„Sva čuda“, govorio je Samjuel Džonson, „predstavljaju uticaj prefinjenosti na neukost“. Ipak, stvoreni smo tako da bi, bez nečega čemu bismo se čudili, ubrzo shvatili da je život jedva vredan življenja. Ta činjenica, neukost, ne približava blaženstvu, niti čini da „ ono što je budalasto postane mudro“. Jer, i najmudriji čovek nikad ne prekoračuje plemenitost, i ne hvališe se da nema nečeg što on ne zna; naprotiv, što je mudriji, mnogo jasnije uviđa koliko ima stvari o kojima ne zna ništa. Što više zna, više će se čuditi.

Zbirka poezije.

Naslov: Akutna stanja u pulmologiji Autor(i): prof. dr Veselin Trajković, doc. dr Ilija Andrijević, doc. dr Rada Trajković, prof. dr Blagica Mihajlović Izdavač: Nota Mesto: Srbija Godina: 2005 Povez: mek Strana: 308 Format: 24 cm Pismo: Latinica Stanje knjige: kao novo tel/viber: 063/17-47-258 Lično preuzimanje kod Muzej Istorije Jugoslavije (Kuća Cveća), tj. Hajd Parka ili Autokomanda, po dogovoru u centru grada

Zbirka poezije.

Zbirka poezije. Odlomak: Ti još veruješ Ti još veruješ u reči kojima ni sam ne vidim smisao. U mome duhu malom prozore kroz mrklinu probijaš. Ti još veruješ u reči razlog si Suncu da meni rodi dan.

Uz pomoć ove knjige naučićete kako da preuzmete kontrolu nad svojim životom. Živećete srećnim i ispunjenim životom po svojoj meri.

Iz recenzije: ’’Nove ljudske priče iz pera autorke Seraj Šahiner su Mladina glava i Pažnja damama... Antabus opisuje nasilje koje nas okružuje i ljudsko stanje koje proizlazi iz tog nasilja. Glavna junakinja ovog kratkog romana je mlada žena iz radničke klase, Lejla. Zaposlena je u proizvodnji konfekcije i žudi za tihim „običnim" životom. Međutim, njen život nije stvar ličnog izbora već splet okolnosti koje su joj nametnute. Ni na trenutak nećete moći da se odvojite od naracije glavne junakinje, koja je uporna u smišljanju sopstvenih metoda za izlazak iz situacije u kojoj se zatekla.’’ Odlomak: Šta sve ne rade žene da bi zatrudnele, idu kod doktora, mole se... Budale! Ako se dogodi dogodi se, zašto morate da rađate i još više upropaštavate život?

Iz Predgovora autora: Publikacija Muzički život Velike Kikinde kroz napise u lokalnoj štampi (1928–1941) predstavlja rezultat interesovanja prema arhivskom radu u domenu primenjene muzikologije i spoznavanju toka razvoja muzičke kulture u lokalnoj sredini. Kroz prizmu prisutnosti, kvaliteta i potencijalnog uticaja na razvoj muzičkog života Velike Kikinde, izvršena je procena značaja i pozicije muzičkih napisa i kritike u nekoliko lokalnih listova. Pisana reč o muzici doprinosi boljem razumevanju funkcionisanja programskih odrednica brojnih kulturnih društava, pružajući svojevrsnu sliku o značaju i mestu muzike tokom određenog razdoblja. Ovaj poduhvat se može smatrati krajnje opravdanim, s obzirom na skromniji broj sačuvane dokumentacije, podataka i publikacija o kulturnom razvitku grada između dva svetska rata. U listovima Narodni glasnik, Nedeljni glasnik, Jugosloven i Kikindska nedelja obuhvaćen je period objavljivanja muzičkih napisa tokom razdoblja od 13 godina, tačnije od 1928. do 1941. godine, što je predstavljeno kroz kvalitativno-deskriptivnu analizu sadržaja odabranih tekstova o muzici, izvođaštvu i događajima. Iz recenzija: ’’Muzički život Velike Kikinde kroz napise u lokalnoj štampi (1928–1941) predstavlja zgodan priručnik za one koje interesuju manje istraživani aspekti istorije srpskog muzičkog života. Uprkos rasprostranjenim verovanjima u pasivnost malih sredina, ovim radom autor nas podseća da su i one plodonosne i iz te pozicije sagledava razvoj i aktivnosti muzičke scene i muzičke kritike u velikokikindskoj oblasti (danas grad Kikinda) u prvoj polovini dvadesetog veka.’’ Tisa Jukić ’’Grupisanje istorijskih podataka o napisima muzičkih dešavanja na jedno mesto može se smatrati pionirskim doprinosom ovoj sredini, a piščeva spretnost u selekciji značajnih informacija i konciznom oblikovanju produkta ovog arhivskog istraživanja, uz brojne vizuelne priloge dokumenata i novinskih isečaka, čini ovaj rad pogodnim i uzbudljivim štivom za sve vrste čitalaca.’’ Anita Sommer

