Zbirka poezije.

Podnaslov dela glasi: Stagnacija, nostalgija i zašto je svaka godina najgora do sada. Iz recenzije: „Ono od čega će naša civilizacija uvenuti je uglavnom zanemarivanje. Tragedija je u tome što je civilizacija postala globalna, a takav će biti i njen pad. Endrju vrlo jasno i sažeto iznosi svoju argumentaciju: Mi smo u padu, jer je napredak u zastoju, dolazi do stagnacije, politika ne funkcioniše, a čak nam ni razum nije dostupan za pomoć. Endrju mudro daje lokalne primere, a dolazi do globalnih uvida."

Pred čitaocem je uzbudljiva, recepcijski komunikativna poezija, koja na neprolazno uznemirujuća egzistencijalna pitanja o životu, smrti, prolaznosti i trajanju nudi koliko lične, intimne toliko univerzalno važeće odgovore. Suptilnom lirskom naracijom pesničko ja ubedljivo razotkriva suštinu skrivenu iza pojavnosti stvari koje ga okružuju i koje živi, nenametljivo sugerišući čitaocu sopstvena empirijska i umetnička načela i istine, za koje garantuje celim svojim bićem – fizičkim i duhovnim. Pesme ove zbirke predstavljaju duboko proživljeno, odbolovano, i zdravo promišljeno svedočanstvo o težini ali i lepoti svake ljudske egzistencije, a pogotovu pesničke. Snežana Božić

Drugačije koncepcije, ali slične slikovitosti, tema i jezičkog idioma kao i njene prethodnice, Treća neuništiva stvar svojevrstan je završetak trilogije Marije Dragnić, koju još čine zbirke "Konfabulacije" i "Mi, Marije", u kojima autorka gradi složenu poetsku sagu o ženskom iskustvu. Umesto množine glasova, koji su obeležili dosadašnji autorkin pesnički postupak, "Treća neuništiva stvar" se oblikuje oko jedinstvene lirske junakinje i poprima obrise lirskog dnevnika, što ovu knjigu čini intimnijom, a njen ton nadahnutim i ekstatičnim, klizeći povremeno ka samoj, privlačnoj i zavodljivoj, granici patetičnog, s čime se autorka vešto i pesnički zrelo poigrava. Ne izostavljajući društveni kontekst u najširem smislu kao pozadinu koja senči kretanja i transformacije njene lirske junakinje, autorka u prvi plan ipak stavlja intuitivne i emocionalne sadržaje, često neodvojive od magijskog i mističnog razumevanja stvarnosti. Ova zbirka je album razglednica iz noćnih lutanja gradovima, dirljiv pesnički katalog prijatelja, senzualna posveta ljubavnicima, napet susret junakinje i njene senke, a iznad svega izraz nedvosmislene predaje poeziji, koja se javlja kao konačno, neuništivo i često jedino moguće ishodište najintenzivnijih ličnih iskustava koja obavezno izrastaju u gotovo arhetipske slike i situacije. Srđan Gagić

Monumentalne misli velikih ljudi kao putokaz za ispravniji život Velike misli ne stare, premda se ponekad zaboravljaju; i da ne bismo uzaman trošili napore u iznalaženju novih definicija, neophodno je da, strpljivo i bez predrasuda, zaplovimo velikim okeanom ideja s kojima su se naši preci vekovima nosili. Knjige poput ove, koju čitalac ovog časa ima u rukama, dragocen su kompas na tom bezmernom moru, prepunom bogatih i plodnih ostrvaca…

Pesnikinja Marija Stanković, koju možemo slobodno nazvati savremenim pesnikom, svojim napisanim stihovima je dokazala kako je zaista potrebno malo da čovek bude samo čovek. U stihovima se Marija brine o osobama koje voli i onima koje ne zna, a koji su prolaznici, jer želi da svi budu srećni i da se raduju malim stvarima. Brigu o drugima predstavlja kao „oluju”, zbog čega se izvinjava pisanom rečju: „Ako i vas prate moje oluje, ovim se putem izvinjavam.” Takođe, kroz stihove „Ima li tu uopšte mene ili ni mene tu više nema” pesnikinja, gledajući kroz prozor, izražava zabrinutost kada nema sveta, jer ona voli ljude i voli život. Marija u pesmi „Kako spasiti ljubav” stihom „Ljubav je spas” nalazi odgovor, a složićemo se da je tako jer jedina pojava koja povezuje, koja umiri dušu toplinom i sprečava stradanje jeste – ljubav među ljudima. Kada neko donosi hladnoću u život, pesnikinja mu se obraća stihom „Mom si proleću zauvek stranac”, jer želi da uvek bude vedra i nasmejana. Moj poseban utisak jesu, u „Zajedničkoj pesmi”, stihovi: „Ali reči ne valja rasipati!/ Podelimo ih ipak na dane/ U još neku pesmu nek stane/ Ovaj naš život/ I ne prestane.” Ovim je pesnikinja rekla mnogo, a ja kažem da treba živeti za svaki naredni dan i tople reči izgovarati u svakom narednom danu. Špejtim Sojeva Sole

U svakome od nas postoje vrata uspeha. Razlika između ljudi koji su uspešni i onih koji to nisu je u poznavanju načina na koji se postiže uspeh. Neka vam ova knjiga Florens Skovel Šin pokaže kako da pronađete i otključate vrata koja vode u tajno znanje o uspehu.

