po očevoj smrti, 1899. godine, postati osamnaesti baron Danseni, središnja je figura fantastike dvadesetog veka. Rođen je u Londonu, 24. juna 1878. godine, u aristokratskoj porodici anglo-irskog porekla. Danseni će do kraja života (1957), ostati veran svojim korenima, možda za nijansu pretežući na englesku stranu. Neobično zvuči, ali tokom svog obrazovanja, naročito u početku, nije pokazivao nikakvo naročito književno zanimanje, a njegov prvenac, neubedljiva pesma objavljena 1897. godine u Časopisu Pol Mol, uopšte nije nagoveštavala pedesetogodišnju, čudesnu književnu karijeru i veoma dobre kritike. Prvo ostvarenje, Bogovi Pegane, objavio je 1905. godine, stekavši obožavaoce, između ostalih, i u V. B. Jejtsu, Radjardu Kiplingu i Lejdi Gregori.