Zbirka poezije. Iz recenzije: „Moj vetar banatski“ Jelene Milić je knjiga poezije o nežnosti u ljubavi. Svojevrsna oda poetesinom predmetu voljenja. Oda ljubavi koja prožima čitavo njeno krhko biće i zov pesama čekalica koje otpuštaju ljubav i dotiču prstima od najfinijih materijala. Vetar je simbol poetesine ravnice i podneblja gde je nastanjena. Poetesa sa neskrivenim mirom peva o svojoj bezgraničnoj privrženosti zemlji sa koje je potekla. Voli prirodu svakim svojim stihom i voli Njega. Voli ples u kom se pronašla. U svakom momentu je spremna da zapleše sa Vetrom. Muzika koja prožima ovu finu liriku koja teče, dok poeziju Jelene Milić doživljavamo i dotičemo osećajima je – Karuzo. Melodija te prelepe italijanske pesme promiče svakim stihom. Ovu poeziju čitamo u jednom dahu, ne na mahove nego celu i cela je lepa. Setna i lepa. Nataša Bundalo Mikić

Iz recenzija: ’’U novoj knjizi Radovana Vlahovića O FEJSBUK KNJIŽEVNOSTI upoznajemo autorovo viđenje književne virtuelne stvarnosti sagledavajući sve aspekte književnosti i literature koja nam je na taj način otvorena i data „na dlanu“. Tastaturom i mišem plovimo carstvom društvenih mreža prvenstveno Fejsbukom, kroz koje nam naš autor, izvrsni književnik i pregalac u kulturi Radovan Vlahović predočava književnu reč na svojevrstan način i piše o svojim razmišljanjima dajući pogled na situaciju i stanje u savremenom književnom svetu. Autor govori o nasušnoj čovekovoj potrebi da stvara, koristi jezik, piše poeziju i prozu. Postavlja pred nas i daje odgovore na pitanja o prednostima i manama takvog poimanja književnosti, brzine prenosa napisanog, lajkovanja i čitanja pratilaca na Fejsbuk profilima stvaralaca, o pisanju uopšte, o dnevnicima, stvarnosti i fikciji, citiranju i razmišljanju, poetici nesvesnog, selektorima, Fejsbuk pesnicima i o paraleli (paralelnom književnom univerzumu) između aktuelnih pisaca, priznatih i poznatih i piscima iz senke: kako menjaju i kako utiču na književnost. Takođe govori i o svom izdavačkom poduhvatu i umeću, o maloj porodičnoj „kulturnoj fabrici” i o ličnoj velikoj potrebi i strasti za čitanjem i pisanjem/stvaranjem. Radovan Vlahović je idejni tvorac jednog od najvećih i najznačajnijih festivala u Srbiji i Evropi koji je negovao proteklu deceniju i više, pravu pesničku reč: Evropski Fejsbuk pesnički festival.’’ Nataša Bundalo Mikić ’’Rodila sam se po drugi put, tamo na toj bini, pred ljudima koji su slušali moje stihove, na jednom festivalu koji će kasnije izrasti u moju drugu kuću ‒ u sve ono što sam želela i jedva čekala da se svake godine ponovi. Fejsbuk festival spojio je nespojivo, ljudi su putovali satima da bi se konačno, sa valjanim razlogom i legitimnim izgovorom, sreli sa svojim virtuelnim prijateljima. Pretvarali smo stihove u opipljiva druženja, u energiju koja nas je nosila, u reči… Festival je oživeo, dobio svoj oblik i kao takav živeo u nama. Često osporavani kao Fejsbuk pesnici, pod lupom školovanih kritičara koji često teže da stvaralaštvo stave u okvire, zanemarujući pri tom činjenicu da ono tako odumire, disali smo za priliku da otkrijemo sebe, svoj unutrašnji svet i podelimo ga među sobom uvažavajući svaku emociju. Poezija mora imati krila, nadrasti norme opšte poznatog i prihvatljivog, postojati kao entitet izvan ograničenog prostora. Prerasli smo društvenu mrežu i okupirali savremenu književnost kao bujica, kao talas nekog novog digitalnog doba, kao generacija o kojoj će se tek pričati i pisati, kao nepresušna snaga!’’ Ivana Papeš Bogosavljev