Nova knjiga pesama Tanje Stupar Trifunović predstavlja brižljivo komponovanu celinu sa čitavim nizom odličnih pesama. U toj celini pojedinačne pesme se međusobno produbljuju i stoje u dinamičnom odnosu. Kao što je svaka od ovih pesama oblikovana po modelu priče, tako iznijansirana unutrašnja priča postoji i u celoj knjizi. Na jednoj strani, u knjizi neobičnog i asocijativnog imena Zmijštak osvaja zavodljiva narativnost iskazana u pesmama u kojima se uvek nešto događa i koje su u intenzivnom dijalogu sa čitaocem. S druge strane, ove pesme su prožete istančanim senzibilitetom i sposobnošću da se emotivnost preoblikuje u plodonosna iskustva poezije. Od kamernog sveta emocija, o kojima se govori moćno i sugestivno, preko nesmirene slike zavičaja koja je s druge strane bilo kakvog opšteg mesta, Tanja Stupar Trifunović je stigla do kritički izoštrene slike društva i sveta u kome je post-istina smenila istinu, u kome su osvajači pred gradovima, a poraženi u svakome od nas, u kome sloboda više nema ni cenu ni trajnost, dok se jedinka uvek ispočetka suočava sa zahtevom: „Ponekad treba izmisliti svijet ispočetka.“

Podnaslov dela je: Potraga za Jevanđeljem po Judi Iskariotskom.

Gec i Majer su stvarne ličnosti o kojima se ne zna gotovo ništa, osim da su bili esesovci koji su „dušegupkom“ svakodnevno odvozili u smrt Jevreje iz logora Staro sajmište. U arhivama ne postoje sačuvane njihove fotografije, ne zna se šta su radili pre rata niti posle njega. Oslanjajući se na sopstvenu imaginaciju i nekoliko oskudnih informacija o njihovim aktivnostima i navikama, pisac nas majstorski dovodi u ravan svakodnevice dvojice masovnih ubica. On nas suočava s jednim od najznačajnijih pitanja oživljenih tokom krvavog dvadesetog veka: koliko je potrebno da čovek, pod plaštom odanosti poslu i naciji, izgubi svaku ljudskost? Roman Gec i Majer pripada takozvanoj ratnoj literaturi Davida Albaharija. To je jedna od onih knjiga u kojima se vešt pisac smelo upušta u objašnjavanje neobjašnjivog. Takođe se svrstava u prave literarne dragocenosti, jer spada među najvrednije knjige Albaharijevog velikog i značajnog opusa.

Iz recenzije: ’’Uvod u jedinstvenu literarnu avanturu Belčin je kratki roman „Dnevnik o Antoniju” iz 1969. godine u kome se istražuju neočekivani, čudnovati uticaju smrti Antonija Mihajlovića na njegovu užu i širu okolinu. Godinu dana kasnije publikovana je zbirka „Smrt Antonija Mihajlovića”; tema u njoj sadržanih priča je upravo Antonijeva smrt, sam tren u kome život ističe iz ljušture tela. Ista tematika proteže se i kroz sledeće istoimene knjige 1988, 1994. i 2010. uprkos najavi da će treća knjiga zaključiti ovaj ciklus, vremenom se pokazalo da su žilavost smrti i njene mogućnosti da uništava ovog junaka neograničene. Tako se, na radost smrti, ali i života, pojavljuje novih dvanaest pripovedaka. Belčine pripovesti ispisane su smireno, ponekad čak i škrtim rečenicama, i, uprkos važnosti teme, bez emotivnih afektacija, bez isprazne melodrame ili agresivne melanholije, sasvim u skladu sa dubokim mirom s kojim Antonije prihvata svoj usud. Lakoća pripovedanja dokaz je samosvesnog iskustva, spisateljskog i čitalačkog (Belča ne propušta da svog Antonija okruži knjigama i intelektualnim-emotivnim spoznajama koje sadrže) te duboke koncentracije i promišljenosti priča. Pred znatiželjnim čitaocima su, dakle, odista izuzetne priče čiji će ih odjeci dugo pratiti.’’

Zbirka priča.

BANE I MALA CUDOVIS. U AVIONU

DISNEY MIKI MAUS VELIKA BOJANKA

DISNEY PRINCEZA VELIKA BOJANKA

BEBINA PRVA K.-OBLICI

Crtam-pisem kroz igru do znanja Publik P

ÈUDNO KRALJEVSTVO

DISNEY DOKTORKA PATA

DOM ZIVOTINJE – VISE OD 1000