Priča Save Nikolića, poznatog dizajnera koji je u devetoj godini pao na glavu i doživeo težak potres mozga uz kopmletan gubitak pamćenja. Trideset godina kasnije sticajem dramatičnih okolnosti pamćenje počinje postepeno i polako da mu se vraća, sve dok ne napuni devet godina, drugi put.

Roman Jedan razoren um vodi nas u Beograd i Srbiju neposredno nakon sukoba na Čukur česmi 1862. godine. Igrom okolnosti dolazi do susreta i upoznavanja glavnih junaka ove priče, patrijarhalno vaspitanih mladića Stevana i Velje, koji neodoljivo liče jedan na drugog. Кako tu neobičnu fizičku sličnost sve više prepoznaje i njihova okolina, koja ih neretko i zamenjuje, oni postaju nerazdvojni prijatelji, gotovo pobratimi. Uvođenje motiva ljubavnog trougla, na kojem je izgrađen sam zaplet priče, postepeno razara njihovo prijateljstvo, a Velju, psihički labilnijeg junaka, opčinjenog Кantom i njegovom filozofskom postavkom sveta i svemira, naposletku dovodi do paranoičnog straha i psihoze. Preispitivanje pozicija ljubavi i prijateljstva junacima će, isto kao i devojci u koju su obojica zaljubljeni, doneti različitu sudbinu.

Ono od čega će naša civilizacija uvenuti je uglavnom zanemarivanje. Tragedija je u tome što je civilizacija postala globalna, a takav će biti i njen pad. Endrju vrlo jasno i sažeto iznosi svoju argumentaciju: Mi smo u padu, jer je napredak u zastoju, dolazi do stagnacije, politika ne funkcioniše, a čak nam ni razum nije dostupan za pomoć. Endrju mudro daje lokalne primere, a dolazi do globalnih uvida.

Zevs, Ariel, Titani, Hermes… često čujemo ove reči i imena. Ali, odakle ona dolaze? Kakva je istorija iza njih? Upoznajte grčku mitologiju! Legende o drevnoj Grčkoj vekovima su privlačile publiku. One su inspirisale velika dela umetnosti i književnosti. Mitske priče o bitkama među olimpijskim bogovima, kralju Midi i njegovom zlatnom dodiru, ljubavi između Eho i Narcisa i neverovatnim mukama Herkula su klasici za sva vremena. Zbirka kratkih priča, napisana jezikom lakim za čitanje i razumevanje. Najmlađim čitaocima, ova knjiga će biti idealan uvod u grčku mitologiju.

Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’Anin rukovet pesama predstavlja jednog mladog stvaraoca kome je senzibilitet primeran iznad svega. Tanane niti slikovitog govora odražavaju ljubav koja se spaja sa prirodom. Svaka je pesma deo za sebe, jedan zaokruženi svet lelujavih pokreta i nemira koji ne ostavljaju nikoga ravnodušnim, posebno mlade; u žudnji za idejama slobodne ljubavi da se zakorači u jedan lepši svet budućnosti. Poezija R. Blagojevića je planetarna, granitna i mikelanđelovska. Za mnoge je nerazumljiva, ali toj poeziji je vreme uvek sigurno... Kritičari književnosti primećuju da Blagojević polako ostavlja zemaljsku poeziju i prihvata nebesku, što je vidljivo i u zbirci „Nebesko granje". Put je predalek, ali dostižan.’’ Radisav Čolaković

Lafkadio Hern je svakako jedan od retkih Evropljana koji je upijao mirise, predele i običaje starog Japana i jedan od onih koje su Japanci zaista prihvatili kao svog prijatelja. Njegova pronicljivost, ali i ljubav prema novoj domovini omogućili su mu da dopre do same duše starog Japana, a njegova poetičnost, kao i predivan, jasan stil omogućili su mu da taj čarobni svet, koji je još za vreme njegovog života počeo polako da se menja i nestaje, pretoči u priče i eseje. Ipak, s obzirom da je Hern bio među prvima koji je Zapadu ponudio opis Japana perioda Meiđi, ali i pre nego što je ova zemlja otpočela industrijalizaciju, njegova dela, pored književne, imaju i veliku istorijsku vrednost, pa su svakako nezaobilazno štivo za svakog ljubitelja japanskih običaja, tradicije, kulture, istorije i misli. Iz sadržaja: – Teškoće – Neobičnost i šarm – Drevni kult – Kućna religija – Japanska porodica – Kult zajednice – Razvoj šintoizma

U ovom književnom dragulju Andrej Makin otkriva nezaboravnu epizodu iz svoje rane mladosti. Trinaestogodišnji pripovedač živi u sirotištu u Sibiru u doba slabljenja sovjetskog režima. U školskom dvorištu brani Vardana, koji je zbog svoje prostodušnosti, zrelosti i krhkosti savršena meta siledžija. Ispratiće Vardana kući, u kvart poznat kao „Đavolov kraj“, u kojem žive nekadašnji zatvorenici, ostareli pustolovi, zalutali beskućnici koji su „u čitavoj svojoj biografiji imali samo geografiju svojih lutanja“. Tamo ga dočekuje mala i neupadljiva kolonija Jermena, koje spaja zajednička sudbina: nastanili su se u tom kraju u nadi da će dočekati oslobođenje iz zatvora svojih bližnjih, optuženih za antisovjetsku zaveru i separatizam. Iz tog miljea se izdvajaju upečatljivi likovi: Vardanova majka Šamiram, njegova sestra Đulizar za kojom mnogi čeznu, lepa poput kavkaske princeze, i stari mudrac Sarven. Narator postaje zaštitnik mladom Jermeninu Vardanu, koji pati od smrtonosne bolesti. I sam narator će se naći u velikoj neprilici, tokom epizode kopanja tunela zarad dečje igre, za koju su režimski ljudi posumnjali da predstavlja pomoć pokušaju bekstva iz zatvora. U svetlosti dvostruke čežnje – Jermena za njihovom rodnom zemljom i pripovedača za prijateljem iz mladosti – ovaj roman odzvanja snagom velikog klasika. Andrej Makin, član Francuske akademije, rođen je u Krasnojarsku u Sibiru 1957. godine. Krajem osamdesetih nastanjuje se u Francuskoj. Autor je veoma značajnog i mnogo puta nagrađivanog književnog opusa: dobitnik je Gonkurove nagrade, Gonkurove nagrade gimnazijalaca i Nagrade Mediči za roman Francusko zaveštanje 1995, Velike nagrade RTL – Lire za Muziku jednog života 2001, dodeljeno mu je priznanje „Princ Pjer od Monaka“ za celokupno delo 2005, potom je 2013. dobio i nagradu „Kazanova“ za roman Voljena žena, a 2014. i Svetsku nagradu „Čino del Duka“ takođe za celokupno stvaralaštvo. Nekoliko dela objavio je i pod pseudonimom Gabrijel Osmond.

Zbirka poezije. Iz recenzija: ’’Istrajavati u lepoti sopstvenog bića je put koji retki uspevaju sačuvati i ne samo sačuvati već njim i hodati bezuslovno i bez obzira na sve realne tegobnosti ovog sveta.’’ Neđo Ćićo Stojanović, književnik ’’Snaga Sašinih metafora i drugih stilskih figura uopšte nije ženstvena. Ona je slična planinskom potoku čijoj svežini i snazi je teško odoleti.’’ Oliver Janković, književnik ’’Njena poezija se po prirodi stvari sama izjednačava sa životom, što znači da je sve pisano iz srca i duše onako kako uistinu jeste, bez ikakvog dodatnog artističkog doterivanja ili ulepšavanja.’’ dr Milutin Đuričković